Original subtitles

Hej, Sem! -Vudi. -Mogu li da stavim ovde neke bo�i�ne dekoracije?

Naravno. Pobogu, kad pre? Bo�i� kao da dolazi ranije svake godine.

Ako proveri�, mislim da �e� videti da je svake godine 25. decembra.

Da, naravno. Hvala, Vudi.

Pogledaj ovo. Kakav Rudolf. -Li�no sam ga napravio. -Stvarno?

Rudolf mi je omiljeni lik iz bo�i�nih pesmica.

Vudi, onda si o�ito nesvestan

da je pesma o Rudolfu, irvasu crvenog nosa,

najnerealnija i samim tim potencijalno naj�tetnija

od svih de�ijih pesmica. Daje im sasvim iskrivljen pogled na stvarnost.

Ali mora� priznati da je melodi�na. -Ozbiljan sam.

Prvo ga ostali irvasi zadirkuju i izop�te iz stada,

a kad njegov deformitet postane unosan, iskori��avaju ga.

Zar mu ne daju da se igra s njima onih glupih irvaskih igara?

Da. -Ne, ne, znam kako pesmica ide. Zapravo,

ne samo da ga Doner Blicer, ve� i ostali autori, ne vole i ismevaju,

ve�u neskriveno preziru sirotog nosatog �onju. Moram da idem.

Sre�ni praznici!

Dragi prijatelji, �ta mislite? -Izgleda� sme�no.

Izvini, molim te. Ovo je verni primerak

�enskog kolonijalnog �e�ira. -Izvinjavam se. Izgleda� sme�no.

G�ice �embers, �emu takva ode�a?

Nadala sam se da �e neko pitati. -Pri�a�emo kasnije, Vudi.

Moj profesor ameri�ke knji�evnosti, dr Narsutis,

svake godine pravi ve�eru za Dan zahvalnosti kod ku�e.

Pozove samo dva ili tri omiljena studenta

da dele hleb s njegovom porodicom i ostalim po�asnim gostima

poput Vilijama Stajrona. I pogodi ko �e do�i?

Vilijam Stajron? -Da, Vudi.

Mogao je da do�e svako ko se malo vi�e istakao na predavanjima.

Odli�na prilika za tebe, Dajen. Mo�da se bli�e upozna� sa g. Stajronom

dok budete jeli d�em. Ko zna? Dok stignete do dezerta

mo�da �e te ve� uzeti pod svoje

i polete�ete zajedno u knji�evnu galaksiju.

Frej�eru, mislimo sasvim isto. -Sem ako se neko od nas zeza.

Sem, mislila sam da provedemo praznike zajedno,

ali po�to ni�ta nisi nagovestio, napravila sam i plan B.

Nadam se da ti ne�u uni�titi praznike.

Hvala. Neka, imam i ja druge planove.

Super, drago mi je da to �ujem. I potpuno �u razumeti

ako tog dana bude� imao drugu pratilju.

To me ni najmanje ne�e povrediti. -Odli�no,

ve� sam zakazao sastanak sa Vendi. -Kako si mogao?

Pa sad si rekla da je u redu?! -Da.

Izvini, nema problema. U�ivaj. -Hvala.

Sem toga, slavi�emo mnogo praznika zajedno

kad ti i ja postanemo jedno. -Ti si ve� jedno, Dajen.

Gde �ete vi ostali? -Praznici su samo odjednom do�li...

Moja ta�ta... -Da, zvu�i ba� zabavno.

Ja sam sama ove godine. -Deca nisu kod tebe?

Oti�li su kod Nika u Atlantik Siti.

Ovo je moj prvi Dan zahvalnosti van ku�e.

Sem ako ne ra�unam i pro�lu godinu. -Samo malo. Razmislite.

Karla, ima� novu ku�u. Mogla bi da napravi� zabavu. -Zaboravi. -Hajde.

Ima li �ta lep�e od toga da otvori� svoje srce prazni�nom rado��u?

Otvaranje tvog otvara�em za konzerve? -Zvu�i sjajno!

Mislio sam na prvi deo, g�ice �embers. -�to da ne?

Ali jedemo ono �to ima. Semi, dovedi tu tvoju da bude sa nama. -Va�i.

Mada, da zna�, ja sam odli�an dezert. Bar tako ka�u.

Drago mi je �to vidim da niste pali u prazni�nu depresiju.

U ovo doba godine se de�ava najvi�e sva�a, ubistava i samoubistava.

Mislim da tu�a sre�a uti�e na to

da bolje vidimo sve mane na�ih li�nih veza.

Ja, naravno, nemam taj problem po�to sam samac.

Ho�e� da nam se pridru�i�? -Mogu li?

Naravno. �to vi�e to bolje. -U koliko sati da do�emo?

Koji "mi", Klevine? -Pa, zna�...

Ovo je ve�era za samce, ne propovednike.

Sem toga, ti ima� svoju majku. -Ove godine nije sa mnom.

Ide da poma�e u nekoj kuhinji Vojske spasa. -Ba� divno.

�to ne ide� sa njom? -Ti to ozbiljno?

Ja sam odradio svoje za ovu godinu. I�ao sam na radnu akciju, se�a� se?

Dobro, dobro. Norme, a ti i Vera?

Ne mogu ove godine. -�to? Nikad nismo ni upoznali Veru.

Da. -Ne, moramo da idemo kod Verine majke.

Koji smor. Nema piva, nema TV-a, temperatura 25�.

Tako to ide, Normi. Mora� da radi� ono �to ti �enica naredi.

Ili tako ili da lupi� �akom o sto. -Tako je.

Zna� �ta, Klife, potpuno si u pravu.

Osam godina idem kod tog ludog �i�mi�a.

Valjda mi Vera duguje jednu godinu. Umar�ira�u u ku�u i re�i:

Vera, ove godine idemo kod Karle za Dan zahvalnosti.

Bez pogovora. -Odli�no! -Bravo, Norme!

OK, Norm otpada. -Ra�unaj na mene. Vide�e�.

Onda kod mene u podne? -Ovo �e biti sjajno.

Odli�no. -Stvarno mi je laknulo.

Sad ne moram da brinem o svojim usamljenim prijateljima

dok ve�eram sa knji�evnicima. -Stvarno ne znam ko je sre�niji.

Ti �to ide� na tu zabavu ili mi jer ti ide� na tu zabavu.

Postignut �etrdeseti pogodak! Sudija ozna�ava kraj poluvremena!

Ovo je ba� kao kod ku�e. -Da, nego, Karla...

�elim da ti zahvalim �to si nas pozvala ovde.

Ne pominji to. -Ali zaista cenim to.

Mislila sam: ne pominjite nikom da ste ikad bili kod mene.

Mogu li da promenim kanal dok je poluvreme

da vidim �ta jo� ima? -Samo napred. -Crta�i. -Ko je ovo?

Niko drugi do Mo�ni mi�! -Mo�ni mi�!

Ja �u. -�ao svima.

Normi! -Gde je Vera? -Mora da se dotera jo� malo.

Prvi kaput koji je probala joj ne stoji lepo.

Ne dolazi, zar ne? -Ovaj... Mo�da. -�ta ho�e� da ka�e�, Normi?

Imali smo najgoru sva�u otkad smo u braku.

Zeznuto. -Znala je koliko mi ovo zna�i,

a ipak je insistirala da odemo kod njene keve.

Rekao sam: Slu�aj, idem kod Karle. Ako ho�e�, vidimo se tamo.

Ako ho�e� da ide� kod mame, ostani ku�i. -U�asno!

Zna�, Norme, mislim da ne bi trebao toliko da brine�.

Verovavno �e se dozvati pameti i do�i. -Bitno je da si ti sa nama.

Ovo �e biti najbolji Dan zahvalnosti. -Ta�no, Vudi. Doneo sam �urku i...

Ta �urka izgleda prili�no velika i smrznuta.

Mislite da �e biti spremna do ve�ere?

Odvojio sam vi�e vremena za kuvanje, ali gu�va na putu I-93 je ubita�na.

I-93? Ja sam i�ao sporednim ulicama i stigao za 35 minuta.

Nisi i�ao Avenijom Mas?

Sad mi treba najkra�i put do kuhinje. -Ovamo. Pokaza�u ti gde je �ta.

Ovo je moj doprinos. Izvolite. -Kuglice od kokica! -Gricnite slobodno.

Zar nisi to doneo i na zabavu za No� ve�tica? -One su uvek u modi, Vudi.

Ali zar nisi doneo ba� ove na zabavu za No� ve�tica?

�ao. -�ao, Semi. Mislio sam da je Vera.

Ne mogu da do�ekam da je upoznam. -�ao, Semi!

�ao, Sem! -Gde ti je pratilja? -Promena plana. Do�la joj je sestra sa sela

i nisu htele da do�u ovde, pa sam, ono, do�ao sam.

Ej, ljudi. Gledate crtani?

Ma, bitno je da smo se mi okupilil. Svi smo ovde.

Ovo �e biti fantasti�no. -Da. -Kome treba porodica?

U pravu si, Vudi. Porodica nije ograni�ena na rodbinske veze. -Ta�no.

Mnogo je bolje blejati sa gomilom blesavih ortaka

koje ionako vi�a� svaki dan. Bolje nego da ceo dan �eka� matoru tetku

koja �e ti ionako upropastiti zabavu. -�ao, �ao!

Otvori vrata. -Ne, ne... -Dan zahvalnosti je, Karla. -Dobro,

mo�da �e se udaviti batakom. Da.

Hvala, Karla. �ao svima. -�ao, g�ice �embers. -Dajen.

Karla, super si sredila ku�u. -�ta 'o�e�?

Mislila sam da je ipak bolje biti sa prijateljima

nego dosadnim, starim profesorom. -Ma va�i.

�ta je bilo? Hajde, pri�aj.

Mislim da se moje zlatno popodne pretvorilo u nevreme.

I meni se �ini da se naobla�ilo. -Kad sam stigla kod profesora

uveo me je �ovek s nekom listom i dao mi tacnu

i rekao mi da odnesem koktel g�i Razivil.

Studenti su pozvani kao posluga.

To je OK kad ima� 19 godina, ali nije u redu kad... nema�.

Stvarno mi je �ao, Dajen. -Hvala. -Bar si odbrusila tom mamlazu?

Ne. Bacila sam tacnu, briznula u pla�, popravila maskaru i oti�la.

Nebitno, sada si ovde. Ovo �e biti super.

Ho�e li neko promeniti kanal? -Dajen, da sam na tvom mestu,

zvao bih tog kretena i najebao mu se majke.

Potpuno si u pravu. -Ne, jo� bolje.

�to ne ode� kod njega i sve mu saspe� u facu?

Odli�na ideja! U pravu si. -Halo, dr Narsutis?

Ovde Dajen �embers. Da, ona koja je oti�la. Ja... Molim?

Naravno da prihvatam izvinjenje. Zvao me je da se vratim.

Idi, idi. -Dr Narsutis, �ao mi je, ali ne mogu.

Ovde sam sa svojim najboljim prijateljima

i nema mesta na kom bih radije bila.

Nadam se da mi ovo ne�e uticati na ocenu. Hvala.

Dovi�enja. -Ba� si ga napu�ila, a?

Kako da odem kad vidim koliko ste svi

tako dragi? -Najbolje Avenijom Mas.

Ili putem I-93. -Stvarno nemate ose�aja.

Dajte mi pivo. Sem. Hvala.

Gde ti je drugarica? -Promena plana.

Do�la joj je sestra. -Kako da ne.

Kad bi se zezali. -Ne, stvarno.

Propao mi sastanak, jaka stvar. -Ne mora� da me ube�uje�.

Verujem ti. -Ne la�em te. -Zato te i volim.

Pe�e li se ona �urka, Norme? -Mislim da �e biti gotova za pet minuta.

Gotova pauza, nastavlja se tekma. -Sjajno.

Gledate utakmicu? -Ne brini, Dajen,

sad �e da se zavr�i. -Nadam se da ho�e. -...je nokautiran!

Da, ja mu dostavljam po�tu. -Utakmica jo� nije gotova?

Nije. -Ali dresovi su im druga�ije boje. -Moraju da ih promene

svaki put kad osvoje poen. Normi,

�ta je sa prokletom pticom? -Klifi, ta �urka je velika. -Kao i ti.

...neverovatnim udarcem! -Dosta bre vi�e!

Potpuno si u pravu. Vrati kanal na fudbal.

Evo ga. -Ne, ne! Sad je dosta!

Mislim da doseljenici nisu zami�ljali proslavu praznika

kao gledanje fudbala. -Ne, ne... Daj!

Dobro, dobro �urka je skoro pe�ena.

Idemo u trpezariju. -Va�i!

Sve sam isplanirala. Sede�emo mu�ko do �enskog.

Klevine, ti sedi bilo gde. -Sa�uvajte mi mesto. Svejedno do koga sedim.

Nije svejedno.

Dobro. �ta ka�ete da prvo

probamo ovaj kompot? -Ne�emo da jedemo

dok �urka ne bude gotova. Svi su se potrudili

da naprave celu ve�eru. Ne�emo da jedemo deo po deo.

Dalje ruke od hrane. -Ovaj... Ljudi, slu�ajte,

�urka jo� uvek nije rumena. -Nego koje je boje?

Beli�aste. Ali resetovao sam tajmer i poja�ao gas.

Mislim sam da �e zvonce zazvoniti svaki �as.

Odli�no. -Nadam se da ho�e, jer crkavam od gladi.

Predla�em da iskoristimo slobodno vreme

i uradimo ne�to �to moja porodica obi�no radi za Dan zahvalnosti.

Sem, znam da stoji� u hodniku. Ulazi.

Sranje. -U znak zahvalnosti,

ustanemo i nazdravimo za svaku stvar za koju smo zahvalni.

Sem, po�to ve� stoji�, mogao bi ti da po�ne�.

Dobro. Ovaj... Zahvalan sam �to imam dobra kola i stereo ure�aj.

I �to nisam obu�en kao doseljenik od pre 300 godina.

Pijem u to ime. -Mora� svemu da se ruga�. -Mogu li ja slede�i?

Naravno, nema nikakvog reda. -Vudi! Vudi!

Zahvalan sam �to sam Amerikanac. Zahvalan sam za sve

�to su moji roditelji u�inili za mene. I za prijatelje

koje sam stekao u Bostonu. I zahvalan sam �to mogu da uradim ovo!

Jaka stvar. Ko mo�e da uradi ovo?

Stvarno si bolja od mene. -Gledajte, ja mogu da mrdam u�ima.

Mo�ete jezikom da dodirnete nos? -Gle kako mi u�i klopo�u.

A gle tek ovo. -Molim vas!

Ne treba da se zahvaljujemo za gluposti koje mo�emo da izvedemo.

Normane, ti si slede�i. -Zahvalan sam �to je �urka u kuhinji

i treba da vidim �ta je s njom. -Da, izvadi je ve� jednom.

Sada verovatno treba i ja da ka�em za �ta sam zahvalana.

Prezahvalna sam za svoje zdravlje i divne prijatelje.

Ali za ovu posebnu priliku, ipak bih se vratila mnogo godina unazad,

ljudima koji su uticali na mene.

Imenovala bih neke. Tejar de �arden...

�or� Sand... Karava�o...

Da, Emili Dikinson... Buda...

Frenk Lojd Rajt... Jovanka Orleanka... �eri Luis i Lemb �op.

Ljudi, slu�ajte, ja... Imam, ovaj, mali problem

sa prokletom �urkom. -Koje je sad boje? -Poprima zemljane tonove.

Bolje bi ti bilo da ima� dobre vesti. -Ljudi, stvarno mi je �ao.

Ono zvonce ne�e da zazvoni. Izgleda da mu ne�to fali.

Tebi ne�to fali. -Ne, nego onom zvoncetu.

Mo�e li neko da mi objasni gde je to zvonce na �urki?

Mo�da je u ovom gradu druga�ije, ali u mome selu

�ui�i se ne ra�aju sa zvon�i�ima. -Zvonce ima normalno ime!

Zove se termometar! Mo�emo li sad svi da ka�emo: termometar?

Termometar! Termometar!

Mo�emo da se deremo dok ne poplavimo, to ga ne�e ubrzati.

Rerna ti je pokvarena, Karla. -Moja rerna je bila ispravna

dok nisi ubacio �urkzilu u nju! -Dajte, ljudi.

Ne moramo da kidamo glave jedni drugima.

To je mo�da jedino �to �emo imati za ve�eru.

Ljudi, danas je Dan zahvalnosti. Jo� uvek mislim da �e sve biti OK.

Koga, zapravo, zavaramo?

Mi smo gomila pateti�nih gubitnika. Na�i voljeni su nas ispalili,

ako nas iko uop�te voli. -�to odmah mra�i�?

Jedini problem je �to smo svi gladni.

Ko jo� ho�e malo ovog... zale�enog pirea?

Ja se bacam na ovaj puding. -Ja uzimam ovo povr�e.

Meni daj gra�ak. Ja sam ga spremila, pa znam da valja.

Je l' to ne�to na moju adresu? -To je na adresu tvoje jebene �urke,

jebenog punjenja i jebenog sosa! -�ta fali mom sosu?

Ni�ta sem �to se skoreo tako da mo�e� da se kliza� po njemu.

Izvini, vrhunska kuvarice. Evo ti tvoj savr�eni gra�ak.

Ijao, ispustio sam jedan. Izvini. -Hvala.

�ao mi je �to sam rekla ono o tvom sosu. -Ma ni�ta.

U redu je. -I o �argarepama.

Ho�e neko da proba ovaj d�em?

Vudi, ho�e� da proba� skramu sa sosa?

Narode! Narode! Odmah prekinite s ovim!

Nikad nisam videla ovako grozno, bez...

Seme Maloun... Oprosti se s �ivotom! -Ga�anje hranom!

Znao sam da �e biti sjajna �urka. -I dobra �urka.

Dajen, izgleda� so�no sa tim ribizlama.

Samo se ti smej. Ne zaboravi da je osveta najbolja

kad se slu�i hladna. Ne�e� znati kada i gde,

ali plati�e� mi za ovo. -Po�to smo gotovi sa ve�erom,

nazdravio bih na�im voljenima

koji, na�alost, nisu bili sa nama. -Dobra ideja.

Mama, tata, �ika Fergi... -Moja deca. -Dobro, Vera.

Da. Mama. -Trener. -Da. -Bog vas blagoslovio. -Divno.

Mislim da smo spremni za dezert. -Da. -Je l' bilo dovoljno za sve?

Nisam stigao da probam pire. -Ja �u. Daj meni... Hvala.

Samo izvoli. -Vera, do�la si?

Ljubavi, tako mi je drago. Ljudi, ovo je...

Hajde, Vera, u�i da upozna� ljude.

Sjajno, kona�no �emo upoznati Veru. -Sem... Pazi se!

Ljudi, ovo je... Vera... -Divni su ti prijatelji, Norme.

Uzimaj kaput. -Da, draga.

Prevod: Cakana www.prijevodi-online.org