Original subtitles

Mislim da dolaze.

Znam.

Dve nedelje nas deli od premijere.

A još uvek nemamo kraj.

- Veoma ste nasilni na sceni. - Ne svi. Fabio i Matijas.

- Šta? - Svi su imali svoj trenutak.

- Ne mislim. - Nismo jedini.

Svi skaču više od drugih.

Ako nekoga udarim u lice i posečem mu obrvu,

neću se osećati odgovornim.

Sada moramo da se kontrolišemo jer vas dvojica ne možete...

Tvoj posao kao glumca je takođe da se kontrolišeš na sceni.

Kad ti je telo bilo ukočeno, povredio si me.

- Ali to je bilo na početku proba. - Još uvek boli.

Svi, smirite se. Slušajte.

Izvini, Čiko. Ali znaš šta,

način na koji pričaš odražava ono što se dešava.

Način na koji pričaš je sam po sebi nasilan.

Ne znam šta radite sa svojim životima...

možete da krijete šta god želite od mene. Ali na sceni...

niko se ne krije.

Šta je to bilo?

- „Diskretnih 35“ je poslalo poruku. - Jebi se, Fabio!

Ovo vam i pričam, ljudi. Niko ne sluša.

100% sam fokusiran na predstavu, Larisa.

- A ja nisam? - Ne znam,

- šalješ seksualne poruke tokom probe. - Ti čitaš tuđe poruke.

Hej! Ne znam šta da radim sa vama. Živite zajedno...

Ne znam da li da vas pustim da se poubijate ili da vas izbacim iz predstave.

Vidi. Dvojica koje si tražila.

Matias i Fabio.

Fabio, zar ne?

Tako je.

Ja sam Pamela.

Ja sam producent kastinga.

Znam.

Spomenuli su da ćeš doći da vidiš probu.

Stvarno?

Šta su još rekli?

Da će se serija snimati ovde u Porto Alegreu.

I ti biraš glumce za seriju.

To je velika produkcija.

Skoro cela glumačka ekipa nije odavde.

Osim glavnih likova. Želimo nepoznata lica.

Mislim da odgovaraš onom što tražim.

A šta je to?

Lik je grub...

ženskaroš...

zavodnik.

Uzmi moju vizitkartu.

Javi se. Zakazaću audiciju.

Naravno.

Svideće mi se.

Onda ću čekati.

Hvala.

Bravo.

Hvala.

Lepo!

Bravo. Zaslužio si.

- Nema više zamrznute pice. - Vidim to.

Ne šetaj sam noću, Matijase.

Ovaj grad je veoma opasan.

Matijas?

Nema broja 57.

Kancelarija je nekoliko blokova odavde.

Zašto si mi onda dao ovu adresu?

Ne želim da iko vidi da neko dolazi.

Vozimo se tamo i ulazimo kroz dvorište.

Uđi.

Jesi li oženjen?

Šta ako jesam?

DISKRETAN, 35

Da...

Izgleda da je tako.

ZENESUL Građevinarstvo i nekretnine

Da li je ova kuća tvoja?

Prvi put sam ovde.

Dali su mi kuću da radim ovde neko vreme.

Biće srušena sledeće godine.

Hoće li ovo srušiti?

Znam...

Hvala.

Ovi ljudi imaju toliko novca, rušenje ove kuće im ništa ne znači.

Nisi rekao svoje ime.

Rafael.

Rafael.

Nisi odavde.

Doselio sam se ovde pre dva meseca.

Često radiš ovo?

Izlazim sa momcima iz aplikacija.

Više volim da se sastajem na žurkama, ali lepo je biti drugačiji.

A ja sam varijacija?

Mislim da nisi neko koga bih upoznao u noćnom izlasku.

A ti?

Upoznaješ mnogo momaka sa aplikacija?

Ne.

Onda sam ja varijacija.

Samo da razjasnim...

Nikad ne idem na druge sastanke.

A danas si se probudio misleći "Moram da jebem."

Dali su mi ključeve od ove kuće večeras.

Mislio sam da bi trebalo da uživam u njoj pre nego što postane kancelarija.

I možeš ovde imati seks?

Znači, činimo zločin.

Kad smo već kod seksa...

Moram sutra rano da ustanem.

Gledaj me dok ti ovo govorim.

Znam da si profesionalac u bežanju, ali dosta.

Ne plašiš me se.

Plašiš se moje ljubavi.

Znam da je to haos, ali je stvarno. Ne smej se.

Ovo je haos koji ti nudim.

Ne znaš koliko boli kada pobegneš.

Ne želim da se probudim i osetim da si se upravo vratio kući,

dok se pitam gde je, dođavola, ona bila cele noći.

Mislim da je dobro, Fabio.

Stvarno?

Uspevaš da budeš uzdržaniji.

Glumiti pred kamerama, to je ono što ovi ljudi žele.

Ali... nedostaje prisustvo.

Da. Teško mi je da ga pronađem.

Plašim se da preterujem.

- Pred kamerama. - Nećeš. Oni žele emocionalni potencijal.

Uradi to ovako...

Smisli nešto što ti, Fabio, mnogo želiš.

Sada upotrebi ovu poruku da to kažeš.

Da vidim.

Početak. U redu?

Ako odmah kreneš, osvojićeš ih.

Gledaj me dok ti ovo govorim.

Znam da si profesionalac u bežanju, ali dosta.

Ne plašiš me se.

Plašiš se moje ljubavi.

Znam da je to haos, ali je stvarno.

Da! Apsolutno, čoveče.

Mislim da je ovaj tip zbunjen, ne zna šta oseća.

- Dakle, ne znam...

- Ali ovo je trenutak koji treba da pronađeš.

Gde lik spušta gard i pokazuje svoju suštinu.

Matijas.

- Matijas! - Šta?

Pazi, previše si opušten. Fokusiraj se na krutost.

U redu.

Fabio. Ne žuri, inače ćeš pasti sam. Smiri se. Smiri se.

Eto.

Diši.

To je to.

Sada počinjete da se okrećete.

Ne, ljudi! Ne!

Jedan od vas mora da ostane gore.

Ne možete obojica da padnete, znate to.

- Zar ne može biti šire? - Ne. Trebalo bi da bude teško.

- Kraj je predstave. - Šta ako obojica ostanemo?

Ako obojica ostanete, jedan mora da gura drugog.

Samo jedan može da preživi.

Onda, onaj ko ostane... Onda... Obratite pažnju.

Onaj ko ostane...

kaže poslednji monolog i završava predstavu.

Ali mi je potrebno da jedan od vas ostane. U redu?

- Idemo. - Još jednom. Idemo.

Prokletstvo! Pusti me!

Dođi!

Hej.

Ne ovde.

Zar nisi previše zgodan da bi bio biznismen?

Da li glumci mogu da imaju tetovaže?

Moja mama je bila bolesna. Obećao sam da ću joj platiti jednu ako joj bude bolje.

Da li se slažete?

Da, mislim da se slažemo.

Daleko smo.

Razumem.

- Došao si ovde da budeš pozorišni glumac. - Da.

Pozvan sam da budem deo nove predstave grupe Tremor.

Da, neverovatni su.

Čestitam.

Šta je sa TV-om i filmom? Jesi li to radio?

Ne.

Ali bih voleo.

Razumem.

Da postaneš poznat i učiniš svoju mamu ponosnom.

Jesi li čuo da će ovde snimati veliku seriju?

Hoćeš li na audiciju?

Mislim da nisam ono što traže.

Mora da je zbog tetovaže.

Matijase, vratio sam se ovde nedavno.

Zbog nove faze u mojoj karijeri.

Mnogo ljudi je želelo moju trenutnu poziciju.

Stariji i tradicionalniji ljudi...

su rekli da nisam zračio samopouzdanjem.

Znaš šta sam uradio?

Krenuo sam svima koji su mogli da mi pomognu.

Slušao sam jednog po jednog.

Šta su tražili u ovoj novoj osobi.

Onda sam počeo da se transformišem...

ubeđujući ih da sam ja ta idealna osoba.

A kada saznaju da nisi onaj za koga se predstavljaš?

- To si radio... - Kao pozorište?

Da. Pozorište.

Hoće li te to dovesti u nevolju?

Matijase, ne želim da budem sporedni glumac. Želiš li ti?

Da bi bio glavni lik, moraš da ponudiš ono što žele.

Moraš da se odrekneš nekih stvari.

Sranje.

- Sakrij se. - Šta?

Sakrij se u autu.

- Gospodin Rafael? - Da.

Ne brinite, ona ne ujeda.

Drago mi je, ja sam Kamilo.

Šef obezbeđenja Zenesula.

Da, da.

Dr Otavio je lepo govorio o vama.

Rekao je da si mu najbolji zaposlenik.

Saradnik.

I jedan od najstarijih.

Zadužio me je da se lično brinem o vama.

Ovde sam da rešim svaki problem.

Lepo. Radujem se zajedničkom radu.

Izvinite što dolazim nenajavljeno, nisam mislio da će neko biti ovde.

Radio sam do kasno.

Bolje je da se odmorite. Maraton počinje ove nedelje.

Istina je.

Laku noć, onda.

Laku noć.

Gospodine Rafael?

Da?

Dr Otavio je veoma oduševljen vama.

On obično ne pravi greške.

Ostani dole.

Želiš da uđeš?

Sutra imam pun dan.

Srećno.

Sa čime?

Sa serijom i pozorištem.

Srećno i tebi.

Ne plašiš se mene. Plašiš se moje ljubavi.

Znam da je to haos, ali je stvarno...

Gledaj me dok ti ovo govorim.

Ne plašiš se mene, plašiš se moje ljubavi.

Haos je, ali je stvarno.

Znam da si profesionalac u bežanju, ali dosta.

Ne plašiš se mene, plašiš se moje ljubavi.

Matijas...

Matijas...

Tvoje ime nije ovde.

Jesi li siguran da je danas?

- To je Pamela rekla. - Da li je Pamela zakazala?

Da. Čak mi je dala i svoju vizitku.

Evo.

Zdravo, dobrodošli. Sofija Alkantara. Rediteljka serije.

Izvini?

Zar nisu bili samo dueti?

- Šta radiš ovde? - Ja?

Došao sam na audiciju.

- Slušaj, mora da je došlo do greške. - U redu, dobro.

Hajde da nastavimo. Umorna sam.

Da bismo ubrzali stvari, odvedi ovu dvojicu u studio.

Intervjuisaću ga, i kasnije ćemo se zameniti.

Zvuči dobro.

Ovuda, molim.

Zovem se Matijas. Imam 23 godine.

- A odakle si, Matijase? - Engenho Veljo. Da li znaš?

To je jedan od najmanjih gradova u državi. Nema ni 2000 stanovnika.

I šta si tamo radio?

Moja mama je veterinarka.

Pomogao sam joj.

Došao si zbog predstave grupe Tremor?

Odlični su.

Znam Larisin rad dugo, prijateljice smo već deset godina.

Da li se predstava promenila od te probe?

Malo.

Postao sam glavni lik.

- Čestitam. - Hvala.

Zašto želiš da radiš na televiziji ako ti pozorište tako dobro ide?

Televizija mi je spasila život.

- Ozbiljno. - Televizija?

Ozbiljno, stvarno. Imao sam nesanicu kao dete.

Kada bi ti trenuci došli Otišao bih u dnevnu sobu...

Uključio bih TV, pustio film i ostao tamo.

Zamišljao bih sebe kao likove.

Zamišljao bih sebe kako proživljavam te avanture.

Upoznavanje drugih života. Života koji su bili veoma drugačiji od mog.

I to me je izvuklo iz usamljenosti.

Znaš?

To je divno.

Ali hajde da pređemo na temu naše serije.

Hajde da to uradimo.

Ispričaj mi jednu od svojih ljubavnih priča.

- Šta misliš? - Ako ti je prijatno, naravno.

- Setio sam se jedne dobre. - Želim da je čujem.

Bio sam u osmom razredu...

i bio sam usamljen u to vreme.

Ali onda je nova učenica došla u razred.

Svi su mislili da je pomalo čudna, ali ne i ja.

Meni se činilo kao da je došla iz drugog sveta.

Pošto sam bio veoma stidljiv, nisam otišao da razgovaram sa njom.

Ali tada je pozorište ušlo u moj život.

Počeli su da nude pozorišni kurs

u obližnjem gradu, 30 km od om Engenho Veljo.

Upisao sam se, i ona je uradila isto.

- Išli bismo zajedno, razgovarali... - Kako se zvala?

Larisa.

Larisa...

Isto ime kao i rediteljka vaše predstave.

Tačno.

Slušaj, Matijase...

Zaista se divim volji koju imaš da prihvatiš ovu ulogu.

Znam da je teško.

Ali ne mogu da te pustim da održiš ovaj monolog.

Zašto ne?

Dozvoli mi da pokažem rediteljki da znam da glumim.

Znam da znaš da glumiš. Videla sam te na sceni, sjajan si.

Šta onda?

Potreban nam je glavni glumac koji odgovara liku.

Ispred i iza kamere.

Ovo je ono što funkcioniše za publiku i za ljude koji ulažu.

Ali biće i drugih likova.

Likovi sličniji tebi.

Ponekad smisle fluidnije likove. To je traženo.

Ali to neće funkcionisati za ovaj lik.

Žao mi je.

Rafaele!

Samo sekund.

Mogu li vam pomoći?

Želim da razgovaram sa Rafaelom.

Nije dobar trenutak.

Neće dugo trajati.

Želim da uzmem jaknu.

Ostavio sam je ovde.

Dr Otavio, možete ući unutra i razgovarati sa njim. Videćemo se kasnije.

U redu. Dobra ideja. Idemo.

Možeš li da odeš, molim te?

Čoveče, imam užasan dan. Molim te...

Ja se brinem o gospodinu Rafaelu. Znam da te ne čeka.

Onda ne radiš dobro posao.

Siguran sam da će me primiti.

Reći ću ti nešto što je za tvoje dobro.

Idi i ne vraćaj se, važi?

Ne diraj me!

- Ne viči. - Rafael!

GLASAJTE ZA RAFAELA MENDESA GRADONAČELNIK

Kreni!

Život ili smrt je pitanje.

On ovo ne očekuje.

Primetite njegovo koleno. Povucite mu nogu.

Napred.

Preuzmi kontrolu nad situacijom.

Da li je ovo kraj koji želiš za svog lika?

Preokreni igru.

Šta radiš ovde?

- Želim da popričamo na brzinu. - Nemam o čemu da razgovaram sa tobom.

Pogotovo sa ovim klovnom pored tebe.

Ti si odbornik.

Da li se kandiduješ za gradonačelnika?

Želim da se izvinim za juče.

Bio je to nesporazum.

Plašiš se da ću ovo objaviti, zar ne?

Nije trebalo tako da se ponašam prema vama, gospodine.

Ako ste prijatelj gospodina Rafaela, i moj ste prijatelj.

- Prijatelj si sa Rafaelom Mendesom? - Ne. Samo smo se jebali.

Možemo li malo da razgovaramo?

Za ime Boga, Matijase!

Matijase...

Izgradio sam svoj život za ovaj trenutak.

Moram biti oprezan da ne zabrljam.

Čoveče. Gubiš vreme ako si ovde da vodiš političku kampanju.

Ne želim tvoj glas.

Hoću li biti u sekretarijatu, ako budeš izabran?

Bio sam ozbiljan kada sam rekao da ne idem na druge sastanke.

Ti si bio prvi.

Poljubi me onda.

Šta?

Dođi ovamo. Poljubi me.

- Znaš da ne mogu. - Zašto ne?

Poljubi me.

Kada dobiješ ono što želiš...

moraćeš da preispitaš način na koji se ponašaš.

RASPRODATO

- Dobro veče. - Dobro veče.

Imam dve rezervisane karte. Sofija Alkantara.

Premijera.

Glas, ton, telo.

Vreme je da se uloži sve.

Iskoristite svaku priliku koju imate na sceni.

Slomite nogu!

Slomite nogu!

Bila je to noć sa dezorijentisajućim vremenom.

Sati su delovali iskrivljeno, a disanje teško.

Sve je izgledalo kao san.

Ali budi oprezan, sine moj. Da bi sanjao, moraš biti živ.

Moram sebi da priznam, ja sam jedini odgovoran za svoj neuspeh.

Niko, bez obzira na svoj položaj,

ne može biti uništen osim zbog sopstvenih postupaka. Jesi li razumeo?

Ne. Ne razumem.

- Ne verujem da to misliš. - Mislim to. Naravno da mislim.

Možda je svet bio okrutan prema nama, nema sumnje u to.

Ali ono što smo uradili protiv sebe...

mnogo je razornije.

Matijase... Moram da ostanem gore večeras. U redu?

Treba da padneš.

Sofija, rediteljka serije, je ovde. Došla je da me vidi.

Na tebe je red.

Ne. Došla je da vidi mene.

Pao je.

Sova seče nebo, ali se ne približava.

Uplaši se.

Sa mojim znojnim telom i licem umrljanim krvlju...

U početku me obuzima osećaj straha.

A ubrzo nakon toga, olakšanje.

Stvari se ovde dešavaju drugačije.

Vetar kao da me gura...

Tlo kao da me vuče, i moje telo počinje da me izdaje.

Ali sa svakom sekundom koju ostajem ovde gore, osećam se jače.

Ovo je najbliže što neko može da oseti Boga.

Pitam se da li ljudi dole prolaze i misle...

"Ko je taj džinovski čovek?"

Ako ostanem ovde...

hoće li me se setiti?

Ako padnem...

hoće li ih moj pad probuditi?

Koliko dugo mislite da ću izdržati ovde gore?

Debitovali smo u velikom stilu!

To je to!

- Odlično veče. - Matijas...

- Kakav sjajan monolog. - Bilo je neverovatno.

Jesi li zadovoljan ovim sranjem? Jesi li zadovoljan?

- Čestitam! - Hej, hej, hej!

- Idiote! Jebi se! - Matijase. Dosta.

- Podigni ovo. Odmah. - Neću ništa podići.

- Ostavi ga. - Pusti me.

- Gubi se, kretenu. - Razgovaraću sa njim.

Nikada nisam bio u ovom delu grada.

Moji roditelji su radili kao domaćini u blizini, pa sam često dolazio ovde.

Voleo sam kada su radili do kasno.

Ostao sam ovde i igrao se.

Osećao sam se kao da me grad gleda.

Onda mi je tata umro, mama se ponovo udala,

i preselili smo se u Rio.

Nisam bio ovde od tada.

Objavljena je nova anketa gradske skupštine.

- Osvojio sam osam poena, drugi sam. - Čestitam.

Čekaj.

„Rafaele, Matijas mi se baš dopao.

Hvala što si me pozvao da vidim predstavu.

Razgovaraću sa njim o seriji sutra.

Sofija.

Je li ovo stvarno?

- Nisam ti ništa tražio. - Ali nisam ništa ni uradio.

Kao političar, samo sam pomogao da se serija dovede ovde.

A večeras sam pozvala Sofiju da pogleda predstavu, to je to.

Ti si taj koji ju je zadivio.

Uskoro će te ljudi dole posmatrati.

Jesi li spreman za ovo?

Tvoje lice će biti svuda.

Ljudi će te prepoznati.

Veoma.

Veoma.

Sakrij se, sakrij se.

Dođi ovamo, dođi.

Dođi.

- Hej! Pogledajte kako se ovi momci jebu! - Kreni!

Kad sam video režiserku tamo...

mislio sam da je to moja šansa da dobijem ovu ulogu.

Zar se nisi već dokazao na audiciji?

- Da. - Pa šta?

Ali to je bila njena šansa da me vidi na sceni.

Dogovor je, ko god obori drugog, ostaje gore.

Večeras sam bio to ja.

Misliš li da imaš ono što traže?

To je na njima da odluče.

Nadam se da će neko od nas dobiti ulogu.

Da.

Slušaj, Matijase, znam da se ne poznajemo dugo...

U redu?

Živimo zajedno, radimo zajedno, i takmičimo se za istu ulogu. To je mnogo.

Bili smo u sukobu.

Ali nije trebao to da uradim.

Ponekad radim stvari bez razmišljanja.

Ali kada me upoznaš bolje...

videćeš da možeš da računaš na mene.

Idem. Spavaću kod Žoan.

Sada moramo da pronađemo u Matijasu...

brutalnost.

Ovu energiju koja je više kruta...

Bento ne gestikulira previše, retko se osmehuje...

Nema delikatno držanje, znaš?

Da. Nema brige.

Ja sam školovani glumac, mogu ovo.

- Odlično. - Izvinite, je li sve u redu?

- Da. - Izvinite što prisluškujem, da li ste glumci?

On je.

- Onda bi trebalo da ga poznajem. - Uskoro ćeš ga upoznati.

- Da li bi mogli da se slikamo? - Ne. Hajde da to uradimo.

Hvala vam. Prijatno.

Hvala.

Matijase, jesi li na društvenim mrežama?

Da vidim.

Evo.

Je li ovo tvoja grupa prijatelja na zabavi?

To su ljudi iz pozorišta.

Tačno je, prepoznajem neka lica.

Ova fotografija tvog golog dupeta ovde. Nepotrebno, zar ne?

To nije nešto što objavljujemo. Naplaćujemo za to.

U redu. U pravu si.

Da li je momak koga ljubiš tvoj dečko?

Ne. On je samo prijatelj. Poljubili smo se za sliku.

Lepo.

Super je što si otvoren momak. Ali ćeš se...

predstaviti celoj zemlji po prvi put.

Da to nije tvoja mala pozorišna grupa.

Zemlja će učiti kako da zna ti.

Ne moraš da brišeš ove objave.

Ali ih arhiviraj. Ostavi ih samo za sebe.

Uglavnom ove intimnije koje previše otkrivaju o Matijasu.

Imaćeš posla sa određenom grupom dok igraš vođu srcelomca.

Izgradi ovaj imaginarni svet.

Da bi ljudi mogli da gledaju Benta...

ali da maštaju o Matijasu.

U redu.

Ugovor ima klauzulu o ponašanju. U redu?

To je stvar sponzorstva.

Ali ova klauzula dozvoljava mreži da te otpusti

u slučaju da nešto u tvom ličnom životu utiče na seriju.

Ti si u centru svega ovoga.

Ako ne radiš...

serija ne funkcioniše.

Razumeš li me?

Potvrđeno je!

To će mi promeniti karijeru.

- Uspeh! - Promeniće mi karijeru.

Hej.

Sviđa mi se odeća.

Rafaele?

Šta radiš ovde?

Jesi li to ti?

Previše je ljudi ovde. Hajde da idemo negde drugde.

Hajde.

Jesi li bio ovde ranije?

Hajde da idemo tamo.

- Nisi autovan ili tako nešto? - Ne.

Samo ne želim da me vide ni sa kim.

Brate, slušaj...

Nisi hteo da me poljubiš u baru da te ne vide

ali želiš da imamo seks ovde gde ceo grad može doći bilo kada?

Niko ne dolazi.

Vidi...

ja idem.

Naporni dan danas, gospodine Matijas.

Skloniću ti kosu.

- Ova boja je divna. - Šta misliš? Da li ti je udobno?

Sviđa mi se.

- Sonja... - Da?

- Možeš li da proveriš da li ima još stolica?

- Nema nijedne, već sam proverila.

Sonja. Proveri ponovo.

U redu.

Prošlo je dosta vremena, gospodine Matijas.

Pogledajte se.

Sviđa mi se stil.

Da li vam nešto treba?

Rafael.

On je u kancelariji. Uskoro ima sastanak.

Neću dugo.

Jesi li lud što dolaziš ovde?

Ostavio si me samog na kruzingu.

Kakav kruzing?

Ne mogu ništa da radim javno.

Ako nas uhvate kako vodimo ljubav u parku, svemu će biti kraj.

Ali bi bilo neverovatno.

Bilo bi.

Ali to se ne može dogoditi.

Kako si?

- Sve je u redu. Ti? - Odlično.

Gospodin Rafael?

Da?

Počeli su da pristižu.

Održava se sastanak sa sponzorima kampanje.

- Zar već nisu dali novac? - Delimično, da.

Ali sada moram da slušam očekivanja.

Uskladiti interese.

Šta ako saznaju da jebeš tipa gore?

Hoće li ovo biti u njihovim očekivanjima?

Šta ako siđem dole sa virećim kurcem?

Da li se ovo računa kao „usklađivanje interesa“?

Idi.

Sve je spremno, gospodine Rafael.

I ako mi dozvolite, želim da uzmem dve stolice.

Naravno.

U redu je, mogu da uzmem jednu.

Izvinite.

Kada su Rafaelovi ljudi došli kod mene tražeći

finansiranje za kampanju...

to je izazvalo mnogo debate

ovde u Zenesulu. Ne zbog karaktera kandidata, naravno.

Ali zato što je mlad i ima modernije ideje.

Nije toliko usklađen sa ideologijom kako bismo želeli.

Čak sam mu rekao: „Rafaele...

tvoj odbor mora biti ovde.

Ovde u Zenesulu. Da diverzifikuješ svoje biračko telo.“

Onda mi je Rafael obećao tri stvari...

Prvo, pretvoriće Porto Alegre u bolji grad.

U redu, ne sumnjam u to.

Možete pogledati Rafaela i videti kakav je on građanin.

Drugo, da ne bi dozvolio napredak...

izvinjavam se zbog mog izvođačkog jezika...

ne bi dozvolio da se stubovi ovog grada poljuljaju.

Treće, i najvažnije...

pobedićemo na ovim izborima!

Da!

Nakon rezultata ovih prvih anketa...

Odlučio sam da uložim novu ličnu investiciju u kampanju.

Ova kampanja će pobediti i doneti profit svakome od nas.

Posebno našem gradu.

LOKALNI GLUMAC SE POJAVLJUJE U NOVOJ NACIONALNOJ SERIJI

Matias Oliveira je pozvan da glumi u nacionalnoj seriji.

- Neverovatno. - Fabio, donesi nam malo.

- Pogledajte ovu sliku. - Odlična slika.

RAFAEL MENDES VODI U TRCI ZA GRADONAČELNIKA

Mislio sam da ćeš spavati kod Žoane.

Jesam. Ali smo se posvađali i odlučio sam da se vratim.

Sreli smo se u parku, zar ne?

- Pre nekoliko nedelja. - Da, sećam se.

- Video sam te u predstavi. Bio si sjajan. - Hvala ti.

Hoćeš li i ti biti u seriji?

Stižem!

Znaš li koliko je sati?

- 22:05. - Vreme je za tišinu u 22:00.

Kasniš pet minuta, onda.

- Mislim da je bolje da odem. - U redu.

Momci...

Molim vas, ostanite. Biću u svojoj sobi,

- imaćete svoju privatnost. - Ne, u redu je. Već je kasno.

- Otpratiću te do auta. - Hej!

Ostani još malo.

Ako sada odeš, naletećeš na onog ludaka u hodniku.

Divan ste par.

Ne sećam se kada sam poslednji put bio u klubu.

Nisi bio toliko loš za nekoga ko je van forme.

To je zato što sam se spetljao sa najzgodnijim tipom na žurci.

Da!

Idemo, ekipo!

Dole.

PRIDRUŽI SE PROMENI

Želite nalepnice?

Ne. Hvala vam.

Želim da razgovaram sa Rafaelom.

Imate li zakazan sastanak?

Ne, ali će želeti da čuje šta imam da kažem.

Ko još ima ovaj video?

Niko, za sada.

Imam ga sačuvanog na drugim mestima.

Tvoj šef neće hteti da izgubi sav uloženi novac kad ovaj snimak iscuri.

- Fabio? - Tako je.

Fabio...

Danas postoje gej političari.

- Gej glumci. Svet se promenio. - Da, možda.

Nekoliko njih. Oni koji se lepo ponašaju.

Oni koji ulivaju poštovanje.

Ali ne neko koji se jebe na javnom mestu.

Blizu porodice.

Izložen svima.

Ko će to prihvatiti?

Šta želiš?

Želim da Matijas izgubi ulogu a da se ja pridružim glumačkoj ekipi.

A kako ću to da uradim?

- Nemam nikakve veze sa tim ljudima.

- Rafael je poslao režiserku da vidi Matijasa.

Siguran sam da možete pronaći način.

Vi ste najveća građevinska kompanija u državi.

Možda ću tražiti potpuno novi stan.

Veruj mi, razuman sam.

Kakav si ti divan prijatelj.

I zašto Matijas može imati sve, a ja ništa?

Misliš da Matijas ima sve?

Još jedna stvar...

on ne sme da zna...

ni pod kojim okolnostima.

Vidi, nisam loša osoba. U redu?

Samo ne volim kada ljudi uzimaju ono što je moje.

Popraviću ovo, svejedno je otišlo predaleko.

Hvala što si mi pokazao video.

Fabio.

Jedan od glumaca iz serije pravi mnogo problema.

Žele da ga zamene.

Rekao sam im za tebe.

Stvarno?

Sećaš se Sofije, rediteljke?

Kada sam joj rekao tvoje ime, rekla je „dečak sa velikim osmehom“?

Delovala je zainteresovano.

Još nije sigurno, ali imam dobar predosećaj.

Recimo samo da smo kvit.

Zaboravio sam da isključim zvuk.

Već znam ko je to.

Izbori se bliže...

Nervozan je i rekao je da mora da razgovara sa mnom.

Sastaćemo se posle ovoga.

Gotovo.

Matijas.

Hvala.

Ako ti nešto zatreba...

stvarno, bilo šta...

javi mi.

U redu.

Hej.

Opusti se, druže.

Jesi li dobro?

Da.

- Jesam. Samo sam umoran. - Opusti se, čoveče.

Svako ima loše dane.

Odmori se. Sutra će biti bolje.

Prokletstvo. Svake noći isto sranje.

Hajde, već sam te upozorio da ne budeš glasan.

Neću dugo.

Samo treba da uđem unutra da potpišem ugovor i uzmem neka dokumenta.

Možemo posle otići u moj stan.

- Ostati kod kuće? - Rafael...

Možemo li ući unutra na minut?

Hajdemo?

Naravno.

Je li se nešto desilo?

Gospodine Matijas...

Dr Otavio ima sastanak sa gospodinom Rafaelom,

Verujem da će biti dug.

Ali ja ću vas odvesti kući.

Možete li verovati da čak ni gospodin Rafael ne zna sve što radim za njega?

Znate, deo je mene da se brinem o ljudima.

Brinuo sam o svojoj porodici... O svom prvom šefu...

O svom novom šefu.

A sada se brinem o gospodinu Rafaelu.

I malo i o vama, takođe. Da li je tako, gospodine Matijas?

Mislim da je ovo vaše.

Mogu li vam dati savet?

Klonite se gospodina Rafaela. Ne tražite ga više.

Garantujem da vas više neće tražiti.

Vas dvoje ste se mnogo borili da biste stigli do mesta gde ste.

Toliko ljudi je uložilo u vas oboje.

Svako ima pravo da živi kako želi.

Sve dok je to u privatnosti.

Ali, naravno...

Vas dvojica više nemate privatnost, sada ste javne ličnosti.

Dobijate sve što želite.

Vaša mama mora da je jako ponosna.

Gospođa Rosanđela, da li je tako?

Ovaj grad je veoma opasan.

Ko zna, možda će stvari krenuti malo bolje sa gospodinom Rafaelom na čelu.

Fabio? Fabio?

Strah od letenja?

- Hoćete li da vam donesem vodu? - Ne, ne. U redu je.

Ovo je putovanje. Nije ono na koje sam želeo da krenem.

Ako želite da razgovaramo o tome...

Ne želim da vas uznemiravam sa tim.

Slobodna sam naredna dva sata.

Šta kažeš na ovo? Zaista mi treba čaša vode.

Doneću nam, a ti ćeš mi ispričati svoju priču?

Izvini, znam da ovo pitanje može zvučati čudno,

ali zar vas ne poznajem odnekud?

Nema veze. Pričaćemo o tome.

Gotovo?

- Da li se vraćaš u Rio? - Da.

Samo tri dana, onda počinjem sapunicu.

- Dobro je što se stvari dešavaju. - Da, ali malo žalim. Hvala.

Zašto?

Zato što se osećam kao da sam bila sterotip i sada me zovu zbog iste stvari.

Pa, mora da si navikao na ovo.

Zapravo, ovo mi je prva uloga, tako da...

- Ovo ti je prvi posao? - Da.

Sjajan si, jesi li znao to?

- Imaš li agenta? - Još ne, ali tražim ga.

Mogu te preporučiti svom agentu, on je sjajan.

Misliš li da možeš da se rešiš akcenta? To će te pitati.

Mogu da pokušam.

Mogu li ti dati savet? Što manje on zna o tebi, to bolje.

Razumeš, zar ne?

Da.

Da, ja sam.

Mama, zvaću te kasnije, važi?

Kandidate Rafael Mendes, imate jedan minut za vaše završne reči.

Hvala, Žaklin.

Želim da razgovaram sa vama.

Želeo bih da se zahvalim svima koji su nas gledali večeras.

I imam nešto da otkrijem.

Verujem u naše društvo.

Verujem da svako od nas ima ključnu ulogu

koju treba ispuniti u tome.

Dugo sam se pripremao za ovaj trenutak.

Posvetio sam svoj život ovome.

I ostajem jak jer verujem u ovaj grad.

I zato što grad govori sa mnom. Moli za promenu.

Za strašću.

Postoje trenuci u našim životima kada moramo da izaberemo ko ćemo biti.

Baš kao što je sada jedan od tih trenutaka.

Siguran sam da će ove nedelje...

ljudi iz Porto Alegrea znati kako da izaberu kandidata koji će voditi ovaj grad.

Nekoga ko će predstavljati građane. Sve nas.

I svu snagu našeg naroda.

Hvala vam puno. I pridružite se promeni.

Izvinite.

Mnogo mi je žao.

Za šta?

Za sve ovo.

Ljudi su govorili da ćeš biti izabran.

Hoću.

Kako je bilo na snimanju?

Novinarka je danas došla na set.

Postavljala je mnogo gadnih pitanja.

Jesi li dobro odgovorio na njih?

Vremenom postaje lakše.

Sve je to pozorište.

Ovo je najbolji trenutak naših života, Matijase..

Razmisli o svemu što tek dolazi.

Ove nedelje ću pobediti na izborima.

I postaću gradonačelnik.

Nakon godina gradnje ovog trenutka.

Da li si znao da sam se užasno plašio govora u javnosti kada sam bio dete?

Nekada sam mucao.

Znojao se.

Plakao.

Učimo stvari.

Sedeću na najvažnijoj stolici ovog grada.

Možeš li da zamisliš?

Menjam živote ljudi? Poboljšanje svega ovoga?

Uskoro će se tvoja serija emitovati.

Prepoznaće te gde god da kreneš.

Svake noći ćeš ulaziti u domove ljudi koje ne poznaješ.

Odlaziće u krevet misleći...

„Ko je ovaj glumac koji me tako dobro razume?“

Ti, sa tvojim poslom, i ja, sa mojim...

mi dajemo primer.

Jer to je ono što ljudi poput nas rade.

Napravićeš premijeru predstave, a ja ću biti tamo da gledam.

To je deo posla gradonačelnika, zar ne?

Na kraju ću izaći na scenu i pozdraviti glumce.

Pogledaćemo se u oči.

Rukovaćemo se. I osmehivati se.

Na odmoru, ko zna, možda se sretnemo u nekoj drugoj zemlji.

Slučajno.

U istom gradu.

U isto vreme.

I za nekoliko godine...

kada obojica izgradimo karijere...

i ljudi nas već poštuju...

ako smo sve uradili kako treba...

moći ćemo ovo da objavimo.

Više neće biti toliko važno.

Nastaviću da pobeđujem na izborima.

Imaćeš najbolje uloge.

A u našem domu...

naši trenuci će biti samo naši.

Niko se neće žaliti na to.

Šta se dešava?

Tata, nemoj tamo. Nemoj.

Bio sam u baru i čuo pucanj.

Mislim da oni dolaze.

Znam.

Usmeri svetlo preko mosta.

Dušo, uključi kameru.

NOĆNA POZORNICA

Preveo Mita