Original subtitles

Dosta je. Povucimo se i čekajmo pojačanje.

Godina je 50. prije Krista. Rimljani su okupirali cijelu Galiju.

Ne baš cijelu.

Selo nepobjedivih Gala još odolijeva.

-Da. -Pa, da.

Život nije lak rimskim legionarima

u taborima Kugloforum, Akvarium, Apaurinum i Petibonum.

Metadata, kažemo li to, Cezar će nas baciti lavovima.

Nije cijela Galija okupirana.

U redu je, gotovo cijela.

-Ovoliko je blizu do „cijela”. -„Cijela” i „gotovo cijela” nije isto.

Gotovo jest, ista stvar. Što ti znaš? Nisi bila ondje.

Ondje bi mi bilo bolje.

Oj, piskarala, što radite?

-Čekamo vas. -Julije Cezar je stigao?

-Na putu je. -A moj ujak?

E taj je ovdje.

Dobro. Čekajte. A ovaj?

U čemu je razlika između Gala i vepra?

Ha? Ne? Nitko?

Jedan je dlakav i kaže…

A drugi

je vepar!

Vepar!

Ne, samo, znate,

očekivali biste da kažem da je drugi Gal,

jer je vepar dlakav i kaže…

Ali ne.

U tome je fora!

Ave Cezar!

Za tvoj trijumf osmislili smo

mozaik!

Mozaik?

Tako je.

Odvažno, ali, vjeruj, nosi jasnu poruku.

Eto ga, dobro protiv zla.

Pola tvog carskog lica s jedne strane, a manji Vercingetoriks desno.

Što želimo poručiti?

Rim dominira slabima. Dominator i dominirani.

I nema suzdržavanja u stilu. Kršimo pravila.

Nema više pastelnih, sve crveno.

Kritike su sjajne.

Tražio sam moćnu ideju, a ti smisliš mozaik?

Kakva je to tupava ideja? Ne.

Dobro. Drugi prijedlog.

Dobro, znam, još je mozaik.

Ali ovo je tvoj trijumf.

Koja je ovdje priča?

Cijela je Galija okupirana.

Da, mama? Što?

„Cijela Galija okupirana.” Ne. Selo nepobjedivih Gala odupire…

Mama, daj. Govorimo o jednom selu.

-Može „cijela”. -Da. „Gotovo cijela” je ovako blizu.

Ne ako ostaje jedno selo.

-Fastandfuriuse! -Da?

Zašto su ti Gali još uvijek Gali?

Njihov im čarobni napitak daje nadljudsku snagu.

-Nemoguće… -„Nemoguće” je nerimski!

Želim da puze preda mnom,

predaju se moći Rima

jednom zauvijek

i da poštuju rimski zakon!

To je možda moguće, prema galskim zakonima.

Oprosti, o, Cezare, moja nećakinja običava govoriti gluposti.

Šuti i odjeni togu, ne te barbarske duge gaće.

Godina je minus pedeseta.

Pedeseta prije čega?

O, Cezare, sigurno si čuo za dvoboj poglavara?

Za…

Da, naravno.

Ako galski poglavar želi okupirati selo,

izaziva drugog poglavara na dvoboj.

Pobjednik postaje poglavar obaju plemena.

Ako galorimski poglavar, galski poglavar odan Rimu,

pobijedi poglavara nepobjedivih Gala, postaje njihov poglavar.

A Gali postaju Rimljani?

Galorimljani. Ali, da, Rimljani.

Ti će barbari biti poraženi i poniženi, zarobljeni vlastitom tradicijom.

Zaboravi mozaike!

Dvoboj poglavara obilježit će moj trijumf!

Veliki spektakl,

dok mi se Gali klanjaju u velikom finalu!

Bit će pod mojom čizmom!

Obožavam.

Organizirat ćeš dvoboj, Bigfarma.

Zovem se Metadata.

Spakiraj se, sutra odlaziš.

-Idem u Galiju? Hvala, Cezare. -Fastandfuriuse, ti si logistika.

-I on ide? -Podbacite i bacit ću vas lavovima!

Životinjama lavovima?

S grivom?

Cezar je govorio!

Ići ću, vidjet ću, pobijedit ću!

Lijep izraz! Ugravirajmo ga.

Onda ću se vratiti, prepričat ću vam sve

i nešto ću prigristi.

No, ne taj dio.

ASTERIX I OBELIX: DVOBOJ POGLAVARA

Djeco moja!

Rimljani nas ne gnjave već 30 dana.

Zahvaljujući čarobnom napitku našeg druida nepobjedivi smo i to ćemo i ostati!

Živio naš druid!

Živio Faktorix!

Hvala, prijatelji.

Ali…

Nemamo se čega bojati, samo neka nam nebo ne padne na glavu.

Zahvalimo Teutatesu ovom gozbom i ovim zavjetnim darovima!

Skladao sam serenadu za Teutatesa, zove se:

„Teutatese, tebi dam sve.”

Teutatese, tebi dam sve

-Asterixe. -Da?

Je li u redu da kažem: „Ovaj je menhir kao jedinstvo našeg sela,

čvrsto kao menhir.”

Da, dobro je.

Uspoređujem selo s menhirom.

Da, lijepo.

-Ali kažeš „menhir” dvaput. -Znam.

-Nema tisuću riječi za menhir. -Znam.

A da to otpjevaš?

Ovaj menhir…

Unijo, niste li ti i Samostalix kanili ići u Luteciju?

Jesmo, ali tu su Rimljani, čuvanje kolibe…

Nikako da odemo.

Razumijemo.

Ali sutra napokon krećemo.

-Ne, Gicko moj? -Ha?

-Odlazimo sutra. -Da.

-Polako s umakom. -Što? Odajem počast Teutatesu.

U Luteciji jedeš povrće.

Daj, samo je masnoća, ne može nam nauditi.

Zavjetni darovi!

Dobro.

Slutim od koga je ovo.

-Održi govor, Obelixe! -Hajde, održi govor!

„Ovaj menhir.”

-„Ovaj menhir.” -Ovaj menhir…

Glasnije! Ne čujemo!

Kaže da je menhir kao jedinstvo našeg sela, čvrst kao stijena!

To!

Lijepo rečeno!

Bravo!

Hvala, Asterixe.

Tome služe prijatelji.

Mortuse!

Da?

Mo-mor-tu-tusiću?

Da, da?

Mortuse?

-Ha? -Mortuse!

Što je to?

Pojačanje.

Pojačanje je tu!

Upravo ste napadnuti?

A, ne.

Samo sinoć…

Slavili smo 30 dana primirja s Galima.

Skroz smo se rasklopili.

Onda dobro da smo došli.

Doista jest.

To su fantastične vijesti.

Tako treba.

Brbljamo, a ne želim vas zadržavati.

Ostavit ćemo vas. Idemo. Ave!

Hej!

Ne ideš nikamo.

Idem, preuzimate naše mjesto.

-Ave! -Ne.

Pripremite šatore za moje trupe.

Slušate naše naredbe.

Naredbe? Za što?

Da se riješite tih Gala jednom zauvijek.

Operacija Dvoboj poglavara počela je.

-Netko kolje vepra? -Jao!

Valjda bard vježba uspavanku.

Ne, ja sam ovdje.

Napokon smo trebali u Luteciju, što radi noć prije?

Preždere se. Kao da mu je nebo palo na glavu.

Ne boli me glava.

Možda je više ovdje?

Jao!

Da, to jest jetra.

Tko bi rekao da to boli?

Unija i ja smo te upozorili. Previše si jeo.

Tko bi rekao da možeš?

-Daj mi napitak. -Napitci ne liječe sve.

-Tko bi rekao, napitci… -Dobro.

Manje jedi ili potraži pomoć.

-Faktorix je predložio da odeš… -Da odem Apoteki, znam.

Dosta s tom liječnicom za glavu. Dobro sam.

-Više me ni ne boli. -Stvarno?

-Ne. -Ovdje?

Mogu i ja pokušati?

Ne!

-Ne diraj. -Što to?

-Ovo. -Ne.

Polako. Ta jetra nije rimska cesta.

Malixe, dođi, dečko.

Ne!

Dobro, popij ovo.

Hvala.

Ako ti je bolje, dođi. Ja odlazim.

Ali, Uni, ne možeš sama u Luteciju.

-Opasno je. -Uzet ću Faktorixov napitak.

Nema ga više.

Onda napravi još!

Dakle, službena loža može biti ovdje.

Odavde vidimo selo.

Kako odvratno.

Spalio bih sve da ovisi o meni.

Ali to nije plan. Prvi korak, dati Galima priliku da se predaju.

Možemo odmah na drugi?

Drugi, naći galorimskog poglavara da izazove Samostalixa.

Treći, pobijediti, Gali postaju Galorimljani

i Cezar trijumfira.

Da.

Nismo li preskočili korak 2B kad piju čarobni napitak?

To je velik problem.

Držimo druida podalje. Bez druida nema napitka.

Dok kažeš „ave”.

-Metadata, koliko krčimo? -Sve raskrčite.

-Idemo krčiti. -Čekajte. Zašto toliko stabala?

Pa, što ćemo sad?

Učiniti što je rekla, držati druida podalje.

Ali zauvijek.

Pod zemljom.

Povedi nekoliko ljudi, riješi to.

-Ja? -Egzekucija!

Imat ćemo dva nepobjediva sela.

Jasno je kao dan.

Što je to?

To je som.

Ne, oprosti, to je orada. Zabuna.

Analfabetixe, riba je svježa?

Pokupio sam je s plaže prošli tjedan. Poštovao sam mlaki lanac.

Ne tražite dalje.

-Ali ima muha. -Neću ti ih naplatiti.

Čekaj. Faktorixe?

-Prodaješ veprovinu? -Ne, samo ribu.

-Šteta. -Volio bih.

Ali to nije isti posao.

-Kamo ideš? -U šumu.

Po sastojke za čarobni napitak, kad samo za to služim.

-Idem s tobom. -Ne treba, hvala.

Dobro bi mi došlo malo samoće.

Dobro.

Razumijem zašto Faktorix želi biti sam.

Stalno viđa ista lica. Sreća da su nas Rimljani opkolili, inače…

-Ugušio bi se? -Točno.

Hej! Sjajna kamuflaža.

Odlično.

Hvala, cijenim to.

A žirovi!

Sjajna ideja.

Da, mislio sam: „Hrastova šuma, žirovi, ima smisla.”

Naravno.

Da je šuma kestena, uzeo bih kestene.

-Da. -Budući da su hrastovi…

Šutite ili će nas uočiti!

Slijedite me. U tišini. Tako mi Merkura, Marsa, Junone i Jupitera.

Hej, možda imamo previše bogova.

Istina. Odaberimo jednog i gotovo.

Jedan bog za sve?

Bog rata, kopna, mora, vjetra i žetve?

Nije mačji kašalj.

Možda onda ne žetve.

Govorimo „bog”, ali možda je božica.

-Začepite! -Poslije ćemo o tome.

-Misliš što i ja? -Da. Ribarnica treba prodavati veprovinu.

Ne to. Ne sviđa mi se što je naš druid sam u šumi.

Idem. Ideš sa mnom?

Može. Poslije ću dovršiti, nije žurna narudžba.

-A da ostaviš menhir ovdje? -Da ga neki klinjo zdipi?

Nitko nikad ne pita: „Faktorixe, jesi li umoran? Trebaš odmor?”

Naravno da ne.

Samo trebam sve liječiti, danonoćno.

Tipično.

Kakva ljepota.

Dakle,

djetelina s četiri lista, djetelina…

Ne, stopalo s pet prstiju.

Stopalo?

Uhvatite ga!

Ako Analfabetix ne želi prodavati vepra, njegovo je pravo.

Ne možemo ga natjerati. Kraj.

Ali bilo bi lijepo za seljane koji ne vole ribu

da imaju, ne znam, neko mjesto

za prodaju, razmjenu i trgovinu, recimo, veprom.

-Samo naglas razmišljam. -Kao ribarnica, to bi bila…

-Veprovnica. -Dobro.

Vidiš?

-Za one koji ne vole ribu. -Da.

Mnogo nas je.

Ja, za početak.

I Malix.

Dakle, prodavao bi i menhire i veprovinu?

Ne znam. Možda.

-Razmotrimo to. -Pustite me!

Pustite me.

-Pustite me, Rimljani! -Drži ga!

Jao! Ugrizao me!

Jao! Udario me u lice!

Faktorixe!

Gali! Povlačenje!

Natjerat ću ih da se razbježe!

Ne, Obelixe!

Stvarno, Obelixe? Bravo! Stvarno. Nemam riječi.

-Bravo. -Otjerao sam ih.

I usput spljoštio našeg druida.

Baš si trapav.

Trapav?

Trapav? G. Asterixu ispadne bočica s napitkom, ali ja sam trapav?

Oprosti što nismo svi upali u nj kao g. Obelix.

Valjda g. Asterix nije imao nikakve veze s time!

To nema veze s…

Izbavimo ga.

Faktorixe?

-Misija obavljena? Kako? -Skratit ću priču.

Našli smo mjesto, kamuflirali se, čekali, bla-bladicum.

I tko se pojavi?

Druid!

Viknuo sam: „Uhvatite ga!”

Pa bim, bam, bum!

Zahvat granom, udar panjem i bam! Sa mnom nema šale.

Pitaj njih. Misija je obavljena. Smatra se mrtvim.

Mrtvim? Rekla sam da ga udaljite.

-Tko reče… -Ja.

Ujače, zašto?

Cezarove naredbe. Sjećaš se? Ja vodim logistiku, ti spektakl.

Ja se brinem za druida, ti planiraš event.

Bravo, Mortuse.

Hvala.

Dobar Bobi.

-Dobar Bobi. -Da.

Bijesan mali Bobi.

-Tako mi to… -Da.

Sad trebamo galorimskog poglavara za dvoboj.

Znam jednog blizu. Odan Rimu i moćan kao Mars.

Odan Rimu?

Nećete se razočarati.

Želim još kolona!

Proromanixe, o, poglavaru,

nemamo ih dovoljno?

Želim još!

Moramo se više kolonizirati!

Želim stvoriti mali Rim.

Mali Rim. Dobro.

Imena neka završavaju na „us”.

-Kao rimska. -Imena s „us”.

-Sjajna ideja. -Zadržimo nešto galsko.

-Ne! -Sviđa mi se novi stil.

Mi smo Galorimljani, Jupitera mi i Teutatesa.

Odsad, Dvolozixe,

zoveš se Dvolozus.

A kako ću se ja zvati?

-Vidjet ćemo, Lizanixe. -Dobro.

Dakle, mali Rim, više kolona, imena na „us”.

I akvadukt.

-Dobro. -Izgledaju rimski.

-I odreži više te pletenice i brkove! -Bez pletenica nisam muževan.

A bez brkova imat ću veliki razmak između nosa i…

Nema rasprave.

Ave!

-Dobro došli, voljeni osvajači. -Ave.

Osvojimo tvoj dom za razgovor, Proromanixe.

Zovi me Proro, manje je galski.

Naravno. Veni.

To je Galija koja nam se sviđa.

Nema ovdje mnogo Galije.

Da sam znao, organizirao bih igre.

SLATKI RIME

Nije rimsko vino, ali sviđa mi se ime, Chatopetrus.

Proromanixe, znaš li za dvoboj poglavara?

Smiješni galski običaj. Da, zašto?

Želimo da se boriš s galskim poglavarom i osvojiš njegovo pleme. Možeš?

Mogu li?

Ozbiljno me to pitaš?

Najbolji sam, Vulkana mi!

Demonstracija.

Spljoštit ću ga ko palačinku. Koji poglavar?

-Bit će masakra. -Samostalix.

Samostalix? Ali to će biti masakr. Onaj mu napitak daje nadljudsku snagu.

Ne brini se.

Brinem se, užasno.

Nema više napitka.

Nema napitka?

Nema više ni druida ni napitka.

Razbit ćeš Samostalixa.

Pa možeš izazvati ostale poglavare i osvojiti njihove klanove.

Sve galske klanove, ako želiš.

Bio bi poput generala, na neki način.

Galski general.

Faktorixov je lijek pomogao, Uni.

Idemo u Luteciju. Brzo pićence i krećemo.

Što? Radije bi odmah išla?

Bacio sam menhir.

Ali samo lagano, ne pravi od menhira slona.

Tiho, budi se.

Rekao sam, menhiri nisu opasni.

Kako se osjećaš?

Dobro. Hvala, gospođo.

„Gospođo?”

Ja sam, Unija.

Drago mi je.

Čekaj. Faktorixe.

A ja?

Prepoznaješ me?

Asterix.

Imate velik nos.

Belenusa mi, naš je druid izgubio pamćenje.

-A nema više čarobnog napitka. -Čarobnog?

Da! Sjećaš se recepta?

Ne.

-Ali možemo ga pitati. -Koga?

Bradixa.

-Dobar dan, Bradixe. -Dobar dan!

Kako si, Bradixe?

Bujno-bajno!

Znaš li recept za čarobni napitak, Bradixe?

Ne.

Ali znam recept za dobar smijeh.

Dobro, reci.

Ponavljajte za mnom.

Kad ja kažem „brad”, vi recite „ix”.

Brad…

Ix.

Brad…

-Gubi razum. -Totalno je poludio.

Ma dajte, lako je!

Brad…

Teutatesa mi, gotovi smo.

Ix!

ASTERIX I OBELIX: DVOBOJ POGLAVARA

Prijevod titlova: Nikolina Novak