All language subtitles for House of the Long Shadows (1983) [BRRip 720p]-sr

af Afrikaans
ak Akan
sq Albanian
am Amharic
ar Arabic
hy Armenian
az Azerbaijani
eu Basque
be Belarusian
bem Bemba
bn Bengali
bh Bihari
bs Bosnian
br Breton
bg Bulgarian
km Cambodian
ca Catalan
ceb Cebuano
chr Cherokee
ny Chichewa
zh-CN Chinese (Simplified)
zh-TW Chinese (Traditional)
co Corsican
hr Croatian Download
cs Czech
da Danish
nl Dutch
en English Download
eo Esperanto
et Estonian
ee Ewe
fo Faroese
tl Filipino
fi Finnish
fr French
fy Frisian
gaa Ga
gl Galician
ka Georgian
de German Download
el Greek
gn Guarani
gu Gujarati
ht Haitian Creole
ha Hausa
haw Hawaiian
iw Hebrew
hi Hindi
hmn Hmong
hu Hungarian
is Icelandic
ig Igbo
id Indonesian
ia Interlingua
ga Irish
it Italian
ja Japanese
jw Javanese
kn Kannada
kk Kazakh
rw Kinyarwanda
rn Kirundi
kg Kongo
ko Korean
kri Krio (Sierra Leone)
ku Kurdish
ckb Kurdish (Soranî)
ky Kyrgyz
lo Laothian
la Latin
lv Latvian
ln Lingala
lt Lithuanian
loz Lozi
lg Luganda
ach Luo
lb Luxembourgish
mk Macedonian
mg Malagasy
ms Malay
ml Malayalam
mt Maltese
mi Maori
mr Marathi
mfe Mauritian Creole
mo Moldavian
mn Mongolian
my Myanmar (Burmese)
sr-ME Montenegrin
ne Nepali
pcm Nigerian Pidgin
nso Northern Sotho
no Norwegian
nn Norwegian (Nynorsk)
oc Occitan
or Oriya
om Oromo
ps Pashto
fa Persian
pl Polish
pt-BR Portuguese (Brazil)
pt Portuguese (Portugal)
pa Punjabi
qu Quechua
ro Romanian
rm Romansh
nyn Runyakitara
ru Russian
sm Samoan
gd Scots Gaelic
sr Serbian
sh Serbo-Croatian
st Sesotho
tn Setswana
crs Seychellois Creole
sn Shona
sd Sindhi
si Sinhalese
sk Slovak
sl Slovenian
so Somali
es Spanish
es-419 Spanish (Latin American)
su Sundanese
sw Swahili
sv Swedish
tg Tajik
ta Tamil
tt Tatar
te Telugu
th Thai
ti Tigrinya
to Tonga
lua Tshiluba
tum Tumbuka
tr Turkish
tk Turkmen
tw Twi
ug Uighur
uk Ukrainian
ur Urdu
uz Uzbek
vi Vietnamese
cy Welsh
wo Wolof
xh Xhosa
yi Yiddish
yo Yoruba
zu Zulu

Original subtitles

Оглашавајте свој производ или бренд овде

- Кеннетх, драго ми је да те видим. - Хеј, изгледаш сјајно, Сам.

Дакле, какав је распоред? Потписивање књига, пар чет емисија?

Мало више од тога, бојим се.

Половична продаја није била прилично добар као и твој последњи.

- Тако да заиста морамо стати иза овога. - Зашто мислиш да је то?

- Превише на тржишту? - Ја, горе тржиште? Ха, шалиш се!

Па, не треба да бринем, драги дечаче.

Сигуран сам да ће нам то ипак заслужити све велики новац.

То је све што је важно.

- Изгледа добро. - Дајемо све од себе.

Па слушај. Одбацићу те код хотел и придружите нам се на ручку.

Рецимо један сат у клубу?

Звучи одлично.

- Жао ми је. - Извините.

Не. Била је то моја грешка.

Требало би упознајте господина Алисона овде.

Моје име је Магее.

Хунгри?

Само осећам да би то требало да буде више развијате свој таленат,

не ограничавајући се на исти тип предмета све време.

Можда си у праву.

Није лоша идеја да промени правац сада.

Требало би да је прави тренутак за то што се ваше каријере тиче.

- Немој ми рећи. Љубав на први поглед. - Не. Само се осећам напаљено.

Да ли сам знао, ја бих дај такав одговор.

Верујем у реалност о овим стварима.

Заљубљивање је врло реално. Људи то раде стално.

Не у мојим романима немају. Не верујем у то.

Чини се да је струја тренд међу вама младим писцима.

- Па, то је цинично доба у којем живимо. - Не знам.

Кад помислим на Толстоја, Виктор Иго, Чарлс Дикенс...

– „Где су сад сви?“, питам се. - Мислим да су мртви, Сам.

Знаш на шта мислим.

Они су се бавили људима, људске страсти великих размера.

Људи имају другачије обрасци понашања сада.

Они се једноставно не понашају као они су ван "Вутхеринг Хеигхтс".

Да ли покушаваш да ми кажеш те "Горовинске висове",

са свим својим мрачним интензитетом,

није толико укључиво колико је стварно као савремени роман?

Превише је.

Мислим свако може напиши једну од тих ствари.

Само је питање пуштања ваша машта иде банане.

Исусе. Хоћеш тај љубазан роман?

Могао бих га покуцати за вас за 24 сата.

У то не верујем.

- Десет хиљада долара! - Не, хајде сада.

Десет хиљада долара. Кладим се у тебе!

- Кен ако стварно... - Двадесет хиљада долара.

Све што ми треба је негде Могу имати потпуну изолацију,

и изнад свега атмосфера!

Па ту је један мој пријатељ, добио је имање у Велсу.

Претпостављам да је у процес продаје.

Како вам се свиђа стара дворска кућа, није живео годинама?

То је свакако изоловани део земља, а што се тиче атмосфере...

Звучи одлично.

Сад се држи, драги дечаче!

Мислим, заиста је било празан преко 40 година.

Није било струје.

Још боље! Могу да куцам уз свећу.

- Шалиш се. - Савршено за оно што имам на уму.

Кажем ти Семе, поправи то за мене, хоћеш ли?

Ти си љут. Ипак ако то је оно што желиш,

Даћу му прстен и покушај да то средиш,

тек што сам ја врати се у канцеларију.

- Једва чекам да почнем. - 24 сата, запамти.

То значи да ме избављаш завршен рукопис овде

најкасније до, дозвољавајући вам време путовања тамо и назад реци,

3 сата субота поподне.

Бићу овде.

Име на место је иначе...

Мислим да је боље да запишем.

- " Бллддпаетвр "? - Рекао сам ти да је у Велсу.

Најближе што сам икада дошао до изговора то је био "Болдпате". Болдпате Манор.

Има ли кога овде?

Добро вече!

- Лепо је знати да нисмо једини. - Извините?

Чекамо воз то као да не постоји.

Седели смо овде у овој прљавштини депонија од четири и тридесет данас поподне.

По тамошњем реду вожње требало је да буде воз у шест.

Шест ујутру, више.

жао ми је. Ја не знати било шта о томе.

тражио сам некога ко би ми могао помоћи.

Само ја изгледам изгубљен.

Није изненађујуће у овом Богу напуштени део света.

Идеја мог мужа о одмору.

Скоро сам заборавио каква је цивилизација.

Јесте ли пробали главног станице? Можда би могао да ти помогне.

Шеф станице? Па нисам видео ништа...

Мислим на цело место изгледати потпуно напуштено.

Он је свакако био у праву овде кад смо стигли.

Извините ме!

Не знам да ли можете да ми помогнете, али Покушавам да нађем Балдпате Манор.

Претпостављам да то није начин да се то изговори.

Ох, не би требало да бринем. Сви су они овако овде. Мрзим Енглезе.

Ово је први пут да сам икада оптужен да је Енглез.

Ако нађете Велшане, они су страшни националисти, посебно старији.

Запамтићу то. Ми смо лига или нешто да покажем да сам пријатељ.

Реци, јеси ли добро унутра?

Мислите ли да треба да погледамо?

Па, изгледала је лепо чудно кад је ушла.

Извините госпођо! Можда се онесвестила или тако нешто.

Мислим да си ти дама, ух...

шта то радиш?

Била је једна... старица је ушла и чули смо звук разбијеног стакла.

Отворили смо врата а онда је нестала.

Мислим да се попела кроз прозор.

Ако желиш да стигнеш на воз мораћете да купите карту.

Не. Не. Не желим да ухвати воз.

Тражим Балдпате Манор.

Никад чуо за то.

Па, у ствари, претпостављам да јесте онако како ја то изговарам.

Можда, ако покажем ти како се пише.

Ево, имам написано доле како доћи тамо.

То је само бити мрак и све, а ја...

- Мислите Балдпетур Манор? - То је тај. Балдпате.

- Нико не живи у дворцу Балдпетур. - Знам то.

Нико не би хтео живе у дворцу Балдпетур.

Па, не знам за то.

Све што знам је да морам да добијем тамо што је пре могуће.

- Знаш ли где је? - Знам где је.

Мислите ли да ће се тражити превише ако бисте ме могли упутити тамо, молим вас?

- То је проклето место. - Да, сигуран сам да је натопљено злом.

- Проклетство. - Пун ствари о којима је боље да се не говори.

Ахх да, видео сам филм. сада молим, Имам посла тамо. ја сам у журби.

- Хоћете ли путовати пешке? - Имам ауто.

Скрените лево испред станице. Две миље.

Скрените десно на раскрсници. Само иди право.

Балдпетур Манор ће наћи ти у своје добро време.

Наставите после раскрснице. Хајде душо, где си дођавола?

то је добро.

- Шта радиш овде? - Шта? ја...

- Поставио сам вам питање, господине. - Шта?

ко си ти чиме се бавиш овде?

Слушај, ја...

Говорите, господине. Говори! ко си ти

Сад, сачекај минут. На пример ко си ти додјавола?

Домаћице, млади господине.

Ми смо чувари имања.

Вицториа Куимби, на услузи, господине. И мој отац, Елијах Куимби.

Ми смо чувари, господине. Наше је право да будемо овде.

А ви, господине?

Имам... имам дозволу за то бити овде од Сир Рицхарда Тортона.

Он је власник места.

Поправио је да бих могао да дођем овде доле да пишем. За опкладу.

20.000 долара. То је много новца.

- Имам само 24 сата. Исусе! - Молим те...

Извините?

Ја ћу на овоме прилика, али молим

добри Господ није умро на крсту да се његово име узалуд узима.

Заиста ми је жао, госпођо. Заиста, мислио сам без увреде.

Исусе!

Извините!

Па добро, добро дошли у „Поноћно двориште“.

Наслов мог новог романа, ако га икада добијем написано.

- Познајете ову младу жену? - Не још.

Видите, рекли су ми повереници ово место, да имам једини кључ.

У сваком случају, то има неког смисла чувари би имали кључ.

Па који је твој изговор?

Само што морам разговарати насамо.

Молим вас, веома је важно.

То је понуда коју не могу да одбијем.

Ок, па, о чему се све ово ради?

Г. Магее, у страшној сте опасности. Морате одмах отићи одавде!

Како то да знаш моје име? А зашто маска у ...?

Не тражи од мене да објашњавам! Молим те, преклињем те,

само пођи са мном сада, пре него што буде прекасно!

Сачекај минут! не идем нигде.

Имам 20.000 долара одмарајући се вечерас.

- Али ти не разумеш. - Проклето си у праву, не знам.

Сада, или ти реци мене шта се дешава или

спакуј маску и иди назад тамо одакле си дошао.

Мислим, шта је све то било посао на железничкој станици?

Како то да си ме пратио све доле?

Нисам имао избора. ишао сам да те упозорим на станици, али,

видели су ме. Зато Морао сам брзо да изађем.

- Ок. Прво прво. ко си ти - Катрин. Катрин Де Корси.

Мислим да сам видео једног од њих напољу. Морамо ићи одмах!

Ако нас нађу заједно, убиће нас обоје!

Стани! Госпођо, губим вредно време када би требало да радим.

Г. Магее, јесте ли икада чули организације која се зове "ОПИТ"?

Организација за промоцију међународног тероризма.

Звучи као нешто из филма о Џејмсу Бонду.

- Веома су стварне, уверавам вас. - А ти си тајни агент?

Зато трчиш около носи маску мале старе даме.

ја сам озбиљан. Смртно озбиљно.

И то претпостављам стари пар доле

нису баш скромни чувари али обучени атентатори.

Је ли то то? Гледајте, госпођице Де Корси.

То је тачно зар не? Ја не зна ко те је наговорио на ово,

али се бојим да је погрешна завера идентитета

био превише преоптерећен да бити више убедљив.

Гледао сам и "Север по северозападу".

Али ти си у страшној опасности! Можете изгубити живот!

Још горе. Могао бих да изгубим 20.000 долара,

Лаку ноћ, госпођице Де Корси! Лаку ноћ.

Хало? Желео бих лондонски број молим вас и поништите оптужбе.

328-6420. Моје име је Нортон. Хвала.

Здраво. Страшно се бојим.

Он једноставно не иде на то. Очигледно нисам био баш убедљив.

Жао ми је што дозвољавам ти доле г. Алисон.

Сам је. Копиле.

Па, морате признати било је мало бесмислено.

У ствари, оно што је у почетку било демаскиран пред чуварима.

Нема чувара?

Ко су онда они? Шта они раде овде?

Г. Алисон, кажем ти, они су овде у кући.

Да, позваћу полиција одмах.

- Ђавоља справа! - Жао ми је.

Зар те нико никад није учио да је врхунац безобразлука

користити телефон у нечијој кући, без претходног добијања њихове дозволе?

Ви знате. Напустите ову кућу одмах!

Нећу толерисати безобразлук!

- Г. Магее, они људи доле. - Ох да! Стари брачни пар из ОПИТ-а.

- Молим те, озбиљан сам. - Мислиш, ниси био раније?

Кажем да постоји нешто чудно за те људе.

Они нису оно за шта кажу да јесу.

Помало као неко други кога бих могао назвати. Чуо сам те на телефону са Самом.

Шта је била идеја?

Ометај ме тако да ја не бих завршио свој роман на време?

Није тако мислио. То је требало да буде шала.

Само зато што Сам не узима ово кладим се озбиљно, не значи да нисам.

Како то да телефон је радио, у сваком случају?

Сем га је повезао да бих ја могао јави му како је било.

- Ко си ти заправо? - Семова секретарица, Мери Нортон.

Али ја сам озбиљан, о томе они људи доле.

Сам је рекао да нема чувари на овом месту,

и да постоје само претпостављени да буду два кључа од улазних врата,

онај који имаш и онај који имам.

Види, све док се не мешају у мене начин и пусти ме да наставим са својим послом,

Заиста ме није брига ко су они су, шта раде овде.

- Очигледно су безопасни. - Плаше ме.

Слушај, жао ми је за, па, знаш. Боље да те више не узнемиравам.

Хеј, зашто се не би мотао около мало. Мислим, где ћеш ићи?

Пронађите хотел за боравак.

Ох, само сам мислио да можемо отпутовали заједно ујутру.

Био си пре неколико минута избацивши ме у олују.

То је било када си била Катрин Де Корси, супершпијун. Имаш ауто?

Паркирано је позади.

Увек можете назвати ујутру, покупи ме.

- Можда бисмо могли заједно да доручкујемо. - То би било лепо.

- Здраво! - Извините што вас узнемиравам.

Али заиста постоји нешто чудно се дешава овде.

Неки човек је управо стигао.

Шта?

Пустио је себе да уђе улазна врата. Видео сам га.

Тренутно је са осталима.

Ово није нека врста Нова фора коју је Сам поставио...

Не! кунем се! Ја само желим да одем одавде.

- Уплашен сам. - Нема потребе.

Хајдемо да сазнамо шта се дешава, ок?

Нешто се померило. Видео сам нешто се померило доле.

Место је било празно 40 година,

чини се да се више дешава овде него на Тајмс скверу. Сачекај овде.

Зашто једноставно не нађемо хотел. тамо мора бити један овде негде.

Могао би писати исто тако лако тамо.

Хвала вам на вашем забринутост, али остајем.

- Шта је са човеком доле? - Решавај једну по једну мистерију.

- Радије не бих решавао никакву мистерију. - Ти си започео.

То су вероватно пацови.

Слушај!

Било је као дисање. Зар ниси чуо?

бр.

То није било нормално.

Хајде да решимо мистерију број два.

Шта се овде дешава? ко си ти

Морате ми опростити на упадици.

Дозволите ми да се представим. Себастијан... Ранд.

Возио сам се ову страшну олују

када се мој аутомобил креће у запуштеном стању,

онда видећи своје добродошла светла у мраку

Мислио сам да претпоставим по вашем гостопримству

и потражи склониште до јутра.

- Пунцх? - Извините?

Да ли би ти стало чашу врућег пунча?

Ах, не, хвала.

Видите, г. Ранд. Дошао сам овде за мало мира и самоће,

тако да могу да обавим неки посао. Важан посао.

- А могу ли да се распитам какав посао? - Ја сам писац.

Ох, како фасцинантно!

Не брини. имам а велико поштовање према књижевности.

У њему се налазе сва блага човечанства. Зар не мислите?

Па, има много новца у томе. да, ако испоставиш праву врсту ствари.

Ох, ти си сјајан израз мисли и велике емоције звуче вулгарно,

- Господине...? - Магее. Кеннетх Магее.

А сада си а познати писац, г. Магее?

Очигледно не, или ти не би требало да питам.

Ох, не не. Није нужно.

Сада сам провео последњих 40 године мог живота у Африци,

па видите, стварно сам није баш добро информисан

онога што се дешава у остатку света,

што можда није а лоша ствар, зар не?

Лично, волео бих да знам шта је иде даље. Као вечерас, на пример.

И шармантна млада дама на твојој страни. Да ли је она случајно твоја жена?

Не. Ово је гђица Нортон, секретар мог издавача.

Драго ми је што сам направио твој познаник госпођице Нортон.

У реду.

У реду. Хајде да прекинемо сва срања.

Извини, нисам мислио да те узнемирим... увредим.

Само, желео бих неколико правих одговоре на неколико директних питања

а онда могу да идем назад на посао, ок.

Прво, ако само случајно,

како то да имаш кључ овог места?

Тамо напољу! Напољу! Видео сам неко на прозору!

Погледао је право у мене.

Сачекај овде.

Није било ничега. Нисам видео ништа.

Али видео сам некога. Његово лице био притиснут уз стакло.

Погледај!

Вратио сам се.

Господе.

- Ко би ти могао бити? - Хтео сам да питам исто од тебе.

Децаи! Сада нема ништа али смрад пропадања.

Времена има тако мало поштовање човекове сујете,

- тако мало обзира према његовом имању. - Слушај ја...

Молим те не прекидај ме док солилоквизујем.

Где је сада музика? Звук смеха.

Никада није било смеха.

Не верујем у ово.

Ја сам Лионел Грисбане, најстарији син лорда Гризбејна.

Ово је био мој дом, док га прах није тврдио.

Ова соба је некада блистала са светлошћу и смехом,

али је тако празно сада, тако пуста.

Ох дечко!

Мислим мало гостопримства може бити у реду.

- Могу ти понудити врући пунч. - Пунцх?

О да, наравно. Пунцх.

- Кеннетх, идемо! - Не. Желим да знам шта се овде дешава.

- А шта је са твојом књигом? - Како је дошло до изненадне промене лојалности?

Ох, немој да се осећам више крив него ја већ.

Ваљда си у праву.

Али нека сам проклет ако будем протерана од ове гомиле чудака.

Заиста морате пробати мој пунч пре него што одеш. То је мој сопствени рецепт.

Како то мислиш "пре него што одемо?" Слушај, ја не идем нигде.

Морам написати роман. Четврт после осам је.

Дошао сам овде због изолације,

уместо тога, као да сам се срушио друштвени догађај године.

- Значи, ауто ти се покварио? - Аутомобил, да.

Претпостављам да желиш да ме укључиш окриље овог испитивања?

У том случају, требало би то да објасним моје присуство овде вечерас

може се назвати или као околности или сила судбине.

То ми је увек била намера да се једног дана вратим овде.

Живим у Америци од рат. И био сам овде послом,

која ми је дала савршену прилику да испуни ту намеру.

Али морате то запамтити ово је мој дом предака.

Моје наслеђе. шта сам ја лежи унутар ових зидова.

Да ли се то тако чини изванредно за вас, г. Магее?

Или је осећај сада део вашег емоционалног речника?

Речено ми је да их има нема чувара на овом месту.

- Ко је тврдио да ми нисмо чувари? - Мој шеф. Разговарао сам са...

Онда је лоше обавештен.

Па, шта је онда све ово?

Мислили смо да јеси гладан после твог путовања.

Немој ми то дати? Има пет места за вечеру!

Ох да. Схватам шта мислиш. Требало би да их има шест.

Чини се да стварате мистерија где је нема.

У реду. У реду. Само покушај и стишај буку, у реду.

- Не верујете им, сигурно? - Није ме брига! Није ме више брига.

Само желим да пишем. Све док ми не сметају,

могу извршити црну мису тамо доле и направи оргију.

Не желим да знам.

- Али они су лагали. - Људска природа да говори лажи.

Чини живот и односи су интригантнији.

Господин Алисон је био забринут када сам говорила њему. Рекао је да треба да позовем полицију.

- Па зови их. - Телефон не ради, сећаш се?

- Жао ми је. - Не, у праву си. ја то заслужујем.

Волео бих да можемо да присуствујемо на различите околности.

Дођавола са околностима.

Прво освоји своју опкладу.

- Да. И ја га могу намирисати. - Мирише на печење.

Мирише као да смо нестали на нечем добром.

Претпостављам да бих могао са паузом.

Та закључана врата. Има нешто иза тога.

Рекао сам ти, чуо сам нешто или неко дише.

Ово место је било празан од 1939.

Хајде. Хајде да видимо шта врста хране коју овде имају.

Хоћеш ли погледати то!

Себастијан Гризбејн.

Викторија Гризбејн, 1935.

Лади Елеанор Грисбане.

Лорд Гризбејн, 1935.

Хеј погледај! Овај недостаје.

Лионел Грисбане!

Хајде!

Не још један.

Ко си ти ђаво и шта радиш овде?

То ће бити оно водеће питање вечери.

Ово је приватно власништво и случајно сте на поседу.

Сад не знам како ти успео је да провали овде, али...

Одакле ти то?

Мој издавач. Он је добио то од повереника.

- Да ли познајете Сир Рицхарда Тортона? - Да, имам.

Хох, добро је. Он је момак који поправио да бих могао да дођем овде да радим.

Ја сам писац. Моје име је Кеннетх Магее. А ово је гђица Нортон.

Гђо Нортон, г. Магее, моје име је Цорриган.

И могу ли да питам шта доноси Јесте ли овде, г. Цорриган?

Спремам се да купим имовину, г. Магее. Пролазио сам поред и

Тако сам видео светла на прозору природно сам се питао шта се дешава.

Још ништа ниси видео.

Дозволите ми да се представим Ви, г. Цорриган.

- Ово је Лорд Гризбејн. - Лорд Гризбејн?

Његови синови, Лајонел и Себастијан.

Па, то је најнеугодније.

- И његова шармантна ћерка Викторија. - Како сте сазнали?

Портрети у сали.

Хоће ли неко бити довољно добар да ми каже шта се тачно дешава, молим те?

Породично окупљање, господине. Мислио сам да је то очигледно.

Могу ли да вам понудим мало пунча, г. Цорриган? То је из мог сопственог рецепта.

Ово је невероватно!

Да сви дођете овде после свих ових година?

У ову празну кућу, за породично окупљање.

Да ли вам је то тако тешко да разумете, г. Кориган?

Мислим да је то мало бизарно, под датим околностима.

И то не мења чињеницу да нико од имаш и најмање право да будеш овде!

зар не? Три стотине године је наше право!

Три стотине година Гризбејнови су доминирали и држали власт овде!

Историја нема утицаја садашњост, г. Гризбејн.

Посебно имајући у виду чињеницу да Намеравам да срушим ову кућу

и распродају земљу за индустријски развој.

- Срушити га? - Не!

Оче!

Све ствари пролазе. Смрт је наша једина права судбина.

Наше наслеђе је одавно умрло.

Умро од срамоте, господине. Неизрецива срамота.

– Да, 1939. године. - Знаш онда?

Гласине, прича из друге руке...

Родерик, мој најмлађи син,

он је био тај који је донео пад куће Гризбејн.

- Портрет који недостаје у сали! - Ум, сенке, господине.

Сенке прошлости.

Можда више немамо ауторитет да будем овде,

али зар не можеш само за вечерас дозволите нам овај тренутак сећања?

Ово је први пут да смо били заједно као породица

пошто смо били принуђени растати се тако давно.

Молим те, преклињем те, у име Божје свето, дај нам овај тренутак времена.

И, молим вас, поделите ово са нама вече. Бар на кратко.

Изгледа да немам Толико избора, зар не?

Нека је добри Господ хваљен за његову доброту!

Придружићете нам се за вечера, зар не?

Сада када постоје нема више никакве тајне.

Увек је био наш традиција пре вечере.

Лепо.

"Сила судбине."

Он ме је волео! Он ме је волео!

тада сам била лепа, и био је тако згодан!

Требали смо да се венчамо!

Асхлеи! Асхлеи!

- Асхлеи! - Драги Родерик...

Завештао нам је а приватна и страшна туга.

Викторија је требало да научи да се носи са њеном патњом,

- као што сви имамо на свој начин. - Патња?

Понекад се питам да ли ти зна значење речи!

Ох, јесам, драги брате. Да.

И заиста се нисте видели од распада породице 1939. године?

Да, размотрили смо то што је тачно, г. Кориган.

отишао сам у Америку, Себастијан поред Африке,

а Викторија је остала овде да пази на оца.

Његово здравље није добро, г. Цорриган.

Шок. Па, дошао је рат, разумеш.

А онда мамина смрт, и Родерик.

Шта се десило са Родериком?

Умро је, г. Цорриган. Био је четрнаест година и умро.

Да ли је могуће да смо сви умрли.

Након његове смрти, његова соба је била запечаћена.

Закључана соба, горе!

Као и сви ми, закључан у прошлости заувек.

Осуђена породица коме судбина је ускратила будућност.

Зар није било довољно лагања и превара између ових зидова?

Као Родерикова соба, ми смо запечаћени у сопственој кривици.

Себастиане, ти си пијан.

Све док морамо да се носимо са проблем савести, зар не?

Да, касно је, осећам.

Сасвим сте у праву, господине и ја имам много посла пре јутра.

- Одличан оброк госпођо. Хвала. - Сигурно нећеш остати?

- Наравно. - Али ускоро ће бити поноћ!

Мислио сам после тебе појео твоју вечеру...

Зашто? Шта се дешава у поноћ?

- Шта се дешава у поноћ? - Сад, само тренутак!

Нешто ми говори да ово није баш породично окупљање.

- Ох, уверавам те. - Не можете ме уверити у ништа!

И захтевам да знам зашто сте сви тако забринути што ћемо отићи одавде пре поноћи?

Добро, онда ћу послати за полицију и онда они...

Не! Молим те, преклињем те!

- Г. Кориган... - Реци му Лајонелу. Реци му истину!

Г. Цорриган, ово је породица материја. То вас се не тиче.

Али коришћење ове просторије Брине ме, г. Гризбејн!

Зато предлажем да узмете своје породичне ствари негде другде,

- или ћу те уклонити силом! - Како се усуђујете, господине?

из наше куће, у кући наших предака?

И имање даље на које прелазиш!

- Али, не можемо отићи. не смемо... - Господине Кориган, не разумете!

Родерик... Родерик...

је још увек жив.

Нанео је срамоту на ово домаћинство, господине. Неопростива срамота.

- Морао је бити кажњен. - Врата. Закључана врата!

Горе. Мислили смо да смо чуо некога у соби.

Добри Боже!

Ох не! Господине, не смете ићи горе! Не смеш ићи горе!

- Господине Кориган! Овуда! - Господине Цорриган, молим!

Дечак од 14 година. Осудио си дечака од 14 година!

То је била његова реченица, суђено му је и осуђен је!

- На 40 година затвора? - Али не можете га сада ослободити.

Замисли шта би он био као после толико времена!

Једва људска или луда ствар!

Ох молим те! Зар не разумеш? Он је опасан!

Не иди горе! Он је опасан!

Донећу мало светла.

Г. Гризбејн!

Г. Цорриган, молим. Мисли шта радиш!

Ишли смо на слободу него вечерас у поноћ.

То је био разлог нашег повратка. Хтели смо да га ослободимо.

- Има ли кључа? - Да.

Сачекајте, господине!

Пре него што отвориш врата, прво размисли шта радиш!

- Оче, договорили смо се, пре свих тих година. - Држи језик за зубима!

Ово није ваша ствар, господине. Ово је породични посао.

преклињем те. Размотрите пажљиво пре него што окренете тај кључ.

- Отворите врата, г. Цорриган. - Чекај!

Шта намеравате да урадите ослободити је зло, неизрециво зло!

Да ли сте спремни да прихватити ту одговорност?

Лионел, морамо! Служио је своје казну, он је плаћен за свој злочин!

Замисли какав је био, чак и као дете. Тај окрутни, уврнути ум!

Шта је урадио. Остави га где је он за све нас.

Зар немаш сажаљења? Немате савести?

Не, не, не. 40 година са којима сам живео страшно сазнање о нашим поступцима.

Покушајте да замислите шта мора пати, бројећи године,

месеци, до те једне ноћи.

Вечерас. Кад би он тамо знао био би крај његовој муци.

Ако не задржимо своје реци и пусти га,

онда нисмо ништа бољи од њега. Отворите врата, г. Цорриган.

Г. Гризбејн! Г. Гризбејн!

Г. Гризбејн!

Г. Гризбејн!

Губите своје време.

Он је тамо негде, држећи своје време.

Па, био је овде, раније ове вечери. Мери га је чула.

Ставио сам храну на то, кроз тамо.

Оче!

- Полако! - Тата, сад ћеш бити добро.

То је његово срце! Ох, оче!

како је он?

Зар не осећаш то? Као да је он нас посматра управо овог тренутка.

Па сад, шта се дешава?

Мислим, не би требао неко идем да нађем доктора

извуци пандуре, тражиш брата?

Нећеш морати Гледајте веома далеко, г. Магее.

Родерик ће бити овде негде. Дуго је чекао вечерас.

То неће бити ни доктор, ни полиција.

- Али сигурно је то наша дужност. - Не!

Дошли смо овде вечерас да откључајте последња врата наше судбине.

Судбина која је била покренут пре више од 40 година.

Шта год да захтева, ако јесте одмазда, патња или чак смрт,

Морамо прихватити његову пресуду.

На исти начин на који Родерик прихватио нашу пресуду, без избора?

Избор?

Какав је избор направио тај сиромах бедна девојка има кад он

отвори јој стомак, док још увек је била трудна?

Да, г. Цорриган.

Такав је дечак од 14 година које смо осудили на затворску казну.

Завео је просту сељанку, а онда када је открио да је трудна,

намамио је овамо слатким мирисне речи о љубави и браку,

а затим под овим врло крова, сурово ју је убио.

Али нисте имали право да узмете закон у своје руке.

Вековима су Гризбејнови били су свој закон.

Шта смо требали да радимо? Откријте наше срамота за цео свет? Не!

Ово је била породична ствар. И као таква, добила је породичну правду.

Отац је мртав.

Бојим се да је почело.

Господине Магее, сасвим је очигледно да ви и Госпођица Нортон мора сместа да напусти ово место.

Са лудим братом који трчи около. Бог зна шта ће бити.

- Имаш ли ауто? - Напољу.

Мислим да си у праву. Идем по моје ствари. А ти?

Ох, не брини за мене. немам намеру да останем овде горе сама.

Идем да нађем телефон и реци полицији шта се дешава.

- О Боже! жао ми је. - У реду је. Не брини о томе.

Само бих волео да се не задржи радећи то. Искачући на мене.

Све је то део бити црна мачка. То је један од њихових специјалитета.

Једина ствар је са вратима и прозором затвори, како је дођавола ушло овде?

Ох, не!

Нашао сам ово двоје напољу.

- Здраво тамо. - Неко нас је напао.

- Извините ако нешто прекидамо. - Било је ужасно!

Наш воз никада није дошао. Станица се гасила,

а онда смо се сетили правца који ти је дао управник станице.

- Управо смо напустили град, тако да нема разлога! - Па смо прошетали овде.

- Никада у животу нисам био тако уплашен. - Ако смо вам на било који начин сметали...

Андрев, хоћеш ли ућутати и да им кажем шта се догодило?

Можете ли замислити! Само смо шетали,

натопљен до коже, у овој Божјој страшној олуји,

и одједном је искочио и напада нас, као какав манијак.

Један минут је био тамо, а следећег минута га нема.

Да, мислим да морам су га изненадили.

- Није чак ни изгледао као човек. - У сваком случају, сада смо овде

да ли би вам сметало ако изађемо ове ствари? Потопљени смо.

Можеш користити моју собу.

Г. Магее, могу ли да попричам са тобом на тренутак, молим те?

Сигуран сам да би госпођица Нортон била љубазна довољно да их покажеш у твоју собу.

Боже! Мрзим ово место! Ако не пада киша, непристојни су.

Ако нису непристојни, јесу искочи и насрне на нас!

Знате, непосредно пре мене чуо ту девојку како вришти,

Могао сам да се закунем да сам видео нешто или чуо нешто,

када је то могло бити моја машта, претпостављам.

Међутим, овде постоји једна ствар Сигурно нисам замишљао.

- Исусе! - Све четири гуме.

Али како? Поцепане су на комадиће.

Судећи по ознакама на вратима спаваће собе,

могао је то да уради голим рукама.

Мој ауто!

Боже, апсолутно умирем од глади! Ја не претпоставимо ако има хране, зар не?

Можда их има остатак од вечере.

Чини се, господине Магее, да смо овде затворени.

Сада би било много сигурније кад бих имао пиштољ у задњем џепу.

Не смемо да кажемо другима о овоме. Они изгледају довољно уплашени као што јесу.

Имате ли неку идеју о како можемо ово да решимо ако

момак изненада одлучује да се појави?

Да сам знао одговор на то, г. Магее,

Био бих много срећнији човек него Ја сам управо сада. уверавам вас.

Маријин ауто! Рекла је она паркиран негде позади.

Можда никада није стигао до тога.

Мора да је користио нож или жилет.

Био сам забринут. питао сам се где мораш.

Само мокро, то је све. питам се ако је момак који је управо стигао...

Андрев. Дајана и Ендрју Колдер.

Да, ако је имао пар вишка чарапе и ципеле које сам могао да позајмим.

Отићи ћу и питати га.

Запамтите, г. Магее. Ни речи.

Не знам да ли ти одговарају, али можете их испробати.

Извини због овога, али то је све што морам да обучем.

Надам се да се не намећемо на теби овако, али Диана...

Требало је да буде забавно празник, да средимо наш брак,

али да будем искрен, није било ништа али катастрофа откако смо кренули.

- Шта радиш овде? - Покушавам да напишем роман.

Стварно? Па, ја сам уметник. Не, још увек борећи се. Имао сам изложбу.

Чак је и продала једну слику, била је гола студија. Ја сам Дајану.

Фигурес.

Ово су супер. Онај ребрасти.

То је проблем са Андревом. Он је типичан уметник који пати.

Све своје време проводи уметнички док сви остали морају да пате због тога.

О Андрија, драги! Само сам причао о теби!

Стварно?

Па, како си креативни уметник и све то.

Г. Цорриган је говорио мене он сакупља слике.

Па, мене занима углавном имовина. Уметношћу се бавим само споредно.

Мало сам сликао кад сам био млађи.

Заиста бих волео да будем уметника, али авај није било.

- Јесте ли ожењени, г. Цорриган? - Да, јесам.

Очигледно је твоја жена веома срећна жена.

Не знам за то.

Па, бити удата за мушкарца који је успешан, богат, згодан...

- Дајана, престани! упозоравам те! - Шта је било, драга?

Опет се осећате неадекватно? Да ли ти желите да знате истину, г. Цорриган?

Отприлике је добар у кревету као и он

успешан у продаји његове глупе слике!

Ох, видиш? Он је такво дете!

Вицториа!

ста се десава?

Вицториа!

Викторија, драга! Вицториа!

Ох, не!

Жица за клавир. Мора да ју је чуо како пева.

Понижавајући ме тако!

Само зато што сам се забављао. Па, тако си досадан, Андрев!

Прегази ме цело време, флертује са мном!

А шта да јесам? Он је привлачан и успешан.

Да, као и остали.

Ох, само си глуп и посесиван, као и обично!

Ја сам твој муж, за име Бога.

- Муж! Хух. То је лаж! - Упозоравам те, Диана!

Упозоравајући ме на шта? Још један од твојих глупих, детињастих беса?

Зар не разумеш Уморан сам од свега тога.

Уморан сам од тебе са твојим кукњаве и ваше депресије?

Доста ми је свега и доста ми је тебе.

Копиле! Ти копиле! Сад види шта урадио си! Погледај ме! мрзим те!

Па, има воде у бокалу поред кревета.

Извините због тога. Имамо ове мало свађе с времена на време.

Не, не, не, не, драга моја. Боље ти је да не идеш горе!

- Не дирај је! Забога! - Витриол!

- Узми мало воде! - Боже! Диана! Диана!

- Господине Магее! - Диана!

Ево. Попиј ово. То ће помоћи. ја сам извини, немамо ништа јаче.

Требало би да среди све наше проблеми овог путовања, а сада...

Зашто? Не разумем?

Само седи тихо. Задржи пијење. Осећаћете се боље.

- Остави га са мном. - Реци, вероватно је у праву.

Жене су обично боље прилагођене овој врсти деликатне ситуације, зар не?

Кеннетх!

Кеннетх!

Кеннетх!

Викторијин ударац!

- О мој Боже! - Ох, ово је страшно!

Просуо сам му то, лично.

Погледај! Катанац!

- Мора да је тако ушао овде. - И где је сада нестао.

Отрована!

О мој Боже! Родерицк! Зар томе нема краја?

Морамо отићи одавде одмах!

Како ћемо учинити то без точкова?

- Ми смо далеко од било ког места! - Шта предлажете да урадимо, г. Магее?

Стани около, док мој брат покупи сваког од нас?

Отровано вино, врчеви за воду напуњени витриол. Она смешна слика горе.

Шта он може против свих нас?

Кажем да идемо и нађемо га пре он нас проналази! Он је само један човек.

Чак и ако није пресекао његови нокти већ 40 година!

Па, где да идемо?

Одатле.

Нас двоје чекамо овде и двоје идемо и покушамо да га избацимо.

- Добро. Бићу у сали. - Идем с тобом, Кеннетх.

Класична линија хероина.

Дођавола са класичном хероином линија. идем са тобом!

Ок, идемо!

Чекаћемо те.

Коначни судбински састанак, зар не би рекао брате?

Ох, драга.

- Јеси ли добро? - Паучина. Извините.

Морам признати, госпођице Нортон,

Ја ценим шта мора бити као за тебе,

у ову ноћну мору на које сте се спотакнули.

Никада нисам био а посебно храбар човек,

и догађај који ће видети ствар преселивши се, био је узнемирујући.

То је страшна ствар, знаш, живети на цео свој живот у стању страха.

То је све што сам икада знао. Страх.

Г. Гризбејн!

Кеннетх!

- Овде сам. Наше свеће угашене! - У реду. Остани где јеси!

Вратићу се!

Ево! Овде сам, Кеннетх! Молим те!

Кеннетх!

Хвала Богу! Био сам тако уплашен!

Извући ћемо те одавде.

Дакле, мој драги брат је мртав.

- Шта? - Обешен.

Нема спаса. Наша судбина је одавно одлучена.

Стари поредак је заувек нестао,

а сада и ми мора да се распадне у прах.

Судбина и одмазда су често међусобно повезани, зар не?

брате?

Цорриган!

- Родерик? - Да. побегао сам.

Наравно, морао сам враћати се с времена на време

да убеди јадну Викторију да сам још увек био твој затвореник.

Али четрдесет година сам чекао за овај последњи тренутак освете.

Ох Родерик, не, Био сам законити наследник.

По праву, све ово требало је да буде мој!

Како сам могао дозволити ово право да бити изгубљен јефтиним скандалом.

Јефтин скандал?

Проста сеоска девојка и дечак од 14 година?

Та сељанка коју си ти заведен, мораш тражити правду!

А ја, твој драги брат Родерик, дошли су овде да изрекну казну,

као судија и крвник!

Грешиш, Родерик. Не! Грешиш!

То није правда ти тражиш, то је крв!

Мари!

Ох Боже!

Нисам хтео да се борим са тобом. Зар не видиш? Знам истину?

- Знам колико дуго си патио. - Да ли разумете, г. Магее?

- Да ли разумете? - Не, не разумем. ја ..

Честитам, Верноне! Какав пад! Све доле низ степенице. Дивно!

Али тада си увек био веома добар у паду са велике висине.

Не могу поредити мог драгог Јеффреија са твојим познатим сценама смрти

коју сте тако играли сјајно толико година.

Кучко!

Волео сам пезос Хамфрија. Допало ми се драга.

Сада видим зашто си увек познат као „Водовод”.

Неки ме зову велики "Дрип". Била си сјајна, драга моја.

Ох, хвала.

После свега тога викања и кашљања,

Практично сам уништио своју говорну кутију.

Ох, знам то.

Увек добијем такве делова где било

обливен сам крвљу или Мок сам до коже.

Мислим ону шминку коју сам имао, узео имам најмање сат времена да сиђем.

Волео бих да сам могао да умрем. Само сам хтео уради нешто са мало више меса.

- Знам на шта мислиш. - Извините ме на минут.

- Господине, желите ли још шампањца? - Хвала ти драга.

- Кенни? - Не, хвала.

- Стварно си пао на то, зар не? - Наравно да сам пао на то.

- Ти си стварно копиле, знаш! - Ја сам издавач. Шта сте очекивали?

Здраво, надам се да ћеш опростити нас за наш мали наступ.

Наравно да сам. Било је веома убедљиво. Био си сјајан!

- Ох, хвала. - Заиста сам веровао.

Као да сам ти веровао. Мислио сам да ти је можда стало.

Волео бих да си директор кастинга. Шта мислиш, Пхил?

- Ох, слажем се. - Ох, извини.

Пхил је мој муж. Требало је да те упознам.

Наравно. наравно.

- Ниси љут, драги дечаче? - Не, Сам. Захвалан.

Заиста си учио мени нешто вечерас.

Личне емоције су заиста више. Већи су од свега.

Увек сам говорио да имаш то да напишеш велики роман.

Схватио сам поенту.

Проблем је што боли.

20.000 долара. Невероватно, драги дечаче.

Апсолутно невероватно!

- Само ме немој тражити да то поново урадим. - Кратко.

Шта сте очекивали за 24 сата?

Некако је чудно.

Али некако сам то написао, заиста бринуо о ликовима.

Лудо је, мислим, само нека глупа прича

о издавачу који прави опкладу са писцем.

Ни на чему то се догодило, природно?

Наравно. Сам, можда звучи лудо.

Али чак и са обртом на крају који излаже целу ствар као шалу...

- Не знам. Звучи лудо. - Стално то говориш.

Али свиђа ми се, Сам. Можда су то ликови.

Дођавола, уживам у томе.

Једва чекам да је прочитам, драги дечаче.

Сигуран сам да ће зарадити исто толико новца као и све остало што сте написали.

Сјајно. Али да ли је то шта је заиста важно?

Позваћу те касније.

- Жао ми је. Надам се да те нисам уплашио. - Не!

Само сам те видео овде раније са Семом.

Сем? Ох, Сам!

Он је мој шеф. ја сам његова секретарица, Мери.

- Нортон? - Не. Јамиесон.

Здраво тамо.

Обично се бринем о нашим писци у њиховој посети.

Стварно?

Реците ми, гђице Нортон. Жао ми је, гђице Џејмисон.

Да ли верујете у љубав на први поглед?

Па, ум... Зашто не?

Подржите нас и постаните ВИП члан

Can't find what you're looking for?
Get subtitles in any language from opensubtitles.com, and translate them here.