All language subtitles for Težina lanaca 2 (2014)

Malagurski Cinema
vam predstavlja

film Borisa Malagurskog

Jugoslovenski predsednik
Slobodan Milo�evi�.

Milo�evi� je vladao nad onim
�to je ostalo od Jugoslavije

posle njenog raspada

Pre�ivev�i surove
sankcije UN,

ratove u Sloveniji,
Hrvatskoj i Bosni,

nasilni albanski
separatizam na Kosovu,

NATO bombardovanje,

optu�nicu Ha�kog tribunala
za ratne zlo�ine,

i 40 godina braka sa �enom
koja ga je kontrolisala,

Milo�evi� je definitivno bio sila
kojoj se nije bilo lako usprotiviti.

Buratan prema doma�im i
stranim neprijateljima,

ovaj bankar koji je
nekada radio u Njujorku

kao predstavnik
jugoslovenske Beobanke,

gde je �ak upoznao i ameri�kog
bankara Dejvida Rokfelera,

izgleda da nije mario za ekonomske
trendove koji su se �irili u regionu.

Stroub Talbot, zamenik ameri�kog
dr�avnog sekretara u Klintonovoj vladi,

i glavni ameri�ki pregovara�
za vreme rata na Kosovu,

rekao je da "dok dr�ave u regiji
�ude za reformom svojih ekonomija,

ubla�avanjem etni�kih tenzija i
pro�irenjem civilnog dru�tva,

Beograd kao da u�iva u
kretanju u suprotnom smeru.

Ono �to najbolje obja�njava rat NATO-a
nije stradanje kosovskih Albanaca,

ve� otpor Jugoslavije prema trendovima
politi�kih i ekonomskih reformi."

Dokle god Milo�evi�
bude bio na vlasti,

me�unarodna zajednica �e imati malo
uticaja na ono �to se de�ava u Beogradu.

Po�to Milo�evi� nije hteo
da preda niti da deli

svoju kontrolu nad ekonomijom
ni sa kim, morao je da ide.

I morao je brzo da ode.
Ba� kao ovaj tip,

ili ovaj,

i ovaj tip

i ovaj tip

i ovaj tip

i ovaj tip

i ovaj tip

i ovaj tip,
i mnogi drugi.

Ali ovo je bila 2000. godina,
Jugoslavija je bila na pragu izbora

i do�ao je red na
Milo�evi�a da ode.

Ovo sam ja, protestujem protiv
Milo�evi�a u mom gradu, u Subotici,

u Jugoslaviji 2000. godine.

Bio sam klinac i samo sam �eleo
da moja zemlja bude otvorenija,

prihva�enija u svetu. I nisam
bio sam. Od po�etka 90-ih,

bilo je mnogo masovnih
demonstracija protiv Milo�evi�a,

a vodili su ih opozicioni lideri poput
Vuka Dra�kovi�a i Zorana �in�i�a.

Za vreme Milo�evi�a, kriminal i
korupcija su bili iza svakog �o�ka,

a dobar deo njegove politike
je bio �tetan po narod.

Milioni ljudi u Jugoslaviji su mislili
da ako se sprijatelje sa Zapadom,

da �e ubrzo �iveti
kao i na zapadu.

Ali da biste
smenili Milo�evi�a,

potrebna vam je ozbiljna
ekipa da zavr�i taj posao.

Zdravo, ja sam Marovi�,
Ivan Marovi�.

2000. godine sam sa prijateljima
svrgnuo Slobodana Milo�evi�a.

Trebaju vam normalni ljudi ako
�elite ne�to da promenite.

I zato, treba da u�inite sve kako bi
politika izgledala seksi, kul i moderna -

revolucija kao
modna linija.

Neka represija radi za vas.
I neka ludost bude norma.

Deset hiljada ljudi na ulicama je vest.
Deset ljudi na ulici o�igledno nije vest,

ali deset ljudi na ulici koji rade
ne�to suludo, e to je ve� vest.

Ovaj tip je izdejstvovao revoluciju?
Sigurno se �alite.

Mora da je tu bilo
jo� ne�ega. I bilo je.

Za vreme Hladnog rata,
ameri�ka vlada je volela

da se me�a u poslove
drugih dr�ava. Uostalom,

to je bio posao i Nacionalne
zadu�bine za demokratiju, ili NED,

koja je, zapravo,
ogranak CIA.

Pre izbora septembra 2000. u Jugoslaviji,
ameri�ka vlada je vi�e puta ponovila

da bi Milo�evi�eva pobeda bila
mogu�a samo uz pomo� prevare.

Drugim re�ima, kako
god se bude glasalo,

Va�ington bi priznao samo jedan
rezultat "demokratske volje gra�ana".

1998. godine, Pol Mekarti je svedo�io
pred Komisijom za bezbednost i

saradnju u Evropi. Mekarti, programski
oficir u NED, hvalisao se da je

NED finansirao "novine Na�a Borba,
Vreme i Danas, nezavisnu TV stanicu

u isto�noj Srbiji, TV Negotin,
uglednu novinsku agenciju BETA

i va�nu beogradsku
stanicu, Radio B92."

Naravno, u dokumentima NED su ti
mediji uvek opisivani kao "nezavisni".

Jedna od organizacija koja je
dobijala pomo� od NED i mnogih drugih

zapadnih interesnih grupa je bio
srpski omladinski pokret "Otpor".

Ivan Marovi�, tropski revolucionar,
bio je jedan od osniva�a Otpora,

zajedno sa Sr�om Popovi�em,
Slobodanom Homenom,

Nenadom Konstantinovi�em,
Slobodanom �inovi�em,

Ivanom Andri�em i
Dejanom Ran�i�em.

Od skoro 3 miliona dolara koje je NED
potro�io u Srbiji od septembra 1998.

Pol Mekarti tvrdi da je
Otpor dobio najve�i deo.

Ameri�ka agencija za me�unarodni
razvoj, USAID, istakla je da je

u Jugoslaviju poslato 25
miliona dolara 2000. godine.

Republikanski me�unarodni institut, jo�
jedna va�ingtonska nevladina grupa,

po tvrdnjama Danijela Kalingarta,

susrela se sa liderima Otpora sedam do
deset puta u Ma�arskoj i Crnoj Gori

po�etkom oktobra 1998. Ovaj institut je
potro�io 1,8 miliona dolara u Srbiji,

a dobar deo je
direktno dodeljen Otporu.

Do jeseni 2000. godine, Otpor vi�e
nije bio siroma�na studentska grupica,

ve� dobro podmazan pokret sa ameri�kom
podr�kom od vi�e miliona dolara.

Ali Amerikanci nisu dali samo novac.
Kalingartova organizacija je organizovala

seminar u luksuznom Hiltonu u Budimpe�ti
od marta do aprila 2000. godine,

gde je ameri�ki pukovnik u penziji,
Robert Helvi, obu�avao vi�e od

20 lidera Otpora
tehnikama pobune.

U su�tini su to bile
tehnike provokacije.

Radi se o stvarima koje treba da
u�inite kako biste naterali vlast

da koristi silu u
spre�avanju va�ih akcija.

Me�utim, Otpor je tu bio samo mi�i�,
potrebna je bila i prava opozicija.

U te svrhe je Nacionalni demokratski
institut, NDI, koji radi pod okriljem NED,

otvorio kancelariju u Beogradu 1997.
godine, a do 1999. je NDI istrenirao

preko 900 partijskih
lidera i aktivista.

Zapadni zvani�nici su se sreli sa
liderima srpskih opozicionih stranaka

i nagovorili su ih da se ujedine iza
jednog predsedni�kog kandidata.

Va�ington post je javio da je 20
opozicionih lidera prihvatilo

poziv NDI u oktobru 1999. za seminar
u hotelu Marijot u Budimpe�ti.

Ameri�ka anketna firma, Pen, �on
& Berland je naru�ila anketu

o lokalnim politi�arima
u Jugoslaviji.

Prema toj anketi, Slobodan Milo�evi�
je dobio 70 posto negativnog mi�ljenja

me�u srpskim glasa�ima. Me�utim,
problem je bio i u tome �to su i poznati

opozicioni politi�ari, kao Zoran �in�i� i
Vuk Dra�kovi�, tako�e bili lo�e rangirani,

skoro kao i Milo�evi�.

Tako je jedan manje poznat politi�ar, koji
nikada nije sara�ivao sa Milo�evi�em,

za razliku od mnogih drugih opozicionih
lidera, postao Milo�evi�ev protivnik -

Vojislav Ko�tunica ispred Demokratske
opozicije Srbije, ili DOS,

koja je ujedinila sve
ve�e opozicione stranke.

Izbori u Jugoslaviji su se
odr�ali 24. septembra 2000. i

Ko�tunica je dobio vi�e
glasova od Milo�evi�a.

Me�utim, Savezna izborna
komisija je proglasila

da Ko�tunica nije dobio vi�e od
50% glasova, �to je potrebno za

pobedu u prvom krugu i da �e drugi
krug biti odr�an 8. oktobra.

Demokratska opozicija je optu�ila
Milo�evi�a za izbornu kra�u,

a za to je dobila
podr�ku zapada.

Opozicioni politi�ari su izneli
dokaze o izbornoj prevari na Kosovu

kako bi dokazali da je njihov
kandidat, Vojislav Ko�tunica,

odneo �istu pobedu na
predsedni�kim izborima.

Sve informacije
kojima raspola�emo,

ukazuju na jasno vo�stvo Ko�tuni�ine
Demokratske opozicije Srbije.

Danas je Milo�evi� pora�en,
slomljen predsednik.

Znali smo da se pripremao
da namesti rezultate,

moja poruka njemu je
da se skloni sa puta

i pusti Srbiju da iza�e iz
zatvora u koju ju je on smestio.

Srpska dr�avna televizija
je na to druga�ije gledala.

Demokratska opozicija je odbila
da u�estvuje u drugom krugu

i pozvala na generalni �trajk.

Desetine hiljada se
odazvalo pozivu DOS-a

za petodnevnu kampanju
gra�anske neposlu�nosti.

Masovni protesti su ve� po�eli
u Beogradu i drugim gradovima.

�trajkovi i bojkotovanja imaju
za cilj da nateraju Milo�evi�a

da prizna izbornu
pobedu opozicije.

5. oktobra 2000. godine, velike
demonstracije u Beogradu dovele su

do napada na Saveznu skup�tinu
i Radio-televiziju Srbije,

a vodila ih je grupa specijalno
istreniranih grupacija biv�ih vojnika.

Njih je pratila rulja DOS-ovaca koja
je divljala unutar zgrade Skup�tine,

uni�tavaju�i name�taj i kompjutere
i pale�i samu Skup�tinu.

Neki ba�tovani i kolekcionari biljaka
su tako�e svratili da se malo okoriste.

Po�to su se do�epali i RTS-a u
Beogradu, i tu zgradu su zapalili.

Milo�evi� je postao pro�lost.

Demokratija i sloboda su
stigle u Jugoslaviju.

TE�INA LANACA 2

Odrastao sam u malom gradu, gde
je porodica bila na prvom mestu.

Ne se�am se puno svog ranog
detinjstva u socijalisti�koj Jugoslaviji,

ali znam da moja porodica nije bila
bogata, a da je ipak bila vrlo sre�na.

Na�a hrana je uglavnom
bila lokalne proizvodnje,

obrazovanje i zdravstvo
je bilo besplatno

na�i paso�i su bili dobrodo�li
na svim grani�nim prelazima,

i mnogi radnici su
imali pristojan posao.

Moj tata je radio kao pravni
savetnik u firmi Sever,

koja je prodavala prvoklasne
elektromotore doma�im kupcima i u svetu.

Tu je upoznao i moju mamu. Zaljubili
su se, a kasnije su se i ven�ali.

A da, i naravno, dobili su mene.
Tada je sve postalo zanimljivije.

Se�am se da je moj tata 90-ih putovao
po svetu kao �lan izvr�nog odbora

predstavni�tava firme u Danskoj, Nema�koj,
Italiji, Ma�arskoj, Makedoniji i SAD,

gde je Sever izvozio svoje
visokokvalitetne proizvode.

Iako je Sever malo stagnirao 80-ih godina,
dolaskom novog generalnog direktora,

Josipa Krajningera 1990. godine,
kompanija je po�ela da se �iri

i da postaje prava
multinacionalna korporacija.

I to iz Jugoslavije.
Ba� fino!

Me�utim, 1992. su nam
Ujedinjene nacije uvele sankcije.

Trgovina sa svetom je
odjednom postala zabranjena.

Izvoz proizvoda Severa se
nastavio preko Makedonije

gde je otvorena firma
pod drugim imenom.

Trajalo je 78 dana.

Razmislite malo o ovome.

Ni razaraju�e NATO bombardovanje
pod vo�stvom SAD,

nije moglo da zaustavi uspe�nu
firmu kao �to je to bio Sever.

Josip Krajninger je voleo svoju firmu
svim srcem, i uspeo je ne samo da je

odr�i u �ivotu, ve� i da je razvije,
uprkos ratu, sankcijama i bombardovanju.

Ali jednu stvar Sever
nije mogao da pre�ivi.

Kada je gospodin Krajninger gledao na
TV-u kako gore zgrade Skup�tine i RTS-a

tog 5. oktobra 2000. godine,
gospodin Krajninger,

koji nije bio �lan nijedne politi�ke
partije, upla�io se za svoju zemlju.

Ali je bio i optimista.

Sever je napokon bio spreman da
postane multinacionalna kompanija.

Ali to se nije desilo.

Gospodin Krajninger, u �oku �to su ga
zamenili, odvezen je u urgentni centar

gde su mu dijagnostikovali sr�ane smetnje,

i posle 6 meseci je dobio
invalidsku penziju.

Za 34 godine rada u Severu, ovaj �ovek
nije uzeo ni jedan dan bolovanja.

Slomljeno srce je bio
poklon novog sistema

za one koji su �eleli da srce
doma�e industrije nastavi da kuca.

2000. godine, Sever je imao
vi�e od 4000 zaposlenih.

Nakon �to je prodat
austrijskoj kompaniji ATB,

2014. godine je Sever
imao samo 370 radnika.

Novi ljudi na �elu dr�ave su imali
druga�ije planove za ekonomiju.

VA�INGTONSKI KONSENZUS

STABILIZACIJA

Kao posledica toga, Srbija nije mogla
da se takmi�i na svetskom tr�i�tu.

Me�utim, u slede�a tri meseca,
do kraja 2000. godine,

cene u Srbiji su se
pove�ale za 52%.

Zahvaljuju�i "stabilizaciji",
mnoga doma�a preduze�a

koja su mogla da naprave dobar
posao, morala su da se zatvore.

LIBERALIZACIJA

Tako su mnoga druga doma�a
preduze�a uni�tena, jer nisu mogla

da se takmi�e sa
subvencionisanom stranom robom,

neka po damping cenama, tako da su
i ta doma�a preduze�a zatvorena.

PRIVATIZACIJA

Sve te uni�tene i zatvorene firme
je sada dr�ava stavila na prodaju.

�ekaj, a koji su to genijalni
umovi stajali iza svega toga?

Bo�idar �eli�, srpski ministar za
ekonomiju i finansije (2001 - 2004)

Mla�an Dinki�, guverner Narodne
banke Srbije (2000 - 2003).

KAKO DA UNI�TI�
EKONOMIJU

Imao sam priliku da razgovaram
sa Dinki�em 2012. godine

posle jedne konferencije za �tampu
u mom rodnom gradu, Subotici.

Ali Dinki� nije napustio Va�ingtonski
konsenzus sve dok nije bilo prekasno.

Za vreme vlade
premijera Zorana �in�i�a,

prioritet broj 1 je bio
privu�i strane investitore.

Iz tog razloga je prvim firmama koje su
bile na prodaju namerno bila odre�ena

knjigovodstvena vrednost za dve tre�ine
manja od njihove prave vrednosti.

Budu�im investitorima su se nudile
i znatno smanjene poreske stope.

Jugoslavija je napokon
bila otvorena za biznis.

A zaposlenje je bilo ne�to �to je Dinki�u
i njegovim kolegama bilo vrlo bitno.

Kompanije koje su bile privatizovane
me�u prvima, izgubile su 45% radnika

u prve dve godine privatnog vlasni�tva.
Umesto da se brine o radnicima,

vlada je odlu�ila da ubrza
otpu�tanja i donela je novi zakon

po kojem je pre prodaje trebalo otpustiti
radnike kako bi se privukli investitori.

Nezaposlenost u Srbiji je neprestano rasla,
dostigav�i 32% u roku od �etiri godine.

Do 2012. godine, bila je
na 24%. Zvu�i malo bolje?

Ne, to je samo iluzija, jer je Srbija
usvojila moderni ameri�ki model

za merenje nezaposlenosti, po kojem
oni koji ne tra�e aktivno posao

nisu vi�e deo "tr�i�ta rada" i "nisu
nezaposleni", iako i dalje nemaju posao.

Ako ura�unate i njih, prava stopa
nezaposlenosti je bila 34%.

Pore�enja radi, za vreme
Velike depresije 1933. godine,

kada je bilo najgore u SAD, stopa
nezaposlenosti je dostigla 25%,

a taj procenat je bio ra�unat na stari
na�in i nije isklju�io dobar deo radnika.

Napadaju�i Jugoslaviju od 1992. do 2000.
godine, Zapad je njenoj ekonomiji

na�inio ogromnu �tetu, ali izgleda
da je situaciju u mnogome pogor�ao

kada je po�eo da joj
poma�e od 2000. Za�to?

Ovo ima vi�e smisla sa
istorijske ta�ke gledi�ta.

Da li je ovo Gr�ka? Ne.

Da nije francuska
rivijera? Nije.

Da li je Turska? Austrija?
�vajcarska? Rim?

Ne. Sve je to Jugoslavija,
fascinantna me�avina svega onoga

�to putnika
privla�i u Evropu.

Sama zemlja mo�e najbolje da se opi�e
kao ono najlep�e �to Evropa ima.

Jugoslavija je bila va�an igra� u svetu,
naro�ito posle Drugog svetskog rata

kada su se SAD okomile na Sovjetski
Savez i od njega napravile

svog najve�eg neprijatelja. Tada se Tito
odvojio od Staljina i osnovao tre�i put,

a tu nije bio samo Tito ve� i Nehru
u Indiji, Sukarno u Indoneziji,

Gamal Abdel Naser u
Egiptu i Nkruma u Gani.

To su bile velike i bogate
dr�ave sa puno resursa.

Socijalisti�ka Jugoslavija je na neki
na�in bila Kazablanka Hladnog rata.

Nismo bili ni Zapad, ni Istok, a imali
smo odnose na obe strane, a Jugoslavija,

kao lider Nesvrstanih je imala va�nu
ulogu u ovom podeljenom svetu.

Bila je tu �elja za neutralno��u,
kako bi se izbeglo naoru�avanje

i kako se ne bi gubio novac, kako
bi se resursi tih zemalja koristili

za dobrobit stanovnika
tih dr�ava.

Me�utim, ubrzo posle odvajanja
od Sovjeta 1948. godine,

Jugoslavija, jo� uvek razorena
posle Drugog svetskog rata,

morala je da u�vrsti
svoju ekonomiju,

i po�ela je da prima pozajmice
od SAD i Svetske banke.

�ivoti tih partizana su bili cena za
konsolidaciju jugoslovenske ekonomije

Nije bilo va�no to �to se
Jugoslavija proglasila neutralnom.

D�on Foster Dales, koji je bio
Ajzenhauerov dr�avni sekretar,

vrlo jasno je rekao da je
'neutralnost nemoralna'.

�udna koncepcija, ali to je bio njegov
stav, da komunizam treba zaustaviti,

te su SAD zauzele jedan
vrlo agresivan stav.

Troje od ovo petoro �to sam pomenuo,
su uklonjeni uz u�e��e SAD.

Samo su dvojica ostala. Tito, koji je
bio d�in jer se borio kao partizan,

imao je jaku vojsku i jaku bazu.
I smeo je da ka�e 'ne' Staljinu.

U isto vreme, SAD nisu
uspele da mu se pribli�e.

Ali su zato SAD uspele polako da se
potkradu pomo�u svojih pozajmica.

Hm... To je ta pomo� koju su
SAD imale na umu? Hvala?

MMF je regionu davao
pozajmice i, u su�tini,

nije finansijski pru�ao pomo� situaciji.
SAD nisu imale interesa

da pomognu kako bi se
situacija pobolj�ala.

Na kraju krajeva, to je i
su�tina neoliberalizma.

Ideolo�ku bazu onome �to mi
danas nazivamo neoliberalizmom,

dali su Ludvig fon Mizes i Fridrih
fon Hajek, austrijski ekonomisti.

Mizes je verovao da je egoizam
primarni zakon dru�tva,

dok je Hajek smatrao da slobodno
tr�i�te stvara spontani red

koji re�ava probleme
ekonomskih ra�unica.

U su�tini, neoliberali zahtevaju
da se tr�i�te dereguli�e,

da se skoro sve privatizuje, da se ukinu
dr�avne usluge i veruju da �e na taj na�in

ekonomija samu sebe dovesti u red.
1947. je osnovana organizacija

Dru�tvo Mont Pelerin, kako bi
se povezali neoliberalni intelektualci

�irom sveta. Cilj ovog dru�tva nije
bio da ubede narodne mase da je

neoliberalizam pravi put, po�to su
smatrali da je narod sledbenik elite.

Usredsredili su svoju pa�nju na dobijanje
simpatija intelektualaca �irom sveta.

Ugledan �lan tog dru�tva, Milton
Fridman, odlu�io je da ode korak dalje.

Kao lider �ika�ke �kole ekonomije,
Fridman je po�eo da sara�uje sa

Katoli�kim univerzitetom iz �ilea, odakle
su studenti slati na univerzitet u �ikagu

gde su indoktrinirani neoliberalizmom.
Kada su se vratili u �ile,

bili su spremni da promene pravac
�ileanske ekonomije po�to je

demokratski izabran predsednik
Salvador Aljende svrgnut sa vlasti

uz pomo� CIA-e i dr�avnog udara
pod vo�stvom Augusta Pino�ea

11. septembra 1973. godine.

�ile je bio slu�aj u kojem je
vojni re�im pod vo�stvom Pino�ea

bio voljan da promeni organizaciju
ekonomije i u tom procesu,

grupa ljudi koji su studirali na ekonomskom
fakultetu Univerziteta u �ikagu

zvani "�ika�ki momci", odigrali su vrlo
va�nu ulogu u sprovo�enju reformi.

Milton Fridman je bio i li�no
ume�an u �ileanski eksperiment.

Bio sam u �ileu i obavio
sam razgovore u �ileu,

a pri�ao sam i sa gospodinom Pino�eom.

I tako dok su slu�ali Fridmanove savete,
ekonomija je polako po�ela da propada,

iako su elite, zajedno sa
Fridmanom, ube�ivale narod

da grade jedno
bolje dru�tvo.

Ako �elite da �ivite u dru�tvu u
kojem su va�i sugra�ani siroma�ni,

a vi bogati i mislite da je bolje
tako, da je to bolje dru�tvo,

onda �e vam
se to i svideti.

�ileanska porodica sa prose�nom
platom je morala da potro�i

75% svog dohotka na hleb. Vo�nja
autobusom i mleko su postali luksuz.

Oni koji su se bunili su zatvarani
u koncentracione logore.

100.000 ljudi je zatvoreno,
hiljade pobijeno.

Rado delim zaslugu za
ovaj neverovatan test,

odnosno posao koji su na�i
studenti odradili tamo.

U susednoj Argentini, predsednica
Izabela Peron je svrgnuta sa vlasti

u vojnom udaru, a po�to su Fridmanovi
u�enici zauzeli klju�ne ekonomske

pozicije u zemlji, u roku od godinu dana
posle udara, plate su smanjene za 40%,

fabrike zatvorene, siroma�tvo se �irilo,
disidenti su jednostavno nestajali.

Neoliberalni pu�evi se nisu tu zaustavili.

Ovi pu�evi, pu� protiv Aljendea,
pu� u Brazilu protiv �oao Gularta,

ti vojni udari koji su se de�avali
�irom Centralne i Ju�ne Amerike,

imali su za cilj da SAD preuzme
kontrolu nad ovim regionom.

Nakon Latinske Amerike, Fridmanova
ekonomska politika se pro�irila

i na zapadne dr�ave. U Britaniji, Margaret
Ta�er je porazila najve�i sindikat,

rudarski sindikat, i progurala neoliberalne
reforme prodaju�i industriju �elika,

vodu, struju, gas, telekom,
avio-kompanije, naftu

i ukidaju�i mnoge
socijalne programe.

Amerika, sa predsednikom Ronaldom
Reganom, u�inila je isto to,

pro�iruju�i jaz izme�u
bogatih i siroma�nih.

Velika nagrada je
bio Sovjetski Savez.

Pobeda u Hladnom ratu, �to je
dovelo do raspada Sovjetskog Saveza,

u Var�avskom paktu i u
isto�noevropskim zemljama,

pomogla je kretanju
ka demokratiji.

U stvari, demokratiju su ubrzo
prevazi�li finansijski interesi Zapada.

Dok se sovjetski predsednik Mihail
Gorba�ov zalagao za progresivnu tranziciju

ka socijalizmu skandinavskog
tipa uz pomo� Zapada,

on nije razumeo kakvu je to vrstu
pomo�i Zapad bio spreman da im da.

SAD su mogle da izbegnu
propadanje sovjetske ekonomije

da su im poslali pomo� nakon �to
je Gorba�ov povukao svoje trupe

iz Isto�ne Evrope,
ali to se nije desilo.

Malo ljudi je znalo �ta je
radikalna transformacija ekonomije

zna�ila za mladu
Rusku Federaciju.

Mnogi ruski intelektualci su bili
uz predsednika Borisa Jeljcina,

�iji su savetnici tako�e
bili Fridmanovi u�enici.

Moskovski intelektualci, niste mogli
ni�ta da im objasnite, govorili su:

'Oh, najsiroma�niji ljudi u
Americi �ive bolje od mene.'

Taj �ovek s kojim sam pri�ao, imao je
pristojan stan, zid prekriven knjigama,

studirao je na Moskovskom
univerzitetu, te�no govori engleski,

nikada nije bio gladan u
�ivotu, a ja sam mu rekao:

'Kod nas ima ljudi koji �ive po ulazima,
spavaju pred ulazom, jedu iz kontejnera',

li�no sam ih video. A oni onda ka�u:
'Ma ne morate da nas la�ete.'

Nisu hteli da nam veruju,
'Amerika, Amerika!'

�elite Ameriku?
Dobi�ete Ameriku!

Od �a�ice biznismena u Rusiji su
nastali milijarderi, tzv. oligarsi,

dok je tre�ina Rusa pala
ispod crte siroma�tva.

Dr�avna industrija je
rasprodata po sme�nim cenama.

Boris Jeljcin, uz potpunu podr�ku
Amerike, raspustio je Parlament,

po�to je jedino diktator mogao da
sprovodi Fridmanovu ekonomsku politiku.

Mislim da vam je slika jasna.

Nametali su neoliberalizam u diktaturama
i tamo gde je bilo vanredno stanje,

dok je narod bio u �oku, �to je autorka
Naomi Klajn opisala kao Doktrinu �oka.

Pionir "�ok terapije" je bio
ekonomista po imenu D�efri Saks,

koji je putovao i primenjivao svoju
ekonomsku terapiju na dr�ave pacijente

koje je odredio Zapad. 1991. godine,
Bo�idar �eli�, koji �e kasnije postati

srpski ministar za ekonomiju i
finansije posle svrgavanja Milo�evi�a,

upoznao je D�efrija Saksa koji ga je
zaposlio na tri godine u Poljskoj i Rusiji

kao vrhovnog savetnika za
neoliberalne reforme u tim zemljama.

U intervjuu za Harvard �kolu biznisa,
�eli� je rekao da u reformama treba biti

"po�ten prema pacijentu i dati
potrebne doze leka za oporavak."

Jer kad je pacijentu potreban oporavak,
�ok je definitivno najbolji lek, je l'?

Kada pogledam haos koji se
desio u svim tim zemljama,

od pu�eva u Latinskoj Americi, Foklandskog
rata koji je Ta�erovoj omogu�io da

progura svoju politiku, do paljenja Belog
doma u Moskvi po�to je Jeljcin naredio

njegovo granatiranje, ne mogu
a da se ne upitam da li je

paljenje zgrade jugoslovenske Skup�tine i
televizije trebalo da ima isti efekat.

Umesto �to smo
gledali u dim,

mo�da je trebalo da gledamo �ta
se ve� desilo u kom�iluku.

To je u Hrvatskoj izazvalo hiperinflaciju.

Ovakva monetarna politika, poznata kao
kvazi-fiksni kurs, nije bila ni�ta novo.

Tajland ju je prvi usvojio 1980.
Zvani�ni kurs va�e dr�ave se

ve�e za kurs neke druge dr�ave. U ovom
slu�aju, Hrvatska ga je vezala za evro.

To stvara iluziju fluktuiraju�eg
kursa, iluziju hrvatske valute.

Da se �ovek zapita ko kolo vodi kada
je u pitanju hrvatska ekonomija.

Da li je to bila Hrvatska koju je njen
prvi predsednik Franjo Tu�man obe�ao

narodu kada je proglasio nezavisnost
od Jugoslavije 1991. godine,

izazivaju�i krvav rat koji
je trajao �etiri godine?

Visoko rangirani zvani�nik Tu�manove
stranke, HDZ, 1990. godine

Domagoj Margeti� ubrzo je video
Tu�manov projekat u druga�ijem svetlu

od onog pod kojim su ga
predstavljali hrvatski mediji.

To je bio slu�aj i u drugim zemljama
za vreme jugoslovenskih ratova,

izgledalo je da je novac mnogo va�niji
od dobijanja teritorija ratom,

�to je �ak dovelo do pribli�avanja
neprijateljskih strana sukoba.

Bora Milo�evi� je bio brat
Slobodana Milo�evi�a.

Mo�ete da zamislite kako bi se ose�ali
vojnici koji pucaju jedni na druge

da su znali da njihovi lideri i porodice
zajedno sara�uju kako bi se obogatili.

Projekat razbijanja jedne socijalisti�ke
zemlje radi stvaranja bogate manjine

i siroma�ne ve�ine je su�tina
neoliberalizma. Zato je Zapad to podr�avao.

Zvani�no je Zapad osu�ivao ratno
profiterstvo i zlo�ine protiv �ove�nosti.

Me�unarodni krivi�ni tribunal za biv�u
Jugoslaviju, poznatiji kao Ha�ki tribunal,

dobio je zadatak da kazni sve
one koji su po�inili zlo�ine.

Glavni tu�ilac suda je
bila Karla del Ponte.

Celog �ivota sam bila tu�ilac u
�vajcarskoj, a kada je �vajcarska htela

da me predstavi kao kandidata
za tu�ioca Ha�kog tribunala,

pristala sam jer je to bilo
novo iskustvo, novi izazov.

Izazov koji je u nekim trenucima bio
ba� te�ak. Naro�ito kada se radilo

o istra�ivanju naju�asnijih zlo�ina
protiv �ove�nosti i ratnog profiterstva -

trgovine organima, koja se
desila na Kosovu za vreme rata.

1999. godine, kosovski Albanci
su kidnapovali preko 300 ljudi,

strpali ih u kamione i odvezli ih
preko granice u severnu Albaniju.

Pre nego �to su ubili Srbe i
�lanove drugih etni�kih manjina,

Albanci su otklonili njihove vitalne
organe i prodali ih za transplantaciju.

Klanica je navodno bila u ku�i porodice
Katu�i, koja je nazvana "�utom ku�om",

blizu grada Burel u Albaniji.

Dobila sam izve�taj o tom
problemu, i moram da ka�em,

na samom po�etku nisam verovala u to.
Rekla sam 'to je nemogu�e'.

Ali dokazi koje smo dobili su
potvrdili da je to bila stvarnost,

tako da je bila moja du�nost
da nastavim sa istragom.

Na �alost, bilo je nemogu�e nastaviti.
- Za�to?

Zato �to nismo
imali nikakvu saradnju.

Se�am se da je Albanija odbijala
da istra�ujemo kod njih

jer smo imali indikacije da je
tamo bila masovna grobnica,

a UNMIK nije potpuno
sara�ivao sa nama,

tako da smo morali
da obustavimo istragu.

Na �elu UNMIK-a
je bio Bernar Ku�ner,

i niko nije mogao da objasni za�to
je ova istraga obustavljena.

Kada ga je novinar pitao da li je i
on sam ume�an u trgovinu organima,

Ku�ner je to vrlo
ozbiljno shvatio.

Trgovina organima?
Da li ste vi bolesni?

Mislite da sam takav? Ne
verujte u sve �to se pri�a.

Nisam ja toliko bedan.
Da li je �uta ku�a postojala?

Koja �uta ku�a? �ta je
�uta ku�a? Za�to �uta?

�uta ku�a u Albaniji.

Gospodine, trebalo bi da
odete na lekarski pregled.

Oni koji to pri�aju
su idioti i ubice.

Jedan od tih idiota i ubica, kako bi ih
opisao Ku�ner, je trebalo da bude, valjda,

i �vajcarski tu�ilac pri Savetu Evrope, Dik
Marti, jer je i on pri�ao o '�utoj ku�i'.

U njegovom izve�taju iz 2010. godine,
Dik Marti je otkrio da je Ha�im Ta�i,

u vreme izlaska izve�taja premijer tzv.
"Republike Kosovo", bio na �elu

mafija�ke grupe, odgovorne za krijum�arenje
oru�ja, droge i ljudskih organa

�irom Evrope. U izve�taju pi�e da je tzv.
Oslobodila�ka vojska Kosova ili OVK,

dr�ala zatvorenike u mre�i od �est lokacija
u Albaniji, a Ta�ijeva Dreni�ka grupa je

imala najve�u odgovornost za
zatvore i sudbinu zatvorenika.

Najzdraviji zatvorenici su prebacivani
u selja�ku ku�u u blizini Fu�e Kruje,

gde su ih ubijali zbog organa.
Za�to Zapad nije reagovao?

Zbog toga �to je OVK podr�avala NATO
za vreme sukoba, imali su problema

da sara�uju sa nama protiv onih
koji su im pomogli. Znate. To je politika.

Ako ste vi moj saveznik u sukobu, kako
mo�ete da delujete protiv saveznika.

Me�utim, u nekim slu�ajevima je Ha�ki
tribunal uspeo da podigne optu�nicu

protiv kosovskih Albanaca koji su
optu�eni da su po�inili zlo�ine.

Kao u slu�aju
Ramu�a Haradinaja.

Nemojte da vas nao�are prevare, Haradinaj
je bio nemilosrdni OVK militant 90-ih,

optu�en je za
ubistvo Srba, Roma,

pa i neposlu�nih Albanaca
za vreme rata na Kosovu.

Imali smo dosta pote�ko�a da
zavr�imo istragu protiv Haradinaja.

Ali smo na kraju uspeli. Tako da smo mogli
da podignemo optu�nicu protiv njega

i tu optu�nicu je
potvrdio i sudija.

Me�utim, kada je su�enje po�elo,
dogodilo se ne�to �udno.

Haradinaj je oslobo�en od svih optu�bi
jer su mnogi svedoci ubijeni.

Po re�ima tu�ioca Ha�kog tribunala, Karle
del Ponte, izme�u 2003. i 2007. godine,

ubijeno je 9 svedoka. U takvoj situaciji,
svedoci koji su ostali �ivi su upla�eni

i mnogi su odbili da svedo�e ili
su promenili svoje svedo�enje.

�ak ni UNMIK nije �eleo da
sara�uje sa Ha�kim tribunalom,

odbijaju�i da po�alje
dokaze za ratne zlo�ine.

Ima logike da NATO nije hteo da njihovi
drugari iz OVK budu u zatvoru,

ali najve�i �in etni�kog �i��enja
za vreme jugoslovenskih ratova,

Operacija "Oluja", u kojoj su hrvatske
snage etni�ki o�istile Krajinu

od �etvrtine miliona Srba i
hladnokrvno pobile hiljade ljudi,

mo�da je bio najve�i test za Tribunal.
General Ante Gotovina je bio odgovoran

za tu operaciju, i Ha�ki tribunal
je podigao optu�nicu protiv njega.

Gotovina je uhap�en, su�eno mu je
i, verovali ili ne, osu�en je.

Na prvostepenom su�enju
je osu�en na 23 godine.

Dokazi su bili tu, dovoljno
dokaza da se osudi i kazni.

Me�utim, desila se jo� jedna �udna stvar.

Slu�aj je brzo zavr�io na apelacionom
sudu, prethodna presuda je oborena

i Gotovina je odmah pu�ten na slobodu.

Bilo je to vrlo, vrlo �tetno za Srbe
u ovom slu�aju, znate, i ubijanje,

i to �to su u Operaciji "Oluja"
naterali Srbe da napuste Knin, itd.

i mi smo to dokazali! Na prvostepenom
su�enju, Gotovina je bio osu�en.

Za�to sada, na apelacionom,
potpuno druga�ija presuda?

Da li mislite da je to
bila politi�ka odluka?

Sami ste rekli, a moram i ja da ka�em
'da', jer prosto ne mogu da verujem.

I Gotovina je do�ekan
kao heroj u Hrvatskoj,

ali nisu svi Hrvati
verovali u mit Gotovine.

Me�utim, ovaj ratni profiter je bio
slobodan �ovek, sa blagoslovom Zapada.

On je odigrao va�nu ulogu u onome
�to je Zapad zaista �eleo.

A kada jedna nacija ima ratne profitere
kao heroje, onda nije ni �udo

da kada borba utihne,
sistem ostane korumpiran.

Ivo Sanader je bio
premijer Hrvatske

od 2003. do 2009. godine, a pod
maskom proevropskog dr�avnika,

kupovao je ljude na sve strane,

Po�to ovo nije upalilo, Sanader je
morao da tra�i pare negde drugde.

Va�ington Tajms je pisao da je Sanader
pretvorio Hrvatsku u gangstersku dr�avu,

a kontroli�u�i ve�inu medija,
uklju�uju�i i dr�avnu televiziju

i vode�e hrvatske novine,
mogao je da se osigura

da �e narod gledati na stvari kako
on �eli. Za vreme njegove vladavine,

Sanader je sakupio ogromno bogatstvo,
uklju�uju�i i nezakonito ste�enu imovinu,

luksuzne vile i rasko�nu kolekciju
satova vrednu preko 200.000 dolara.

Posle �est godina na vlasti,
Sanader je odlu�io da se povu�e.

Odli�no, napokon kraj
kriminalizacije dr�ave.

Sanader je na kraju ipak uhap�en i
osu�en na deset godina zatvora.

Me�utim, sistem je ostao korumpiran i ljudi
iz biv�e Jugoslavije su jedino mogli

da se nadaju da �e se pojaviti
neki po�ten i radan �ovek

koji �e se boriti protiv
sistemske korupcije.

Do�ao je u obliku gosta jutarnjeg programa.

Ups, ne ovaj tip. Mislio
sam na onog drugog lika.

Ljubi�u Milanovi�a je srpski ministar
zdravlja Zoran Stankovi� postavio

na funkciju u antikorupcijskom odeljenju.
Milanovi� je bio prvi dr�avni zvani�nik

koji je javno kritikovao policiju, dr�avne
tu�ioce i Agenciju za borbu protiv

korupcije, tvrde�i da oni
jednostavno nisu zainteresovani

da mu pomognu u borbi protiv korupcije.

Da, crtani film se nikada nije
zavr�io, ali Milanovi�ev posao jeste.

Ubrzo nakon tih izjava
na dr�avnoj televiziji,

Milanovi�a je otpustio
ministar zdravlja, Stankovi�.

Sre�om, srpska politi�ka elita je
ozbiljno shvatila ova upozorenja

i odlu�no reagovala.

Eh, ko nam je kriv. To
je narod voleo da gleda.

Mediji su uslovili ljude da okrenu
glavu na drugu stranu kada se radi

o va�nim pitanjima koja bi zaista
mogla da uti�u na njihov �ivot.

Kada pogledamo �ta su politi�ari nakon
Milo�evi�a uradili obrazovnom sistemu,

to je imalo smisla.

Jugoslavija je imala
odli�an obrazovni sistem

Ja sam proizvod tog sistema,
ve�ina ljudi iz tog perioda,

moje kolege, su vrlo uspe�ni �irom sveta.
Me�utim, ono �to se desilo posle 2001.

vlast je smatrala da �ta god da predlo�i
Evropska Unija, to mora i da se primeni,

bez obzira na posledice.

2001. godine, Jasmina Vuji�,
profesor na Berkli univerzitetu,

prva �ena koja je postala dekan na
odeljenju za nuklearno in�enjerstvo u SAD,

predlo�ila je tada�njem ministru
za obrazovanje, Ga�i Kne�evi�u,

i njegovoj saradnici Srbijanki Turajli�,
da pre nego �to poku�aju da uvedu reforme

pozovu profesore iz dijaspore koji su
radili u raznim obrazovnim sistemima

i da stvore najbolji sistem za Srbiju.
Odgovora nije bilo.

Reforme su sprovedene po planu.

Su�tina je u tome da studenti danas u�e
deset posto od onoga �to smo mi u�ili

u prethodnom sistemu. Dakle, oni
proizvode nove generacije studenata

koji �e biti lo�e obrazovani, naro�ito
�to se ti�e visokog obrazovanja

u mom domenu, kod in�injera
elektrotehnike ili mehanike, itd.

Da, obrazovni sistem nije imao nikakvog
smisla i niko nije imao hrabrosti

da to popravi. Na kraju krajeva,
dobar obrazovni sistem bi doveo

do pametnog stanovni�tva, a koja vlada
�eli dru�tvo koje slobodno razmi�lja

i kriti�ki analizira �ta
sve ista ta vlada radi?

Stvari nisu bile ni�ta bolje ni
za kulturne radnike i umetnike.

Kultura i umetnost jednostavno nisu
bili na radaru kod mnogih ljudi.

Najzanimljivija pri�a koju sam �uo
je ona u kojoj nezavisni re�iser,

Branko Radakovi�, koji je snimao
dokumentarac 'Kultura cveta',

pitao �oveka u Para�inu
�ta misli o kulturi.

Branko je stavio taj
deo u trejler filma.

A onda ga je taj tip nazvao telefonom.

Oho, neko je bio previ�e
po�ten pred kamerama.

Lik je i dalje hteo da film bude otklonjen.
Branko je odbio.

Po�to vlada nije gubila
vreme na nepotrebne zadatke

kao �to je stvaranje civilizovanog
stanovni�tva, mediji su upotrebili mo�

za popularizovanje emisija
koje su obrazovale

i prosvetljivale narod o
onome �to je zaista bitno.

Izgleda da je uloga medija bila da
stvori i podsti�e naciju... idiota.

Tamo gde su zakon i demokratija
mogli da prouzrokuju problem,

bili su otklonjeni.

Termin 'demokratija', njeno prisustvo ili
odsustvo, se koristi samo u politici.

SAD dr�e prili�no dobar
rekord, po mom mi�ljenju,

u pomaganju drugim zemljama
u kretanju ka demokratiji.

U stvari, SAD su uspostavljale
promenu re�ima kad god je

rezultat demokratije bio lider koji nije
bio po volji zapadnih ekonomskih interesa.

Bilo koja dr�ava ili politi�ki pokret, koji
poku�a da upotrebi zemlju, radnu snagu,

kapital i tr�i�te te dr�ave
na na�in koji nije u okviru

globalnog imperijalnog sistema, bi�e
ozna�en kao neprijatelj, agresor, tiranin,

opasnost po ameri�ki narod, i
zato moramo da ga napadnemo.

Tako�e je bitno da se ameri�ki narod
boji deklarisanog neprijatelja.

Vaspitavali su mene i moju
generaciju da se pla�imo komunista.

Komunisti tamo,
komunisti 'vamo

Komunisti �e da u'vate tvoju mamicu, zna�.

Vi ste meta onih koji bi da gaze
po slobodama slobodnog �oveka.

Vi ste zapali za oko
neprijatelja koji cilja na vas.

Sada kada komunista vi�e nema,
i to je bila kriza neko vreme,

morali su da na�u nekog drugog
demona koji predstavlja pretnju

i dovoljno pla�i ljude, sada
su to teroristi, teroristi.

Od zavr�etka Hladnog rata 1991.
godine, od nestanka komunizma,

SAD se jako lo�e pona�aju. Kao
jedina supersila, poku�ali su

da u potpunosti dominiraju svetom.

Va�a zemlja mora da se otvori,
mora da nam bude satelit.

Imperija vidi dve vrste nacija: Prve
- sateliti, odnosno vazalne zemlje.

Ove druge su - potencijalni neprijatelji.

Irak je vrlo specifi�an i zanimljiv
slu�aj, jer su se ove obe stvari de�avale

sa istim liderom. Kada je
Sadam Husein ubijao levi�are

i uni�tavao ira�ku demokratiju,
Va�ington ga je voleo, obo�avali su ga,

slali su mu pomo�, slikali su se sa
njim i on je bio njihov �ampion.

A onda kada se okrenuo i po�eo da tra�i
bolji dogovor o naftnim kvotama,

nije vi�e i�ao ka slobodnom tr�i�tu i
po�inio je ekonomski nacionalizam,

onda su odjednom po�eli da govore:
'Oh, Sadam Husein je gori od Hitlera!'

Izgledalo je vrlo opasno podr�avati
politiku koja se nije svidela SAD

i nije bilo va�no da li se radi
o diktatoru ili o demokrati.

Kada je Ugo �avez demokratski
izabran u Venecueli 1998. godine,

obe�avaju�i da se suprotstavi SAD, mnogi
su mislili da ne�e dugo izdr�ati.

Njegov prvi zadatak je bio
da promeni Ustav iz 1961.

koji su napisale neoliberalne elite.

Ustav je bio ura�en za njih, u njihovu
korist, a ne u korist naroda.

Ugo je 1998. obe�ao narodu za
vreme kampanje da �e to uraditi,

i 1999. je doneo novi Ustav. U
prvom �lanu na�eg Ustava pi�e

da menjamo na�u spoljnu politiku i
uvodimo novu politiku u tri ta�ke:

saradnja, komplementarnost i solidarnost.

Ovo je u praksi uskoro bilo i uo�ljivo.

2001. kada je Argentina bila u
vrlo te�koj ekonomskoj situaciji,

prva zemlja i jedina zemlja koja je
pomogla Argentini bila je Venecuela,

bio je to �avez. Predsednica Argentine
Kristina Kirhner je uvek govorila

da joj je �avez rekao 'Nemate dolare,
ali imate ugalj, imate meso,

a mi imamo naftu. Da�emo vam naftu
koju mo�ete da platite ugljem, mesom...'

Tako da nije potrebno koristiti dolar.

Stani malo.

Oni sara�uju i razmenjuju to �to proizvode?

Ne sva�aju se? Ne uvoze ameri�ke proizvode?
Ne koriste dolar?

Bogohuljenje!

Najavio je da �e izbaciti Svetsku
banku i Me�unarodni monetarni fond

iz Venecuele, a njegova vlada je
preuzela kontrolu nad preostalim

privatnim naftnim poljima. - �avez je samo
sprovodio dr�avni socijalizam,

koji se nekada funkcionisao u Jugoslaviji,

ali zbog toga je �avez
postao neprijatelj SAD.

Ugo �avez je diktator.

Najgori diktator sveta, Ugo �avez.

Diktator. - Diktator.
- Antidemokratski despot.

Tiranin sa radikalnim programom.
- Uni�tava slobodan narod.

Ako postoji ubica-klovn,
verovatno je to on.

U periodu od 15 godina,
bilo je 19 izbora. 19!

Samo smo jednom izgubili.

Pobedili smo na 18 izbora, 18! A
neprestano govore da je �avez diktator,

a sada ka�u da je Nikolas Maduro diktator.

Fox News, predsedni�e. - Fox?

Volim ljude iz Fox News-a,
glupane iz Fox News-a.

Glupi ili ne, mediji su igrali va�nu
ulogu u onome �to se pripremalo �avezu.

Bila je to 2002. godina i za
CIA-u je sve i�lo po planu.

Na kraju, ovo je izazvalo
ru�enje Uga �aveza.

Naoru�ane bande lojalne
venecuelanskom predsedniku su pucale

na u�esnike antivladinih demonstracija.
Nakon �to je ubijeno 16 osoba

i na stotine ranjeno, vojnici su pro�le
no�i opkolili predsedni�ku palatu.

Iako nikada nije dokazano ko je pucao na
i demonstrante koji su bili za i na one

koji su bili protiv �aveza,
�avez je odveden u zatvor,

jo� jedan demokratski izabran
lider je zamenjen diktatorom -

predsednikom venecuelanske
Federacije privrednih komora,

Pedrom Karmonom, liderom elita
okrenute biznisu, koji je vrlo brzo

raspustio Skup�tinu i Vrhovni
sud, a Ustav proglasio neva�e�im.

Dok su SAD pozdravljale pravog diktatora,
Karmonu, ne�to neo�ekivano se desilo.

Narod je iza�ao na ulice, pobuna za
povratak �aveza je bila nezaustavljiva.

Osetila se mo� naroda na ulici,
ljudi izlaze, mi izlazimo na ulice,

a ispred nas je vojska. Ne pla�imo se,
idemo i tra�imo na�eg predsednika,

ho�emo da se vrati na� predsednik!

Predsednikova garda je
povratila predsedni�ku palatu

i vratila �aveza na mesto predsednika.

Pu� nije uspeo, uprkos
ogromnoj podr�ci CIA-e,

i skoro svim venecuelanskim
medijima koji su podr�avali pu�.

Kada je �avez do�ao na vlast, 80%
zemlje je �ivelo u siroma�tvu.

A sada, siroma�nih je manje od 20%.

Na po�etku �avezove vladavine,
45% stanovni�tva je �ivelo

u ekstremnom siroma�tvu.
- Sada je 5.6% ljudi veoma siroma�no.

Prvi put u istoriji Venecuele je 65%
novca koji smo dobijali od nafte

bio kori��en radi pobolj�avanja
standarda naroda.

Mo�da je �avez imao neke dobre ideje.

I njegove ideje su se
pro�irile Latinskom Amerikom.

Nakon �to je izabran predsednik
Ugo �avez u Venecueli,

vrlo brzo je �itava Ju�na
Amerika dobila novo lice.

Sa geopoliti�ke ta�ke gledi�ta,
na�a regija se transformisala.

Ali ovo je prouzrokovalo i vrlo
jako jedinstvo me�u narodima,

narodi su odlu�ili da
otklone neoliberalne vlade

i da se otarase Va�ingtonskog konsenzusa.

Na drugom kontinentu, jedna
zemlja je ose�ala du�ni�ke lance,

a mnogi jednostavno nisu razumeli
za�to je to paralizovalo celu dr�avu.

Vladina politika je stvorila i
nagomilala tzv. suvereni spoljni dug Gr�ke,

a ina�e se radilo o neoliberalnoj
politici, zadu�uju�i se na me�unarodnim

tr�i�tima, daju�i jeftine pozajmice
preduzetnicima i firmama,

koji su odnosili novac u �vajcarsku
ili na Kajmanska ostrva, itd.

Odnosno ne investiraju�i ga,
ne stvaraju�i nikakav razvoj,

ne stvaraju�i radna mesta,
unutar kapitalisti�kog sistema.

Zaista divan sistem je to bio.

Dugove nije napravio narod, ni u slu�aju
Gr�ke, ni Portugalije, ni Irske.

Ali je narod bio taj koji
je trebalo da plati cenu.

Zato su narodi iz zemalja koje su
imale taj problem, iza�li na ulice

da tra�e pravdu. Mnoge od tih zemalja su
ve� vi�estruko otplatile svoje dugove,

ali zbog kamatnih stopa su bile osu�ene
da ve�no otpla�uju svoje dugove.

Me�utim, jedan predsednik je odlu�io da,

kada se radi o zadu�ivanju njegove
dr�ave, �to je mnogo, mnogo je.

Ekvador je odbio da pla�a dugove nakon
�to je Rafael Korea do�ao na vlast.

On je drugi i tre�i put ponovo izabran,

jer je rekao 'ne, mi smo
ve� otplatili sve dugove'.

Predsednik Korea je faca. Proglasio
je dug svoje zemlje nezakonitim

i da Ekvador ne�e platiti nov�ane
obveznice u visini od 3 milijarde dolara.

Obe�ao je da �e se boriti protiv
poverioca u me�unarodnim sudovima,

i u tome je uspeo, smanjuju�i cenu
preostalih obveznica za vi�e od 60%.

Ako se zajmovi daju kako bi se ostvario
profit, da bi se razvijao biznis,

preko le�a siroma�nih zadu�enih dr�ava,
onda po me�unarodnom pravu postoji

zakonska osnova za tvrdnju
da vi�e ne mo�e� da pla�a�

posle deset godina pla�anja, pla�anja,
pla�anja, ve� si sve duplo platio.

Za to su vam potrebne voljne vlade
za suprotstavljanje bankama i MMF-u.

Predsednik Korea je smanjio siroma�tvo
u Ekvadoru, nema�tinu i nezaposlenost,

a to je mogao da uradi zato
�to je narod bio uz njega.

Ali postoji jo� jedan razlog za�to
su neke zemlje bile uspe�ne

u pobuni protiv zapadne
kontrole, a to je jaka vojska.

Jugoslavija je imala �etvrtu najve�u
vojsku u Evropi, i dok je bila ujedinjena,

niko se nije usu�ivao da je napadne. Izvor
iz srpske Vojno-bezbednosne agencije,

koji je tra�io da ostane
anoniman, mi je rekao

koliko je Srbija spremna da se
brani od spolja�njeg neprijatelja.

To nije nikakvo iznena�enje. Boris
Tadi�, jedan od prvih na mestu

ministra odbrane Srbije i Crne
Gore posle svrgavanja Milo�evi�a,

koji je kasnije postao
predsednik Srbije u dva mandata,

bio je ponosan na ono �to
je uradio za vojsku.

Iako ih je vlada nazivala stru�njacima,

guranje Srbije ka tzv. NATO
standardima je bio najve�i prioritet.

Kad neko po�ne da puca u
vas, va�e znanje engleskog

i kuckanje na kompjuteru mo�da i
ne�e biti dovoljno da se odbranite.

Vojni analiti�ar, Miroslav Lazanski je
objasnio na Radio-televiziji Srbije

za�to vojska nije bila u stanju
da na pravi na�in za�titi gra�ane

od ogromnih poplava koje
su zadesile Srbiju 2014.

Kada su ljudi po�eli da shvataju da
reforme koje im je nametao Zapad nisu u

interesu obi�nih gra�ana, Zapad je
morao da se osigura da �e narod,

njihovi lideri i mediji ostati uz
Zapad. A da bi u tome uspeo,

Zapad je nastavio da finansira
odre�ene nevladine organizacije.

Sme�no je �to se tako zovu, jer su
mnoge od tih "nevladinih" organizacija

u stvari vladine organizacije. Njih
sve finansira vlada SAD.

NVO koje su imale najvi�e politi�kog
i medijskog uticaja u Srbiji su:

Fond za humanitarno pravo koji
zvani�no vodi Sandra Orlovi�,

koja je zamenila
Nata�u Kandi�;

Centar za kulturnu dekontaminaciju,
na �ijem �elu je Borka Pavi�evi�;

Helsin�ki odbor za ljudska
prava, koji vodi Sonja Biserko;

Inicijativa mladih za ljudska
prava, �iji je direktor Maja Mi�i�;

i Centar za evroatlantske studije,
pod vo�stvom Jelene Mili�.

Mnoge od ovih NVO rade i u drugim
republikama biv�e Jugoslavije,

ali su srpski predstavnici
bili najzanimljiviji.

Srpska javnost nas odmah odbacuje i
optu�uje nas da smo NATO pla�enici.

Ko onda finansira ovaj centar?

Fondacija za otvoreno
dru�tvo u Beogradu,

Nacionalna zadu�bina
za demokratiju,

Fondacija bra�e Rokfeler,...

Nacionalna zadu�bina za
demokratiju, zatim...

Bra�a Rokfeler,...

Za dva doga�aja i NATO javna diplomatija.
- Zna�i ipak vas pla�a NATO?

Za dva doga�aja!

Od po�etka dobijamo podr�ku
�vedskog Helsin�kog odbora,

i organizacije koja se sada zove
'Fondacija za otvoreno dru�tvo'

i to je Soro�eva fondacija.

I neke vlade, kao �to je Norve�ka,
koja je vrlo prisutna u regionu,

ne poma�u�i samo
NVO sektoru, ve� i dr�avi.

Norve�ka nam je pomogla da sagradimo
novi krov, jer je proki�njavao.

Pogledajte ovo,
ovako je izgledao.

Tu su i razni humanitarni
programi, itd.

Ono �to gospo�a Kandi� nije htela da ka�e
je da njen Fond za humanitarno pravo

direktno finansiran od strane
NED, Fonda bra�e Rokfeler,

Fondacije za otvoreno dru�tvo,
USAID, Ameri�kog instituta za mir,

Balkanskog fonda za demokratiju,
Branilaca gra�anskih prava,

Fondacije kralja Boduin, a pare su dali i
Evropska komisija, misija OEBS-a u Srbiji,

ambasada Velike Britanije u Beogradu,
austrijska Kooperacija za razvoj,

kanadska ambasada u Beogradu,
nema�ka ambasada u Beogradu,

ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu,

�vajcarsko ministarstvo spoljnih poslova,
norve�ko ministarstvo spoljnih poslova

i jo� deset drugih stranih organizacija.

Na kraju krajeva, �ije interese
zastupa gospo�a Kandi�?

Interese gra�ana Srbije, koji
uglavnom ne vole njene aktivnosti,

ili sve ove strane vlade
koje joj daju novac?

Ali strani finansijeri se ne
zaustavljaju sa NVO koje sam spomenuo.

Neki finansiraju i Komitet
pravnika za ljudska prava YUCOM,

�ene u crnom, Pe��anik, Sand�a�ki odbor
za za�titu ljudskih prava i sloboda,

Gra�anske inicijative i mnoge druge.

Ne dopustite da vas prevari njihova
mantra o "ljudskim pravima".

Ovo je posebno zanimljivo s obzirom da
je Centar za kulturnu dekontaminaciju

Borke Pavi�evi� dobio
38.000 dolara od NED-a

za promovisanje javnih
debata o razli�itim temama.

Da li svi imaju pravo
na razli�ito mi�ljenje?

Neki �lanovi NVO su istovremeno
bili i �lanovi politi�kih partija,

kao Du�an Gamser, koji je
bio ekonomski savetnik

u Centru za evroatlantske
studije, a istovremeno

i me�unarodni sekretar
Liberalno-demokratske partije.

Vi ste dakle �lan politi�ke partije
i radite i u NVO? - Da, za�to da ne?

Zar ne mislite da tu
postoji sukob interesa?

- Ne, ne mislim.
- Za�to ne?

To su razli�ite stvari.

U politi�koj stranci, vi poma�ete va�im
strana�kim kolegama da do�u na vlast,

savetujete ih, radite
razne stvari u stranci,

a kad ste u NVO, radite neke stvari,
mo�da iste stvari, ali drugim metodama.

Gde je, dakle, granica izme�u
NVO i politi�ke stranke?

Zar NVO ne bi trebalo da budu korektivni
faktor nad svim nivoima vlade,

umesto da se kladi na
to ko �e do�i na vlast?

Ciljevi ovih NVO su ne�to sasvim drugo.

Svi smo se okupili oko istih vrednosti
i istih ciljeva za koje mislimo da su

dobri za Srbiju u slede�ih deset
godina i vi�e, u razli�itim grupama

i svi se manje-vi�e znamo. I kada god
primamo novog sta�istu i sli�no,

uvek ih upu�ujemo na na�u internet
stranicu, na na� manifest

i otvoreno im ka�emo da se zala�emo
za �lanstvo Srbije u NATO.

Ali to nije sve. Ove NVO ne �ekaju
da gra�ani Srbije postanu punoletni

kako bi po�eli da ih regrutuju
ili da im oblikuju mi�ljenje

o politi�kim ili dru�tvenim pitanjima.

Mi imamo puno obrazovnih
programa, du�e od deset godina,

uglavnom za srednjo�kolce i studente.
Imamo �kole za ljudska prava

koje traju deset dana, okupljamo decu
iz cele Srbije, iz razli�itih sredina,

uglavnom izaberemo tridesetoro dece.

Za deset dana, a to je vrlo intenzivan
program, oni se zaista promene,

tako �to dobijaju okosnice,
referencijalne okosnice za razmi�ljanje.

Samo treba da ih vodite, da im ka�ete �ta
je lo�e, a �ta je dobro, �ta je zlo...

znate, one elementarne stvari,

samo da im poka�emo pravac,
oni to lako prihvataju.

Da, najlak�e je isprati de�ji mozak.

Zato NVO ne tra�e vreme u obja�njavanju
ko su dobri momci na ovom svetu.

Zapad je maltene sinonim za demokratiju,
za po�tovanje ljudskih prava,

vladavinu prava, li�ne slobode.

Ma, siguran da ove NVO mogu i da budu
kriti�ki nastrojene prema Zapadu,

iako primaju novac od njih.

Da li mislim da SAD mogu da ponekad
da budu nefer prema nekome,

da, da, naravno, niko nije savr�en...
- Da li imate neke primere za to?

Da... Ne znam...
Sad mi je te�ko da

se setim nekog
primera, ali mo�da...

U redu je, ni SAD ni CIA ne
priznaju da ponekad gre�e.

SAD i CIA, pravile
su mnoge gre�ke u

pro�losti, a neprestano
gre�e i sada.

Ah, dakle biv�i direktor
CIA-e ipak to priznaje.

Ali Du�an Gamser ne mo�e da
se seti nijednog primera.

Ne znam. - Ko je sad ve�i katolik od Pape.

Po�to su organizacije "nevladine"
na papiru, �ta god da rade,

zemlje u kojoj deluju ne mogu
da optu�e SAD da to oni rade,

jer subverziju �ini
"nevladina organizacija".

Neke zemlje su ipak znale
kako s tim da iza�u na kraj.

2012. ruski predsednik Vladimir Putin je
odobrio zakon, koji je prethodno izglasan

sa ogromnom ve�inom u Parlamentu,
po kojem NVO koje primaju novac

iz inostranstva moraju da se
registruju kao "strani agenti".

Ameri�ki Stejt department je odmah
osudio taj zakon, �to je bilo malo �udno

s obzirom na to da su i
SAD donele sli�an zakon,

"Zakon o registraciji stranih
agenata" koji datira iz 1938. godine.

Dana�nja pretnja na�oj nacionalnoj
bezbednosti nije vojnim napadom,

mi poznajemo nove metode napada.

Trojanski konj. Peta kolona.
�pijuni, saboteri i izdajice.

Na� duh i na�a mentalna odbrana
moraju da dostignu najvi�i stepen

protiv onih koji �ele da
dimom zamra�e na�u viziju.

Ameri�ki zakon zahteva da grupe koje
predstavljaju interese stranih sila

u politi�kom ili kvazi politi�kom
svojstvu, da obelodane svoje veze sa

stranim vladama, kao i informacije o
njihovim aktivnostima i finansijama.

Ovaj zakon je jo� uvek na snazi u SAD.

Ako Amerika zaista predstavlja slobodu,
demokratiju i vladavinu prava,

onda bi trebalo to da promovi�e i u
Saudijskoj Arabiji. Ali oni to ne �ine.

Verovali ili ne, Saudijska
Arabija je jedina dr�ava koja

zabranjuje �enama da voze kola.

Pro�log meseca je jo� jedna �ena pogubljena

zbog optu�bi za �arobnja�tvo
i ve�ti�arenje.

Odsekli joj glavu zbog ve�ti�arenja!

54-godi�njoj �eni su odsekli
glavu jednim potezom ma�a,

a onda su Saudijski funkcioneri
obesili telo naglava�ke na helikopter

kako bi ljudi �irom zemlje videli
groteskni rezultat pogubljenja.

Zemlja u kojoj se
homoseksualnost ka�njava smr�u.

Zemlja u kojoj se
odstupni�tvo ka�njava smr�u.

Zemlja u kojoj se neverstvo
�ena ka�njava smr�u.

A �ta je sa mu�karcima? - A ne, mu�karcima
je dozvoljeno da imaju mnogo �ena.

Pogledajmo situaciju u kojoj se nalaze
�ene, one jedva da imaju neka prava,

njihova prava na obrazovanje
su vrlo ograni�ena,

ograni�ena su im i izborna prava, �to
pokazuje kakva je Saudijska Arabija.

Ali postoji jo� mra�nija strane Saudijske
Arabije, koja je bila i ostala

najve�i izvoznik islamskog
ekstremizma i terorizma u svet.

Saudijska Arabija je stvorila Al Kaidu. Sve
islamske teroristi�ke aktivnosti u svetu,

po�ev�i od 11. septembra, preko
Balija, Madrida, Londona, Damaska,

vuku korene iz Saudijske Arabije.

Opa, na osnovu ovoga �to ovaj �ovek pri�a,

Saudijska Arabija zvu�i kao u�asno mesto,

mora da je na vrhu ameri�kog
spiska terorizma.

Ne, nikako nisu na vrhu ameri�kog
spiska terorizma. Za�to?

Zato �to je Saudijska Arabija jedan od
najbliskijih ameri�kih saveznika u svetu,

zbog trgovinskih veza tamo.

Kada bi Amerikanci bili zaista iskreni
o za�titi ljudskih prava u svetu,

o demokratiji, ameri�ka pomorska
flota bi se ve� nalazila na obalama

Saudijske Arabije. To je jedan
od najgorih re�ima na svetu.

Mo�ete li da zamislite neku
NVO koju finansira SAD

kako planira datum za gej paradu u
saudijskom glavnom gradu Rijadu?

Ili da neka pank grupa
sli�na ruskom Pusi Rajotu,

upadne u d�amiju u znak pobune
protiv saudijske monarhije?

�ta mislite, �ta bi im se desilo?

Problem civilnog dru�tva koje
finansiraju stranci, nema nikakve veze

sa ljudskim pravima, a jo�
manje sa demokratijom.

U knjizi Dejvida Bitama i Kevina
Bojla "Uvo�enje demokratije",

u izdanju UNESCO-a namenjenoj mladim
demokratijama o ljudskim pravima

i politi�kim slobodama, pi�e da uticaj
jedne NVO na vlast mo�e da bude

demokratski jedino ako proisti�e
iz masovnog �lanstva,

a ne iz nagomilavanja bogatstva
i mo�i u rukama nekolicine.

U Srbiji, po njihovim
vebsajtovima ili statutima,

Centar za kulturnu dekontaminaciju
je imao 14 �lanova,

Helsin�ki odbor za ljudska
prava je imao 9 �lanova,

Fond za humanitarno pravo
je imao 8 �lanova,

a Centar za evroatlantske
studije je imao 4 �lana.

�to se ti�e finansiranja, iako su
ovim organizacijama puna usta re�i

"transparentnost", nikada nisu bili
transparentni �to se ti�e toga

koliko novca dobijaju.

Zato sam malo istra�ivao i poslao
upitnike svim sponzorima organizacija

koje sam pomenuo, pitaju�i ih
koliko su para dali organizacijama.

Par njih je odgovorilo.

A to je bio samo vrh ledenog brega.

Toliko o masovnom �lanstvu
bez gomilanja bogatstva.

Za grupu koja bi trebalo da promovi�e
demokratiju na svakom �o�ku,

i nisu bili ba� demokratski, bar
ne po standardima UNESCO-a.

Neki od ljudi koji rade za te NVO su
podr�avali potpuno prihvatanje zahteva

MMF-a, bez obzira na lekcije iz Gr�ke,
Ekvadora i mnogih drugih zemalja.

Ne smatram da nas Zapad porobljava,
mislim da nas Zapad osloba�a.

MMF nas osloba�a.

Prihvatanje zahteva MMF-a
je korak napred za Srbiju.

MMF radi za MMF. Oni ne
slu�e nijednoj dr�avi.

MMF dolazi kao le�inar.

Gurnu�e Srbiju u najve�e
dugove, eto �ta �e uraditi,

tako da �e ljudi raditi za
me�unarodne finansijske bankare.

Iako je na po�etku bio popustljiv,
prvi premijer posle pada Milo�evi�a,

Zoran �in�i� je po�eo da shvata �ta
je MMF, zajedno sa Mla�anom Dinki�em

i par drugih tzv. stru�njaka,
uradio njegovoj zemlji.

U poslednjim mesecima njegovog
�ivota, Zoran �in�i� je �ak poku�ao

da svrgne Mla�ana Dinki�a sa
pozicije guvernera Narodne banke.

�in�i� je spremio i plan
po kojem bi Srbija po�ela

da vra�a svoje dugove 2006. godine.

Ovo je �okiralo mnoge u me�unarodnim
finansijskim institucijama

i zapadnim koridorima mo�i. Na
�alost, �in�i�ev plan je prekinut.

Ubistvo Zorana �in�i�a

Zoran �in�i� je ubijen u martu 2003.
i iako je srpski sud osudio

biv�eg paravojnog vo�u Milorada
Ulemeka Legiju za ubistvo,

politi�ka pozadina ubistva
nikada nije otkrivena.

Slede�i izabran premijer, Vojislav
Ko�tunica, nastavio je putem

integracije Srbije sa Zapadom.
Ali u jednom trenutku je i on

po�eo da misli da bi mogao da
smanji dug Srbije bez posledica.

2007. godine, da, Srbija je bila u
procesu smanjivanja svojih dugova.

Do slede�e godine, Ko�tunica je oti�ao.

Nisu ga ubili, ali pomo�u
do tada nevi�ene politi�ke

i medijske kampanje protiv njega,
njegova karijera je bila gotova.

Zanimljivo je to da mnogi koji se i danas
dive �in�i�u, to �ine zbog njegovih

motivacionih govora, koji su,
iskreno, bili impresivni.

U njima je �in�i� govorio o promeni
mentaliteta, govorio je Srbima

da moraju svi zajedno da rade
na stvaranju boljeg dru�tva.

Ali malo su znali o njegovoj ogor�enosti

prema planovima Zapada za Srbiju pred smrt.

U njegovom poslednjem intervjuu,
�in�i� je govorio o Zapadu

kao nikada do tada. Ovaj intervju
je bio skoro potpuno ignorisan

u svim dokumentarcima o
�ivotu i radu Zorana �in�i�a.

Tako�e je nagovestio gde bi Srbija
trebalo da tra�i ekonomsku saradnju.

Po�to vi�e nije bilo ni �in�i�a ni
Ko�tunice, srpski dug je po�eo da raste.

Narod je bio zbunjen, upla�en.

Izgledalo je kao da su svi protiv
njega i da nije bilo izlaza.

A onda se pojavio tra�ak nade.

Jo� jedan. Jo� deset.

Dvanaest sjajnih zvezda.

Evropska unija.

Evropa prati SAD, postaje sve ve�a i ve�a.

Evrozona je dozvolila da postane
sve ve�a, bankama da postanu ve�e,

�to nije tako zdravo za regionalan svet.

Ako kontroli�ete svoju valutu,
mo�ete da se re�ite dugova.

Argentina je sjajan primer. Pre deset
godina, bila je u u�asnoj krizi,

po�tovala je sva neoliberalna
pravila, MMF, Svetsku banku,

bila je njihov �ak za primer.
I onda se sru�ila.

U su�tini su prestali da pla�aju svoje
dugove i to se zove restrukturiranje.

Tako su se oni restruktuirali, a MMF
nije mogao da natera dr�avu da pla�a.

Svi ekonomisti su predvideli
da �e se desiti katastrofa.

Nekoliko meseci je to bio ozbiljan problem,

ali je zemlja posle po�ela
ponovo da se razvija,

ubrzo dosti�u�i najvi�u stopu
rasta u Ju�noj Americi.

Evropa je bila predivno mesto.

Sada sa ovom Evrozonom, Evro-valutom,
ose�am se kao da je SAD.

A ne mislim da su zemlje u
Evropi kao dr�ave u SAD.

One nemaju zajedni�ki identitet.
Hrvat je Hrvat. Srbin je Srbin.

Isto i za Italijana, Francuza, Nemca.

Dobro, ali bih �eleo da
�ujem nekog ko �ivi u EU.

Ja �ivim u Francuskoj i nezadovoljstvo
prema EU ubrzano raste.

�esto ka�em '�ak i u Francuskoj'
zato �to je situacija gora u Gr�koj.

Gora je i u �paniji. Gora je u Portugaliji.
Gora je u Italiji.

Da, ali zar nije va�no da, ono...
pripadate negde?

Uvek se govori o dobrim standardima
u EU i da bi bilo dobro

za borbu protiv korupcije da se
ti evropski standardi usvoje.

Ja bih rekla da ako je dobro usvojiti
te standarde, onda ih usvojite!

Mislim, ako su ve� dobri, usvojite ih!
Bez obzira da li ste u EU ili ne.

Uh, to zvu�i kao puno posla. Zar ne
mo�e to da uradi neko umesto nas?

�injenica je da �lanstvo u EU
nije donelo veliki boljitak

postoje�im �lanicama kao �to je obe�ano.

U Gr�koj, pre 1981. kada je Gr�ka
u�la u Evropsku ekonomsku zajednicu,

prete�u EU, oni su bukvalno govorili
'Je��emo zlatnim ka�ikama'.

To nije bio slu�aj jer ekonomsku politiku
svih zemalja u stvari diktira birokratija.

Pogledajte �ta se desilo sa
Gr�kom koja je 30 godina u EU.

I to ne samo ovu fazu sada
sa ekonomskom krizom.

Nemamo industriju, nemamo poljoprivredni
sektor, uvozimo skoro sve,

a turizam koji imamo ne
ostavlja puno novca narodu,

to su tur-operateri, to je novac
koji opet izlazi iz zemlje.

�ove�e, ovaj lik predstavlja EU
kao nekakvu gr�ku tragediju,

mo�da EU jednostavno ne voli Grke.
A �ta je sa Hrvatima?

Oni su skoro u�li u EU i obo�avaju je!

Je l' vidite? Hrvatski
predsednik obo�ava EU.

A to je zato �to je Hrvatskoj
bolje otkako se u�lanila u EU.

Siguran sam da se hrvatski
intelektualci sla�u.

Ne, ne, ne�emo tako, hajde da
pri�amo o tome kako je EU super.

Ma daj, ne trebaju vam fabrike i banke.

Biti u EU je i dalje mnogo
bolje nego biti van nje.

E sad je dosta.

Ne�u vi�e ni re� da �ujem o tome

�ta je Hrvatska uradila da
bi u�la u EU ili o samoj EU.

Opa, to je...

Ne, mo�da... bi�e druga�ije za Srbiju.

Ma koliko se srpska vlada klanjala
svemu �to od nje tra�i Evropa,

Srbija je i dalje tretirana
kao da radi ne�to pogre�no.

Ne, ne, ne mo�ete stvarno to da
mislite, Srbiji je potrebna EU!

To je tra�ak nade, poslednja �ansa!

Tu�no je �to zemlja sa intelektualnom
snagom kao �to je Srbija,

usmerava svoju celokupnu
politiku i sve svoje nade

u ulazak u klub koji
je o�igledno ne �eli.

Dobro, 'ajde.

Barem je Srbija dobila puno
stranih investicija, zar ne?

A jedan gradi� na jugu zemlje
je nau�io lekciju o tome

koliko strane investicije
mogu da budu sjajne.

Vranje je imalo dobro razvijenu
fabriku za proizvodnju obu�e.

Osnovana 1958. godine, po�ela
je da pravi vrhunske cipele

i vrlo brzo je postala lider u
Srbiji, Jugoslaviji i na Balkanu

za �ensku i sportsku obu�u. Narod je
bio ponosan na svoju obu�arsku fabriku

i dali su joj ime "Ko�tana",
po drami Bore Stankovi�a,

poznatog srpskog pisca
koji se rodio u Vranju.

Na vrhuncu uspeha, fabrika je
zapo�ljavala 4.000 radnika

i imala je vi�e proizvodnih
jedinica u op�tinama oko Vranja.

Za razliku od Severa iz Subotice, Ko�tana
nije pre�ivela sankcije UN 1990-ih,

jednostavno je propala. Dok su neki
radnici bili dovoljno stari za penziju,

mnogi koji su jo� uvek mogli
i hteli da proizvode obu�u,

nisu mogli da na�u posao.
Onda se pojavio tra�ak nade.

2000-ih, srpski preduzetnici
su o�iveli proizvodnju obu�e

u osam fabrika u Vranju i okolini.

Kompanija San� je bila najve�a me�u
njima, zapo�ljavala je 552 radnika,

a jo� 68 firmi se bavilo proizvodnjom
ko�nih artikala i obu�e.

Tako su zaposleni gotovo svi radnici

koji su ostali bez posla
zbog zatvaranja Ko�tane.

Neke firme su primile pomo� od
SIEPA-e, Agencije za strana ulaganja

i promociju izvoza Republike Srbije,

dok su neke fabrike u
Vranju proizvodile obu�u

za evropske modne brendove poput Nero
Guardini-a i Moschino-a iz Italije,

i Louis Vuitton-a iz Francuske.

Vranjanci su dokazali da
mogu da naprave dobar biznis

i da zaposle puno radnika bez stranog
menad�menta ili investicija.

A onda je Mla�an Dinki�
dobio fenomenalnu ideju.

U trenutku kada su najve�e lokalne
firme za proizvodnju obu�e osnovale

klaster zvani "Ko�tana", postepeno
o�ivljavaju�i slavne dane starog preduze�a,

eto ga Dinki� koji dovodi
stranu firmu, italijanski Geox,

da konkuri�e lokalnim preduze�ima.

Neko bi rekao da je to fer, zdrava
konkurencija ne mo�e da �kodi.

Problem je bio u tome �to, za razliku od
lokalnih preduze�a koje su dobile oko

2.800 dolara po radniku od strane SIEPA-e,
Geox je dobio preko 12.400 dolara

po radniku, tako�e od SIEPA-e.

Ovo je naravno omogu�ilo firmi Geox
da preuzme mnoge radnike iz lokalnih

preduze�a koja su dobro poslovala, i tako
su zgrabili i profit i odneli ga u Italiju.

Doma�a obu�arska industrija nije imala
�ansu pored privilegovanog Geox-a

i njihov san da o�ive nekada�nji
ponos "Ko�tane" je po�eo da bledi.

Smatra se da je najve�a strana investicija
u Srbiji kupovina fabrike automobila

Zastava od strane Fijata. Mnogi ka�u
da je to Dinki�ev najve�i uspeh.

Me�utim, uprkos izvozu 117.000 vozila,
vrednih oko 2 milijarde dolara,

lokalna fabrika Fijata u Kragujevcu je
zaradila samo 13 miliona dolara u 2013.

Po�to Srbiji pripada 33% fabrike, ne�to
vi�e od 4 miliona je pripalo Srbiji.

S obzirom da je Srbija investirala
540 miliona dolara u tu fabriku,

ovim tempom bi joj trebalo 120 godina
da povrati ono �to je ulo�ila.

Posao je tako postavljen da
se sve proizvedi u Italiji,

dok se u Srbiji samo sklapaju delovi.

Ako Srbija tro�i novac da
bi profit oti�ao u Italiju,

zar ne bi bilo logi�nije da Srbija tro�i
taj novac tako da profit ostane u Srbiji?

Ono �to je primer Vranja pokazao je to
da doma�a industrija mo�e da uspe na

svetskom tr�i�tu ako ima
odgovaraju�u podr�ku.

Po�to su lokalna preduze�a bila
osuje�ena od strane sopstvene vlade,

nezaposlenost je ponovo po�ela da raste.

Onima koji su bili previ�e mladi za
penziju, a previ�e stari za novi posao,

izgledalo je da postoji samo jedno
re�enje za njihove probleme.

Imamo, zna�i, ste�ajce koji su se obesili,

�to ne mogu da se poprave zbog siroma�tva.

�to ne znaju kako dalje i od �ega da
stvore za porodicu neki denar za prehranu.

Ovo je Ljiljana Georgievska, iz UNIT-a,

organizacije koja se bavila
radnicima koji su izgubili posao

jer su im firme bankrotirale u
procesu privatizacije u Makedoniji.

Makedonija, biv�a jugoslovenska
republika, za razliku od svojih pandana

Slovenije, Hrvatske, Bosne, Srbije i Crne
Gore, nije iskusila ni rat ni sankcije

1990-ih. Jedini oru�ani sukob se desio
2001. kada su albanski separatisti

poku�ali da ponove kosovski scenario.

Makedonci su reagovali, NATO je
zaustavio makedonsku ofanzivu

i dogovoren je prekid vatre. Albanci
su dobili mnoge privilegije,

ali im nije dozvoljeno da se otcepe.

Desetine ljudi je ubijeno u sukobima,
ali to nije uticalo mnogo na ekonomiju.

Ah, i broj samoubistava u
zemlji je bio vrlo, vrlo nizak.

Ali ipak, sve vi�e i vi�e ljudi
se ubijalo na razli�ite na�ine.

Na najstra�nije mogu�e -
ve�anjem, bacanjem kroz prozor,

u Bitolju smo imali
slu�aj uzimanja pi�tolja

od sina policajca i
pucanjem u sebe,

imali smo samospaljivanje ste�ajca u
�tipu, to je mnogo tragi�no i mnogo te�ko.

I ja s kim god pri�am o takvim stvarima
ne mogu da ne reagujem emotivno.

U Makedoniji, u toku tranzicije, o�ekivalo
se da �e da se unapredi tr�i�te rada,

odnosno da se otvori �to
ve�i broj radnih mesta,

da �to ve�i broj gra�ana ostvari
svoje pravo na zaposlenje.

To se apsolutno nije desilo. Najve�i
broj gra�ana je ostao bez zaposlenja.

Zdravstvena reforma ili privatizacija
zdravstvenog sistema tako�e je ostavila

veliki broj gra�ana van
sistema zdravstvene za�tite,

su�tinski najsiroma�niji i
nemaju zdravstvenu za�titu.

Tako da je generalna socijalna
slika Makedonije lo�a.

Mi nemamo demokratiju. Nemamo
institucije koje rade za gra�ane.

Danas imamo relativno siroma�tvo
od 30,4%, imamo podatke iz 2011.,

a 2012. i 2013. Makedonija nije
objavila podatke o siroma�tvu.

Za�to i kako, mi samo
mo�emo da pretpostavimo.

Isto to relativno siroma�tvo 1998.
godine je bilo 19%,

dakle imamo strmoglavi rast
siroma�tva u ovoj dr�avi.

Sada moju platu ne mo�e sud da mi isplati,
�to mi firma duguje ve� 10, 12 godina.

A za jedan mesec mo�e da mi
isklju�i struju ako nemam,

a ja nemam od �ega da platim.

U 2011. godini, 37,9% gradjana nisu
mogli da plate racune za struju, vodu

i grejanje, a 56,9%, skoro 60%
gradjana su gladni u Makedoniji.

Mi, ako nas zatvore sutra, da me
uhapse, ja �u biti presre�na verujte.

Pa za mene je tamo hotel A kategorije.

Imam besplatnu hranu, imam
kakvu-takvu postelju,

nema sudova i sudskih izvr�itelja, mirne
glave sam u �etri zida i ba� me briga.

Mnogo je stra�nije to �to ne
postoji socijalni dijalog,

zbog me�anja stranaka u sindikate.

Samim time, vi nemate socijalni dijalog
koji �e da usagla�ava i prava radnika

i prava poslodavaca. Ne samo �to
mi nemamo sindikalne aktivnosti,

ne samo �to nemamo �trajkove, proteste,

mi nemamo politi�ku borbu izme�u
vlade, radnika i poslodavaca,

tropartijski dijalog koji bi doveo do
progresa za prava radnika i to je ugu�eno.

56,4% penzionera imaju
primanja ispod proseka.

A 41% primaju najni�u penziju,
a to je oko 130 evra.

Oni su 40 godina ulagali u
penzioni fond, kroz svoj rad,

a danas dobijaju samo 130 evra.

Sa tih 130 evra treba da se kupe i lekovi,
�to posle 65 godina i te kako treba,

treba da izdr�ava i unuka, sina, snaju,
ili �erku sa zetom i tako dalje.

Ima istra�ivanje fokus grupe gde je
mlad bra�ni par, sa jedno, dvoje dece,

ka�e da im je dobro ako imaju
jednog penzionera u porodici,

jer mo�e da se prehrani. A sre�ni su
ako ima dva penzionera u porodici,

onda se luksuzno �ivi.

To ukazuje na to da generacije koje treba
da imaju najve�i doprinos u dru�tvu

nisu anga�ovani na tr�i�tu rada i
�ive od penzije svojih roditelja.

Da, bilo je te�ko u Makedoniji,
i mnogi koji su nekad pripadali

zlatnoj srednjoj klasi, gledali
su na Jugoslaviju sa setom.

Ta�no imam onaj ose�aj i ta�no ljudi
priznaju da su u socijalizmu lepo �iveli.

Imali smo besplatno �kolstvo, besplatno
zdravstvo, putovali smo gde smo �eleli,

imali smo K-15, imali smo svi odmore
koje smo koristili, me�utim to danas,

na�alost, nemamo. I sada, javlja se ona
nostalgija i to je velika nostalgija,

naro�ito kod starijih generacija.

Mamini i tatini sinovi koji
se ne mu�e oko egzistencije

ne umeju da to da po�tuju.

Jaz izmedju bogatih i siroma�nih zbog
politike koja brine o blagostanju bogatih,

a ne o blagostanju siroma�nih, se pove�ava.

1998. je d�ini indeks prema kome
se ra�una disperzija izme�u

bogatih i siroma�nih, bio 28,1.

2009. je porastao na 43, �to
pokazuje da je dupliran jaz

izme�u bogatih i siroma�nih.

Najvi�a plata u Makedoniji je 185
puta ve�a od prose�ne bruto plate.

To je taj neoliberalni raj.

Ako imate para, mo�ete da kupite
zdravlje, do izvesne granice naravno.

Ve�ina dr�avnih bolnica je
bila u nefunkcionalnom stanju,

sa vrlo malim bud�etom za
opremu, pribor i osoblje,

dok su mnogi lekari tra�ili ili
primali mito da bi izvr�ili

najjednostavnije medicinske procedure.

Za operacije koje nisu mogle
da se urade u zemlji,

pacijenti su morali da tra�e donacije,

dok su se bogati le�ili u privatnim
bolnicama ili u inostranstvu.

Jedan srpski ministar zdravlja, Tomica
Milosavljevi�, iz stranke Mla�ana Dinki�a,

je sam oti�ao na operaciju u Nema�ku.

Sjajna poruka gra�anima da veruju
u doma�i zdravstveni sistem.

Da, bila je to nova epoha.

U Srbiji, posle pada Milo�evi�a,
najve�a opoziciona stranka je bila

Srpska radikalna stranka.
Njen lider, Vojislav �e�elj,

zatvoren je u Ha�kom Tribunalu, optu�en
za podstrekivanje ratnih zlo�ina

kroz govor mr�nje. Zbog ovoga je
njegova stranka postala laka meta

partijama koje su preuzele
mo� posle pada Milo�evi�a.

Sve �to su demokrate imale
da urade je da podsete narod

da ako radikali do�u na vlast,
desi�e se repriza 1990-ih.

I to je funkcionisalo
sve dok dva

glavna lidera ispod Vojislava �e�elja,
Tomislav Nikoli� i Aleksandar Vu�i�,

nisu napustili
Radikalnu stranku.

Oni su osnovali Srpsku naprednu
stranku i promenili svoju retoriku:

vi�e nisu pri�ali o Velikoj Srbiji, ve� su
zauzeli prijateljski stav prema Zapadu.

Odjednom je postalo jasno da njihove
glasa�e i nije mnogo zanimalo

vo�enje rata protiv srpskih kom�ija,
ve� im je bilo dosta na�ina

na koji su post-milo�evi�evski
politi�ari vodili dr�avu.

Naprednjaci su pobedili
na izborima 2012. godine,

formiraju�i vladaju�u koaliciju sa
Socijalisti�kom partijom Srbije,

strankom koju je osnovao Milo�evi�.
To je bila osveta za 5. oktobar 2000.

Ali, da li ne�to bitno promenilo?

Novi ministar ekonomije i finansija
je bio poznat lik. Mla�an Dinki�.

Razlika je bila u tome �to su
zapadne investicije ostavljene

u senci novog stranog investitora.
Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Na prevremenim izborima u martu 2014.

Srpska napredna Stranka je osvojila
apsolutnu ve�inu u Parlamentu.

Iako je Mla�an Dinki� zamenjen pre
izbora, ovog puta je definitivno oti�ao.

Da li je to napokon bila promena kursa?

Prvi koraci ove nove vlade su
ukazale na istu ekonomsku politiku

koju su nametnule i demokrate posle pada
Milo�evi�a, ali sa agresivnijim stavom.

Ovog puta je novi premijer,
Aleksandar Vu�i� to otvoreno nazvao

"�ok terapijom".

Sastavio je svoju vladu od
neoliberalnih stru�njaka,

�to su mediji vrlo brzo pohvalili.

A Srbi vi�e nisu toliko
verovali u demokratiju.

Izlaznost na izborima 2014.
je bila najni�a ikada.

Da li je to zna�ilo da su ljudi
izgubili nadu u promene pomo�u izbora?

Da li postoji razlog za glasanje?
Moje li�no mi�ljenje je, da,

postoji razlog za glasanje.
Jedan mali razlog.

Treba vam pet minuta da
obratite pa�nju na to.

Ali ono �to stvarno treba da se uradi je

da se promene okolnosti u kojima �e
bilo ko na funkciji morati da odlu�uje.

Mnogima je izgledalo da nema
svetla na kraju tunela.

U stvari, svetlo je bilo
bli�e nego �to su mislili.

Ameri�ka dominacija svetske ekonomije
je bila realnost posle Hladnog rata,

ali se ne�to druga�ije desilo 2010.

G20 je odr�ao samit u glavnom
gradu Ju�ne Koreje, u Seulu.

Ameri�ki predsednici su u
pro�losti bez imalo muke nametali

svoju volju u svetu po pitanju
ekonomije, ali ovog puta,

Barak Obama je dobio korpu.

Sa�injen je novi dogovor,
Seulski razvojni konsenzus,

koji je otklonio mnoge
aspekte neoliberalizma

i dao ve�u ulogu dr�avnom intervencionizmu.

Umesto da propagira �ablonska
re�enja nametnuta svima,

taj dogovor je postulirao da
pojedina�ne dr�ave u razvoju

treba same da oblikuju svoje
ekonomske reforme i politiku.

Va�ingtonski konsenzus
je zvani�no bio mrtav.

Multipolarni svet se ponovo ra�ao,
sa grupom pod imenom BRICS,

grupacijom zemalja sa
brzorastu�om ekonomijom:

Brazil, Rusija, Indija, Kina i Ju�na
Afrika i koja je izazivala Zapad.

Pa, sve te zemlje su o�igledno zemlje
koje izgledaju da ovog trenutka

imaju vrlo uspe�nu budu�nost u
ovom nestalnom svetu i nestabilnim

ekonomskim okolnostima i, znate,
pru�iti im ruku i uspostaviti

saradnju sa tim zemljama je u
interesu svake nacije, pa i Srbije.

Ali mejnstrim mediji su istrenirali
mnoge ljude u Srbiji da sko�e kada se,

na primer, �uje re� "Rusija"
i da sa prezirom ponavljaju

kako Rusija podr�ava Srbiju
samo zbog sopstvenih interesa.

Imao sam puno diskusija po tom pitanju
kada su mi neki ljudi govorili

'Oh, pa Rusija vas je podr�avala
zbog sopstvenih interesa'.

A ja sam im rekao 'Da, mo�da je tako'.

Ljudi obi�no podr�avaju druge
zbog sopstvenih interesa.

Ali za razliku od Rusije, drugi su
nas napadali zbog svojih interesa,

dok nas je Rusija podr�avala
zbog svojih interesa.

U tom slu�aju, radije bih da nas
neko podr�ava zbog svojih interesa,

nego da nas napada.
Mislim da je to logi�no.

Zaista logi�no. Ipak, velike zapadne
korporacije i neoliberalne elite

nisu bile spremne da se predaju bez borbe.

Propaganda ne dolazi sa etiketom 'Ja sam
propaganda', morate da saznate �ta je.

Zapravo, sve ono �to dolazi iz zvani�nih
izvora vrlo verovatno ima zadatak

da uti�e ili kontroli�e svest i
sve �to dolazi elitnih krugova

manje-vi�e je odraz zvani�ne doktrine.

Svest dolazi kroz obrazovanje.
Promena dolazi sa akcijom.

Ali da biste ne�to promenili na
bolje, treba vam taj prvi korak.

Mnogi misle da je to nemogu�e, da zapadne
sile to jednostavno ne bi dozvolile.

Ali revolucija protiv neoliberalizma
se nedavno desila u Evropi.

Samo �to vam mejnstrim mediji
nisu mnogo pri�ali o tome.

Pet godina �istog neoliberalnog re�ima na
Islandu, dr�avi sa 320.000 stanovnika,

je na�inilo od nje
najbogatiju zemlju na svetu.

Sve tri dr�avne banke su privatizovane
2003. godine i za tih 5 godina su pozajmile

preko 120 milijardi dolara, �to je
10 puta ve�e od islandske ekonomije.

Stvorili su mehur i sve je
izgledalo u najboljem redu.

Ali 2008. godine, Island je
video kako taj mehur puca.

Berza se strmoglavila 90% a nezaposlenost
se utrostru�ila u roku od 6 meseci.

Celokupna ekonomija se sru�ila.

Island je morao da povrati red, ali
su odlu�ili da sami na�u re�enje

kako bi popravili situaciju. Mnogi
su ih kritikovali, jer su odlu�ili

da ne slede neoliberalnu doktrinu, ali
kako je �asopis Forbs kasnije pisao:

"Kritikovana metoda Islanda za
izbegavanje ekonomske smrti je,

u stvari, uspela."

Forbes je tako�e napisao: "Umesto da
spa�avaju banke u ameri�kom stilu,

dr�ava je gra�anima oprostila hipoteke
- i ponovo sve po�ela od nule".

Dakle, umesto da dozvole
neoliberalnim elitama i bankarima

koji su uni�tili islandsku ekonomiju
da se izvuku, Island je pomislio

da ne bi bila lo�a ideja da
optu�i bankare koji su po�inili

ozbiljna finansijska krivi�na dela
�to je omogu�ilo da do�e do kolapsa.

Vlada je nacionalizovala banke,
otplatila dugove potro�a�a,

oprostila dugove vlasnika ku�a,
i poslala prestupnike u zatvor.

Jednostavno re�eno, Island je
rekao 'ne' neoliberalizmu.

Mi nismo pratili tradicionalne
preovla�uju�e finansijske dogme Zapada

u poslednjih 30 godina.
Uveli smo kontrolu valuta,

pustili smo da banke propadnu,
pomogli smo siroma�nima

i nismo uveli mere �tednje koje
mo�ete da vidite po Evropi.

I Island je odsko�io - njegova
ekonomija se razvijala br�e

i od ameri�ke i od evropske.
Promena nije nemogu�a.

U stvari, ona je apsolutno neophodna
ne samo u biv�oj Jugoslaviji,

ve� svuda u svetu. Finansijska
kriza koja se desila 2008.

pokazala je da je neoliberalizam
siguran put ka nestabilnosti,

velikoj nejednakosti i propasti.
Ali da bi promena bila delotvorna,

ona mora da ima smer, i verujem
da taj smer mo�e da se rezimira

u tri presudne mere.

1. �TITI SVOJU LOKALNU EKONOMIJU

To zna�i da se treba
otarasiti neoliberalizma.

Kapitalizam bi trebalo da
radi za nacionalnu ekonomiju,

te treba �tititi lokalnu industriju
od subvencionisanog uvoza,

�ak i po cenu kritikovanja od strane
EU, MMF, SAD i drugih bogatih zemalja.

Ono �to tako�e treba da se uradi je
ograni�iti strane investicije i investirati

u doma�u industriju i �tititi
je, po�to je to ono �to je

svaka dr�ava koja je sada bogata,
radila dok se jo� razvijala i bogatila.

Na primer, u 19. veku su SAD strogo
regulisale strane investicije u bankarstvu,

�pediciji, rudarstvu i se�i drveta, dok
su Japan i Koreja strogo ograni�avali

strane investicije u
industrijskoj proizvodnji.

U Finskoj, izme�u 1930-ih i 1980-ih,
firme koje su imale vi�e od

20% stranog vlasni�tva, bile su zvani�no
ozna�ene kao "opasna preduze�a".

Danas Singapur predstavlja
primer uspe�ne ekonomije,

ali uprkos imid�a slobodnog
tr�i�ta, ta zemlja ima jedan od

najve�ih javnih sektora na svetu koji
proizvodi oko 30% nacionalnog dohotka.

Dr�avna preduze�a su tako�e bila presudna

za ekonomije u Francuskoj,
Austriji, Norve�koj i Tajvanu.

U ve�ini balkanskih zemalja, postoje
mnoge dr�avne firme koje gube novac

i slu�e kao agencije za
zapo�ljavanje politi�kih kadrova.

Ali umesto da ih privatizuje, vlada
bi trebalo da investira u njih

i da ih na�ini profitabilnijim
radi boljitka dru�tva,

anga�uju�i profesionalne menad�ere koji
bi se brinuli o dobrobiti cele zajednice.

�ak i ako je potrebno puno vremena za to,
investirati u sebe je uvek delotvorno.

2. STVORI FUKNCIONALNU DR�AVU BLAGOSTANJA

Po neoliberalizmu, ako neko nije uspe�an,
to nije zato �to sistem ne valja,

ve� ta osoba nije dovoljno posve�ena radu.

Iako je naporan rad va�an, �ak
je i milijarder Voren Bafet,

najuspe�niji investitor 20. veka,
priznao da je dru�tvo bilo odgovorno

za veliki procenat onoga �to je stekao.

Ako me spustite u sred
Banglade�a ili Perua,

sazna�ete koliko ovaj talenat mo�e
da proizvede na pogre�nom tlu.

30 godina kasnije �u se i dalje mu�iti.

Herbert Sajmon, ekonomista i
nau�nik, dobitnik Nobelove nagrade,

ocenio je da je "dru�tveni kapital"
odgovoran za bar 90% onoga

�to ljudi zarade u bogatim dru�tvima,
kao u SAD ili u severo-zapadnoj Evropi.

A pod "dru�tvenim kapitalom", Sajmon
podrazumeva ne samo prirodne resurse,

ve� i, �to je jo� va�nije, tehnologiju i
organizacione sposobnosti unutar zajednice,

kao i prisustvo dobre vlade.

To tako�e zna�i pomaganje onima
koji su siroma�niji od drugih,

sa ciljem stvaranja dru�tva u kojem
blagostanje, obrazovanje i zdravlje

nude produktivniji ambijent
i bolji �ivotni standard.

Smatra se da ovi gra�ani koji �ive
od socijalne pomo�i su lenji,

da �ive na grba�i dr�ave. Ja sam
nekoliko puta postavila ovo kao pitanje

vladinim institucijama, da li oni
smatraju da primaoci socijalne pomo�i

�ive od te socijalne pomo�i,
ja tvrdim da to nije tako.

Oni rade na crno, skupljaju
i prodaju staro gvo��e,

skupljaju i prodaju staru plastiku

ili negde na buvljaku prodaju
stvari koje su sami proizveli.

I ako vi kao neko ko je na funkciji
poku�ate da radite njihov posao

da bi ku�i dnevno doneli 200
dinara, recite mi da li ste lenji

i da li su lenji ljudi koji se svakodnevno
bore da bi ku�i doneli koru hleba.

Ako je sistem uspostavljen da bi
vredni ljudi ostali siroma�ni,

onda to jednostavno mora da
se menja u interesu naroda.

Slavni ekonomista, Ha D�un �ang je rekao
"dobro osnovana dr�ava blagostanja

mo�e, zapravo, da podstakne
ljude da budu smeliji na poslu

i da budu vi�e, ne manje,
otvoreni za promene.

3. U�INI PROTESTE �IVOTNIM STILOM

Kada pitate prose�nog Srbina
�ta su demonstracije 1990-ih

protiv Milo�evi�a u�inile,
verovatno �e vam re�i "ni�ta".

U stvari, kao �to to svi ve� znamo,
protesti su ipak oborili Milo�evi�a.

Dakle, demonstracije funkcioni�u,
bilo da se radi o izlasku na ulice,

o gra�anskoj neposlu�nosti ili
javne kampanje za bu�enje svesti,

pod uslovom da su dobro organizovane
i sa dovoljno ube�enja.

Me�utim, ako �elite dru�tvo
koje neprestano napreduje,

promeniti ne�to jednom
nije dovoljno, �ao mi je.

�ivot je neprestana borba, a
napredne dr�ave su one �iji gra�ani

stalno poku�avaju da pobolj�aju sistem.

Nove generacije su se rodile,
one koje nisu bile umorne

od demonstracija 1990-ih, koje
su bile upoznate sa internetom

pomo�u kojeg su gledali na svoju zemlju i
na svet kroz vi�e druga�ijih perspektiva.

Dok je internet jo� bio slobodan,
mogli su da se izra�avaju

i da se me�usobno povezuju. Iako su
dru�tvene mre�e pacifikovale mnoge,

neki su to iskoristili u svoju korist
kako bi stvarali kriti�nu masu.

Mladi su po�eli da shvataju da vlada
donosi odluke u korist naroda

jedino onda kada se pla�e reakcije naroda.

Treba nam novi talas. Bu�an, jak
i nezaustavljiv talas promena.

A da biste bili deo toga, postoje samo tri
jednostavne stvari koje treba da uradite.

Pobunite se, pove�ite se, pru�ite otpor.

Ovaj film je posve�en svima koji su
podr�ali film, ali i mladim generacijama

koje �ive na Balkanu. Vi ste revolucija,
borite se za ono u �ta verujete!

prevod i obrada
SVETLANA MAKSOVI�
IGOR STEVANOVI�