Original subtitles

Nens. -Nazad. -Nens. -Nazad!

Uperi u mene.

Uperi u mene. -Jebote, Nens.

Sledeći ide u grudi.

Deset... devet... -Nens, nemoj. ...-osam. -Ne, ne želim ovo. ...-sedam, šest,

pet, četiri... -Nens. -Uperi u mene! -Nens. ...tri, dva... -Ne, ne.

Nens! -...jedan. -Nens!

Preveo: Dr IggY

Dobro, posle ovoga... ...treba ti četiri A šrafa.

Jebote. -I 24 D šrafa! Baš zabavno!

Izvini što ti zauzimam sobu. -Ma ne, meni je super u Džesijevoj sobi.

Možda ćeš morati da me izvučeš odavde. Mislim da sam zaglavila.

O ne. Sad znaš kako je meni. -Volim te. -Volim te.

Dobro, vidimo se.

Ćao, mama. -Nedostaješ mi. -I ti meni nedostaješ.

Dečja soba je gotova. Baš lepo izgleda.

Di se seli sledeće nedelje. Beba stiže. -Da. -Bićeš sjajan otac.

Misliš? -Znam.

Ne znam. -Jesi dobro?

Čudno je, znaš? Kod kuće... svi misle da znaju šta se dešava

u svetu, ali, znaš, nemaju pojma. Nemamo pojma.

Ma da, ne mislim na tebe. -Ne misliš da nemam pojma?

Ne, mislim na mene, sve nas, sve zajedno. Ima li to smisla? -Da.

Ali vojska zna šta radi, tako da...

bezbedan si. Da, samo što smo bili u patroli.

Niko nema pojma zašto smo napustili Džalalabad uopšte.

Meta nam je neki niskorangirani talibanac. -Ima li neko vizuelni kontakt?

Niko od nas zapravo ne zna zašto smo laka meta

za nekog klinca dostavljača, ali eto nas tu.

Jedini koji imaju mobilne telefone su bogati ljudi i talibani.

U gradu telefoni služe da zoveš očeve i žene. Ovde gore njima aktiviraju bombe.

Vidiš lika u dronjcima i sa Samsungom, odmah ga upucaš. -Jedan sat, 250 metara.

Muškarac borbenih godina. Ima telefon. -Imam ga.

Jebote. -Otvori vatru!

Ali nije ono klasično mi pucamo, oni pucaju.

Nikad ih ne vidimo, a njihovi meci nisu ni blizu nas. I obrazac je čudan.

Čekaju da mi pucamo da bi pucali u isto vreme. Pa to testiramo.

Sviramo Zvončiće rafalima, i oni isto. Sve je to samo odjek od planina.

I dalje ne znamo da li su uopšte pucali na nas, ili su uopšte bili tamo.

Ne znam, možda nisam trebalo ništa da kažem

kad sam video onog lika, ali morao sam. To mi je posao.

Ma uradio si pravu stvar. Verovatno si svima spasao živote. -Misliš? -Da.

Ne. -Mislim da jesi. Tvoja paljba ih je verovatno oterala.

Mama, to ne funkcioniše tako. -Samo kažem da si uradio svoj posao.

Uradio si ga odlično. Treba da dobiješ medalju. Ja bih ti dala medalju. -Medalju?

Da. -Ne, ne. Ne zaslužujem medalju. Ne... Kako je gospodin Fiš?

Gospodin Fiš je sjajno. -Da? Pobrini se za njega. -Samo sedimo ovde,

i čekamo te.

Mislim da ćemo se vratiti tamo opet sutra.

Gubim te. Wi-Fi je ovde baš loš. -Ne, vidim te. -Mama? -Da.

Džesi? Možeš li da me čuješ?

Jebote.

Nens. -Šta ima? -Sačekaj sekund. -Šta? Moram ovo da završim.

Računovodstvo je reklo da moram nekog da otpustim,

i odlučio sam da to budeš ti jer, znaš,

pa, mi smo kao prijatelji, i mislio sam da ćeš razumeti.

To je poklon-kartica. Moji su mi dali za streljanu u planinama.

Znam da to ne voliš, ali vreme je da naučiš da koristiš ove stvari.

Ne volim to, ali...

Hvala ti, stvarno. -Treba da probaš. Kad god mi žena vrati moja muda,

odem tamo i pucam u papirne mete, i opet sam glavni, razumeš?

Naravno, još uvek pada sneg tamo gore, znaš? A, to je dobro.

Šta si radila ovog vikenda? Pojačao sam pušnicu na 175, i marinirao sam krilca,

i bum, carstvo ukusa. Ta krilca su bila za gutanje.

Da, Džesi ne voli krilca. Kaže da je čudno gutati to.

Čekaj, jesi se čula s njim? -Da, pričala sam s njim sinoć.

Na pola je puta do kuće. -Divno. Pa... idi u streljanu, pa neće doći kući

i zateći majku koja se plaši oružja. -Vidimo se, Riče. -Vidimo se.

Vidimo se sutra.

Razgovarala sam s njim sinoć.

Razgovarala sam s njim.

Ne dolazi porodica? -Ne.

Možemo li i dalje da se uselimo kod vas?

Udala si se za Džesija, dobila si i mene.

Želite li da vidite pokojnika? -Da. -Ne.

Mogu li da ga dodirnem? -Naravno.

Da li je ove čizme nosio kada...? -Da.

Mogu li da ih zadržim?

Treba da ih zadržite. Takođe, imamo grupu podrške na bazi

za članove porodica poginulih.

Možda bi pomoglo u procesu tugovanja.

Je li ovo sve što je bilo? -Da.

Gde je metak?

Pa, ljudi iz Dovera koji su primili Džesija

smatrali su da bi bilo poštovanije da metak ostane unutra. -Kakvog je tipa bio?

Kakvog tipa? -Da, koji kalibar? Napravili ste rendgen, zar ne?

Da, naravno. To bi uradili...

Nikad nije baš precizno, ali smatraju da je metak bio...

Verovatno 5,56 NATO, ali teško je.

To je za M4 ili M16 ili možda AR-15.

Američko oružje, američki metak.

Pa, žao mi je, nemamo tu informaciju, gospođo. -Kako da ga izvadimo?

To bi moralo da se uradi u Doveru, bojim se. -Vi to možete, zar ne?

Tehnički možemo ako odobri najbliža porodica.

U redu. To je... Samo je neobično, gospođo,

da se to radi nakon što je preminuli već pripremljen.

Hoćete da izvadite metak? -Da. Da, hoću.

Zašto? -Zato što treba da znamo kog je tipa. -Najlakše bi bilo da se metak ukloni

iz postojeće rane. Samo je tu, u grudima. -Ne, nećemo da ga sečemo.

Ludo je da ga sečete samo zato što ste radoznali. -Dajana. -Ostavite ga na miru.

Bila si u pravu. To je... -Jebeno je ludo hteti da se izvadi.

To nije pravi razlog. Džesi ne bi voleo da to bude u njemu.

On mora da bude savršen. -Džesija nema. Njega ne zanima to..

Pa kakva je šteta da se to samo izvadi? -Koja je razlika? -Hoću da se izvadi!

Hoću da se izvadi!

Znaš, možda bi trebalo...

Možda bi trebalo da probaš savetovanje.

Ja...

Izvini.

Gospođo.

Grupa podrške? Lična karta?

Jebote.

Hoćemo pravdu.

To je vatra u našim grudima. Ali osuda, to niko ne voli.

To mrzimo. Ali kako možemo imati pravdu, bez osude?

I ko je sudija? Ja? Ti?

Ako želimo pravdu, moramo prvo da pitamo, „Ko je sudija?”

U redu, Franseska, tvoj red.

Dobila sam pismo od poreske uprave juče

da nisam platila dovoljno poreza prošle godine. Još dugujem 723 dolara.

Napisala sam im pismo i poslala kopiju

smrtnog lista svog sina i rekla: „Već sam platila.”

Entoni bi napunio pedeset osam prošle nedelje,

ali je poginuo u Kuvajtu od Skada '91.

Sada je sa Isusom i svetima, i molim se za one koji su ga ubili. Molim se za njih.

Kuda idete, gospođo? -Nisam shvatila da je ovo

grupa „molimo se za ljude koji su ubili našu decu”.

Radije bih im se napila krvi, ali dobro. Drago mi je zbog vas.

Jebote! -Druga vrata.

Jesi li dobro? Slušaj, da nisu Oreo keksi?

Da nisu ustajali? Razmišljao sam da uzmem sveže krofne, ali radim ovde na bazi

i nemam vremena da idem i vraćam se. Čekaj, čekaj. Hajde.

Pogrešan sastanak. -Znam, dobro je pričati. Ili samo vikni „jebote”.

Jebote! Jebote!

Zapravo je prilično dobro.

Gledaj. Uvek, u tri ujutru, pozovi me. Verovatno sam budan.

Samo sam došla na pogrešan sastanak. -Velika vatra u grudima?

Velika, velika vatra u grudima.

Uvek nešto smišljaju.

Gospođice Redfild?

Premestio sam telo Džesija u prostor za posete. Udobnije je nego u frižideru.

Samo sam želela više vremena s njim. -Želite li otvoren kovčeg? -Ne.

Ostanite koliko god je potrebno.

5,56 NATO.

Bakarni omotač, olovno jezgro.

Ćao. -Ćao. -Želim da testirate metal

na ova četiri projektila u odnosu na ovo. -Da vidite da li se poklapaju.

To radite, zar ne? -Teoretski. -Odlično. -Ne, ne. Ne primamo ljude bez najave.

Treba vam odobren radni nalog. Kao... -Mogu da dam 5.000 u kešu.

Mislim da je samo... -Šest hiljada. -Oko 80 do 100 dolara. -Mogu da podignem iz banke.

Slušajte, ne mogu tek tako da primim ženu sa ulice sa džepom punim metaka.

Ovaj je ubio moje dete.

A ova četiri sam ja napravila.

Molim vas.

Ne znam baš šta se tamo unutra radi.

Mogu to da ubacim Karli pod... da provučem kao jednokratan test.

Ili „nije navedeno”.

To će biti samo 80 dolara. -Hvala.

Mama? -Da.

Izvinite. -Ćao. -Ćao.

Da li se poklapa?

Što se tiče hemijske strukture metala, uzimajući u obzir varijable,

utvrdili smo da ispaljeni metak ima... 73,9% verovatnoće poklapanja

sa jednim od ostalih metaka.

Onaj označen „Prajs 5,56 NATO X-412”.

73,9?

Tačno.

Metak za koji misle da je... možda 5,56.

Žao mi je. Nemamo tu informaciju.

Rik?

Mislio sam da ćeš uzeti slobodan dan da...

Slušaj, izvini. Planirao sam da svratim na groblje, ali sam se zadržao ovde.

Znaš, mislila sam da je savršeno.

Da šaljemo na isto mesto...

gde je poslat i Džesi.

Nisam znala da neki od naših metaka idu neprijatelju, jesi li ti?

Slušaj, nije naša krivica ako avganistanski vojnici prodaju municiju

ili je Talibani kradu, ili šta god dovraga rade tamo, važi?

Kad roba izađe odavde, više nije naš problem.

Kad izađe odavde, ne ide u jebeni svemir.

Živimo u blenderu. -Sad uzimaš časove poezije?

Jebi se. -Gledaj, ako si htela da znaš, samo si trebala da pogledaš.

Izgleda da si naučila da koristiš internet pretragu.

Prilično sam siguran da postoji još od '90-ih.

Samo radimo svoj posao.

Samo radimo svoj posao.

Samo zarađujemo. Neki od nas voze ružne jebene automobile.

Radila sam na toj mašini da bih odgajila Džesija.

A njegovo telo se vratilo sa komadićem olova u sebi, pa...

Šta, radije bi da si odgajila Džesija na socijali i svojim principima?

Zatvoriti ovu fabriku da Miloš i njegovih pet sinova završe na ulici?

Da neko drugi pravi ono što mi pravimo ovde da bih se ja osećao dobro?

Jebi to, u redu? Ja se osećam dobro. I ti si se osećala tako do pre nedelju dana.

Šta, dođavola, radiš?

Nemoj da zapališ to!

Dići ćeš u vazduh ovo celo jebeno mesto i sebe zajedno s njim, Nens. Nens!

Mi prodajemo ugovore. U redu? Vladi Sjedinjenih Država.

Šta vojska radi sa tim mecima, to je na njima.

Mi smo ovde mali. Mi pravimo metal. U redu? Mi nismo problem.

Znaš šta je problem? Vlada. Ne možeš im verovati.

Zato uopšte pravimo oružje, zar ne? Zar ne? -Da li pepeo pali barut?

Nemoj da...

Jebi se, Nensi.

Valjda ne. -Jebote. Šta, dođavola nije u redu s tobom?

U redu je.

Dobro si.

Samo uzmi svoj pištolj. Idi pucaj u papirne ljude.

Oseti se opet kao šef.

Ljudi, morate da otvorite oči i pogledate oko sebe. Živite u pokvarenom svetu.

Nije to pravedan svet. Nije to slobodan svet. Svi vaši izbori koštaju vas,

i plaćate koliko oni žele, kada oni žele. Oni odlučuju šta ćete jesti.

Oni odlučuju kada ćete to jesti.

Oni odlučuju kada spavate, govore vam kako da živite. I ako ćemo iskreno,

verovatno odlučuju kada i kako ćete umreti.

Ključevi.

Gospođo Redfild, drago mi je što ste došli.

Imam pitanja. -Naravno.

Poslednji trenuci Džesija. Šta je radio?

Da, naravno. ... Očigledno, većina ovih misija je poverljiva.

Ali mogu... -Koliko god možeš. -U redu. Dakle, vod Džesija

bio je u planinama južno od Džalalabada.

To je područje koje je obično bilo uporište Talibana, pa je vod pratio metu.

Jurili su papirnog momka. -Izvinite?

Džesi mi je rekao da su bili kao na tacni dok su jurili papirnog momka.

Ne, to nije ono što ovde piše. -Opet, očigledno ne mogu ulaziti u detalje...

On je bio tamo. -To je rekao. Da, gospođo. Podaci su poverljivi,

tako da nemam pravo da dalje otkrivam. -Moje dete je ubijeno američkim metkom

koji je izdala američka vojska. Možete li to da otkrijete?

Na šta mislite? -Postoji ceo sistem. Magarci prenose stvari tamo-amo.

To je neizvodljivo pratiti.

Pretpostavljam da ne možete kriviti magarca. -Imate li pitanje, gospođo?

Ko je zeznuo? -Niko.

Ko je zeznuo? -Gospođo Redfild, niko. -Nešto krijete? -Ne krijem ništa, gospođo.

I pitali ste za poverljive informacije... -On je bio vaša odgovornost!

-Vaša! -Jebote! -Ja sam ga dala vama! -Gospođo! -Ne! -Stani! Stani!

Stani! Spustite oružje!

Ne pružaj otpor. -Gospođo Redfild. Stani. -Gospođo Redfild, smirite se.

U redu je. Nensi. -Stavite joj lisice.

Šta ste planirali da radite sa nožem?

Bio je to kost od bifteka.

Izvinite, ne znam šta mi je, dođavola. Nisam spavala.

Šta ste želeli da postignete?

Samo želim da znam šta se dešava.

Šta se dešava, Nens?

Šta želite da znate?

Ne možemo vas zadržati. Ali uradićemo internu istragu

da bi utvrdili da li ovaj incident treba predati lokalnim organima reda.

A u međuvremenu... pristup bazi vam je suspendovan.

Želim da znam ko mi je ubio dete.

To je deo rata, gospođo.

Vaš sin je hrabro preuzeo taj rizik kada je odlučio da se prijavi.

Nekad sam pucao kao ti. Sva strast, bez cilja.

Pratiš me? -Ja sam član „Eagle“.

Nikad te nisam video ovde. Možda ti mene pratiš.

Možda si ipak došla u pravu grupu.

Tražiš pištolj mlađi od tebe? -Želim AR-15.

Kao moj. Možda... Možda da odemo po picu umesto toga.

Ne volim picu.

Ko ne voli picu? Volite buritose?

Mrzim buritose. -Karne asada. Volim karne asadu. -Dobro za tebe.

Gospodine? Molim vas pokažite mojoj prijateljici vašu 5.56 karabin pušku.

Naravno. -To je moja. To je najbolji poluautomatski.

Najbolji legalni poluautomatski. -Vojska? -Konsultant za vojsku. -Odakle si?

Iz Prajsa, kao i ti.

Nisam to mislio. Živim u „Sanrajs“ apartmanima.

Nema više repetiranja kao na tvom Marlinu. Ne moraš da repetiraš između hitaca.

Zašto ne uzmeš nešto kao, Remington sa duplom cevi za, lov na ptice.

Glok 19 za sigurnost. Šta tražiš? -Ne ptice ili sigurnost.

To je dosta snage ako nisi navikla. -Želim ovu.

Zašto? -Želim da pucam u nešto drugo.

Ona kupuje AR-15. -Samo treba ličnu kartu.

Dajem ti besplatne časove, u redu? -Zašto? -Cena za člana grupe.

Pa, nisam u tvojoj grupi i ne trebaju mi časovi.

Video sam kako pucaš. Trebaju ti časovi. -Uzeću kutiju Prajsa X-412.

Četiri kutije, Džone, za naše časove. -Ovako muvaš?

Platiću municiju bez muvanja za časove koje ti namećem. -Sjajno.

Pucaj na kraju dugog udaha,

kada izbaciš sav vazduh.

Dok ne ostane više vazduha.

Dobro. Da li si znala da je barut izmišljen slučajno?

Da, Kinezi su pokušavali da naprave napitak za besmrtnost

i umesto toga napravili barut.

Savršeno.

I ja sam izgubio sina.

Dešava se pred našim očima. Sve što vidiš oko sebe

samo je distrakcija od onoga što se zaista dešava. Postoje ovi zli ljudi. Zli su.

I dolaze po tebe. Dolaze po tvoju decu. Hoće tvoju decu.

I ne žele samo da kontrolišu kako razmišljaš. Ali hoće tvoju prokletu krv.

Hoće tvoju krv.

Ideš u lov, Nens?

Da. -Šta loviš?

Poštansko sanduče je bilo puno, pa... trebalo bi da platiš ove račune,

ili ćemo uskoro živeti u mraku.

Razmišljam da se uselim sledeće nedelje, ako je u redu. -Da.

Znači, i dalje ćeš nam pomoći? -Da. -Zašto nećeš da me pogledaš?

Gledala sam te. -Ne, nisi. -Gledala sam te kad si ušla. -Zašto me ne gledaš sada?

Za bejbi šauer, moja mama mi je dala pakovanje od 15 Nati Lajt,

tako da nisam sigurna koliko će to pomoći. I još uvek spavam u kupatilu

jer moj očuh puši kao turčin. To je jedina prostorija sa ventilatorom.

Samo sekund.

Šta je ovo? -To je, sve. Želim da uzmeš sve.

Cela kuća. Možda bi trebalo da popraviš vrata. -O čemu ti to pričaš?

Ne ideš ti nigde. Kuća je ionako prevelika za mene.

Ne želim tvoj novac, i neću živeti ovde bez tebe.

To je prava stvar, i više mi se ova kuća ne sviđa.

Želim da živim ovde s tobom kako smo planirali.

Uz to, vojska mi je dala 18.000.

Dali su ti novac za Džesija?

18.000?

Hiljadu za svaku godinu njegovog života? -To je novac zbog krivice, da me ućutkaju.

To je ono koliko je njegov život vredeo.

Razmišljala sam na sve načine kako da to posmatram, i iskreno,

nije me baš briga jer mi pomaže da odgajam ovo dete. -Gotovina. Daću ti gotovinu.

U svakom slučaju je bolje. -Ti si ta osoba koja je uradila pravu stvar

kada je Džesijev otac umro. I bila si, ono, ne toliko starija od mene, zar ne?

Radila si puno radno vreme sa novorođenčetom.

Tvoji roditelji su tada već bili mrtvi.

Džesi mi je rekao. Ne, on se hvalio time.

Jer si bila kao neki superčovek jer si ga hranila,

i brisala mu dupe, i volela ga do kraja.

I odgajila si sjajnu osobu, i uradila si to sama.

Tu sam, Nens. Sedim na istom mestu, i ne mislim da mogu ovo da uradim.

Ne sama.

Samo razmisli šta bi Džesi želeo. Molim te.

Svet se deli na vukove i ovce. Ko si ti?

U redu. Verovatno devetka.

Visok hvat u bejvertailu. Čvrst okidač do zida. Odlično.

Mnogo bolje. Ponovo.

Laktovi uz telo. Kundak u oslonac.

Pobrini se...

da nema tamnih mrlja u nišanu.

Ovde pucamo iz zabave kao pikado ili bacanje vreća.

Kod kuće, kada sam bio prevodilac,

i išli bismo u sela i pucali iz različitih razloga.

Gde je „kod kuće“?

Izvini? -Gde je „kod kuće“? -Okrug osam.

Mirno područje Kabula.

Kabul? -Lepo naselje.

Zajebavaš me?

Ne. -Ti si Afganistanac? „Avganistanac“ je ispravan izraz.

I ljudi u grupi za podršku znaju odakle si? -Znaju moju priču, većinu.

Pomoglo je ljudima što sam odatle.

Tvoj sin je bio prevodilac? -Moj sin je imao 7. -Rekao si da je bio vojnik.

Nisam. Mora da si pretpostavila. -Bar na američkoj strani.

Tehnički, jer sam bio na američkoj strani.

Talibani nisu voleli što radim za neprijatelja. Upozorili su me.

Šta mu se desilo?

Mnogi od nas ne dobiju vize.

Ja jesam.

Moj komandir mi je našao ovaj posao, i sada imam savršeni američki život.

I volim Home Depot i kolačiće iz Girl Scouts i pilates. Ali...

samo bih voleo da sam kod kuće i da jedem kabuli pilav sa sinom.

Treba ti zamena kao što sam ja. -Ne, ne. -Rekao si da svi želimo pravdu.

Moja pravda je dobar život ovde.

Zamenio si svog sina za Ameriku.

To je tvoja pravda.

Nens. Rik je. Shvatam da, znaš, prolaziš kroz...

kroz ono kroz šta prolaziš, ali ti... Sjebala si mi auto. Stvarno jesi.

Dakle, otpuštena si. I osiguravajuća kompanija će imati pitanja za tebe.

I ako kročiš ponovo na poslovni prostor,

imaću zakonsko pravo da pucam. I, ja...

žao mi je zbog tvog gubitka.

Mislim da sam na tvom parkingu.

Prati me uz planinu.

Peperoni i ananas. Bili smo tamo u tom malom motelu i,

Džesi i ja, imao je oko 4 ili 5 godina, i on skoči sa mog kreveta na svoj,

i potpuno promaši i udari u zid, i onda ostane ta neka

slatka rupa u obliku zadnjice u gipsu.

Koštalo me 300 dolara da me izvuku odatle. -Rupa u obliku zadnjice u zidu?

U redu, znaš, pre nego što umrem, želim da napravim rupu u obliku zadnjice u zidu.

Kakav je bio?

Džesi...

Najbolja stvar koju sam uradila.

Da si znala kako će se završiti, da li bi... Da li bi i dalje...?

Hiljadu puta, uradila bih.

I ja.

Da mogu da provedem jedan minut sa Arašom, to je bolje nego ništa.

Araš znači... Nije sunce. To je...

Prvo što ujutru...

Nikada nisam razmišljao da ovo objasnim na engleskom.

Zrak. Prvi zrak sunčeve svetlosti.

To je lepo.

Kako se to desilo?

Jeli smo Frut Lups.

Neobičnu hranu koju su mi dali Amerikanci.

I gledao sam svog sina.

I onda su mi prozori eksplodirali, i meci su osvetlili moju kuhinju.

Jedan od metaka, oni...

Oči bez života.

Ponekad se pitam da li sam trebao da izaberem stranu.

Mislio sam da je to prava stvar,

ali rad sa Amerikancima me je koštao sina, tako da ne znam.

Nisam ovo nikome rekao.

Kako znaš da su to bili Talibani?

Mislim, upozorili su me.

Šta, to je to? To je... To je sve što ti je trebalo?

Kako znaš da to nisu bili Amerikanci?

Oni ne bi imali razloga za to.

Oni prave greške stalno.

Prijateljska vatra. Loše informacije. -To nisu bili Amerikanci.

Pa, koliko znamo, Amerikanci su ti izrešetali kuću.

A koliko ja znam, ti mrziš jebene Amerikance, i Talibani su te regrutovali,

i sada si ovde na nekoj misiji. Mislimo da znamo sve, a ne znamo ništa.

Misliš da sam Talibani? -Samo kažem da ima smisla. -Taliban ili ne. Terorista ili ne.

To su moje opcije? -Radiš sa vojnim porodicama.

Pokušavaš da mi budeš prijatelj. -Gledaj, ja sam ovde u ovoj zemlji.

Zašto bi Amerikanci ubili mog sina i dali mi azil? Da li ti to ima smisla?

Šta ako se to ponovo desi? -To ne može da se desi. Nema Talibana ovde.

Oni su ovde! Jebeno su ovde. I zašto si ti u Americi?

Zašto prevodilac zna tako jebeno mnogo o vatrenom oružju?

Mnogi prevodioci nose oružje. Neki od nas moraju da ga koriste.

Zajebavaš me. -Ne.

Da, stekneš moje poverenje i onda šta? Šta?! -Fino. Nens... Ja sam Taliban.

Alahu Akbar! Duboko u sebi, samo mrzimo Amerikance, i želimo da svi umru.

To želiš da čuješ?

Ne, ne, ne. Ako se tako osećaš, uzmi to i upucaj me. Hajde.

Uzmi svoju „jedan za jedan“! Ljudi kao ti mnogo bolje znaju da mrze Amerikance

nego ljudi kao ja ikada.

Mislila sam da smo ti potrebni, a sada počinjem da mislim da ti trebaš nas.

Moja vrata su zatvorena za tebe, Dajana. -Šta? -Ne pravi se luda, Di.

Radila sam to godinama. Videla sam te u gradu,

kako trošiš Džesijev krvavi novac?

Kupila si taj novi auto sa svojim novim frajerom. -Ozbiljno?

Taj novi frajer je moj rođak! jedini koji mi trenutno pruža pomoć.

Ko je jedini koji mi je ponudio da me odveze u bolnicu kad mi pukne vodenjak.

Što će, uzgred, biti večeras ili sutra. A pošto moj rođak nema auto

i moja jebena kanturina koja izbacuje crni dim

ne radi i nije dovoljno dobra za bebu,

uzela sam polovan jebeni Honda Fit da vozim Džesija mlađeg kući.

To je dečak?

Zoveš ga „Džesi“?

Pusti da ti pomognem. -Ne, ne, ne! Pogledaj se!

Džesi bi bio stvarno razočaran u tebe.

Ono što se desilo Džesiju nije moja krivica.

Nije tvoja krivica. Da li je to ono što te muči? Misliš da ja krivim tebe?

Vidimo se. -Nens, jesi li za ili protiv? Moram da znam. Nens!

Jesi li za ili protiv?

To je moj novac.

Želim da podignem sve. -Hoćeš da podigneš ceo iznos? -Da.

Ne možeš ovde da uđeš s tim. Ima znak. -To je moje je pravo da nosim,

i vaše je pravo da odbijete uslugu. Ali ako ipak uđem ovde, to je prekršaj klase C

sa kaznom od 200 dolara. Zato me pustite da završim,

i ostaviću vam bakšiš kad izlazim.

Samo ga drži na ramenu.

Da li ste sigurni da ne želite da prebacite novac elektronski

zbog bezbednosti? -Ne, imam obezbeđenje. Pedesetice i stotke.

Dajana.

Ostavila sam ti nešto kod Džesija ispod zastave.

Volim to dete više od svega.

Jebote!

Šta si uzeo?

Piletinu. Ima ukus kao svinjetina, ko zna?

Da, ovde je sve loše. Nikad ne znaš šta dobiješ.

Izvini. Da li se poznajemo?

Sećaš se regrutovanja Džesija Redfilda?

Naravno.

Tako je, tako je.

Baš mi je bilo žao kad sam čuo za vašeg sina. -Zašto? -Šta? -Zašto vam je žao?

Pa, zato što ste ga izgubili. Delovao je kao dobar klinac.

Da, krivci to kažu. Izvinjavaju se.

Pogledajte...

Džesi nije prvi klinac kog sam ja regrutovao, a da je poginuo.

Niste ni prvi roditelj koji je došao da razgovara sa mnom o tome.

Samo prvi koji to radi u Gonginom Grilu. -Smešna sam? -Ne, gospođo.

Do trenutka kad sam došla u kancelariju sa Džesijem,

on je već odlučio da se prijavi. Imao je dete na putu. Trebao mu je posao.

Mogao je da radi sa mnom, ali...

ne.

Radiš za ratnu mašineriju, ili ideš u rat.

Praviš buritose.

Treba da budeš klinac koji pravi buritose.

Šta ste mu rekli? -Gospođo, ja sam savetnik za karijeru, zaposleni.

Samo radim svoj posao. -Samo radi svoj posao.

Ja samo radim svoj. On je radio svoj.

Prodao si mi dete kao polovan auto.

U pravu ste, gospođo. Kad bi mi dete umrlo, verovatno bih i ja došao ovde.

Usput, to je lep M9. Dozvolite da vas pitam nešto, gospođo.

Kako ste se osećali onog dana kad se Džesi prijavio?

Da. Ponosno. Sećam se da sam to pomislio. „Pogledajte ovu majku.

Tako ponosna na svoje dete.“ I s pravom ste bili ponosni, gospođo.

Zašto mislite da radim ovaj posao?

Zato što je 37 hiljada godišnje moja ideja o dobrom životu?

Kad pijem, to je Zaječarac u limenci. Jedem u Gonginom Grilu.

Mislite da ne bih radije prodavao, recimo, satove ili roštilje ili nešto slično?

Čoveče, mogu da prodajem proklete roštilje.

Pa zašto onda radim ovo? Zato što volim svoju zemlju? Da, naravno.

Ali niko ne ide u rat iz ljubavi, gospođo.

Znate, bio sam tamo. Dve ture.

Sad pišam u kesu, i tražim devojku u ovom gradu. Koja voli mlitav kurac.

Mi mali ljudi idemo u rat iz tri razloga, gospođo.

Prvo, to je bolji posao od vodoinstalera. Drugo...

uvek na kraju ispadne da mi mali ljudi štitimo velike. I treće...

Mislite li da me je vlada upucala u karlicu i ubila tri moja prijatelja?

Ne. Mislite da je to uradio neki regruter? Ne. Neki senator? Ne.

Ne, to su bili Talibani, gospođo.

I slavili su posle. Da, mogli smo da ih čujemo.

Vikali su, smejali se.

Jebeno zlo. Nisam ja ubio Džesija, gospođo.

Talibani su ubili Džesija.

I možete biti sigurni, gospođo, da su ti džihadisti napravili žurku.

Jebote!

Jebote!

911, koja je vaša hitna situacija?

Nens!

Znam da ne želiš da me povrediš, Nens.

Imala si čist hitac za koji znam da možeš da izvedeš.

Nens!

Gde ti je puška?

U torbi za oružje. -Treba da doneseš svoju jebenu pušku.

Spusti pušku, Nens.

Ubila sam svoje dete.

To sam bila ja.

Jebeno sam umorna.

Oboje ćemo jednog dana umreti.

I ponovo biti sa svojim sinovima.

Ali ne još.

U redu? Još smo ovde iz nekog razloga.

Možda sam ja ovde zbog tebe. Samo mi, molim te, daj pušku.

Molim te daj...

Nens... -Nazad. -Nens. -Nazad!

Uperi je u mene.

Uperi je u mene. -Jebote, Nens. -Sledeći ide u tvoja grudi.

Deset... -Nens. -Devet... -Ne. -...osam... -Ne, ne želim ovo. -...sedam, šest...

Ne, neću ti pomoći da se ubiješ, Nens. -Uperi je u mene! -Nens. -...tri...

Ne. -...dva... -Ne, Nens! -...jedan. -Nens!

Gledaj me. U redu je. U redu je.

U redu je. U redu je.

U redu. Opusti se, i duboko udahni.

I spremi se, dušo.

Tako, dobro je.

Možeš ti to, važi?

Neizbežno je reći da se 30% municije vrati u telima poginulih Amaričkih vojnika.

Proizvedenih u Americi.

Preveo: Dr IggY

Dobrovoljna donacija za prevodioca: Patreon: Dr_IggY