Original subtitles

VIDEO SAM MAMU KAKO LJUBI DEDA MRAZA

Poručniče Silver,

vrati se da preuzmemo kontrolu nad Plazmakanijom.

Komandosi samo tamo mogu da se prizemlje.

Razumem, kapetane Gold. Pokrivaj me.

Ubij mutante!

Šta sam propustio? - Nekoliko šansi.

Evo prilike...

Hvala. Nije ništa naročito, samo boca vina.

Irvine, konačno smo postigli poen. - Kako si?

Dobro. Kako si putovao?

Zdravo. Srećan Dan zahvalnosti. - Srečan praznik.

Gde je mališa? - Na spratu. Spašava Galaksiju.

Tu je i Bobi sa porodicom... - Prolaze kroz težak period.

Moramo da im pomognemo. Zašto ne odeš tamo

i podariš im neku mudrost? - Ne, molim te.

Dejvide, idi na sprat i umiri komandose.

Gledam utakmicu!

Utakmica... Momci, tiše malo!

To sam mogla i ja.

Zovem majora Titanijuma. Lansiraj neutronski zrak.

Džastine, smirite se!

Hoćeš li da usvojiš osmogodišnji uragan?

Volela bih, ali ga ne bi dala.

Ponudi mi to danas.

Ne razumem taj sport. - Zato si još neudata.

Šta misliš o Salu?

Sladak je na neki sirov način, ali nije moj tip. - Ne?

Sale, kako ide posao? - Ima ga dosta.

Ali mogu da se izborim.

To je zli vakum! Beži, poručniče! - Raznesi ga!

Svemirski komanndosi, stiglo je "Oružje heroja".

Ovim oružjem možete da održite galaktički mir.

Pridružite se majoru Titannijumu u borbi

da u nnašoj galaksiji više nnama mutannata.

Komanndosi...

Završite posao!

Mama!

Sjajno miriše. - Odlično je.

Mama, velika novost! - Šta?

U prodavnici pored nas je svemirska stanica komandosa.

Imaju pravo plazma-oružje. - Reci to ocu.

Ne ponovo! - Tata! - Zdravo!

Pozdravi se sa dedom. - Ortak, gde si se krio?

Mama, nabavili su plazma-oružje! - Molim?

Sada slušaš njega... - Molim te,

naš sin pokušava da nam nešto kaže.

Imaju srebrnu i zlatnu odeću! - Bobi, mama i ja razgovaramo.

Ispričaćeš nam kasnije. - Idi, igraj se.

Samo plazma-oružje može da ubije svemirske mutante.

Ako budeš dobar, možda šapnem Deda Mrazu...

Zaista? Moram da mu pišem. - Videćemo...

Hajde, čurka je spremna.

Stvari su loše krenule. - Budi optimista.

Ako počnu da se biju, moraću da reagujem.

Džastine, hoćeš li da izgovoriš molitvu? - Mama...

Ja ću! Molitva! Hajde da jedemo.

Hajde da svako kaže zbog čega je zahvalan.

Prvo neka Džastin izgovori molitvu. - U redu.

"Pratim te u stopu, hvala ti za klopu!" -Amin!

Džastine! - U redu...

"Gospode, hvala za darove koje čemo da primimo,

u ime onih koji če da ih podele sa nama. Amin."

Zahvalna sam što praznik provodim u pravoj porodici.

Nisam odavno.

Za porodicu i prijatelje.

Sale, jesi li ti zahvalan zbog nečega?

Zahvalan sam što je naš tim izjednačio. - Divno.

Pravi praznični duh... - Dobio sam 50 dolara!

Felikse, Mari, da li vi hočete da kažete nešto?

Zahvalna sam zbog... - Nije trenutak.

Feliks i ja smo odlučili da se razvedemo.

Ćuretina...

aaaammmmminn...

Da vidimo...

Pokupio si igračke, umio si se, oprao zube...

Hajde, dovrši sa tim.

Bio je to težak Dan zahvalnosti...

Mislite li da je Bobi dobro? - Da, on je snažan.

Biče dobro. - Ponašao se čudno.

Patio je, Džastine. Ponekad je lakše

da sakriješ osečanja kada zbog nečega patiš.

Šta će da bude sa njegovim roditeljima?

Ponekad i dobri ljudi, kao što su oni,

jednostavno ne mogu da se slože.

Vi se dobro slažete? - Da, Džastine.

Znaš i sam da se mi dobro slažemo.

Ništa ne bi moglo da nas razdvoji. - Tako je.

Svidelo ti se to ili ne, moraš da ostaneš sa nama.

Dobro je.

Vreme je da spavaš. - A šta je sa Deda Mrazom?

Do Božića je još samo mesec dana.

U redu, laku noć.

Laku noć.

Šta se dogodilo? - Ne znam. Otišao sam da spavam.

Oni su te poslali? - Ne, otišao sam sam.

Bio sam umoran od svega. - Misliš da će stvarno da...

Da se razvedu? Hoče. - Uradiče to? - Odrasli su.

Mogu da rade šta hoče. - To nije fer.

Mama je rekla da možeš da dođeš kod nas na par dana.

Vidi ovo!

Nadam se da će Deda Mraz da ih donese. - Znam da hoče.

Otkud znaš? - Kada se razvode,

roditelji uvek poklone nešto deci.

Lari je dobio bicikl, a čak nije bio ni Božić.

To ima smisla.

Zdravo, Flojde. Drži se. - Ovde je ledeno!

Bobi, prestani! - Roberte, ne teraj me

da te ponovo šaljem kod gospodina Houka.

Šta radiš? - Gledaj...

Prestani! - Šta možeš da očekuješ od Deda Mraza,

ako nastaviš da odlaziš kod direktora?

Ove godine ne moram da brinem o Deda Mrazu.

Za mene radi osečaj krivice mojih roditelja. - Tišina...

Zar ne razumeš? Ako budeš dobar,

možda tvoji roditelji mogu da ostanu zajedno.

O tome nisam razmišljao! - U redu, Roberte...

Upozorila sam te. Hajde! - Ali... - Bez "ali"!

Kod direktora, mladiču.

Samo kažem da zamolimo banku da nam smanji rate.

A šta onda? - Onda čemo da im javimo

da nam ponovo piju krv. - Nije smešno.

Ne možemo da tražimo još jednu pozajmicu.

Treba da platiš kamion, kartice su blokirane...

Šta ćemo da radimo? - Ne znam!

Da li se priča o tvom unapređenju?

Sutra je neki sastanak. Nadam se da ću da saznam.

Šta je sa tvojim poslom? - Niko se ne javlja.

Možda treba da pitaš Sala da te vrati na stari posao.

Ne počinji! Hiljadu puta smo razgovarali o tome. Neću!

Dok se stvari ne srede... - Nisam se mučio da dobijem

svoju dozvolu da bih otpuzao do Sala i molio ga

da me vrati na stari posao! - Možda si pogrešio.

Oboje smo se složili da je to najbolje za nas.

Možda smo pogrešili! - To misliš?

Samo kažem... - Znam šta hoćeš da kažeš!

Znam šta hočeš da kažeš.

Voleo bih da imaš više poverenja u mene.

Imam poverenja, samo hoću da budem realna.

Ti si želeo veliku kuću... - Kako to misliš?

Nisam hteo... Ustvari, jesam. Oboje smo je želeli.

Ovo je divna kuća.

Šta očekuješ od mene?

Da radim svoj posao 4 meseca godišnje,

a da ostatak budem Salov radnik? - Izvini!

Ja sam godinama radnik. Znam da je teško

kada započneš svoj posao, ali ja bar hranim porodicu.

Šta? Baš ti hvala.

Savršeno! Baš ti hvala, to mi je trebalo.

Dejvide, ne budi tako... - Šta?

Završi rečenicu! - Kuda češ?

Dejvide!

Gde je tata? - Otišao je po mleko.

Kada če da se vrati? - Uskoro.

Oprao si zube... Jesi li se pomolio?

Sve sam uradio.

Laku noć.

Volim te.

Znam da sam poranio, ali ima li koga?

Ko bi rekao? Deda Mraz...

Šta želiš za Božić, devojčice? - Bila sam nevaljala.

Ne onoliko koliko češ tek da budeš.

Bobi, javi se!

Šta je bilo? - Deda Mraz je u mojoj kuči!

Nema šanse! Još nije decembar.

Ne šalim se, tu je. - Da, sigurno...

A major Titanijum je u mom kupatilu.

Ozbiljan sam! - Dokaži! - I hoću.

Prekidam...

Izvini zbog onoga... Možeš li da mi oprostiš?

Već jesam. A ti meni?

Ponovo si na Deda Mrazovom spisku dobrih devojčica.

Čini mi se da vidim vatromet. - Još nije Božić.

Ne mogu toliko da čekam.

Ovo tražiš? - Tata...

Jesu li Deda Mraz i gospođa Mraz još u braku?

Da, koliko znam.

Mislim, da li se razvode? - Ne verujem.

Spremiču kajganu. - Nemam vremena.

Danas je veliki sastanak.

Srećno. - Hvala.

Ovo je sjajno! - Šta prićaš?

Ne želim da se moji roditelji razvedu.

Pomisli na igračke koje bi ti doneo Deda Mraz.

To nije u redu. Moraću da ih pitam.

Ne vredi ti. Meni moji nikada ništa ne kažu.

Čuvaju neke tajne... - A gospođa Mraz?

Tvoja majka izgleda bolje. - Šta ona vidi u Deda Mrazu?

Moj otac je u boljem stanju. - I majke vole poklone.

A Deda Mraz ima magične moći.

Možda time hoće da moju majku oduzme od mog oca.

Ne, Deda Mraz ne krade. To mu nije potrebno.

Smislio sam. - Šta?

Kako da razdvojimo tvoju majku i Deda Mraza.

Kako? - Moraš da budeš loš.

Kako loš? - Kao u pesmi.

"Deda Mraz zna još ko je dobar, a ko loš."

On ne dolazi kod loše dece. Moraš da budeš tako loš

da više nikada ne uđe u tvoju kuču.

To je baš loše. - Tako mora da bude.

Ne znam da li mogu. Ti uvek upadaš u nevolje.

Možeš da mi pokažeš. - Nema problema.

Šta je mnogo loše? - To je lako.

Protivpožarna sirena... - Da je uključim? Ne znam...

Šta je? Ne možeš? - Mogu, gledaj.

Pazi! - Prestani! - Dakle?

Baš si loš! - Uključio si sirenu!

Da, pa? - Uključio si sirenu!

Tužiču te!

Šta se događa? - Pokušaj ponovo.

Ne radi. - Da pokušam ja.

Tamo... - Bobi Beker!

Nisam ja!

Ovo su tvoji inicijali? - Da. Često dolazim

Hajde, momci.

Nisam ja, zaista! - Zašto mi je teško da poverujem?

Sve sam sam uradio. Bobi nema ništa s tim.

Ne moraš da ga braniš, odlično poznajemo Bobija.

Zaista, ja sam kriv. - U redu.

Cenim što primaš krivicu. Učinili ste lošu stvar.

Alarm se nije uključio. Očigledno je u kvaru.

Da se dogodio požar, to bi bila katastrofa.

Znači, nisam u nevolji?

U ovakvoj situaciji, neću da vas kaznim.

Ali to ne sme da se ponovi! - Razumem, gospodine Houk.

U redu, možete da idete. - Imao si sreće, Roberte.

Sreća tvoja što imaš ovakvog prijatelja. - Ali...

Ne prekidaj me. Ne znam zašto ga braniš.

Prijatelji ste, ali on to ne zaslužuje.

Neču više da vas slušam.

Kako je bilo na sastanku? - Nije dobro.

Nisi unapređena? - Ne.

Unapređen je Sten iz računovodstva.

Ne...

Kvalifikovanija si od njega! I duže radiš ovde!

Tako je moralo da bude. - To nije fer.

Šta ćeš da radiš? - Ne znam.

Računali smo na tu povišicu. Situacija je nezgodna.

Jedna moja prijateljica kaže da u "Džerku" traže radnika...

Zaista?

Možeš li da mi središ sastanak? - Da, pozvaču je.

Ti si stručnjak. Posavetuj me.

Kako da upadnem u nevolju? - Ne znam.

To je sigurno urođeno. Uglavnom se ne trudim.

Mora da postoji neki način. - Cekaj, znam.

Uradi suprotno od onoga što uglavnom radiš. - Suprotno?

Kad ti mama kaže da se okupaš, treba da se uvaljaš u blato.

Ako ti kaže da skloniš igračke, ti ih ostaviš razbacane? - Ne.

Nešto mnogo gore.

2.045 puta sam ni zbog čega nameštao krevet.

Srećan Božić! Sve najbolje!

To je Deda Mraz.

Gledaj ovo...

Ne prilazi mojoj mami! - Zamenio si me sa nekim.

Ne laži, video sam vas. Ostavi je na miru!

Čak je ni ne poznajem. - Ne diraj je, debeli!

Beži, Bobi!

Deca...

Srećan Božić.

Čekaj malo... Evo sigurnog načina

da napraviš nevolju za večerom. - Šta je to?

Prd-mašina. Naviješ je i sedneš na nju.

U pravom trenutku se nagneš, i ona raspali...

Srećno i budi loš.

Nema problema. Odmah ujutro ču to da uradim.

Skini patike. Sneg...

Ne volim da nagađam. Detaljan sam i brz.

Večeras ču sve da proverim. U jutro dobijate ponudu.

Džastine!

Momče, šta se događa?

Šta se događa?

Ne mrdaj.

Odmah se vračam, ne mrdaj.

Zar Sten nije sedeo pored direktorove ćerke na izletu?

Da. Sada su vereni. - Onda je to objašnjeno.

U "Džrku" traže sekretaricu. - To ne zvuči loše.

Plata je veča?

Ako i dobijem posao, neću dobiti platu do Božića.

I ja imam dobre vesti. Konkurišem za jedan posao.

Ako završim do Božića, mogu da dobijem nagradu.

To je sjajno! - Ne čestitaj mi još.

Treba da dobijem posao. - Dobićeš ga.

Pozovi svog sina. - Mog sina?

Šta je uradio?

Jesi li dobro, Džastine? - Da.

Tvoj otac mi je rekao da si bio nevaljao.

Imaš nešto na umu? - Ne.

To je čudno ponašanje, a Božić je iza ugla.

Baš me briga za Božić. - Sta?

Da te pipnem... Mora da si bolestan.

Džastine...

Kako se kaže? - Bilo je strava!

Šta te je spopalo?

Ne, prvo pojedi povrće. - Neću. - Nećeš?

Dobro je da te Božić ne zanima, jer ga za tebe neće ni biti.

Jesi li oprao ruke? - Ne. - Zašto?

Nije mi bilo do toga. - Kako to misliš?

Sad je dosta! Idi u svoju sobu!

Ne izlazi, dok te neko ne pozove.

Otkud to?

Ne gledaj mene.

Bobi, uspelo je. Poslali su me u sobu bez večere.

Dobro je. - Šta ti je?

Moj otac... Otišao je. - Sta se dogodilo?

Ne znam.

Rekao mi je da mora da ode zbog posla. - Žao mi je.

Džastine... - Da?

Misliš da bi Deda Mraz mogao da ponovo spoji moje roditelje?

Da, samo moraš da budeš mnogo dobar.

Kao što ja moram da budem loš.

Prekini!

Džastine...

Deda Mraze, nne prilazi, ili... Džastinn

Deda Mraz je debeli pacov.

Hvala, gospodine Houk. - Nema na čemu.

Lako su okolnosti ovakve, hvala što ste došli.

U redu je. - On je bio dobar učenik.

Izvinite što pitam... Da li je kod kuče sve u redu?

Da, sve je u redu. Kao i obično.

Siguran sam da više neče da pravi probleme.

Je li tako, Džastine? - Videćemo, siledžijo.

Džastine Karveru...

Hvala vam.

Sedi tamo...

Šta te je spopalo?

Otac i ja mnogo brinemo zbog tebe. - Batalite to!

O čemu se radi? - Ni o čemu.

Ovo mi ne liči na tebe.

Da li te nešto muči?

Znaš da sa mnom uvek možeš da razgovaraš.

Znaš to?

Hoćeš da razgovaramo? - Neću.

Sigurno?

Hoćeš li da se od sada ponašaš kako treba?

U redu.

Zdravo, Deda Mraze. - Kako je prošlo u školi?

Ne treba da brinemo. Džastin će da bude dobar.

Odlično. Imam dobre vesti. Dobio sam posao.

To je sjajno, dušo... Deda Mraze.

Hoću da Džastinu kupim ono odelo. To nije skupo?

Gde mogu da ga nađem? - Sačekaj malo...

Sačekaj me napolju.

Hoću da popričam sa Deda Mrazom.

Imačeš priliku, obećavam. - Hoču sada! - Molim te!

To je odelo ili oprema svemirskih komandosa...

Znam da želi srebrno odelo.

Zvao je na mobilni. - Pa to je ozbiljno. - Znam.

Šta da radim? - Šta bi uradio major Titanijum?

Završio posao. - Eto...

Moram da prekinem.

Komandose, vreme je da se gase svetla.

Doći če uskoro. - Mogu li da ga sačekam?

Ne, može da bude kasno. - A gde je?

Radi van grada. Daleko odavde.

Spavaj, ujutro ćeš da vidiš oca.

Laku noć.

Hvala.

Pročitaj poruku.

"Za najsrečniji Božič. Voli te Deda Mraz."

Divno je.

Svuda sam tražio ono odelo. Izgleda da je rasprodato.

Ne brini, potražiću ja. Pričaj mi o poslu.

Evo dobrih vesti. Hoće da bude gotovo do Božića,

pa moram sutra da počnem. - Tako brzo?

Moraću da ustanem u 04:00, ali...

Vidi to! Platičemo kredit, osiguranje...

I napravičemo pravi Božič. - Ovo je sjajno.

Ima i malo loših vesti. - Da li želim da ih čujem?

Nije toliko loše. Zbog roka je bolje da ostanem tamo.

Znaš kakav je sneg. Tri sata sam se vraćao.

Trebače mi ceo dan da stignem do tamo.

Ne brini, stiči ću za Božić. Biču pravi Deda Mraz.

Brinem zbog Džastina. - On spava? - Da.

Naravno, kasno je. Idem i ja u krevet.

Znaš, Džastin je stariji. Možda poslednji put

veruje u Deda Mraza. Možda bi trebalo da mu

priredimo nešto posebno. - Odlična ideja.

Hajde, u krevet.

Doručak je spreman. - Gde je tata?

Morao je da raniji ode na posao. - Šta?

Neko vreme mora da radi van grada.

Koliko? - Vratiče se za Božič.

Onda će da nam bude divno.

Deda če da te sačeka.

Doručkuj, ja moram da idem.

Rekla mi je da neko vreme mora da radi van grada.

To su i meni rekli.

Dobro jutro, gospođo Kramli! - Dobro jutro, Roberte.

Ne zaboravite da je sutra poslednji dan

pre zimskog raspusta. Imačemo zabavu.

Smirite se. Ne zaboravite da ponesete neki poklon.

Otvorite knjige. Stranica 53...

Ko želi da počne? - Ja!

Ja, molim vas!

Da, put 89...

Ko je sledeći? - Ja.

Čestitam, dobio si dobro mesto.

To je unutra? Konačno...

Zdravo, Džastine.

Razvedri se, uskoro je Božić.

Upravo ulazi. To je tvoj tata.

Tata, gde si? Kada se vraćaš?

Uspori malo! Kako si? - Dobro, ali moraš da dođeš.

Tata mora da radi. Doći ču za Božič. - Ali, tata...

Morao sam rano da odem. Nisam stigao da te pozdravim.

Tata, slušaj... - Hoču da mi obećaš nešto.

Šta? - Dok nisam tu, brini o svojoj majci.

Moraš da se vratiš! - Obećaj mi to.

Budi dobar i ne pravi nevolje.

Jesi li tu? - Da.

Moram da idem. Razgovaračemo kasnije.

Tata! - Moram da prekinem.

Jesi li dobro?

Zar nećeš da me pozdraviš?

Znam šta če da te oraspoloži. Hajdemo.

I stalno se osmehuj. Po svaku cenu.

Deda Mraz je dobar. Razmišljaj tako.

Ako primetim da piješ, letiš odavde.

Sa nekom decom... Kako to da kažem?

Moraćeš da imaš strpljenja. Možeš li to?

Biču najbolji Deda Mraz. Ne želim na hladnoču.

U redu, hajde...

Vesele misli!

Deda, major Titanijum! - Znao sam da če ti se svideti.

Malo smo poranili.

Hajde da u međuvremenu vidimo Deda Mraza.

Da, hajde...

Dame i gospodo, otvoreno je Deda Mrazovo selo.

Deda Mraz je sa nama!

Kako izgleda odozgo? - Sve je u redu.

Donesi još balona, nestaju mi. - Razumem.

Srećan Božić!

Kako se ti zoveš?

Znaš li šta češ da mu kažeš? - Da, imam ideju.

Moram da kupim poklon za tvoju majku.

Biču u onoj prodavnici. Kada završiš sa Deda Mrazom,

naći čemo se na prelazu. - U redu.

Pazite malo na njega. Odmah se vračam.

Razumem. - Hvala.

Šta bi volela da dobiješ?

Šta želiš za Božić?

Srećan Božić!

Srećan Božić!

Pažnja! Pažnja!

Deda Mraz je pokvarenjak koji vara gospođu Mraz.

Ignorišite ga! Ne dajte mu kolače!

On je pokvareni starac!

To nije istina.

To si ti! - Zdravo, dečko.

Vama na usluzi! - Srečan Božič.

Voljno... Moram da idem. Kasnim. Vidimo se.

Čekaj. Ti si super-heroj. Treba mi tvoja pomoč.

Imam problem kod kuće. Ne bih da pominjem imena...

Čekajte... U nevolji sam.

Sećate se kada vas je napao ogromni mutant?

Moram da znam kako ste pretvorili plazmu

u polje moći i odbranili stanicu.

Žao mi je, ali ja nisam pravi major Titanijum.

Ja sam jedan od njegovih komandosa.

Stotine nas brani razna mesta u državi.

Ako vi niste pravi major, gde je on?

Tamo gde mu je mesto. Gore...

Brani univerzum.

Biče sve u redu. Drži se.

Majore, ili ko god da ste, šta da radim?

Ne zaboravi... Završi posao.

Moram da idem! - Eno ga!

Ostani tu!

Tu si... Jesi li rekao Deda Mrazu šta želiš?

Mislim da je shvatio. - Da idemo do majora Titanijuma?

To nije pravi major Titanijum, nego jedan od njegovih ljudi.

Možemo da idemo kući. - U redu.

Jesi li dobro?

Mislim da jesam. - Dobro je. Otpušten si.

Hajde, odlazi!

Odlazi!

Teško je pronači dobrog Deda Mraza.

Da, to zvuči odlično. Hvala.

Srećan Božić i vama.

Dakle?

Ponudili su mi posao. - Bravo, curo! - Ne znam...

Fabrika igračaka? - Biće ti super!

Šta Dejvid misli? - Da je to sjajno. - Eto!

Rekli su da mogu da dovedem pomočnika.

Možda poznaješ nekoga? - ŠAliš se?

Kada počinjemo?

Kako je bilo? - Bila je gužva.

Video si Deda Mraza? - Da.

Imam dobre vesti. - Kakve?

Lmam novi posao. I veču platu.

To je moja cura! Gde? - Fabrika igračaka "Džerko".

Fabrika igračaka? - Tako je.

Radićemo za Deda Mraza.

Saradnja sa Deda Mrazom... Šta misliš o tome?

O čemu se radi? - Ne znam.

Ne znam šta ga je spopalo. Je li danas bio dobar? - Da.

Nije bilo ničega neobičnog? - Kad več pominješ...

Prvo je bio uzbuđen što će da vidi tog kapetana,

a onda ga više nije zanimao. - Misliš da više

ne veruje u Deda Mraza? - Video ga je...

To nije pominjao.

U čemu li je stvar?

Šta je sa igračkom koju toliko želi?

Rasprodata je. Prodavac mi se nasmejao.

Taj klinac me proganja.

Ti si Deda Mraz, moraš da se baviš decom.

To ti je posao. Ako ne možeš, naći ču ko može. - Mogu.

Snalazim se sa decom. Ali taj mali...

On je napast.

Sidni, daj mi još jednu šansu. Obečavam, neću da uprskam.

Spreman si? Poslednji dan pred raspust...

Ovo je poklon za vašu zabavu.

Donesi mi tašnicu, pa krečemo zajedno.

Jedan po jedan...

Tvoja mama će da radi sa Deda Mrazom?

Lmačeš strašnu vezu. - Ne želim to.

Možda nije dovoljno da budem loš.

Tvojim roditeljima če da bude dobro.

Deda Mraz će da svejedno dolazi kod tebe.

Kada si loš, to znači da ne dobijaš poklone.

Moram da ga držim dalje od kuče dok se otac ne vrati.

Mora da postoji način da ga sprečim da sleti na krov.

Ne sleče na krov, nego u dvorište. - Otkud znaš?

Otac mi je rekao. Sa krova može da sklizne.

Ko je ovo doneo?

Deda Mraz! - Srečan Božič!

Džastine!

Trenutak...

Džastinov direktor...

Gospodin Houk... Šta se sada dogodilo?

Deda če da dođe po tebe.

Je li sve u redu? - Odvedi ga pravo kuči.

Kažnjen je do daljnjeg. - To je nešto ozbiljno.

Da, ozbiljno je. Napad na Deda Mraza nije šala. - Naravno.

Vidimo se.

Hvala, tata. - Hajde, mama mora na posao.

Irvin Metjus... - Da?

To sam ja, Beti Kramli. Donina sestra.

Jesi li to zaista ti? Ni malo se nisi promenila.

Nisi ni ti.

Ortak...

Tvoji roditelji su zabrinuti zbog tebe.

Imaš li nešto na umu?

Ponekad je dobro da neke stvari izbaciš iz sebe.

Deda Mraz hoće da mamu ukrade od tate. - Šta?

Video sam ih zajedno. Imam i fotografiju.

Da je vidim. - Poslao sam je gospođi Mraz.

Deda Mraz je samo hteo da bude pristojan.

Zove je telefonom, šalje joj cveče...

Našao joj je i nov posao. - Slušaj...

Na tvom mestu, ne bih brinuo o tome.

Deda Mraz je dobar tip. Ne bi uradio ništa loše.

Videčeš, kada dođe za Božić. Sve će da bude u redu.

Moraš da mi veruješ! - Verujem ti.

Poznajem Deda Mraza. On je u redu.

Moraš da mi veruješ. Važi?

Ne čujem... - Važi.

Sutra je Badnje veče... - Ne brini, imačemo vremena.

Stižem sutra popodne. - Nadala sam se

da češ da dođeš večeras. Džastin je ponovo zabrljao.

Mislim da mu nedostaješ. - I on meni nedostaje.

Jesi li našla poklon? - Ne, rasprodat je.

Potražiču ovde. - Ne, vrati se kuči.

Otac će da ga potraži. Zovi me sutra. - U redu.

Volim te. - Čekaj, evo Džastina...

Tata... - Kada se vračaš?

Sutra uveče, obečavam. - Sutra je Badnje veče!

Znam, ali moram da završim posao.

Dođi pre Deda Mraza. - Ne brini.

Doći ču mnogo pre njega. - Obećavaš? - Naravno.

Moram da prekinem. Volim te. Vidimo se sutra.

Sutra se vrača.

Da pravimo kolače? - Da... - Hajdemo.

Badnnji dann

Mnogo vam hvala. Srećan Božić.

Voleo bih da ostanem, ali me čeka dug put.

Odličan posao...

Pravim tvoje omiljene.

Imaćemo beli Božić. Očekujemo velike padavinne.

Saobraćaj je usporenn, ali sa Severnnog pola javljaju

da je Deda Mraz spremann za polazak.

Hej, polako!

Šta se događa? - Ne može da se prođe.

Zatvaramo put. - Mislim da mogu da prođem.

Imam lance... Čekaju me žena i klinac.

Žao mi je. Suviše je opasno.

Ne smemo da rizikujemo. Najpametnije je da idete

zaobilaznim putem. Srećan Božić.

Poštar...

Srećan Božić. - I tebi.

Doneo sam vam ovo... - Šta je to?

Pismo za Deda Mraza od vašeg dečka.

Pisao je i gospođi Mraz. - Baš lepo od tebe.

Bolje da se javite. - Hvala, srečan Božič.

Zdravo! - Dejvide?

Prekida se veza. - Sneg je napadao.

Zatvorili su put. Moram da idem obilaznicom.

Možda ću malo da zakasnim. - Nemoj da voziš,

ako je toliko loše. Smesti se u motel, pa dođi sutra.

Ne čujem, prekida se veza. - Ne dolazi kuči.

Ostani u motelu.

Ako se situacija pogorša, odsešću u motelu.

Tata se zaglavio u snegu. Ne znam da li će da dođe.

Završi posao...

Jesi li dobro? - Mogu li da izađem?

Ne, kažnjen si. - Molim te.

Znaš pravila.

Nije fer! Kažnjen na Badnji dan...

Džastine...

Tu si... - Doneo sam kolače za Deda Mraza.

Dobra ideja, ali ako ne odeš u krevet,

Deda Mraz neče ni da dođe. - Da.

Ne prilazi, ili... Džastinn

Ti si posebno dete.

Deda Mraze, odlazi!

Srećan Božić svima!

Upomoć!

Dušo, spusti me!

Pažljivo!

Lagano!

Rekao sam ti da ne prilaziš, debeli!

Džastine, u redu je! Jesi li dobro?

Ne prilazi mu, on je pokvareni pacov!

Džastine... - Tata? Ti si Deda Mraz?

Da, tata je Deda Mraz. - Čekaj, ne mora da zna...

Moramo da mu kažemo istinu.

Deda Mraz koji je ljubio mamu, onaj sa slike...

To nije bio pravi Deda Mraz, to je bio tata.

Obukao se kao Deda Mraz. - Tako je.

Uvek sam to bio ja.

Ja sam pomočnik Deda Mraza.

Mokar sam, smrzavam se... - Hajde da uđemo.

Izgleda baš loše. - Da smo bar ranije saznali...

Pokušao sam da ti kažem, ali je tata zvao,

a ti si ga nazvala Deda Mrazom.

Drago mi je što smo sredili ovo.

Momci, kasno je. - Vreme je za spavanje.

Laku noć. - Srečan Božič.

Odmah dolazim.

Ostače ožiljak...

To je baš lepo...

Mama, tata...

Ko je sledeći?

Srećan Božić svima!

Pogledajte šta je doneo Deda Mraz!

Ti si kupio to? - Ne. Nisam imao vremena.

Zar nisi ti... - Ne.

Zdravo! - Srečan Božič. - Uđite.

Ti i Sal? - Da.

Fudbal nije loš kada ga upoznaš.

Tata... - Srečan Božič!

Gospođo Kramli... - Zovi me Beti.

Uđite.

Tata... - Da.

Užasno se osečam. Nigde nisam našao tu igračku.

O čemu pričaš? - Znaš...

Igračka koju je Džastin toliko želeo.

Nisi sinoć svračao? - Šta? Ne.

Deda! - Vidi ti komandosa!

Srećan Božić!

Uđite. Drago mi je što ste svratili.

Doneli smo kolač. - Nije trebalo...

Hteli smo i da vam javimo da smo odlučili

da izgladimo nesporazume. - Idemo kod savetnika.

Drago mi je što to čujem.

Uđite da se poslužite.

Deda Mraz ti je dao sve što si želeo? - Nego šta!

Vidiš, kada si dobar, to ima svojih prednosti.

I nije tako teško. - Posao obavljen.

Operacija uspešna.

Hajde da razvalimo neke mutante.

Srećan Božić. - Srečan Božič, dragi.

Bobi, Deda Mraz ipak sleće na krov.

Otkud znaš? - Veruj mi, znam.

Srećan Božić! - Srečan Božič.

Skupljamo praznične priloge...

Ne ti...