Original subtitles

To je očigledno podanica Srbije. A ovo je ipak vaša zemlja.

Jeste moja zemlja, ali je telo vaše očigledno da je Savadona.

Ovo će, ovo će.

Vidite ovako, monarhija nema nameru da istražuje preko reke. Ja znaš da sam

vidio Čogurića preko obora?

On onako šepa, a prečanski panduri za njim nose neki lež. Ma niste ja nikog

u Savu, sinu?

Nekog si iseko dok su te mlatili.

Dok ste htjeli da me vidite, znate gde će biti snad.

Opet smuzicirate, a?

Kustuđiću!

Kustuđiću!

Našto to ličite pobogu, Kustuđiću?

Da vas upoznam, ovo je gospođica Vida Vitkovićeva.

A ja to novije ne mogu.

Samo ti napiši, nađena ubijena cura na obali, policija sumnja u švalera.

I ako nekom fali nešto žensko u familiji, da dođe u pravu varuši. Ajde

ti prvi put.

Šta je to?

Ne možeš odrpati, da tražiš tužu.

Bivši kralj napustio Srbiju, pola posla je završeno. To ste Milutine napisali?

Ja, Gospodin.

Šta mislite?

Da si naiva?

Gospodin, hoćeš da danes dušom malo... Batali.

Da ti nije možda nestala neka cura. Ja, od kad Magdu boli glava već 20 godina,

idem tu jedan mali kukleraj. Andrija, znaš kakve su? Iz cijele carevinu. Šta

gledaš, ajde.

Jesam ja Nobel, ali mi je deda bio Miloš Obrenović.

A kakvo iska, dumokina?

Iska da nam pomogneš.

Da nam saznaš otkud jedna devojka u Savi.

Dušiću!

Bučariju!

Dušiću, donio sam ti artiju. Pa nekim sa srećom pisanjem.

Napišeš nešto pametno da se uvijek minister ne postidi.

Ovaj se nekom gadnu zamjerja.

Radile su motke onoliko. Čini se kao da je često vežbao sa mačem ili savljom.

Nije dugo mrtav dan.

Dan, možda dva.

I on, koji je ona cura iz Emuna.

Samo treba da mi kažeš, pa gotovo.

Moj.

Alo, Zemun?

Alo?

Nogo krči.

Alo?

Jel to uprava varoši Zemunke?

Alo?

Sprechen si Zerbiš?

Ja, naturli, danke schön.

Imam poziv za sudiju HAP -a.

HAP -a.

Vladislav HAP.

Zove policaj majster Beogradski.

Aha.

A kada će moći?

Za jedan sat će te moći da primi poziv.

Sve će da primi što si nije nadao.

Izvinite, ali to nam je poprilično kasno.

Blagodarim. Vrlo ste ljubazni.

Auf Wiedersehen.

Auf Wiedersehen.

gdje si napisao cenjeni sudio. Da.

E sad piši.

Nađeno je još jedno telo ovoga puta na mojej strani reke.

Podalje od vode, u topčideru.

Telo je mladog muškarca.

Odmah sam po delu pogodio Da je iz Emuna.

Kada smo u džepu pokojnika pronašli rajsepa sa imenom Jovana Bajića,

28 godina starog rođenog i sa prebivalištem, u vašoj varoši shvatio

sam da sam pogodio goprstom u dupe.

Mladi Jovan je, kako sam doznao, pored toga što je bio podanik monarhije, bio

i sin gospodina Badovna Miloša Plebenitog Bajića od Varladine.

A taj fakat njegovom smrću je ovdje negubina važnosti.

Možete misliti koliko me novinarska bratija opseda

tražeći priču koja stoji.

I za ove smrti ne znam kako su došli do podataka o ličnosti ubijenog,

ali sumnjam na lugara koji je pronašao leš.

Pozivam vas da s najvećom hitnjom koliko danas

dođete u Beograd.

Iz obzira prema gospodinu Baronu,

Rođak Srpske dinastije.

Zadržao sam imena stradalog mladića. Do večernjeg izdanja novina. Tako da

imate priliku da mu to saopštite vi.

A ne da to saznaje i Srpske tampe.

Telo.

Ne telo. Ne telo nego tela.

Tela će biti spremna.

Kad vi dođete da ih preuzmete.

A to tela?

Da se cijenjeni sudija ne iznenađuje.

A možda je beogradski policaj majstar pogrešio.

Možda je samo baronetov rajzepa sa telo.

Sklanjaj tu džukilu da pozdravim šoveka.

Kaže da on nije kriv, mamu mu njegu.

O, crni ljubo.

Što si tako znojav, jeli?

Peče.

Peče.

Bar to ne prizna sunčal.

Šta da priznaš? Pa da ja znam.

Šta da priznaš, ne bi te kolonić tamo urovnu.

Mi ne volimo da mučimo ljudi.

Do duše, on volio dobro, nema veze.

Ne tražimo ni u tebe da pridnoš neku vele izdaju.

Evo, piće, bre, brate.

Šta ti je, mladost?

Ja se još nisam uveo.

Ajde, ajde kad si terao rakiju preko, rekao, pusti čoveka, mora neki

leba da jede.

Ajde kad si terao sušeno meso, majku ti jebe, striča amca, ste išli u

Austro -Ugrasku, rekao, pusti ga, neka stane čovek na noge, lako će munija

posle da se pogodimo.

Ajde kad si terao duvan tamo, konjak ovamo.

Dozvaće se Ljuba.

Dozvaće se. On ipak mi je baljao njegov pokojni otac.

Ali Ljuba, majku mu jebem.

Tera uzemu puške iz vojnog magacina. Pa majku ti jebem.

Pa ti muciš. A sam dok pušaka može, te tako.

Kako se kaže, nezavisno.

Jeli?

Ajde. Ajde, Kolonija, ajde. E sad ćeš lepo da nam to ne znaš.

Kako si nagovorio narodnika Mirčevića da ti izda puške.

Koliko si mu platio, koliko su tebi švabe platile i gde su pare.

A kad sve to lepo kažeš, e, onda ćemo sve lepo da te dogovorimo.

Jes čuo?

Tekaj, stani.

Kako te čujem?

Kad nama puće.

Jebeš mu mate.

Ništa objasni ti njemu šta treba da radi.

A ja moram da idem upravo.

Dolazim neki gospodin iz Emuna. Sad rješavamo slučaje sa monarhijom. Mora

nanuti.

Ajde, ajde.

Radnici Čikaga su tražili sljedeće.

Osam sati rada, osam sati spavanja, preostalih osam

sati je naše vreme.

Vreme koje nam pripada, vreme na koje gazda nema pravo. Gazda

nema pravo da vam traži da radite više od osam sati. I šta su

poslodavci u Čikagu uradili?

Podplatili su policiju da hapsi, prebija i ubija. Tako bi i ovi naši,

kojima vlast ne samo da daje krila, nego im daje krila i nazovi opozicija.

Radikalna stranka Nikole Pašića, koje sam i ja osnivač.

I šta smo uradili?

Nikola Pašić ljubi skute onima koji su nas hapsili i ponižavali.

Turske! Vezire smo zamenili srpskim. Eto to smo uradili. Andrija.

Od njega je taj Chicago.

A je li pašić sad tamo vezir? Dokaz za to su i novine.

U ruci držim Kleine Zeitung.

Zemunski. U kome piše sve o štrajku u Chicago u Americi.

Na dve crane.

Ilustrovano. Čak je tamo pobegao. A kod nas?

U novom Beogradskom dnevniku ništa, ni reč, ni

slovo. U srpskim novinama isto, ali to ne čudi.

Srpske novine su od uvek list čankoliza.

Ali samouprava, moja samouprava, naša,

list koji sam podigao sa svojim saborcima, Perom Todorovićem.

Rašom Miloševićem, Kostom Taušanovićem, pa na kraju i sa Nikolom Pašićem. I gdje

je tični Pašić sad?

Gdje je da govori o prvom maju u Čikagu?

Gdje je da govori o ideji socijalizma, o izinostranstva pregovara sa kraljem?

Moja samouprava, koju sam poslao ceo članak o pokolju u

Čikagu, objavljuje samo vez.

Tri reda.

Pa je li to pravda?

Dobro, brate, šta se šekiraš?

Mi smo ovdje i onako napišli. Odričem se Nikole Pašića!

Odričem ga se!

I bila.

Jel ti sad jasno?

Šta?

Zbog čega ne smemo da prodamo klavir.

Nećemo imati šta da jedemo.

Molje da živimo gladnije nego da svi poludimo siti.

Slažete se da je pametnije da vi preuzmete istramu smrti devojke, ipak je

nađena u zemlju.

A bajća ostavite meni, već je sigurno da se ubistvo zbilo pod mojim nadleštom. A

za devojku ovdje niko ne zna nikoje.

Niko nije prijavio nestanak neke cure.

A i oglas smo u dvojnovina dali.

Oglas? Jeste.

Lepo smo napisali ako je nekom nestala čerka, sestra, žena, da dođe u

i vidi je li ona.

I telali su po kvartorima rikali mišta. I to baš obzirno. Ako vam nema čerke,

hajde u mrtvačnicu. A kako drugačije?

Idemo od vrata do vrata.

Elen, mene baš briga da li će jedan slučaj biti rešen.

Kunzu može malo da pritiska zbog mladog Bajića, ali, brate, ako ne znam koju

ubica, ne znam šta ću.

Ali i vas, s druge strane, ako pritisne plemeniti Bajić... Razumem.

Ja sam barona obavestio već pre nego sam došao ovam. I?

Kako je podneo?

Kako?

Kao otac.

Nemam djecu, valjda ne ga znam.

Podneo je teško, ali dostojanstveno.

Što se za gospodju baronicu ne može reći, bilo je baš mučno slušati.

Baš zbog njega.

Bi želao da se slučaje reći to pre.

Zbog njega?

Da. A malo izbog vas, jel?

Pa pomozite mi onda.

Ovdje je prepis izveštaja mrtvozornika i za Bajića i za devojku. Tu je ono što

znamo, što jedva da je išta za sad.

Al sad, kad smo se dogovorili da ćete vi preuzeti curu, posretit ću se ja tome.

A ovdje je izveštaj.

U mladom bajiću ja sam nakitio kao da imam neki trag ako vam treba da umirite

porodicu.

Da ih lažem?

Pa nemojte.

Kažite da nemam pojma.

Nisam lagao. Ako vas to obrine, nisam.

Nakitio sam neke svoje zaključke.

Kakve zaključke?

Mislim da su ta dva slučaja povezana i momak i devojka.

Mislim da je devojka ubijena ovdje.

A kad je već isplivala u zemunu, neka ostane tamo,

slažete se. A ja ću bajića.

Dobro, ali da ja vama postavim jedno pitanje.

Kad vi već tvrdite da slučaj nije toliko važan, zašto se vi toliko trudite da je

vratite na trg?

Zato što znam kad mi dođe nevolja.

Kako znam?

Znam.

Ako vi, gosam sudija, ne znate kako ja znam, onda je cijela

carevina u nevolji.

A i lepo ste mogli da je... Čustete natrag u vodu kad je niste htjeli i da

do Dunava posljednjeg ispliva u Rumuniju, šta god.

Ali njog, nego Đorđa Čugurića za gušu.

Čugurić, a zašto te na ovdje dovedeš?

Zato što je lepo, bosan sudija.

Oterćemo sanduke na skelu.

Od koga vam to da je počinjela naš grad?

Neko bre, mnogo fino ruži. Ja tako nešto nisam vidio ovdje nikad.

I zbog toga ste tako ubeđeni?

Nisam ubeđen, ide danas četvrtak.

Ali da sam ubeđen, ja bi to vama napisao, izveštaju.

Ali je verovatnije, pazite što vam kažem.

Bilo to što je vaš mrtvak u pitanju.

Šest godina ja ovdje nemam neresenog.

Pokojnika duže od dva dana šest godina, a sada dva leša bez da išta znam.

Ako vi nisu povezani, ja ću štab dolođe.

Dobro.

Onda ćemo i mi objaviti u novinama da je kod nas pronađen ležane.

E, tako je.

Ovine su dužne da izvještavaju narod samo istinu. A ja ću već da saznam ko je

ona bila.

Pa ću vam javiti.

Ili neću.

Gdje ste pošli vas trojica?

Ej! Ej, rebe!

Uleka me, Javorka, što mi ubiješ gadžeto.

Samo ćemo da pitamo.

Ne može.

Nećete vi meni da razjebete posao.

To ti je pola dinara, govedo.

Još pola što nisi pitao da li smeš.

Ne sme dojedi ni tebe da te gledam, Javorka. Domokina mi ispragja sa zadanje

ženo božija.

Šta priča ovoj?

Kaže da nas je poslao Čogorić, ženo Božija.

Bio je ovde. I pito me.

Sve sam mu rekla.

Ne dirajte mi mušterije.

Evo.

Mušterije došle same.

E, vinam to.

Koji će da potegne, a?

Kad sam bila dete, za Čogurića, bre, radile sve neke opasne ramije.

Da se usreš kad ih vidiš.

E, živote, kad je i on na vas trojicu spao.

Asti ga me, jadi lajna.

Da to ima muža.

Dobro.

Ne hte on balavi.

Zavjetovala sam mu se pred Bogom.

Njemu treba tope da ljubim i da ga molim da mi oprosti.

Jel?

Ja znam šta mi radimo ovde.

Onda je treba da mu ljubiš stope.

Jer ako ti on oprosti, možda će i Bog.

A kako ćeš ti s Bogom da se pogodiš?

Ja?

Svakoga si malo preustao.

Na kome si daktao do malo pre.

Ne čini preljubu.

To sam ja.

Ali ne poželi ništa tuđe.

To si ti, gospodine kapetane.

I nisam poželeo.

Dok se nije prostrlo pred mene.

Ali priznajem.

Grešan sam.

Grešan sam.

Jer sam htio da te poljubim.

Što nije ideš u kupleraju?

Tamo nije ništa tuđe.

Vlatiš i tvoje je.

Dok traje.

Ja ću svoje okajati.

A ti prije nego što se ispovediš, reci slugi da mi osedla konja.

Nalaz.

Dobro, dobro, dobro.

Spakuj Hinge u kolicu, čekaj me ispred.

Ne mogu više da je slušam.

Dico!

Dico!

Izvolite, milosti mi.

Daje joj onaj laudanu što je ostavio doktor Ljubi Savljević.

Ako neće, daje joj na silu.

Samo nekde čuti, a daje.

Razumijem.

Idemo, Andrija.

Ajde da to obavimo.

Hvala što pratite kanal.

Sluge će doneti odelo, a vi učinite šta možete.

Zagrebite nekako.

Koviček će morati da bude zatvoren, milosti vi.

Ne, ne mogu da primim novac, ni zašto.

Nemoguće je.

Je li živi Ignac Brumer?

Ne znam.

On je uređivao knjeza Mihajla, njega su nožem kasapili po licu.

Odada idemo na javu.

Nađite ga i dovedite.

Pronaći ćeš ga.

Vratit ćeš se u Beograd i otkrićeš komiju nakazio dete.

Hoće da crkne u mukama.

Ubica je kogoda mu je pomukao.

Kogoda je naredio.

Kogoda je prošao pored njega dok su ga ubijali. Hoće da bude mrtav i nagrađen.

onda razumeš.

Znači sve na švapskom?

Po dogovoru.

Biblioteka Blaženo Počeća i Hermana Hirša, Fiškala i Sombor.

Udovica nije mogla da dočeka da se otarasi knjižurina.

Blago nama dok je veseli Udovica.

Nabavljamo knjige iz Austro -Ugrske, a onda Austro -Ugrari dolaze i otkupuju

knjige od nas.

Pitanje je samo trenutka kada će te knjige ponovo doći kod mene.

Vidite, izgleda da kruženju prirodi ne važi, samo za žive stvarove. Šta kažete?

Kažem, dobro je dok nešto kruži.

Ali ako biste mi donijeli nešto novije... Kako to novije?

Prošli put ste mi donijeli žerminalu u originali zdanju. Da.

Jedan mladić je odmah došao i uzovio.

I nije pitao za cenu, a ja sam mu je odrapio. On je samo platio i otišao.

Šta je to?

Zašto šta je to?

Pa vi niste čitali novine od jutra.

To je mladić iz Zemuna koji je nađen mrtav nad općim drvom. Slabo čitam

Evo me ćete sigurno čuti.

Mrtal mladić, očigladno ubijen.

Rođak Obrenovića.

Pravnog knjaza Miloša.

Bliži rod od kralja Milana i naslednika.

Biće halabuke.

Brzme! Reći!

Jel dosta za danas? Ne dosta!

Niko ništa ne zna i ne može niko ništa da ne znaje! Daj da danemo dušo malo,

čovječe, skupit ćete cijelo, sada mala pobiće nas. Ne znam, ne znam. A da

potresimo nekoj ribariju? Alasi? Ne stigo nam fiaker, pa sad možemo da

Kolonić! Prijatelj!

Kdje ti veš?

Kdje ti tukave?

K 'vo itka domaćina?

Došao sam da te potražim.

Donio sam ti poklon.

Gazda rekao da ga ja propitam, ali nije ta fukara za ovakvu gospodinu ako što

sam ja.

Više po tvojoj meri.

Ovo je.

Dobro, i kakvo naprava sa tezi mrsnik svega?

Jel rekao gaš da da se raspitaš za devojku?

Ovo je šepcer.

Svašta zna.

Ijebiš?

Ne.

Ali ti nisi moj prijatelj.

Ti si moj brat, vej. Ej, Kolonić.

Brat moj. Ajde, vadi te.

Vadi ga.

Bravo.

A, takav je.

Ako li Malku da go... Malku. Dobre, Malku.

Šta god ti volim. Šta bi, Malku?

Ništa, ništa, ništa. I kako ne, moj, moj.

Moram, Malku? Dobre, Malku. Ništa što vidim nemoj.

Ništa što vidim nemoj.

Ne stikiraj.

Hvala vam!

O, ako!

Da, da.

Mi je to lepo, Gostan, policija i majsteru.

Platio sam da mi sviraju.

A šta ćete kada na čelo varoši dođe Pašić?

Hoćete i onda ovako da kinjete postan svijet, a?

Znate to, gotovim policajmajsteru.

Skoro pa bivci.

Ajde bre, momak, da ti se ražalotio?

Pa ću da ti dovedem kuru lepšu od Bugarina.

I ti ćeš lepšu od Bugarina.

Čogurić je objećao da će telegrafisati svaku nolost.

Ne bi se ja uzdao u belgradsku policiju. A ja ne bi potenjivo Čogurića.

Gadan čovjek, gospodine barona.

Ja mu ne bi verovan ni trenutkar, ali svida se plaše.

Ako neko nešto zna i ako neko zna da taj zna, znaći i Čogurić.

I bar ne veruje da je Jovan ubijen na sumice, pljačke radi.

A šta veruje?

Veruje... Da su Jovanova smrti i taj neki ženski leš nekako povezani.

Kakav leš?

Na našoj obali je nađeno žensko tijelo. Ne bih rekao da je ovdašnja. To ne podim

ni Čogulić.

Ali je zbog Jovanova smrti uspjela da mi utrpi tijelo i istram.

A ja ću teško saznati i ko je ta žena, devojka, šta god da je. A kamoli koji je

ubio.

A kad je nađeno to tijelo?

Istog jutra kada i vaša svina, gospodine Barona, bjena je nekim čudnim cečivom,

tako kaže njihov matodornik, a posle je bačena u vodu sa Beogradke strane, to

sam figuran.

Starno ne vidim kakve veze ima njena smrt sa smrćom mladog baroneta.

Možda je bolje da ne gledate ovo, gospodina.

Tako je, ajde ti ne moraš.

A vi, gospodine, vi gledajte.

Dobro pogledajte šta su mu učinili.

Znate šta?

Radi je bih da ih se dočepa taj divljak iz Beograda, kako se zove Čogurić.

Pa neka njihovi očevi plaćaju ove nekromante da ih ponovo pretvore u

Vi mu pomozite.

Učinite sve što treba, sve što je moguće. Sve čega se možete dosetiti.

Svakako.

Ja ću u svakom slučaju da sačekam informaciju od Pogorića.

Žao mi je da moram da se oslanjam na to, ali nemam nadleta.

A vi, dakle, ne znate ništa o Jovanovim poslovima u Beogradu?

Rekoh vam nije imao posla.

Lijep.

Ja ću da učinim često mogu.

Boje ne.

Popravit ću, popravit ću. Biće to sve u redu.

Popravite.

Oprostite.

Popravite.

Miloše, ja ću jutrom za Beograd.

Stigla je danas poruka od Ande da ono nije bilo ništa, samo pijena tuča.

Nije politička.

Ili jeste, ali nikome ne goni.

Odlično, odlično.

Izvolite, gospodin je poslao viršova dva i zamolio vas je da dođete u salon kad

završite, on je već tamo.

Gospodin Andrija, požurite kao Boga vas molim.

On meni izgleda kao da se sprema da spali kuću.

Jel pasuju od dela?

Kao da su moja.

Ajde, neka vajde.

Jesi vidio šta piše ovaj novi beogradski dnevnik?

Kaže, nagrađen do neprepoznavanja.

Eto, tako kaže.

I kažu da to možda nije i ova, nego neko drugi sa njegovom legitimacijom.

Kako, Andrija, do neprepoznavanja? Pa zajedno smo ga vidjeli.

Neće on i naći ništa, ništa.

Možda i hoće.

Čogurić je džubre, ali je čestito džubre.

Ako tako uopšte može da se kaže.

Mnogo muti.

Ali kad nešto obeća da će da učini, uglavnom i učini.

Problem je samo u tome što skoro nikad ne obeća ništa dobro. Sve i da hoće

nadrasta.

Rođak dinastije, sve će slaviti na Jovana.

Za sve će on sam biti kriv. Za Bosurić? Pa evo tu ti čitaj, kavgađe, kotka, slon

tuđim ženama.

A kao da o Milanu Obrenoviću pišu, majke, ga nabijem. Ma to je ovaj

Urednik.

Čogurić je prijatelj.

Svari Čogurić ga je prvo hapsio, sad sede po kafanama.

Svari Čogurić je sve svoje prijatelje prvo hapsio, pa je tek onda postao

prijatelj s njima.

Pa i tebe je hapsio, jel da?

Pa ajde, budimo i ti onda prijatelji.

Ili šta god hoćeš. Ponudi mu novac.

Ponudi mu da bude upravitelj mojih imanja kod vršca ako se plaši od nas. Da

to pomozi mu. Ja ne znam da sigurno ni na osmemu u Beogradu. Pa jer ti ga od

Telegram da nije ništa politički.

Šta bi još moglo da bude? Jeli, jesi krao, jesi ubijao? Nisam. Pa onda, ajde

nemoj da se pozivam na dug.

Čije odela nosiš?

Hoćeš da vratim odela?

Mogo si i drugačije da pitaš.

Nisam toliko propao.

Oprosti.

Nisam te odavrećao.

Pomozi.

Pomozi.

Dečija, trice.

Uspomene.

Cijelo život vitla mačerima.

Čekaj.

Ovo je iglo s tijelom.

Računi. Uglavnom, prihodi, razhodi.

Pregledat ću, ali vjerojatno ništa.

Ovo je drugi ključ otvoren.

Korepudencija sa devojkama. Ćana, Milena.

Lena.

Ali nije... Nije skorašnja.

Muzika Muzika

Znaš kako se kraže za takih kao što si ti?

Pravljenci rutinskim kurcem.

Što si doznam?

Pašćeš na teme.

Ale baci.

Ajde, baci me na glavu.

Otkako smo našli Bajića i onu devojku, stano govorite su povezani jer već šest

godina nema slučaja koji nisi odmah rešio, a sad odjednom dva.

A to pre šest godina, to je bilo kad su Lenu i Ilku našli obrešeni, jel' tako?

Nemoj naokolo, već su bila samoubistva. Šta ti ima? Već su bila samoubistva, to

što je Bajić.

Sam sebe tuku po glavi dok nije umro. Dobro, dobro, ne kaže. Ne bude da su

samoubistva, tako je.

Zvanično saopšteno.

Nego, ti mene posla da njuškam tamo gde smo našli Jovana. Jes. I ja

sam njuškao.

I našao sam da je neko pobol grane u zemlju.

Grane? Da se ne vidi odakle su ga dovukli.

A što?

Zato što su oprezni.

Da ne pade kiša i da grane nisu popadale. Ja šta si našao, bre?

Bokazu. I na bokazi ovo.

A ovo je strugarski. Jisto.

A onda sam krenuo dalje bokazom.

I na kraju kuća i vinograd.

A ispred kuće još jedan.

Ma zbog čega će da padne na teme?

Gukni, hajde.

To su kuća i vinograd Lene Knićanin.

Tamo ste krila pre nego što ste ju hapsile.

Nije to najgore.

Nego šta?

Što uopšte nisam pao na teme.

To je najgore.

I nije ti palo napametno da uđeš u tu kuću.

Zajedno ćemo.

Sad?

Sad pijem.

Sutra ćemo.

Dok ti pojedeš.

Hvala što pratite kanal.