All language subtitles for Težina lanaca 1 (2010)

Drago mi je da
postoji potpuna saglasnost

u vezi sa napredovanjem
ka evropskim integracijama.

Mi imamo vrlo
ambiciozne planove.

Mi smo vrlo ambiciozna zemlja,
mi smo vrlo ambiciozna vlada!

Mi imamo posebnog ministra
za evropske integracije u na�oj vladi.

Mi menjamo lice na�e zemlje
da bismo postali �lan Evropske unije!

EU �lanstvo je
na� cilj, na�a vizija.

Mi �elimo da
budemo deo Evrope.

�elimo da budemo
kolonija i otvorena zajednica.

Ko pri zdravoj pameti mo�e
da po�eli da bude kolonija?

TE�INA LANACA

Ja ne mislim da je moje rano detinjstvo
u Jugoslaviji bilo tako lo�e

uvek sam dobijao mnogo poklona,
porodica je bila bliska

i blisko dru�tvo je �inilo �iru porodicu.

To je bila kultura u kojoj su ljudi
bili upu�eni jedni na druge

brinula ih je dobrobit ljudi oko njih.
Toga u Americi, recimo, vi�e nema

ljudi su otu�eni jedni od drugih. Samo rade,
vra�aju se ku�i, a uve�e gledaju televiziju.

I mi smo gledali televiziju,
a �ak smo imali i kameru

koju sam ja kao klinac
odu�evljen filmom,

uvek poku�avao da
dr�im u svojim rukama.

Ono �to sam zapravo �eleo
bila je kamera koju je on dr�ao.

Kada je moja mama uzela
kameru da tata mo�e da do�e

promenio sam pri�u.

Bio sam lukavo dete.

Lukav k'o lisica

jedan od likova mog omiljenog
de�ijeg programa: 'Laku no�, deco.'

Ponekad bi moji roditelji
promenili kanal na skup�tinu

gde je bilo
jo� vi�e uspavanki.

I kako sam postajao
prestar za te de�ije pri�e

sve vi�e sam se radovao
letu, kao i svaki Jugosloven.

Jednomese�ni
odmor uz platu!

Kad sam ja poslednji
put imao toliko odmora...

Mi, Jugosloveni smo
to imali svake godine.

Ali, ja to nisam prime�ivao, bio sam previ�e
mlad za vreme komunisti�ke Jugoslavije.

Znam �ta sada mislite.

Komunizam?

To je me�unarodna
kriminalna zavera!

Pa, tokom decenija
pre 1989-tih

Jugoslavija je prosperirala sa godi�njim
rastom BDP-a od 6,1 procenata.

Zadovoljavaju�i standard �ivota,
besplatno zdravstvo i obrazovanje

garantovano pravo na posao, pristupa�ni
javni prevoz, stanovanje i komunalije

pismenost preko 90%,
�ivotni vek 72 godine.

Ve�ina privrede je bila u dru�tvenom
vlasni�tvu, a ne u privatnom sektoru.

Jugoslavija je bila
poseban slu�aj

jerje uspostavila sopstveni oblik
socijalisti�kog modela ekonomske aktivnosti

tj. me�avina privatnog
preduzetni�tva i industrije

u dr�avnom vlasni�tvu sa
radni�kim kooperativama

Smatralo se uspe�nom
pri�om socijalisti�kog tr�i�ta

Jugoslavija je imala ve�u stopu
rasta nego ve�ina zemalja zapadne Evrope

razvijeni sistem
socijalne za�tite

to je bilo
multietni�ko dru�tvo

koje je �ivelo
u harmoniji

i po mnogo �emu je
Jugoslavija bila model razvoja.

Moglo bi se re�i da postoji ne�to
zaista posebno u vezi sa ovom zemljom.

I za�to su ljudi prolili
toliko krvi oko nje?

Ko je ovde kriv?

Pre nego �to nastavim,
da vidimo gde se nalazimo?

Jugoslavija se nalazila
izme�u Gr�ke, Italije, Rumunije

i bila je naseljena Srbima, Hrvatima, bosanskim
Muslimanima, Slovencima i Makedoncima

koji su svi Sloveni; a tu su
i Albanci, Ma�ari i druge manjine.

Njihova zemlja je bila
rezultat duge borbe za ujedinjenje

kako bi pokazali svetu �ta mogu
da postignu kad rade zajedno

bez obzira na to
�ta se desilo u pro�losti.

Kroz istoriju, ova ideja je bila trn u
oku mnogih imperija i svetskih sila

Ideja je bila da ju�ni Sloveni
ne bi trebalo da ostanu slabi

podeljeni narodi koji me�usobno
ratuju ili postaju plen imperija

Srbi su izgubili slobodu po�to
su ih Turci napali 1389. godine

na Kosovo polju.

Gubitak dr�avnosti, koji je
trajao nekoliko vekova,

za Srbe je proizveo sna�no
utemeljenje mita o Kosovu.

Novinari do�u u Srbiju i pitaju se: 'Za�to ste
vi Srbi toliko ludi da slavite izgubljenu bitku?

Kada govorite o Boju na Kosovu, uvek ka�ete
kako je to bila velika bitka, ali ste je izgubili.

Da li ste vi mo�da
mazohisti? Je l' vam ne�to fali?'

Aja ka�em: 'Dali ste ikada �uli
za Alamo? Da li se se�ate Alama?

Da li ste �uli za Masadu?

Gde su se Jevreji branili do smrti
i na kraju izvr�ili samoubistvo

da ne bi pali
u ruke neprijatelja?'

Zbog otpora prema Turcima, Srbi su
proganjani i podvrgnuti u�asnim mu�enjima.

'Mi smo bili �rtve neverovatnih muka.
Bili smo bi�evani, lin�ovani, probadani.

Nabijali su nas na kolac.
Da li znate �ta to zna�i? To zna�i

Zao�tren kolac je bio nabijan kroz va� anus,
guran kroz va�e telo tako da iza�e kroz le�a

a da ne povredi vitalne organe. Bili su
eksperti, osmanlijski eksperti su ovo radili.

Dakle, vi ste bili probodeni kao �to je
Hrist bio razapet na krstu da bi patio.

Bilo je na�ina da se ovo izbegne
prihvatanjem muslimanske vere!

I mnogi su to u�inili
jer nisu imali izbora.

Tako je deo slovenskog naroda pre�ao u Islam
dok je drugi deo zadr�ao pravoslavnu veru.

S druge strane, dr�avna religija
Austrijskog carstva je bilo katoli�anstvo

pod �iji uticaj je
potpala hrvatska populacija.

Kada je Austrougarska
protivzakonito anektirala Bosnu

i njeno veliko jugoslovensko
stanovni�tvo 1908. godine

jugoslovenski san je
bio ugro�eniji nego ikad.

Me�utim, grupa jugoslovenskih
nacionalista, 'Mlada Bosna'

koja je uklju�ivala Srbe, Muslimane i Hrvate,
odlu�ila je da �to je mnogo, mnogo je.

Mlad �ovek, mo�da ste
�uli za njega, Gavrilo Princip

ubio je austrijskog
prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu.

Kasnije je zabele�eno
da je rekao:

'Ja sam jugoslovenski nacionalista
koji te�i ujedinjenju svih Jugoslovena,

mi moramo da se
oslobodimo od Austrougarske.'

Ubijanje njihovog prestolonaslednika
je, dodu�e, razljutilo Austrijance

a sada su imali povod da napadnu
poslednje slovensko upori�te: Srbiju.

Ali to nije bio pravi razlog za napad.
Austrijanci i Nemci su imali plan

da pro�ire svoju imperiju na istok. Rat je bio
jedini na�in na koji su to mogli da postignu.

Na po�etku Prvog svetskog rata,
grupa jugoslovenskih politi�ara

izbegla je iz Austrougarske i formirala
Jugoslovenski odbor u Londonu

da bi prikupila novac za
ostvarenje jugoslovenske ideje.

Pred kraj rata, Odbor se susreo
sa srpskom vladom na Krfu

i proglasili su da su Srbi, Hrvati i
Slovenci 'isti, po krvi, po jeziku

po ose�anju svog jedinstva, po
celovitosti teritorije na kojoj zajedno �ive

po zajedni�kim �ivotnim interesima
svog nacionalnog opstanka

i svestranog razvitka
moralnog i materijalnog �ivota'.

Bilo je to ono �ega su se
Austrougarska i Turska pla�ile.

Stari svetski poredak je nestao
Jugosloveni su najzad dobili svoju zemlju!

Kraljevina Jugoslavija je na�alost
kratko trajala, zato �to se spremao novi rat

do sada nevi�enih razmera.
U nadi da �e sa�uvati Jugoslaviju od rata

jugoslovenski princ Pavle je potpisao
Trojni pakt sa Nema�kom 1941. godine

Ali to se Britancima nije svidelo,
pa su podr�ali vojni udar u Beogradu

kao i narodnu pobunu protiv pakta.
Britanci su sad bili sre�ni, ali ne i Hitler.

On je, zapravo, bio toliko besan da
je �eleo da zbri�e Jugoslaviju sa mape!

Jugoslavija je napadnuta
sa svih strana.

Jugoslavija je tada podeljena na 12 delova,
od kojih su neki pripali fa�isti�koj Ma�arskoj

neki fa�isti�koj Italiji. Makedonija
je pripala Bugarima i Albancima

a Srbija je okupirana od strane
Vermahta i njom su vladali Nemci.

Hrvatska i Bosna su ujedinjene
u hrvatsku fa�isti�ku dr�avu

pod vladavinom usta�kog re�ima.
To se zvalo Nezavisna dr�ava Hrvatska.

Ideja iz 1941. godine je bila da
Hrvatska bude neka vrsta kondominijuma

za nema�ku
silu na Balkanu.

Hrvatski fa�isti su bili brzi u uni�tavanju
svih nehrvatskih elemenata u dr�avi.

Da li znate �ta je to zna�ilo?
Sezona lova na Srbe je po�ela!

Da, Hitlerova �ema
istrebljivanja je primenjena i ovde

te su stotine hiljada Srba,
ali i Jevreja i Roma ubijeni

ve�ina u �etvrtom po veli�ini koncentracionom
logoru u Evropi Jasenovcu.

Sveukupno je ubijeno
609.009 ljudi u Jasenovcu.

Hrvatski fa�isti�ki re�im, usta�ki
re�im, imao je jednu karakteristiku

koja je bila posebna; a stvar je u tome
da je u pitanju bio klerofa�isti�ki re�im.

Katoli�ko sve�tenstvo je
bilo deo politi�ke diktature.

Oni su bili u vrhu vlade, a bili su
tako�e u vojsci i koncentracionim logorima.

Bili su u Jasenovcu. Neki od
direktora logora bili su sve�tenici.

U pore�enju sa hrvatskom inkvizicijom
za vreme Drugog svetskog rata

�panska inkvizicija je
izgledala kao de�ija igra.

Papa Pije je podr�ao ovaj fa�isti�ki re�im;
vrhovi Vatikana su znali �ta se tamo doga�a

Na drugoj strani, monarhisti, verni kruni,
zvani �etnici, odlu�ili su da reaguju.

�etnici su bili pokret otpora,
koji, iako su sebe proglasili

Jugoslovenskom vojskom u otad�bini,
bili su sastavljeni isklju�ivo od Srba.

Me�utim, posle krvave nema�ke
odmazde u Srbiji na jesen 1941. godine

�etnici su smatrali da je nastavak
oru�anog otpora po svaku cenu

u situaciji kad su Nemci za jednog
svog mrtvog vojnika ubijali 100 Srba

bio ravan porazu
i samouni�tenju.

Zapad nije mario za ovo, oni su
samo �eleli mrtve Nemce

Tako je sva pomo�
�etnicima preusmerena na borce

koji su uspeli da neutrali�u sve
ostale grupe. Jugoslovenski Partizani!

Komuniste, sa�injene od
�lanova svih nacionalnosti

je predvodio �ovek koji se zvao Tito. 1943.
godine, Tito je proglasio novu Jugoslaviju

koja je oslobo�ena dve
godine kasnije. Tito, ako ni�ta drugo

bio je briljantan u politi�kim igrama
sa velikim silama, �to je bilo presudno

da Jugoslavija izvu�e korist
za sebe i bude nezavisna.

Va�no je re�i da Tito nije
bio samo vo�a, on je bio brend

po�tovan u celom svetu.

Bio je jedan od osniva�a Pokreta
nesvrstanih. A za�to su oni bili va�ni?

Oni su bili tampon-zona izme�u
velikih sila koja je ovima omogu�avala

da govore o stvarima o kojima se
ina�e nije moglo otvoreno razgovarati.

'Tito se nada da �e nastaviti da hoda
du� obe strane ulice - isto�ne i zapadne.'

Titova �vrsta ruka
o�uvala je zemlju u jedinstvu.

Kada je on umro 4. maja 1989.,
mnogi u Jugoslaviji su plakali...

mo�da ne toliko za njim
koliko zbog same Jugoslavije.

Njegova sahrana je bila najve�a
sahrana jednog dr�avnika u istoriji.

Onda su stvari po�ele da idu nizbrdo
kada je Jugoslavija zapala u dugove

kod inostranih poverioca
ubrzo posle Titove smrti.

1984., dok su o�i sveta bile uprte
u Sarajevo gde su se odr�avale

Zimske olimpijske igre, Reganova
administracija je u tajnom dokumentu

specifi�no ciljala jugoslovensku ekonomiju.
Direktiva nacionalne bezbednosti br. 133

proklamovala je da �e
'politika SAD promovisati trend

ka jugoslovenskoj
slobodnoj tr�i�noj ekonomiji.'

I to je bilo u skladu sa predhodnom
politikom koja je svim snagama nastojala

da izdejstvuje tihu revoluciju
da bi zbacila komunisti�ku vladu.

To izaziva niz drugih inicijativa,
od kojih ve�ina nije objavljena.

Direktiva jednostavno podrazumeva da ono
�to bi Sjedinjene dr�ave �elele da postignu

je da Jugoslavija odustane
od socijalisti�ke ekonomije

i postane ekonomija slobodnog
tr�i�ta po ugledu na zapad.

Dok je Sovjetski sistem bio na izdisaju,
1988., Va�ington nije gubio vreme

i slao je savetnike u Jugoslaviju iz
neprofitne organizacije pompeznog imena

Nacionalna zadu�bina za demokratiju,
ili NED

Dobro jutro i dobrodo�li.
Lepo je biti sa vama ovde

da proslavimo osnivanje programa
sa vizijom i plemenitim ciljem

NED je odraz ameri�ke vere
u demokratske ideale i institucije

Me�utim, Alen Vajnstin, koji je
u�estvovao u stvaranju ove organizacije

rekao je Va�ington postu 1991.
da 'mnogo toga �to mi radimo danas

CIAje radila tajno pre 25 godina', tj.
NED je, ustvari, bila satelit CIA-e.

Umesto da CIA iza kulisa poku�ava da
tajno manipuli�e dr�avne procese

tako �to bi davala
pare ovamo i instrukcije onamo

Oni su dobili polugu sa strane,
od te organizacije NED.

Tako je NED po�eo da sa izda�nim
podmi�ivanjem u svakom kutku Jugoslavije

finansiraju�i opozicione grupe,
potkupljuju�i mlade, gladne novinare

pune snova o novom �ivotu, i
daju�i novac opozicionim sindikatima

pro-MMF ekonomistima i
organizacijama za ljudska prava.

Nacionalna zadu�bina je
tako�e kontrolisala i finansirala

Centar za me�unarodno privatno
preduzetni�tvo koji je dalje finansirao G-17.

Ko su bili G-17?

Oni su bili nevladina organizacija
sastavljena od 17 ekonomista

promotera slobodnog tr�i�ta,
od kojih su tri vode�a �lana

bili �lanovi Me�unarodnog
monetarnog fonda i Svetske banke.

Koordinator G-17, profesor
Veselin Vukoti�, usko je sara�ivao

sa Svetskom bankom, i kao Ministar za
privatizaciju u vladi premijera Ante Markovi�a

bio je odgovoran za bankrotni program
koji je pod vodstvom Svetske banke

doveo jugoslovensku ekonomiju
do kolapsa u periodu od 1989. do 1990.

Ostali �lanovi G-17 rade
kao konsultanti za Svetsku banku

i prisustvuju njihovim sastancima.
2002. godine su formirali politi�ku stranku u Srbiji

i od tada, iako su na svim
izborima dobijali izme�u 7% i 11% glasova

G-17 je kontrolisala ministarstva
finansija i ekonomije u Srbiji.

Ovo nije samo grupa
ekonomista. To je mre�a.

MMF i Svetska banka koriste ovu
mre�u da Jugoslaviji nametnu svoju politiku.

I kako to oni �ine?

Prvo, oni zahtevaju da vlada
odustane od svih dru�tvenih programa

subvencionisana hrana ili stanovanje,
besplatan prevoz i zdravstvo.

Znate i sami... one stvari koje vam
u su�tini nisu potrebne. Napolje kroz prozor.

Smanjite potro�nju javnog sektora,
smanjite plate, smanjite zaposlenost

napustite radni�ko
samoupravljanje, drugim re�ima

tra�ite da va�i ljudi
rade vi�e za manje pare.

Drugo, ekonomskom manipulacijom
i novim zakonima prisile preduze�a

dru�tvena i privatna
da bankrotiraju.

Svetska banka opisuje ovaj
postupak kao mehanizam 'okida�a.'

To je njihov termin. Oni ka�u da mi treba
da izazovemo bankrot jugoslovenske industrije.

Onda ova preduze�a preuzme
mali broj specijalizovanih preduzetnika

i ostale mo�ne inostrane ekonomske interesne
grupe. Oni pokupuju ta preduze�a bud�asto.

Poverioci su jednostavno mogli da
preuzmu ova preduze�a u roku od 45 dana

i preduze�e je ili moralo
da bude likvidirano ili privatizvano.

Ovo se zove Privatizacija kroz likvidaciju.
Evidencija Svetske banke potvr�uje

da pod direktivom Vukoti�a, od januara 1989.
do septembra 1990. godine

preko 1190 industijskih
firmi je uni�teno.

�ivotni standard je opao za 18%
izme�u januara i oktobra 1990. godine.

Taj pad je pove�ao nezaposlenost na 20%,
te produbio tenziju me�u republikama.

Osiroma�ena je populacija kroz
ove sveobuhvatne mere reformi MMF-a

zbog �ega je do�lo do porasta
dru�tvenih i etni�kih tenzija.

Tako ste dobili nezadovoljstvo
svakoga na svakom koraku

i svi su tra�ili krivca.

U o�aju, predsednik vlade,
Markovi�, posetio je Va�ington

gde se sastao sa predsednikom Bu�om. Markovi�
je rekao da su rastu�e tenzije me�u narodima

posledica drakonskih
ekonomskih mera i privatizacije

te je zatra�io milijardu dolara pomo�i,
i dodao: ako pomo� ne stigne, bi�e problema.

A svi znamo da Amerikanci
nisu �eleli nikakve probleme.

Novembra 1990. godine, predsednik
D�ord� Bu� je oti�ao u Kongres

gde je izvr�io pritisak da se
izglasa Zakon o stranim izdvajanjima

koji je zahtevao da sva pomo�
Jugoslaviji bude obustavljena.

Ovaj zakon je tako�e naveo da,
ako neka od republika Jugoslavije

�eli dalju pomo� od Amerike, mora
da se otcepi i proglasi nezavisnost.

Razumete? Ovo nije teorija
zavere, nije moja spekulacija

nije moja analiza, to je
dr�avni zakon. Dr�avni zakon!

On je zahtevao da procedura
izbora i rezultati u svakoj od republika

budu priznati od strane
vlade Sjedinjenih dr�ava.

Zahtevano je da republike
ne odr�e nacionalne izbore

ve� da se izbori odr�e
samo u pojedina�nim republikama.

Naravno, pomo� bi i�la pojedina�nim
republikama. I kad je pomo� data

ona je data grupama koje je ameri�ka
administracija smatrala 'demokratskim'

tj. malim desni�arskim, ultranacionalisti�kim
a �ak i fa�isti�kim strankama.

Raspad Jugoslavije nije bila
posledica postoje�ih unutra�njih podela.

Te unutra�nje podele su bile
pove�ane zbog spoljne intervencije.

Do 1991., inflacija je dospela
do 200% i jugoslovenska vlada

nije bila u stanju da otpla�uje
ogromne kamate na inostrane kredite

niti da organizuje kupovinu
repromaterijala za industrijsku proizvodnju.

Poverenje je uni�teno i optu�be
su plju�tale sa svih strana.

Saradnja izme�u republika i
centralne vlade u Beogradu je nestala.

Republike nisu
dobijale novac od federalne vlade,

niti su republike slale poreski novac,
tako da se cela fiskalna struktura raspala

i republike su ostavljene da se same
snalaze i tako je nastao novi oblik nacionalizma.

Kao �to su Amerikanci zahtevali,
vi�epartijski izbori su sprovedeni

i ekonomija je bila u centru politi�ke debate,
te su nacionalisti�ke i separatisti�ke koalicije

pobedile komuniste u
Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji.

A u republikama koje
su radile jedna drugoj o glavi

i ekonomija i nacija su se
zajedno na�le na pogubnoj nizbrdici.

Naravno, lokalni politi�ari
su radili na tome da smire ljude.

Narodu je bio potreban heroj da ih spasi,
neko ko bi nosio njihove interese u srcu

Umesto toga, oni su
dobili ove likove.

1991., odr�ani su izbori u
jugoslovenskoj republici Bosni

Alija Izetbegovi�, koji je sara�jivao
sa nacistima u 2. svetskom ratu

bio je kandidat koji je imao islamsku
viziju za prete�no hri��ansku Bosnu

kao �to je propagirao u svojoj
malenoj knjizi gde je napisao:

'Nema mira ni koegzistencije izme�u
islamske vere i neislamskih institucija.'

Alija je na izborima izgubio od
umerenog muslimanskog lidera Fikreta Abdi�a.

Ipak, neuspeh nije zaustavio na�eg Aliju,
pa je napravio sporazum sa Fikretom

tako da Alija bude predsednik,
a da za godinu dana napusti tu funkciju.

Me�utim, br�e nego �to mo�e
da se izgovori 'Islamska deklaracija'

Alija je uspeo da se njegova
funkcija produ�i zbog krize

po�to ne mo�ete imati borbu oko
vlasti u tako tragi�nim vremenima.

U stvari, Alija je imao veliku �ansu da spre�i
rat, kada je potpisao Lisabonski sporazum

1992. godine, na osnovu kojeg
bi Bosna bila konfederacija tri regiona.

Aliji se ovo nije svidelo,
on je �eleo svu vlast za sebe.

Na njegovu sre�u, ni Amerikancima
se nije dopala ova mirovna ideja.

Tako je ameri�ki ambasador u Jugoslaviji,
Voren Cimerman, stupio na scenu.

Moj kabinet je bio na tom sastanku
sa Cimermanom i Izetbegovi�em.

Izetbegovi� se upravo vratio
iz Lisabona, i Cimerman mu ka�e:

Vi biste mogli da dobijete mnogo vi�e od
ameri�kog priznanja ako samo malo pri�ekate.

Ljudi iz mog kabineta su mi rekli da
je u tom trenutku Alija bio vrlo iznena�en.

'Ako ti se ne svi�a sporazum,
za�to potpisati?'

Alija je poslu�ao ameri�ki
savet i povukao svoj potpis

u�vrstio je svoju vlast i Amerikanci su to priznali.

Jo� jedan lik koji je ba� voleo
svoju mo�, bio je �uveni Slobodan Milo�evi�.

Sloba, kako ga je zvao narod, znao je
kako da koristi taj narod i dobije ono �to �eli.

Uz malo sre�e i pomo�i svog bliskog
prijatelja Ivana, predsednika Srbije

Sloba je poslat na Kosovo 1987. gde su
se Srbi ose�ali ugro�enim zbog Albanaca.

U toku jednog sukoba sa policijom,
jedan Srbin je pitao Slobu za�to ih policija bije.

Sloba je tada s
pravom odgovorio.

Tako je postao
zvezda preko no�i, za�titnik svih Srba!

Me�utim, slu�aj sa policijom
je bio samo lokalnog karaktera

Ovom liku je bila potrebna ve�a scena. Po�to
je bio jako zahvalan svom prijatelju Ivanu

maknuo ga je s mesta predsednika.
Deset godina kasnije ga je i ubio.

Mo�da mislite da se Sloba, nakon
�to je postao novi predsednik, smirio.

Ali ne, on je i dalje �udeo za
ve�om scenom, i gle' sre�e

veliki jubilej se pribli�avao.

Srbi su proslavljali 609 godina od bitke
na Kosovu, sr� njihove istorije i kulture

vijorile su se zastave,
srpske, jugoslovenske, ameri�ke

pa i kanadske, pevale su se patriotske pesme...
Sloba se popeo na scenu da bi odr�ao govor

kojeg je Zapad opisao kao
nacionalisti�ki poziv na rat, i raspalio mase.

Dobro, mo�da i nije bio tako zapaljiv
govor ali bar su operski peva�i

posle govora bili prili�no kul.

Me�utim, ako mislite da
je ovaj lik imao velike ambicije

�ta onda re�i o liku kojeg
su upore�ivali sa Isusom Hristom?

Majko mila. Spasilac hrvatskog
naroda, Franjo Tu�man.

Opu�teno. Franjo je po�teno pobedio na
izborima, ali ljudi oko njega nisu ba� bili ve�ti

u prikrivanju onog
�to �e se kasnije desiti.

�ak mu ni
ovi ne veruju.

Franjina vlada se hitro
naoru�ala nelegalnim putem.

Jel'? A �ta je s ovim?

Izgledalo je kao da je rat bio
jedina opcija. Ipak, velik broj gra�ana

je jednostavno
rekao 'NE'.

'Mi samo ka�emo
da date �ansu miru!'

Jugosloveni su se bojali da izgube
mnogo toga ako bi se Jugoslavija raspala.

Pedeset godina su rasli i
�iveli zajedno, sklapali brakove

a centar svega ovoga je bila
Bosna, sa me�ovitom zajednicom

Muslimana, Srba i Hrvata -jednom
re�ju, mala Jugoslavija.

Masovne antiratne demonstracije
su odr�ane u Sarajevu, koji je imao

najve�i procenat me�ovitih brakova,
sa porukom politi�arima:

'Nemojte �rtvovati mir radi
ostvarivanja politi�kih ambicija!'

Ali, bez ve�ih interesa da se odr�i
celovita Jugoslavija, politi�ari su odlu�ili

da po�alju svoju
poruku demonstrantima.

Slovenija i Hrvatska su prve odlu�ile da
mirnodopski pregovori ne idu njima u prilog.

Jednostrano su proglasile
nezavisnost 1991. godine.

Bosna je bila slede�a, 1992.
Sve ih je ubrzo priznao i zapad.

Kada je Bela ku�a objavila da
�emo priznati Sloveniju, Hrvatsku i Bosnu

mi u Stejt Departmentu nismo imali pojma
kakva �e odluka biti pre nego �to je objavljena

�to je vrlo neobi�no.
Ja sam bio direktor kancelarije

niko na vi�em nivou nije imao
predstavu �ta �e Bela ku�a da odlu�i.

Zato mo�emo da ka�emo
da je odluka bila politi�ke prirode

da nije bila bazirana na pa�ljivoj
analizi mogu�ih posledica takvog priznavanja.

U su�tini, bio je to siguran
na�in da konflikt postane neizbe�an.

Pitanje je bilo, da li bi
ljudi naseli na to?

Naravno, kao �to nas je istorija nau�ila,
lako se mo�e mobilisati javno mnjenje

u prilog sukoba i vratiti
mentalitet iz 2. svetskog rata

u kojem su svi Srbi �etnici, a svi
Hrvati usta�e. Tvrdokorna propaganda!

Da, sve propagande su bile iste.

Nije bilo zvani�ne vojne mobilizacije,
sve se zadr�alo na dobrovoljnoj bazi.

Me�utim, jedan �ovek, koji je mogao da
izmeni stvari, video je �emu to ludilo vodi.

Zvao se Josip Kir.

Kada su Srbi postavljali
blokade na putevima da bi kontrolisali

pristup delovima teritorije nastanjene
Srbima, Josip Kir, koji je bio Hrvat

odlu�io je da ove
probleme re�i na miran na�in.

Kir je polako postajao
prepreka HDZ-u i morao je biti uklonjen.

Ko je naredio ubistvo,
ostalo je neobja�njeno.

Da, rat je po�eo, a
najbolje ga opisuju dve re�i:

Etni�ko �i��enje

Pojam, me�utim, nije nov na Balkanu,
jer je prvi put kori��en u 2. svetskom ratu

da objasni kako su Usta�e �istile Hrvatsku
od nepo�eljnih etni�kih elemenata: Srba i Jevreja.

90-ih je to se�anje bilo duboko
ukorenjeno u nacionalnoj svesti Srba.

Franjo nije mario za to, jer
je znao da ima podr�ku pravih ljudi.

Nema�ki Ministar inostranih
poslova Hans Ditrih Genser

u svakodnevnim kontaktima sa
Zagrebom, odobrio je hrvatsko otcepljenje

i zapravo vr�io pritisak na svoje zapadne
saveznike da priznaju Sloveniju i Hrvatsku.

Nema�ka srbofobija je bila
geopoliti�ka u smislu 1914. i 1941.

Taj kontinuitet se tako�e
odrazio i na naklonost skoro do sr�i

prema Hrvatskoj i Sloveniji, koje su,
ne zaboravimo, pripadale nema�kim

kulturolo�kim i dr�avnim
strukturama stotinama godina.

Postojao je jedan problem
u njihovom planu - Srbi

koji su bili konstitutivan
narod u Hrvatskoj.

To je zna�ilo da nijedna odluka o
Hrvatskoj, nije mogla da se donese bez Srba

po�to su Srbi i Hrvati
imali jednak status. Uprkos tome

Srbe je po�ela sve vi�e
da diskrimini�e hrvatska vlada.

Mnogo ljudi je bilo odmah
ubijeno ili im je pre�eno.

Ljudi su izgubili posao. I to ne samo Srbi,
ve� i Hrvati koji su bili u braku sa Srbima

bili su izlo�eni
sli�nim diskriminacijama.

Franjo je sve to vrlo dobro znao.
I, �ta je on u�inio? Napisao je novi Ustav.

Po ustavu je Hrvatska zemlja Hrvata. To je
automatsko ustavno etni�ko �i��enje.

Uspostavljanjem takvog Ustava,
Franjo je prekr�io jugoslovenski Ustav

kojeg je on smatrao neva�e�im, ali je ipak
hteo da sa�uva unutra�nje jugoslovenske granice.

Srbi su imali
druga�iju ideju.

Ono �to su hrvatski Srbi �eleli je da imaju
kontrolu nad teritorijama koje su naseljavali

svoju samoupravu, �kole, pravo na o�uvanje
jezika, kulture i nacionalnog identiteta.

Hrvati su �eleli to isto, ose�aju�i
se ugro�enim od strane onoga

�to je sada Zagreb prikazivao
kao srbo-jugoslovenskog d�ina.

Srbi su razmi�ljali ovako: Pa dobro,
ako Hrvati mogu da se otcepe od Jugoslavije

za�to ne bi Srbi mogli
da se otcepe od Hrvatske?

Na kraju krajeva ista stvar se desila
u Americi za vreme Gra�anskog rata.

Kada se Vird�inija otcepila od
Sjedinjenih dr�ava, severozapadni deo dr�ave

se otcepio od Vird�inije da formira
Zapadnu Vird�iniju koja je bila verna Uniji.

Kada sam stigao u Hrvatsku,
kada smo vr�ili inspekciju fronta

ti ljudi su mi rekli kako su to
bili obi�ni hrvatski seljaci, znate, patriote.

I JNAje bila ta zastra�uju�a
sila koju su oni uspevali da pobede.

Svo oru�je koje su imali, oni
su tvrdili da su oteli od JNA.

Ta pri�a je mo�da mogla da upali kod
nekog drugog, ali ja sam gledao okolo

i po�to sam znao ko je pravio
pojedine kala�njikove, primetio sam da oru�je

koje su posedovali ovi momci po�ev�i od
pu�komitraljeza to snajperskog naoru�anja

sve je bilo napravljeno
u Isto�noj Nema�koj.

Iako Hrvatska nikada zvani�no nije
priznala da ih je Nema�ka naoru�avala

odlu�ili su da se zahvale
Nemcima pesmom, na nema�kom.

Znate, da samo Nemci
mogu da razumeju.

Hvala Nema�koj, moja du�a je u plamenu.

Hvala Nema�koj, za taj divan poklon.

Ukoliko sledite tu loptu sko�i�u,
nedavno je Hrvatska je poklonila

vi�ak od 4 do 5 hiljada kala�njikova
avganistanskoj nacionalnoj armiji.

To nije vi�ak, oni zapravo skrivaju
oru�je koje je slu�ilo za ubistvo.

Srbi su imali vi�e nego dovoljno oru�ja
i jedva su �ekali da potuku hrvatsku vojsku.

Hrvatski grad Vukovar bio
je pod opsadom 87 dana

koja se zavr�ila Pirovom
pobedom srpskih snaga.

Za�to Pirovom? Pa, zato
�to su oni uni�tili ceo grad.

Jeziv primer kako je teritorija iznenada
postala va�nija od ljudi koji �ive na njoj.

Iako su bili ispranih mozgova
veruju�i da rade pravu stvar

neki ljudi su se probudili
i shvatili �ta se doga�a.

Milan Levar, Hrvat koji je odlu�no
�eleo da za�titi svoj grad Gospi� od Srba

me�u prvima se pridru�io
novoformiranoj hrvatskoj vojsci

ali se ubrzo razo�arao posle
jednog nare�enja koje je dobio.

Njegova borba ga je dovela do
Me�unarodnog krivi�nog suda gde je svedo�io.

Posle toga, me�utim, ekstremni elementi
u Hrvatskoj su re�ili da u�utkaju Milana Levara.

Umesto da gradi bolje
odnose bazirane na poverenju

izme�u dve zara�ene
strane u Hrvatskoj, 1992. godine

Pentagon je bio zauzet objavljivanjem
svoje imperijalisti�ke hegemonije

preko 'Strate�kog odbrambenog plana.'
Prema Njujork Tajmsu iz 1992.

ovaj dokument tvrdi da je
jedina opcija Sjedinjenih Dr�ava

da nametnu potpunu svetsku dominaciju,
dodavaju�i da ni jedna druga zemlja

nema pravo da te�i ka ulozi
lidera, �ak ni kao regionalna sila.

SAD su jednostavno videle
sebe kao vode�u silu u unipolarnom svetu

i smatrali su da
mogu da rade �ta ho�e.

Jugoslavija se morala uni�titi.
A nije bilo boljeg simbola za Jugoslaviju

od njene centralne republike Bosne.
Izbio je rat, najkrvaviji sukob u Evropi

nakon 2. svetskog rata.

Gra�anski rat.
Gra�anski rat je najgora vrsta rata.

Tu se bore bra�a protiv bra�e,
porodice se dele i me�usobno bore

to je stvarno
najgadnija vrsta konflikta.

Srbi su hteli da imaju konrolu nad
teritorijom koja je bila nastanjena Srbima

uklju�uju�i delove koji
su bili od strate�kog zna�aja za njih.

Hrvati su �eleli isto, dok su bosanski
Muslimani, ili Bo�njaci, kako se danas zovu

hteli sve. Da bi to postigli, bosanska vlada,
koja je sve vi�e zastupala bo�nja�ke interese

po�ela je da prima
pomo� od Amerikanaca.

Avioni su tajno sletali
na aerodrom u Tuzli.

Amerikanci su po�eli da odobravaju
isporuke oru�ja bosanskim Muslimanima.

Ameri�ki predsednik Klinton
kasnije je priznao u svojoj knjizi

da Amerikanci nisu primenjivali
embargo na oru�je. Ali to nije sve.

Aliji su tako�e stotine
mud�ahedina ponudili svoju pomo�.

Ma hajde, ko bi
odbio ove momke?

Srbi su, s druge strane,
zavisili od pomo�i iz Beograda.

Po�to je Jugoslovenska
armija bila �etvrta po snazi u Evropi

Zapad je reagovao da bi zaustavio
Beograd u pomaganju Srba u Bosni.

Tako su, u maju 1992. godine, uvedene
sankcije onome �to je ostalo od Jugoslavije

Srbiji i Crnoj Gori.

Do oktobra 1993., 90% doma�e
proizvodnje lekova je stalo.

Srednja vrednost dnevnog unosa
kalorija u pore�enju sa 1990, pala je za 28%

i 1,5 miliona ljudi
je bilo pothranjeno.

Dva meseca kasnije, preko 60%
jugoslovenske radne snage je bilo nezaposleno

i prose�na mese�na plata je pala sa
$599 na $15. Pijace i radnje su bile gotovo prazne.

Kao i obi�no, sankcije poga�aju
ljude na najni�oj dru�tvenoj lestvici.

Ljudi na vrhu samo
profitiraju od njih.

Oni su naterali Srbe na ono �to bi se
desilo bilo gde - kriminalizovana ekonomija.

Kriminalci su postali kraljevi,
i to se desilo zbog nas.

Ako odete u Beograd, tamo gde su nekada
bili diplomate, sada �ive prevaranti i kriminalci

koji su pokrali tone para za vreme rata
na crnom tr�i�tu. Ratni profiteri? Na veliko.

Slobina vlada je preotela dr�avni
finansijski sistem, dok su gra�ani Srbije

naseli na piramidalne �eme, pogotovo one
kod Dafine Milanovi� i Jezde Vasiljevi�a.

Samo za njih, naravno. Jer su i Dafina i Jezda
�mugnuli iz zemlje sa ukradenim parama.

Ekonomska tragedija zapo�eta
sankcijama, dostizala je vrhunac.

Posledice su bile zaista u�asne.
Naro�ito 1993. godine

stopa inflacije u Jugoslaviji je
bila najve�a u zabele�enoj istoriji.

Koliko se se�am, bila je
oko 1,8 milijardi procenata.

�ak su morali da �tampaju
nov�anicu od 500 milijardi dinara.

Bezakonje se �irilo
i mafija je preuzimala kontrolu.

Uprkos haosu oko njih, Srbi
nisu �eleli da pokleknu pred zapadom

te je jedan �ovek
odlu�io da iskoristi tu situaciju

kako bi spasio jednu
organizaciju koja vi�e nije imala svrhe.

Severno atlantski savez,
poznatiji kao NATO

odbrambeno-bezbednosna
organizacija dr�ava koje su se obavezale

na me�usobnu za�titu u slu�aju
napada od strane spoljnog neprijatelja

osnovana je 1949. godine. Pravi
cilj je postala za�tita zapada od Sovjeta

protivteza kasnije
formiranom Var�avskom paktu.

Predsednik Ajzenhauer je
smatrao da je NATO odbrambena alijansa

koju bi kasnije Evropljani
preuzeli. Umesto toga

SAD su iskoristile tu organizaciju
kao instrument sile i �irenja ka istoku.

Ali se onda
Sovjetski Savez raspao.

SAD su otvoreno prekr�ile dogovor
koji je bio napravljen sa Gorba�evom

da ne�e okru�iti Rusiju neprijateljski
nastrojenim naoru�anim zemljama.

Kolonizacija Srbije je osnovni
ili prvi korak na stepeni�tu ka Rusiji.

Mi smo morali da budemo kolonizovani,
zato �to je NATO nau�io Hitlerovu lekciju.

Ne mo�e� istovremeno da
vodi� dve bitke kad napada� Ruse

prvo mora� da neutralizuje�
Jugoslaviju, kao �to je to uradio Hitler.

Ali da biste to uradili,
morate da smislite razlog

zbog kojeg biste intervenisali
protiv neprijatelja u Jugoslaviji.

Upoznajmo D�ozefa Bajdena.

Suo�avamo se sa nesumnjivim
�inom srpskog ekspanzionizma i agresije.

Ovo je isto toliko gra�anski
rat kao i oni koje su vodili

Nema�ka, austrija i
�ehoslova�ka tokom 1930-tih.

Ovo je, kao �to sam i ranije mislio,
fa�isti�ko razbojni�tvo u mar�u!

On je Srbe nazivao u�asno
pogrdnim imenima, a u isto vreme

imao je vrlo uticajnu poziciju
u Kabinetu me�unarodnih odnosa u Senatu.

Bajden je tako�e nagla�avao
va�nost nove uloge NATO-a

�to se videlo februara 1994. na
sastanku u Senatu o budu�nosti NATO-a.

Pro�log meseca, dok je NATO potvr�ivao
ulogu glavnog sto�era evropske bezbednosti

zlo�ini poput onih za koje se
sudilo u Nirnbergu pre pola veka

nastavila su se
nesmanjenom �e�tinom u Bosni.

Bez zajedni�kog neprijatelja
koji bi nas ujedinio

ono �to uslovljava na�e koncepcije
nacionalnog interesa, moglo bi da nas razdvoji.

On je na�ao zajedni�kog
neprijatelja u srpskom narodu

kojeg su prethodno ve� demonizovale
ameri�ke firme za odnose sa javno��u

kao �to je Ruder & Finn, koje su anga�ovale
razli�ite separatisti�ke grupe iz Jugoslavije.

Ne samo da su demonizovali srpske
lidere, oni su demonizovali srpski narod.

Problem za Srbe se sastojao u
tome �to su bili spori u reakcijama.

U prvom mahu nisu razumevali
�ta im se de�avalo, a kad su to shvatili

taj deo Balkana je ve� potonuo u sukob
u kojem je propaganda ozna�avala Srbe

kao neprijatelje svih ostalih.

SAD su ubrzo po�ele da stvaraju
oluju u Hrvatskoj. Ta�nije, Operaciju Oluja.

Oni su izmislili plan po kojem bi
hrvatska vojska izvr�ila napad na Krajinu

i okupirala tu oblast koja je
bila nastanjena srpskim narodom

koji je tamo ve� oko 4, 5 vekova,
ali je odlu�eno da su oni isuvi�e radikalni

da bi im se dozvolilo da nastave
da �ive u granicama Hrvatske.

I, na sastanku na Brionima, Franjo je
dao svoj blagoslov generalu Ante Gotovini

za najve�i pojedina�ni �in etni�kog
�i��enja tokom jugoslovenskih ratova.

Operacija koja je trajala
84 sata u avgustu 1995.,

zavr�ila se smr�u od oko 2009,
i �etvrt miliona etni�ki o�i��enih Srba.

Sloba i njegovi generali,
za�titnici svih Srba, su ih napustili.

Oluja je bila ameri�ki inspirisana
operacija od strane nekih od mojih kolega.

Ljudi koji su savetovali hrvatsku vojsku su
bili penzionisani ameri�ki generali i oficiri

koji su dejstvovali odmah
izvan Beltveja u Va�ingtonu.

Franjo je bio
veoma sre�an.

Po�to su se otarasili Srba u Hrvatskoj,
Amerikanci su se okrenuli ka Bosni.

Jednostavno isterati Srbe odatle ne bi bilo lako,
pa je bila primenjena druga�ija strategija.

Predstavljanje rata u Bosni kao gra�anskog,
�to je u stvari i bio, umesto srpske agresije

zna�ilo je da bi zapadno javno mnjenje
bilo dovedeno u konfuziju, i voda bi bila pomu�ena.

Da bi intervenisali, Amerikanci su morali
da pojasne protiv koga treba intervenisati.

Srbi su zapo�eli ovaj rat.
Srbi su izvorni uzrok rata.

Oni su kompletni
agresori i krivci.

NATO je upotrebljen za nastavak procesa
kolonizacije, ali je Klinton znao da to mora

da opravda �iroj javnosti. Mo�da najbolji primer
onoga o �emu govorimo je - Srebrenica.

Srebrenica, selo u Bosni, bila je progla�ena
bezbednom zonom za Bo�nja�ke izbeglice

ali nikada nije stvarno razoru�ana,
�to je omogu�ilo bo�nja�kim snagama

da napadaju susedna srpska sela.
Srpski komandant, Ratko Mladi�

pregazio je Srebrenicu, ostaviv�i hiljade
Muslimana ubijenih i etni�ki o�i��enih.

Ono �to se desilo u Srebrenici
bio je orkestrirani pad enklave

u ruke srpskih snaga koje
nikada nisu o�ekivale da �e je osvojiti.

Ujedinjene nacije su ovaj �in proglasile
genocidom, iako je posmatra� UN, Filip Korbin

procenio da broj ubijenih Muslimana
u Srebrenici nije ve�i od broja Srba

ubijenih u okolnim selima.
Ali to nije bilo va�no

Srebrenicu je trebalo
upotrebiti za mnogo ve�i cilj.

Postoje pouzdani izvori na
muslimanskoj strani koji tvrde

da im je Alija Izetbegovi� rekao
da je njemu Bil Klinton dao do znanja

da bi 5,000 ubijenih Muslimana bila cena
NATO intervencije na strani bosanskih Muslimana.

Oni veruju da je Izetbegovi�
namerno �rtvovao Srebrenicu

kao �rtvenog jarca koji bi bio opravdanje
za intervenciju, i zaista, sve se tako i desilo.

Bosanska vlada
nije imala izbora.

Gospodin Silajd�i�, govore�i
u ime svoje vlade, rekao je slede�e:

Mi nemamo izbora, i na�e
predsedni�tvo nije imalo izbora

nego da moli za vojnu
intervenciju u Bosni i Hercegovini.

Vi ne mo�ete ovo re�iti sami,
ameri�ko javno mnjenje to ne�e tolerisati

saveznici to
ne mogu dozvoliti.

I intervencija je usledila.

NATO, organizacija osnovana sa
jedinim ciljem da brani svoje �lanice

napao je zemlju koja nije niti napala
niti pretila ni jednoj od NATO �lanica.

Luis Mekenzi, koji je bio
General-major zadu�en za UN sektor Sarajevo

poku�ao je da upozori
Amerikance u �ta se upu�taju.

Pojavio sam se pred Kongresom
i oni su me pitali za mi�ljenje.

A ja sam rekao: Po�nite da trenirate
va�e unuke da budu mirotvorci u Bosni

jer �ete biti tamo generacijama.
I mnogi od njih su jo� uvek tamo.

Dok su te�ko naoru�ane trupe
SAD i NATO nametale mir u Bosni

mediji i politi�ari su poku�avali da
predstave zapadnu interevenciju

u biv�oj Jugoslaviji kao plemenitu misiju koja je,
iako je zakasnila da spre�i izbijanje rata

zaustavila etni�ke masakre
i kr�enje ljudskih prava.

Mnogo takozvanih liberalnih i
levi�arskih ili progresivnih medija

gledali su Balkan kroz usku
prizmu mejnstrima. Drugim re�ima

oni su potpuno prihvatili vi�enje
doga�aja koje su im nudile vlade SAD i EU.

Samo oni novinari koji su lagali
i pronalazili nove na�ine da napadnu Srbe

druga�ije od onih koje su im urednici slali,
druga�ije od pri�a koje su napisane za njih

pre nego �to su stigli na
Balkan, takvi su napredovali.

Naravno, bombardovanje
je prisililo bosanske Srbe da se predaju.

Na potpisivanju mirovnog sporazuma,
koji je podelilo Bosnu na dva entiteta

srpski i bo�nja�ko-hrvatski,
svi koji su bili odogvorni

za izbijanje rata su
pevali hvalospeve o miru.

Ovo je selo Vrhbarje, blizu Sokolca u
Bosni, nastanjeno Srbima i Muslimanima.

Posle nametnutog Dejtonskog sporazuma,
stanovnici su bili svesni �ta to zna�i za njih

i po�to je naselje postalo deo
srpskog entiteta, Muslimani su odlu�ili

da se kolektivno isele
u sopstveni entitet.

Ovaj video zapis nikada ranije nigde nije
bio prikazan. Jednostavo se nije uklapao u sliku

koju su zapadni mediji uporno
poku�avali da stvore o zlim Srbima

koji uni�tavaju sve
nesrpsko pred sobom.

Da li mislite da bi ovo nateralo
zapadnu javnost da interveni�e?

Molim? Srbi se ne pona�aju
kao genocidni manijaci?

Ljudska bi�a? Oni?

Ljudsko saose�anje je bilo ne�to
sasvim normalno za mladog Srbina

iz Trebinja u Hercegovini koji se zvao Sr�an Aleksi�.

Sr�anov otac se prise�a kako je Sr�an
primetio da srpska policija hapsi �oveka

na bazi njegove
nacionalnosti.

Ovo je jedna od mnogih
pri�a o istinskom heroizmu

koja nije nikada
dospela do zapadnih medija

Zapad je bio vi�e fokusiran na raspirivanju
sukoba kako bi oni mogli da usko�e

zbog sopstvenih interesa. Dok je
svet slavio mir u Bosni 1995.

me�unarodne finansijske institucije su bile
zaposlene naplatom dugova biv�e Jugoslavije

od novonastalih dr�ava, a u isto
vreme transformi�u�i Balkan

u sigurnu zonu slobodnog
tr�i�ta. Krajem 1995. godine

zapad je obznanio program 'rekonstrukcije'
koji je ukinuo nezavisnost Bosne

do stepena koji nije bio
vi�en u Evropi od 2. svetskog rata.

Bio je to �ist kolonijalizam koji se sastojao
uglavnom od podele bosanske teritorije

pod vojnom okupacijom NATO i stranom
administracijom. Ovaj oblik intervencije

bio je toliko uspe�an da je Zapad
prosto morao da ga primeni i na Kosovu.

Mislim da je region va�an u
geostrate�kom smislu. Oni su videli Kosovo

kao potencijalnu zemlju gde bi mogli
da obezbede svoje prisustvo u regionu.

Me�utim, zapad je potcenio
va�nost koju Kosovo ima za srpski narod.

Moji dragi gra�ani, danas su se na�e
oru�ane snage pridru�ile NATO saveznicima

u vazdu�nom napadu protiv srpskih
snaga odgovornih za brutalnosti na Kosovu.

24. marta 1999, po nare�enju
Havijera Solane, u �inu �iste agresije

NATO je prek�io me�unarodno pravo i Povelju
UN tako �to je napao Jugoslaviju iz vazduha.

Gra�ani Jugoslavije su, me�utim,
odlu�ili da poka�u svoj pravi duh

tako �to su izlazili, pevali pesme i zabavljali se
na mostovima uprkos katastrofi oko njih.

Mislili smo da �e Srbi izdr�ati
5 dana pod bombama i onda odustati.

Niko nije o�ekivao da �e
oni tr�ati po mostovima

nositi majce sa
znakom mete na grudima...

Cilj misije je navodno bio da prekine
nasilje na Kosovu i zbaci Slobu sa vlasti.

Bombardovanje Jugoslavije je
izazvalo suprotan efekat

jer se sukob na Kosovu rasplamsao,
a srpsko javno mnjenje je stalo uz Slobu.

Stvarnost rata je bila u�asna.
�kole, bolnice, mostovi, TV stanice

pa �ak i strane ambasade
bile su legitimne mete NATO-a.

Ciljevi koje su oni bombardovali su bili,
na primer, sistem napajanja strujom

Svake no�i su ga�ali neku strujnu stanicu
tako da nije mogla da se pumpa voda

pekare nisu mogle da rade u Beogradu.
Tako su svakodnevno milionima ljudi

uskra�ivali vodu i hranu. Kako je to uticalo
na delovanje srpskih snaga na Kosovu?

Ovo su bili napadi
na srpski narod.

Kad civilno stanovni�tvo gine,
oni to nazivaju kolateralnom �tetom.

To je zbog �ega se ose�a� lo�e,
zato �to su to ljudi...

oni imaju imena i oni
su sve za njihove porodice.

Ali za ostatak sveta oni
su samo kolateralna �teta.

Ga�ali su fabriku duvana u Ni�u tri puta.
I nju je na kraju kupio Filip Moris.

Pa, ako ja u�etam u prodavnicu sa
�eki�em i po�nem da udaram po rafovima

pa posle ka�em - plati�u ti si�u
za ru�evine, ja sam onda viking i vandal.

Izgleda da su cigarete
proizvedene u Ni�u

tako�e ubijale Albance na Kosovu
i morale su se zaustaviti.

O�igledno da je Filp Moris
imao ne�to protiv fabrike u Ni�u

po�to su oni bili Morisov glavni
konkurent na evropskom tr�i�tu.

Glavni uzrok rata je bila �elja
da se zemlja ekonomski kolonizuje.

Da zamene celu nekompatibilnu doma�u
infrastrukturu, ekonomskim sistemima

kompatibilni sa ameri�kim
i nema�kim. Zato su bombardovali

Yugo fabriku automobila, koja
je uspela da do�e do ameri�kog tr�i�ta.

'YUGO - Vas put do zdravog razuma'.

To su sasvim uni�tili. Bombardovali su
fabrike cementa, naftnu industriju

sve telekomunikacione sisteme, da bi mogli
da prodaju nove, mnogo skuplje, ali ne i bolje.

Ako je ovo bila namera NATO-a, to je moralo
biti dobro koordinisano od samog po�etka.

I zaista, skoro godinu dana pre rata,
Svetska banka je pa�ljivo analizirala

mogu�e posledice vojne
intervencije i okupacije Kosova

i sprovela simulacije koje su 'predvidele
mogu�nost vanrednog stanja koje bi izbilo

zbog tenzija na Kosovu'. Ovo upu�uje na to
da je NATO ve� kontaktirao Svetsku banku

u ranim fazama vojnog planiranja.
Planovi za okupaciju su po�eli

pre nego �to je na�en dovoljno
dobar razlog za intervenciju.

Ali, stanimo malo.
Okupacija?

Zar nam nisu rekli da Kosovo treba osloboditi
od srpskih agresora koji su to Kosovo napali?

Jo� uvek mi niko nije objasio kako
dr�ava mo�e da napadne samu sebe.

Istorija je izvrnuta kako bi zapad
stvorio izgovor za intervenciju.

Posle 5 vekova turske vladavine, Kosovo
je legalno postalo deo Srbije 1912.

Do tada su se mnogi Srbi vec iselili,
a oni koji su ostali bili su izlo�eni

novim napadima tokom 2. svetskog rata,
kada su albanski fa�isti okupirali Kosovo.

Mustafa Kruja, premijer Albanije je
bio na Kosovu 1942. i na sastanku

sa albanskim liderima Kosova, rekao je:
'Mi bi trebalo da osiguramo da srpska populacija

na Kosovu bude o�iscena odavde i da
Srbi koji su ovde �iveli vekovima

budu progla�eni kolonizatorima i budu
poslati u koncentracione logore u Albaniji.

Srpske naseljenike
treba poubijati.

Teror nad autohtonom srpskom
populacijom bio je ogromnih razmera

sa preko 19.099 ubijenih
i 20.900 proteranih.

Ovo je Tito sa Enver Hod�om,
albanskim komunisti�kim diktatorom.

Jedna stvar koju nisam pomenuo u vezi
sa Titom je da on nije hteo samo da vlada

Jugoslavijom, ve� je �eleo ve�inu
Balkana, federaciju koja bi uklju�ivala

Gr�ke i Italje, i Bugarsku i Albaniju. To je zna�ilo
da je diktator Hod�a trebalo da vidi

kako su Albanci dobrodo�li u
Jugoslaviji. Tako su jugoslovenski Albanci

koji su �iveli uglavnom na Kosovu, dobili
bolji �ivotni standard nego u Albaniji!

Imali su sopstveni univerzitet, svoje �kole,
novine, politi�ke institucije, kulturne centre

sve na albanskom jeziku. Albanci iz Albanije su
preplavili Kosovo, a Srbi su bili izgnani.

Zapadni mediji nisu ni�ta od ovoga spomenuli.
Zvani�na pri�a je bila da Albanci sa Kosova

�ele nezavisnost zbog Slobinih akcija
tokom 1990-tih, koja je ignorisala �injenicu

da su Albanci zahtevali
status republike za Kosovo

ubrzo po�to je Titova Jugoslavija
formirana, u vreme kada je Sloba ro�en

a odr�ali su i
masovne demonstarcije 1968.

1974. godine, Tito je dao Kosovu, koje
je jo� uvek bila srpska pokrajina

sva obele�ja republike, �to je u su�tini
pomoglo albanskim liderima da nastave

ono �to je zapo�eto
tokom 2. svetskog rata.

Bilo je mnogo zastra�ivanja niskog
intenziteta. Bilo je napada na pojedin�e

koje policija nije
istra�ivala na pravi na�in.

Fakti�ki uop�te nije bilo
hap�enja za takve stvari.

Njujork Tajms je 12. jula 1982., mnogo godina
pre nego �to je Sloba do�ao na vlast,

pisao kako je, 'egzodus Srba na Kosovu jedan
od najve�ih problema sa kojima se vlasti suo�avaju.'

�to se ti�e Albanaca
koji �ele da se otcepe od Jugoslavije

Be�ir Hoti, izvr�ni sekretar
Komunisti�ke partije Kosova, izjavio je

da 'nacionalisti imaju platformu
od dva cilja - prvo da obezbede

ono �to oni nazivaju
etni�ki �istom albanskom republikom

i da se onda ujedine sa Albanijom
i formiraju Veliku Albaniju.

I o�ajnicki su �eleli pomo�.
Trebala im je po svaku cenu.

Po svaku cenu ka�ete?

Madlen (Olbrajt) volim te!
Nikad te ne�u zaboraviti!

Madlen, ja te obo�avam,
sada i zauvek!

Moji snovi su se ostvarili
zato �to imam tvoje ime.

Kada porastem,
u�ini�u isto za decu!

Ima mnogo devoj�ica na
Kosovu �ije je ime Madlen.

Ako �elite, mo�emo da razgovaramo
ovde, a mo�emo i da iza�emo napolje.

Americka mirovna delegacija

OVK militanti

Gospodine Klark, ovo je Va�a grupa,
svi su oni iz OVK, nekada�nji borci.

Hvala na neverovatno velikoj
sumi novca koju ste prikupili ve�eras.

Moram re�i... da nisam o�ekivao da �e
neko da napravi tako veliku statuu mene.

Morate da priznate, Albanci zaista
znaju kako da se ulaguju Amerikancima.

Problem je �to Albanci nisu
znali u �ta se upu�taju.

1998., OVKje za Stejt Department bila
ozna�ena kao 'teroristi�ka organizacija

koju finansiraju trgovina
heroinom i Osama bin Laden.'

Kako je bilo sve o�iglednije da
OVK rukovodi doga�ajima na Kosovu

SAD su shvatile da mogu da ih
iskoriste za svoje sopstvene interese.

�itav severni deo Albanije je bio
pod kontrolom OVK, a ne albanske vlade.

Ameri�ki teretni avioni su dva puta
dnevno donosili potrebnu opremu i oru�je.

Britanske specijalne snage, CIA,
vojska SAD, obezbe�ivali su obuku OVK

to je bilo pre rata. Nema�ka je slala
Albaniji oru�je iz biv�e Isto�ne Nema�ke

sa dogovorom da �e
Albanija to predati OVK.

Cilj je bio da se isprovocira o�tra reakcija
srpske vojske, tako da zapad kobajagi usko�i

da spre�i rat i nametne svoju politiku. Sloba je
poslao vojsku i sukob je izbio 1998. godine.

Svakako, sve �to je ameri�ka
armija u�inila u Avganistanu i Iraku

je mnogo gore od onoga �to
je srpska vojska ikada u�inila na Kosovu.

Ako �elite da kolonizujete teritoriju,
�to ne biste to napisali crno na belo?

Dr�avni sekretar SAD Madlen Olbrajt je zato
izmislila takozvani Rambuje sporazum

koji je bio osmi�ljen po modelu Dejtonskog
sporazuma u Bosni. Ovde je NATO zacrtao

kako �e da okupira i kolonizuje
Jugoslaviju u Aneksu B Rambuje sporazuma:

Osoblje NATO-a �e sa svojim vozilima,
kamionima, avionima i ostalom opremom

imati slobodan i neograni�en prolaz
kao i slobodan pristup u celoj Jugoslaviji.

Mi smo namerno podigli lestvicu previsoko,
znali smo da oni to ne mogu da private.

Cilj aneksa tog sporazuma je bio da nam omogu�i
bombardovanje.

U stvari, Aneks je bio tajna.
Da, tako je, nije bio objavljen u javnosti

do tek nekoliko meseci posle
po�etka bombardovanja. Ovaj dokument

je tako�e oti�ao korak dalje i fakti�ki
obe�ao secesiju Kosova za 3 godine.

Kosovski lideri su potpisali sporazum prosle
nedelje. Iako im ne pru�a sve �to oni �ele.

Ne, oni treba da
�ekaju �ak tri godine.

Shvatili su da je pravedan
mir bolji od rata u kojem nema pobede.

S druge strane, srpski lideri
odbili su svaki razgovor

o klju�nim elementima
mirovnog ugovora.

Hmm, pitam se za�to.'Hej, jel' 'o�ete da vas
okupiramo na ovaj ili onaj na�in?'

Naravno, dok su pravi detalji
bili skriveni, �irila se pri�a

da Amerikanci �ele
da za�tite Albance.

Da poka�emo neke slike izbeglica,
znate �ta, srce mi se cepa

Amerika reaguje na taj teror, te slike
koje gledamo, i sva ta nedela.

Gledajte svu tu patnju, bedu i ludilo.
Postoji podmuklo zlo koje prozima ovu zemlju.

Mnogi Albanci
nisu naseli na ovo.

Ja smatram da je intervencija zapada
1999. protiv Srbije bila mogu�a zbog

geostrate�kih interesa koje su imale
zapadne zemlje, a pogotovo SAD.

Ni�ta od ovoga nije imalo
nikakve veze ni sa Albancima

ni sa 'zabrinutim' Amerikancima
koji �ele da ih za�tite.

Tako je, NATO je ubijao
i Albance. Mnogo njih.

Da su bili zabrinuti za Albance ili Srbe
na Kosovu, zapad ne bi pomagao OVK

koja je direktno povezana sa organizovanim
kriminalom i trgovinom narkotika.

Ne poma�ete nikome
kad podr�avate mafiju.

Posle velikog publiciteta oko incidenta
u Ra�ku, kojeg je kasnije finski forenzi�ar

Helena Ranta, dokazala kao
la�no insceniranog, NATO je bombardovao

Jugoslaviju, ali nije uspeo
da uni�ti jugoslovensku vojsku.

Do kraja NATO bombardovanja, samo
13 jugoslovenskih tenkova je bilo uni�teno

a ve�ina su bili stari modeli
koji su namerno ostavljeni kao mamci.

Srbi su imali genijalne metode
za za�titu svojih odbrambenih snaga.

Pravili su drvene tenkove, ofarbali
ih tako da izgledaju kao pravi

i stavljali su stari greja� ili
mikrotalasnu pe�nicu unutra i uklju�ivali je.

NATO do�e sa svojom visokom
tehnologijom, vidi cilj i ga�a ga.

OK, te bombe ko�taju nekoliko
stotina hiljada dolara po komadu

a kartonski tenk
ko�ta oko 200 dolara.

Dakle, za�to je Sloba
popustio NATO-u?

2. juna 1999. Milo�evi� se sastao sa
Martijem Ahtisarijem I Viktorom �ernomirdinom.

Ahtisari je pro�itao uslove
NATO-a, Milo�evi� je pitao

'�ta �e se desiti
ako ne potpi�em?'

Izme�u njih je bio sto sa vazom cve�a,
Ahtisari je pomerio vazu na stranu i rekao

'Beograd �e da bude kao ovaj sto.' Onda je
ponovio povla�enje ruke preko stola.

Rekao je da bi za nekoliko
nedelja bilo pola miliona mrtvih.

To bi bilo kompletno
uni�tenje Beograda.

Suo�en sa Ahtisarijevom monstruoznom
pretnjom, Sloba nije imao izbora

i potpisao je sporazum, dok je Ahtisari dobio
Nobelovu nagradu za mir 2008. godine.

Ovo su CBS specijalne vesti, deo
na�eg izve�tavanja o krizi na Kosovu.

Danas u toku dana, srpske snage
su po�ele povla�enje sa Kosova

a NATO je prekinuo svoje
jedanaestonedeljno bombardovanje.

Prvi korak zapadnih geostrate�kih
interesa je ispunjen 1999.

sa ulaskom NATO trupa na Kosovo
i oni su jo� uvek na Kosovu.

Zajedno sa ameri�kim trupama
koje su uspostavile bazu Bondstil

drugu po veli�ini ameri�ku
vojnu bazu izvan Nema�ke

armija pravnika i konsultanata
je poslata u novookuprano Kosovo

pod pokroviteljstvom Svetske banke da
uspostave povoljne uslove za strani kapital.

I kako je to u�injeno?

Oni su osnovali organizaciju da
rukovodi privatizacijom preduze�a

koja su bila u dru�tvenom vlasni�tvu
i posle odre�enog perioda su odlu�ili

da ne obra�aju pa�nju na legalno vlasni�tvo,
da ne gledaju ko je vlasnik, i da u su�tini

sve konfiskuju i privatizuju, tj.
prodaju kome god ho�e.

Jugoslovenska banka na Kosovu je zatvorena
i nema�ka marka je uzeta kao valuta.

Gotovo celokupan bankarski sistem na Kosovu
predat je nema�koj Commerzbank A.G.

koja je dobila punu kontrolu nad bankovnim
komercijalim sistemom u pokrajini.

Samo trenutak.
Razmislite o ovome malo.

Povreda ljudskih prava.
Ratni zlo�ini.

To su bili razlozi zbog kojih
je zapad oti�ao na Kosovo

tako nam je re�eno
u medijima, zar ne?

Za�to je onda �ef misije UN na
Kosovu bio toliko opsednut

preuzimanjem rudnika
uglja od Srba?

Pre bombardovanja, ulaga�i sa zapada su
ve� bacili oko na ogroman rudnik u Trep�i

koji je opisan kao 'najvrednija nekretnina na
Balkanu, vredna najmanje 5 milijardi.'

Kompleks rudnika Trep�a ne samo da je
imao bakar i ogromne rezerve cinka

ve� i kadmium,
zlato i srebro

Me�unarodna krizna grupa, skup
stru�njaka, koje podr�ava D�ord� Soros

objavila je rad: 'Trep�a: pravljenje smisla
od lavirinta' u kojem se UNMIK-u nala�e

da 'otme Trep�u
od Srba �to pre'

te da 'predavanje Trep�e
kosovarima ne dolazi u obzir.'

I u avgustu 2000., �ef UNMIK-a Bernard Ku�ner
poslao je te�ko naoru�ane 'mirovnjake'

koji su nosili maske protiv
otrovnih gasova, da okupiraju rudnik.

To je u�injeno pod izgovorom da je
postojala pretnja da rudnik zagadi vazduh.

Naravno, zdrava okolina je uvek
bila prioritet zapada u Jugoslaviji

�ak i za vreme bombardovaja
koje je nazvano 'Milosrdni an�eo.'

Nakon �to je NATO koristio oru�je
sa osiroma�enim uranijumom

za vreme bombardovanja 1999.,
vojni stru�njaci iz Beograda

izmerili su pove�anje radioaktivnosti i
tvrde da je oblast veoma zaga�ena.

Dr. Sedlak je bio prvi
koji je alarmirao javnost

Nema ni jednog mesta na svetu
gde toliko mladih ljudi umire od raka.

U ovoj veterinarskoj stanici na jugu Srbije,
postoje dokazi da ne�to nije u redu.

Kako uranijumu treba
milijarde godina da se raspadne

duh milosrdnog an�ela �e lebdeti nad
ovim prostorom bukvalno zauvek.

Vidite, to je sasvim u redu.

U me�uvremenu, UN je predao upravljanje
nad celokupnim kompleksom Trep�e

zapadnom konzorcijumu. Morison
Knudsen je imao udela u tom sporazumu.

Novi konglomerat bio je
Va�ington Grupa, jedna od najmo�nijih

in�enjerskih i gra�evinskih firmi, koja je
i vode�i izvo�a� odbrane u SAD.

Da li je ijedan politi�ar, biznismen
ili lobista sa zapada odgovarao pred sudom

za kra�u jugoslovenskih naroda,
za nedela protiv ljudi iz biv�e Jugoslavije?

Ne, ni jedan od njih.

Umesto toga, da bi izbegli gonjenje,
oni su formirali sud u Hagu, u Holandiji

da bi sudili ljudima iz biv�e
Jugoslavije za u�e��e u ratu.

Ha�ki tribunal je osnovan 1993. godine na
osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN

a ne rezolucije Generalne skup�tine UN,
�to zna�i da je to ad hoc organ

napravljen na osnovu politi�ke
odluke, a ne pravnih sistema.

Kada pravite koloniju,
samo zatvarate disidente.

U Beogradu, Sloba, koji je bio
progla�en �ovekom mira 1995. godine

kada je predao Bosnu
zapadu, po�to je bio tvrdoglav

i nije hteo da u�ini to isto sa
Kosovom, optu�en je za ratne zlo�ine.

Mislim da svaki svetski lider
zna da ako ne po�tuje sistem

velika je verovatno�a da �e
biti smaknut na ovaj ili onaj na�in.

Posle ogromne anti-slobovske kampanje
finansirane iz zapadnih d�epova...

Evropska Unija i SAD su potro�ile milione
eura na obu�avanje i snabdevanje

opozicionih partija unutar Jugoslavije
da bi uspe�no vodili izbornu kampanju.

Sloba je izgubio izbore septembra 2000., ali
nije hteo da poklekne pred suparnikom

Vojislavom Ko�tunicom.
Voja je odlu�io da je sada bilo dosta.

'Pobeda! Pobeda!' vi�u mase.
'Slobodane, spasi Srbiju i ubij se!' vi�u drugi

Sloba je pao.
Ali �ta dalje?

Politi�ari su nastavili da se sva�aju
oko neva�nih gluposti u najpopularnijem

rijaliti �ou, zvanim
Narodna skup�tina Republike Srbije!

Umesto da se usredsrede na bitne stvari,
oni su dozvolili dalje cepanje Jugoslavije.

2003., ime 'Jugoslavija'je
zvani�no prestalo da postoji

zahvaljuju�i genijalnom
receptu Havijera Solane.

Me�utim, jedan �ovek nije �eleo da preda
svoju zemlju i njen sistem tek tako.

Bla�ko Gabri�, iz mog rodnog grada Subotice,
odlu�io je da napravi radikalan korak.

Jugoslovenski socijalizam je bio mnogo,
mnogo bolji nego drugi socijalizmi

u pore�enju, recimo, sa ruskim ili
kineskim socijalizmom. Mi smo imali raj

ako mo�ete zamisliti raj na
zemlji, to je bila Jugoslavija.

Bla�ko obja�njava ko je oteo
njegovo par�e raja.

Zapadni svet samo pri�a
kako �e� dobiti raj kad umre�.

Oni ne�e da ti
priu�te raj dok si �iv.

Tako je on pretvorio svojih 15 hektara
imanja, u novu, �etvrtu Jugoslaviju.

Ako oni uni�te tvoju fabriku, ako od
svega naprave privatno vlasni�tvo

sve �to smo imali, sada
nemamo vi�e, kako se to zove?

Zapad je rekao
da je to demokratija.

Mi imamo jako dobar vic o tome.
Pitali Muslimani hod�u da im objasni

�ta je to demokratija, da im objasni
tako da mogu da razumeju pojam.

Ka�e on: 'Mogu vam to vrlo lako objasniti.
Vidite, kad se ja popnem na vrh minareta

a vi ste dole ispod mene
i ja pi�am na vas...

Mo�ete i vi da pi�ate na mene.
E, to je demokratija.

Dobro, �alu na stranu

oduzimanje jugoslovenskog
imena podstaknuto je nezdravim motivom.

Kad su oduzeli Jugoslaviji ime, kada
su nas nazvali Srbijom i Crnom Gorom

zapad je rekao Crnoj Gori:
Ostavite Srbiju samu.

2006. godine, nakon
kontraverznog referenduma

Crna Gora postaje
najnovija dr�ava sveta.

55,4% gra�ana je glasalo
za nezavisnost Crne Gore.

Me�utim, jo� jedan deo nekada�nje
Jugoslavije je �eleo taj status.

Pogodili ste - Kosovo.

Iste godine su po�eli
pregovori izme�u vlade u Beogradu

i albanske manjine
oko statusa Kosova.

Takozvani pregovori su,
dodu�e, bili farsa od samog po�etka

jer je ve�ina zapadnih sila ve� obe�ala
Kosovu nezavisnost bez obzira na pregovore.

Kad tad morate re�i, �to je dosta,
dosta je, Kosovo je nezavisno

To je na�a pozicija. Gra�ani Kosova moraju
znati da je to �vrsta, nepokolebljiva pozicija

iako tu ima diplomatije i pregovora, ali
ako je o�igledno da se to ne�e dogoditi

u relativno kratkom roku, po mom
mi�ljenju, mi treba da donesemo odluku.

Razmislite o ovome. Kad bi vam najve�e sile
sveta rekle da mo�ete dobiti �ta god po�elite

za�to biste se vi, po Bogu,
zadovoljili sa manjem od toga

i poku�ali da
nadjete kompromis?

Shodno predvi�anjima, pregovori su propali i
Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost.

Bila mi je �ast da pozdravimo predsednika i
premijera nezavisnog Kosova u Beloj ku�i.

Ja sam ponosan �to ste ovde, dobrodo�li.
Ja sna�no podr�avam kosovsku nezavisnost.

Kosovski Albanci protestuju za nezavisnost

Ja sam se obavezao da �e SAD
nastaviti da rade sa onim dr�avama koje

nisu priznale nezavisnost Kosova da ih
ubedim da to u�ine �to je pre mogu�e.

Suprotno onome �emu se Bu� nadao,
ve�ina sveta nije priznala Kosovo

i ono nije �ak postalo ni �lanica UN.
Kosovo, dakle, nije uspelo da postane dr�ava.

Ono �to je apsurdno u ovoj
pri�i je da je albanska manjina

koja je doistinu propatila tokom 1990-tih,
poverovala da je dobila nezavisnost 2008.

Ovo je veliki dan za
kosovski narod, Albance.

Kako se ose�ate?
O, ose�am se vrlo dobro. Ovo je kao san.

Kao Srbin, �ao mi je Albanaca.
Njih su prevarili �ak vi�e nego nas.

Oni misle da
imaju nezavisnu dr�avu!

Kosovo je
ameri�ka vojna baza.

Samo slu�ajno ima neke
lokalne boje koje se zovu Albanci.

Oni su samo
li��e na drve�u.

Kosovska vlada i kosovski narod
�e se zauvek poklanjati u znak

dubokog po�tovanja prema
SAD i ameri�koj administraciji.

E, sad, da li bi oni mogli
da odlu�e ne�to �to se ne uklapa

u ameri�ke �elje?
Nema �anse.

Da li mislite da kosovska vlada mo�e da
u�ini ne�to s �im se Amerikanci ne sla�u?

Ne.

Mi slu�amo Amerikance.

Amerika, ona ima 50 dr�ava.
Za�to onda Kosovo ne bi bilo deo Amerike?

Vi biste podr�ali to? Da, �to da ne.
Oni ve� administriraju sve na Kosovu.

Amerikanci su u kontroli?
Da oni manje-vi�e kontroli�u sve ovde.

Mi nismo nezavisni
od Evropske unije i Amerike.

Zvani�ni kanali putem kojih
me�unarodna zajednica dr�i

apsolutnu mo� nad svim aspektrima
politi�kog i ekonomskog �ivota

na Kosovu predstavljeni su kroz Me�unarodne
civilne predstavnike koji imaju pravo

da otpuste bilo kog
izabranog zvani�nika i da poni�te

koji je pro�ao kosovski parlament.
U isto vreme, tu je i neformalni kanal

preko kojeg se me�unarodna zajednica
me�a u politiku i ekonomiju Kosova

preko ambasadora mo�nih zemalja
koji su vi�eni ili su sebe predstavili

kao sponzore kosovske nezavisnosti.
�elje tih ambasadora su neka vrsta zapovesti

kosovskim politi�arima. Kosovo je
i dalje kolonija i ova kolonizacija

je u stvari pogor�ala
�ivotni standard Kosova.

Malo dalje od Kosova, gra�ani
druge srpske pokrajine nisu bili ni svesni

�ta im se sprema. Sme�tena
tik usred Panonske nizije

Vojvodina je oduvek
bila privla�no par�e teritorije

eksploatisana zbog svoje
plodne zemlje.

Nakon kosovskog progla�enja
nezavisnosti, zapad se okrenuo ka severu.

Pred kraj 2009., u �lanku
objavljenom u Ekonomistu, situacija

u severnoj srpskoj pokrajini je opisana
kao na 'samoj granici nezavisnosti Vojvodine'.

Na kraju krajeva, 'i Kosovo i Vojvodina su
imale istu vrstu velike autonomije.'

I Za�to niko nije preduzeo ne�to?
�emu sva ta ti�ina?

Vidite, postoji na�in kako
se ljudi nateraju da ne�to urade u Srbiji

ili bilo kojoj drugoj
biv�oj jugoslovenskoj republici

samo im recite da je to jo� jedan
korak ka pribli�avanju Evropskoj uniji.

EU, jedinstveno politi�ko i
ekonomsko partnerstvo evropskih zemalja

koje omogu�ava �lanicama
razmenu dobara, ljudi i ideja na tr�i�tu

koje uklju�uje oko milijardu
ljudi. Ako izuzmemo ovu zvani�nu definiciju

ima tu mnogo toga
�to se ne vidi na prvi pogled.

Evropska unija je
projekat elitne klase u Evropi

koji zanemaruje su�tinske
vrednosti evropske civilizacije

i te�i da ih zameni politi�ki korektnim diktatom
ideologije postmodernizma i postnacionalizma.

Prvo, va�a zemlja mora da
otvori svoje tr�i�te evropskim proizvodima

i da proda sve svoje banke, �to je
jednako predavanju kraljice i topova u �ahu.

Onda, va�a doma�a industrija,
poljoprivreda i berza propadaju

�to dozvoljava stranim kompanijama da
dobiju povoljne cene za va�e najvrednije adute

Ako nastavimo sa �ahovskom analogijom,
va�a vlada igra kao po�etnik protiv EU

koja je deset koraka ispred vas.
Vi mo�da znate kako da pomerate figure

ali va� protivnik ume da vas dovede na
tanak led i dobije ono �to �eli. �ah-mat.

U �eskoj, EU je naterala
industriju �e�era da zatvori svoje fabrike

zato �to je EU imala isuvi�e �e�era
uve�enog iz Kube koji im je pravio ve�i profit.

Umesto toga, �esi su dobili mali poklon
od Nema�ke - njihovu prljavu industriju

koju oni vi�e nisu mogli da
zadr�e kod njih zbog Kjoto protokola.

U Ma�arskoj, vinogradi su uni�teni
sa niskim cenama francuskog vina

tako da Ma�ari nisu bili u stanju
da otpla�uju dugove bankama, te su stranci

pokupovali njihove vinograde po
niskim cenama. Zbog toga su

�uveni ma�arski Tokaj vinogradi
sada u vlasni�tvu Engleza.

'Nema posla', ka�e ovaj �ovek,
'samo siroma�tvo.'

Situacija se pogor�ala od kako je
obli�nja �e�erana kraj Serenca

zatvorena pro�le godine. 89 ljudi iz
sela Mezozombora je ostalo bez posla.

Fabrika se ru�i.

Mislim da prime�ujete
ovde �ablon.

Mesta poput Balkana i ostatka isto�ne
Evrope nije trebalo da budu kolege

i jednaki u bratstvu naroda, ve�
je za njih namenjeno da budu tr�i�te

za zapadnu industrijsku robu,
da budu izvor jeftine radne snage.

Imajte u vidu da treba
vremena da se priklju�ite EU.

Ali, vi ne�ete �uti ni�ta
o ovim stvarima u medijima.

EU potro�i oko dve milijarde eura
godi�nje za svoju reklamu u medijima.

Oni spozori�u �ou programe na televiziji,
radiju, razne druge programe i tako dalje.

Oni organizuju konferencije, pogotovo
samo za novinare. To je masovna industrija

vi gotovo nikad ne �ujete
kritiku EU od strane novinara.

U Srbiji nikada nije ni
bilo prave debate o EU

a �ak i poku�aj da zapo�nete
takvu debatu bio bi osu�en

od samog po�etka
kao anti-evropski.

Oni koji poku�aju da otpo�nu
takvu raspravu bivaju prekinuti.

Se�am se tog �oveka,
be�e neoliberal iz stranke G-17+

on mi je rekao: 'Da, ti kritikuje� EU, ali i
�ivi� u EU. Sloveniji je dobro u EU'.

Ne, to uop�te nije tako. Ovo je
standardna propaganda, da li razumete?

Nama nije bolje zato �to
smo u EU, ve� je obrnuto.

Mi smo u EU zato �to nam je bolje nego kod
ostalih, npr., republika biv�e Jugoslavije.

Posle smrti Jugoslavije, svaka republika biv�e
Jugoslavije je �elela da postane �lanica EU.

Slovenija je postala prva koja se
pridru�ila 2004., ali nije bila odu�evljena.

Mi nismo vi�e dr�ava,
mi smo samo region EU. Za�to to tvrdim?

Mi nemamo monetarnu politiku,
mi prakti�no nemamo fiskalnu politiku

zato �to smo
ograni�eni pravilima EU.

Da li su stvari bolje sada
kad je Slovenija u EU?

Ne, mislim da nije.

Ne, �ini mi se da nije.

Ne mislim da je tako.

Cene su se duplirale,
sve je mnogo skuplje.

Ode�a je mnogo skuplja.

Ja sam glasala 'ne' kada smo
imali referendum o pridru�ivanju EU.

Kao �to znate, ako ste deo EU,
vi dajete ne�to u zajedni�ku kasu EU.

Mnogo socijalnih prava koje
smo imali ranije je sada su�eno.

Po mom li�nom mi�ljenju,
smatram da je EU vi�e korporacija

nego politi�ko ustrojstvo
koje osigurava ljudska prava.

Odmah preko puta Slovenije,
Hrvatska je odustajala od primenjivanja

Za�ti�enog ekolo�ko-ribolovnog
pojasa (ZERP) prema EU dr�avama

jer je tre�ina italijanske ribarske
aktivnosti bila bazirana u toj zoni.

Hrvatska je tako�e bacila
u vodu svoj bankarski sektor.

S druge strane, gra�ani Srbije te�ko prestaju
da veruju u sve �to dolazi sa zapada

�esto veruju�i propagandi
da ih zapad jako voli

te da �ak i kad bombarduju Srbe,
oni to �ine za dobro Srba.

Mislim da je situacija u
kojoj se nalazimo danas posledica

ne�ega �to ja zovem plja�ka�ki
kapitalizam. On je zapo�eo tokom '70-tih

kada sam ja bio ekonomski ubica, i tada
smo mi koristili plja�ka�ki kapitalizam

u nerazvijenim zemljama
na veliko. Prvi princip je

da je jedina odgovornost posla da uve�a
profit bez obzira na posledice po dru�tvo i okoli�.

Nakon raspada Jugoslavije, dug federacije
je podeljen izme�u dr�ava naslednica.

2010. godine, prosperitet koji
je svima obe�an, jasno se ispoljio.

U Crnoj Gori, dug koji je bio 416 miliona
dostigao je cifru od 4,7 milijardi dolara.

Makedonija je sko�ila sa 890 miliona
na 6,7 milijardi dolara duga

a Bosna je oti�la od 2,1 milijarde
do 16,5 milijardi dolara duga.

Dug Srbije se popeo sa
5,5 milijardi na 38 milijardi dolara

Slovenija od 2,6 milijardi
do �okantnih 56,3 milijardi.

A Hrvatska, apsolutni pobednik
u nagomilanju dugova

sa 4,6 milijardi dolara
do vrtoglavih 69 milijardi dolara.

Eh, Jugosloveni vole da ka�u kako su
�iveli dobro za vreme Titove Jugoslavije

zato �to su tada
bili zaduzeni. A sada nisu?

OK, kupili su ih stranci.
�ta je tu toliko lo�e?

Evo i jednog primera kako je zapad oplja�kao
umanjenu Jugoslaviju pomo�u dugova.

Prvo, nametnuli
su te�ke sankcije.

Miroljub Labus je, ina�e, bio �lan G17+,
jedan od onih tzv. pro-MMF stru�njaka.

2008. godine, Hrvatska je zaradila
9,3 milijarde dolara od turizma

�to je oko 29% hrvatskog
ukupnog PDV-a. Ovo bi bilo sjajno

da je novac i
ostao u Hrvatskoj.

Od 9,3 milijarde, Hrvatskoj su ostale
male konobarske zarade, porez na plate

porez na dobra i usluge od 19%, i �aka
evra od restorana, kafi�a i privatnog sme�taja

dok je profit
oti�ao u Nema�ku.

Hvala Nema�ko,
moja du�a gori.

A kad je makroekonomska
stabilnost ugro�ena u svim republikama

MMF i Svetska banka stupaju
na scenu da bi 'spasili situaciju'.

A kako oni to rade? Recimo da vam
MMF i Svetska banka daju pozajmicu

od 300 miliona dolara na
koju pla�ate kamatu od 5,5 do 7%.

Ali novac ne ide nigde, ne ne, on ostaje
u velikim ameri�kim ili nema�kim bankama

kao i republi�ke devizne rezerve,
na �ta dobijate kamatu od 2 do 2,5%.

Onda, te iste banke, u su�tini sa republi�kim
parama, daju investicione kredite republikama

kroz razne razvojne fondove, �to opet
pove�ava dug republika koji mogu otplatiti

samo uz novo zadu�ivanje.
Tako se sve vrti u krug.

�ta to zna�i za obi�ne ljude? Ako
gledamo statisti�ki, ovoliko svaki gra�anin

Jugoslavije duguje svetskim
finansijerima. Ipak, mnogi ljudi i dalje misle

da strani faktori
dolaze da nam pomognu.

Strane banke su koristile o�ajno
stanje jugoslovenskih naroda

za li�ne interese,
ponekad kriminalnim sredstvima.

O�ajna situacija je postala
gora zbog svetske finansijske krize

pa je Hrvatska sagledala �ta bi jo�
mogla da proda, a da ima u izobilju.

Tako je, ostrva!

2009., britanski 'Independent'je
objavio da Hrvatska �eli da proda

nacionalni park Brione, na kojem
se nalazi Titova rasko�na vila.

U me�uvremenu, u koloniji Bosni, MMF je
dodao �lan 7 bosanskom novom Ustavu

zacrtanom u Dejtonu, Ohaju.
Oni su odlu�ili slede�e:

'Upravni odbor Centralne banke sastoja�e
se od Guvernera kojeg �e postaviti MMF'

i da 'Guverner ne�e biti dr�avljanin Bosne i
Hercegovine ili neke od susednih zemalja'.

Dakle, vlada Bosne nema
kontrolu nad sopstvenom ekonomijom.

Ne bi bilo fer re�i da je sav novac ulo�en u
Bosnu kori��en za otpla�ivanje njenih dugova.

Ne, mnogo para je
oti�lo i Bosancima.

Jedino �to je oti�lo u ruke vrlo malog
broja Bosanaca. Vrlo, vrlo malog broja.

Prema Jedinici za borbu protiv korupcije,
koju je uspostavila kancelarija

Visokog predstavnika, milijardu dolara je
nestalo iz javnih fondova i me�unarodnih

dobrotvornih projekata za
pomo�, izme�u 1995. i 1999. godine.

Pitate se gde je sav taj novac oti�ao?
Primera radi, u gradu Sanski Most

pare su oti�le na stazu za konjske trke,
umesto na razvoj ekonomije ili infrastrukture.

Ako �ete ve� krasti javne i humanitarne
fondove, �to ne odete korak dalje

i prokockate ih, zar ne? Gradona�elnik
Sanskog Mosta je tako�e dao 450,000

od Saudijske Arabije svom bratu,
da bi de�ko otvorio novu banku.

Protiv njega je ulo�eno
358 tu�bi za korupciju.

Dalje, Crna Gora se oslanjala
na sverc cigareta kako dr�ava

ne bi potonula
za vreme ratnih godina.

Njeni lideri, Bulatovi� i �ukanovi�, tvrde
da nikada li�no nisu profitirali od sverca.

A to je zaista �udno, imaju�i u vidu da je
premijer �ukanovi� bio 29. na listi

najbogatijih predsednika u svetu 2010.,
odnosno tri puta bogatiji od Nikole Sarkozija

i Baraka Obame zajedno.

Milo �ukanovi� je bio uspe�niji od drugih
u pretvaranju �itave zemlje u privatni feud

kojim upravlja po principima koza nostre.
U su�tini, mislim da je njegovo li�no bogatstvo

mnogo ve�e nego �to je to zvani�no
saop�teno, i da on slobodno mo�e da ka�e

da poseduje sve
�to postoji u Crnoj Gori.

Po�to ove elite nisu marile za ostale,
ljudi na dnu lanca ishrane

morali su da posegnu
za beznade�nim merama.

Samir (44) ro�en je u Bosni i ube�en je
da se ispod ovih slojeva zemlje

nalazi najve�a
piramida na svetu.

Mnogi omladinci su shvatili �ta se
tu de�ava i po�eli su da se bore

protiv onoga u �ta se
njihova zemlja pretvarala.

Ime na�e grupe je
Beogradski Sindikat

�to bi se prevelo na
engleski kao Belgrade Union.

Beogradski Sindikat je srpska rep grupa,
�uvena po kriti�kom sagledavanju

realnosti, dru�tvene
elite i kriminalnih elemenata.

Bo�ko �irkovi� iz Beogradskog
Sindikata obja�njava za�to

samo mali broj ljudi preduzima
ne�to konkretno protiv nepravde.

Mnogo mladih u Srbiji, kao i mladi u svetu,
razmi�ljaju samo o materijalnim stvarima

i znate, kad odu u politiku odu tamo da bi
se dograbili jo� vi�e materijalnih stvari.

Kada bih bio u istoj sobi sa
likovima koji vode ovu zemlju

a jedan od glavnih likova je moj biv�i
profesor psihologije u srednjoj �koli

ja bih sproveo pravu
revoluciju nad njima.

Kako bi se to zavr�ilo, ja ne znam, ali
neko od nas sigurno ne bi iza�ao iz sobe.

Dole u Sarajevu, stvari
nisu bile mnogo druga�ije.

Dubioza Kolektiv je sarajevska grupa sa
sli�nom porukom kao ona iz Beograda.

Sve dok ljudi misle da se njihov
uticaj na demokratski proces zavr�ava

kada stave glasa�ki listi� u kutiju,
ni�ta se ne�e promeniti, zato �to

to daje onima koji budu izabrani
4 godine, da slobodno rade �ta god po�ele.

Vladaju�e elite nikoga ne slu�aju.
To je stvar koju su najbolje nau�ili.

Oni �ak ignori�u
masovne proteste.

Na�alost, elite na vlasti, �ak i kad
je ve�ina protiv njih, i dalje ne slu�aju.

Jedna od mojih vrlo bliskih
prijateljica je bila na privatnoj ve�eri

na kojoj je bio prisutan ameri�ki
ambasador u Srbiji, Kamerun Manter.

Ta ve�era se odr�ala posle izbora
na kojima je Srpska radikalna stranka

koja je mnogo vi�e orijentisana
ka nezavisnosti od Demokratske stranke

dobila najvi�e glasova i pobedila. I mi smo
svi mislili da �e, po�to su se glasa�i izjasnili

najve�a partija formirati vladu.
Moja prijateljica je upitala Kamorun Mantera:

'Pa, gospodine Manter, izgleda da
je va�a misija do�ivela neuspeh!'

Misija da Srbiju stave pod
imperijalisti�ki patronat. On je odgovorio:

'Ne bih bio tako brzoplet. Da sam na
Va�em mestu, gledao bih sutra TV

da vidim kakvi su rezultati
razgovora izme�u Tadi�a i Da�i�a.

I, dok je vladu formirao Va�ington,
politika i zakoni su tako�e diktirani spolja.

Ameri�ka Privredna Komora
pi�e zakone za vladu Srbije

i nala�u im da te
zakone moraju da donesu.

Tako su zemlje biv�e Jugoslavije
po�ele da postaju �lanice NATO pakta.

Da li znate �ta zna�i pridru�iti se NATO-u?
Morate se otarasiti �itavog vojnog arsenala

doma�e proizvodnje, doma�eg
dizajna i razvoja, namenjenog za va� teren

da biste se naoru�ali ameri�kim avionima
F16, F18, F22, od stotina hiljada dolara po avionu.

A va�i sinovi i �erke moraju da idu
da se bore. Gde oni �ele da se borimo?

Oni ho�e da stavimo no�ne
vizire i odemo u Avganistan

gde �emo ubijati njihove
neprijatelje koji nas nisu ni takli.

Profiti i vojni dobici su se ponovo sticali
iz tih ekonomskih i geopoliti�kih kolonija.

Ljudi su bili potpuno nesvesni
onog �to im se de�avalo

i mislili su da su
kona�no slobodni i nezavisni.

Ono �to se dogodilo u Jugoslaviji mo�e se
smatrati kao klasi�an primer kolonizacije.

Dodu�e sa novim ukusom,
ali je to i dalje kolonizacija.

Umesto da kolonizujete nenastanjene
delove sveta, za�to ne napraviti negde haos

i onda ga srediti? Tako imate deo sveta
koji je ve� bio razvijen i gde ima potro�a�a.

Oni su �eleli Jugoslaviju �iji
�e bogati prirodni resursi

biti na raspolaganju multinacionalnim
korporacijama, �ije �e stanovni�tvo

raditi za niske plate, �ija ekonomija
ne�e predstavljati konkurenciju

postoje�im proizvo�a�ima, samo nove
mogu�nosti ulaganja. Oni su �eleli Jugoslaviju

�ija bi naftna, in�injerska, rudarska i
automobilska industrija bila rasformirana

i deindustrijalizovana i oni su �eleli
da uni�te jugoslovenski javni sektor

njegove usluge
i socijalne programe.

I... oni su to i uradili.

�tavi�e, mir koji su narodi Jugoslavije
gradili za njihovo dobro je uni�ten.

Tvrdnja da je mr�nja me�u narodima
Jugoslavije uvek postojala je samo stereotip.

Ju�ni Sloveni su putovali zajedno
sa severa da bi do�li do ovih prostora

i na�li svoje par�e
raja oko 6. veka.

Mr�nju su kasnije fabrikovale velike sile,
koje su htele da nau�e Slovene

kako da budu civilizovani i demokrati�ni.
Uzmite u obzir da tokom ve�eg dela 29. veka

Crncima nije bilo dozvoljeno da sede na
prednjim sedi�tima u autobusima u Americi

dok je Dubrova�ka republika
ukinula ropstvo 1642. god, dok su SAD

jo� bile britanska kolonija
i nisu ni postojale kao dr�ava.

Zapadnja�ko licemerje
je bilo o�igledno.

Za�to bi Hrvat mrzeo Srbina
ili Srbin Muslimana, hm?

Zbog toga �to je neko negde u�inio ko zna
�ta ko zna kad? Zato �to nam tako ka�e TV?

Nije li istorija dokazala da ovi ljudi
mogu �iveti zajedno? Ili je sve to neva�no

onog trenutka kad neko potegne pri�u oko toga
ko je kome koliko puta u�inio goru stvar?

Ne postoji biolo�ka mr�nja, da je neka grupa
ljudi predodre�ena da mrzi drugu grupu.

Svako ko ka�e druga�ije ima
neke dublje namere, verujte mi.

Znam �ta �ete sada re�i.'Borise, ti samo
ovde kritikuje�, a ne nudi� re�enje!'

Pa, kad je re�enje u pitanju, tu se samo
treba ugledati na one koji su rekli 'NE'

ludilu i nepravdi, koji su odlu�ili da
budu dobri ljudi u zlim vremenima.

Korumpirani politi�ari, generali armija i
ratni profiteri isto toliko su odgovorni

za kolonizaciju Jugoslavije
koliko i kolonizatori sa zapada.

Niko nije mogao ovo da nam
u�ini da mi nismo bili tako slabi

u svom definisanju sebe i odbrani
svoje istorije. Ako mi kao nacija ustanemo

niko nas ne mo�e zaustaviti. Ne postoje
krstare�e rakete, nema imperijalisti�ke sile

nema �pijunske mre�e, nema dominacije
medija koje mogu da uni�te na�e ljude.

Narodi biv�e Jugoslavije moraju postati
svesni da su njihove zemlje kolonije zapada

�rtve galopiraju�e i bezdu�ne globalizacije,
vezani ekonomskim, dru�tvenim

i politi�kim lancima. Ako se to ne desi,
te�ina lanaca �e polako postati nepodno�ljiva.

Zemlja ju�nih Slovena, kako god
je nazovete, ima ogromne potencijale

koje dele neki od najraznovrsnijih
i najtajanstvenijih ljudi sveta.

Istok je mislio da su oni zapad,
zapad je smatrao da su oni istok.

Neki od njih su pogre�no
shvatili svoju ulogu u sukobu struja

pa su ih spolja�nje sile
vekovima eksploatisale.

Dosta.

FLA�FILMS