Original subtitles

prevod i obrada Gaca62

Downloaded From www.AllSubs.org

1938. godine tamni oblaci su, ponovo, prekrili svet.

Plašili smo se rata i molili se za mir.

Ali, neka daleka mesta su ostali netaknuta...

a neki ljudi mirni.

Jedno od tih mesta je bila Argentina...

a jedan od ljudi Madariaga, zvani Stari.

Sa ovim moraš biti oprezan... veoma oprezan.

To je moja omiljena puška. Veoma oprezan.

Sve odnesite na avion. Letim ujutru, èim ustanem.

Pašæe!

Ne, pre æe nebo pasti. To je moj èovek!

Idemo.

Vidi, to je novi život, Miguele. U krvi mog unuka.

Tako i treba.

Hej, ponekad pomislim da ti prièaš lièno sa njim.

'Daj mi unuka', rekao si, 'da mogu da idem dalje'.

Kad se Heinrich vratio?

Vratio se jutros.

Znao sam. Mogao sam da pretpostavim po tome kako se ponašaš.

Ali, zašto nisi sa njim? Zašto ne odletiš sutra da ga vidiš?

Znam! Naravno Madariaga! Nisi hteo da propustiš ovu feštu.

Ima vremena za Heinricha.

Vratio se za uvek.

Što dalje od ove nove Nemaèke, gde se dogaðaju sve te loše stvari.

Studirao je medicinu. -Naravno.

Da, da, ali živeti tamo u ovim vremenima...

On je studirao!

Znam. Znam da je naporno radio.

Baš kao Julio, je l' da?

Ali, opet Julio je postao inženjer i slikar...

Pogledaj ga samo!

Evropa ne može da promeni krv argentinskih pastuva.

Oni su naslednici svojih dedova.

Migeuele, previše prièaš. Ova noæ je stvorena za igru.

Idemo.

Opet? Mislim da moje telo...

Doðavola sa telom!

Ako treba da umremo, neka to bude plešuæi!

Da?

Julio, kako je bilo u lovu?

Odlièno. Jako uspešno.

Možda bi sad mogao da mi kažeš zašto se sinoæ nisi vratio od Miguela?

Èekali smo te.

Da, pa, znaš, oèe, nisam smeo da preuzmem toliku odgovornost...

Nikad, do sad, nisam video takvo vreme.

Da sam bio sam, ne bi bilo problema, preuzeo bih rizik ali...

tu je bio i stari, znaš.

Ja sam oseæajan èovek. Duboko sam dirnut.

Hvala ti na razumevanju, oèe.

Na sreæu, tvoj ujka Karl je veoma sistematièan.

Proverio je vremenske uslove, i ustanovio da je vreme bilo idealno.

Nije, valjda? -Jeste.

Julio!

Julio, jesi li mi doneo?

Šta? -Nisi doneo.

Daj da vidim... -Èekaj! Èekaj malo!

Izvoli.

Sam sam ga izvadio.

Hvala.

Treba da se okupaš. -Da.

Tata, vidi. -Šta je to?

Oènjak divljeg vepra. Trebalo bi da ima èarobne moæi.

Treba æe nam više od oènjaka divljeg vepra da veèeras veèeramo u miru.

To je veèera dobrodošlice za Heinricha...

koja je trebalo sinoæ da se održi.

Èemu sva ta gungula oko Heinricha i oko toga šta on hoæe?

Ako ga pustite da prièa hvalospeve Nemaèkoj...

ja æu, jednostavno, da ustanem graciozno i zapevam Marseljezu.

Chichi!

To je taèno ono što neæeš uraditi.

Zdravo, dragi. -Zdravo, mama.

Ti ne znaš kako je bilo u ovoj uæi za vreme Prvog Svetskog Rata.

Ali tvoj otac i ja, dobro znamo.

Ništa što se dogodi ne sme da podeli porodicu,

ako ni zbog èega drugog, onda zbog vašeg dede.

Da li to znaèi... -To znaèi da...

neæemo izazivati, niti æemo biti izazvani.

Ako bude potrebno, držaæemo jezik za zubima...

i sedeti mirno kao pripadnici inferiorne francuske rase.

Možda si ti, Francuz, oèe, ali ja sam roðen, dve sobe odavde.

Ja sam Argentinac, i kao što moja sestra reèe...

treba da se okupam. -Da, Argentinac.

Ne zaboravi to veèeras.

Obuzdaj malo dedu.

On ovde nikoga ne sluša, sem tebe.

Pokušaæeš da ga obuzdaš, je l' da? To je veoma važno.

Hoæu, oèe.

A sad, zamolio bih vas da ne govorite ništa...

dok vam se neko ne obrati.

Za veèerom neæe biti nikakvih prepirki.

Apsolutno nikakvih svaða. Je l' to jasno?

Gustave... -Da, oèe.

Franz... -Da, oèe.

Zašto ih nema, Karl?

Zar im nije dosta to što su juèe ponizili Heinricha?

Molim te, draga.

Mislim da smo se složili da zaboravimo šta je bilo sinoæ, mama. Ja, sigurno, jesam.

Zato što imaš dobru dušu i veliko srce, Heinrich. To je nesporno.

Ali, èinjenice ostaju. -Gde se sakrio?

Gde je moj unuk? Heinrich!

Heinrich! Deèaèe, moj!

Vratio si nam se. -Da, gospodine.

Vratio si se pampasima, bogatoj tamnoj zemlji Argentine.

Možeš da uzmeš sad tu svoju Evropu i da je staviš u istoriju.

Ne kažem da ti nije koristilo da studiraš u Nemaèkoj,

ali sad je i to gotovo.

Ovde je hladno.

Pa, Heinrich, gde su te medalje? Gde su?

Uplašio sam se da æeš ih, možda, uprskati supom.

Dobro je. Tebe nisu promenili!

Nisu te promenili ti manijaci u Nemaèkoj.

Ne! Ne!

Uvek neki rat. Rat. Uvek neki rat.

Je l' tako, Marcelo?

Rat.

Da...

Ništa se tamo nije promenilo još od...

još od vremena kad nam je Sveti Jovan pisao Novi Zavet.

Pogledaj ih.

Vidi kako veèeras plešu.

Kao u Apokalipsi.

Glad.

Rat.

Kuga.

Smrt.

I moæ dobiše da ubijaju maèem...

... i glaðu,

... i zemaljskim zverima.

Svih mi svetaca! Zar u ovoj kuæi nema vina?

A sad...

uz ovakvo, porodièno okupljanje, ide i prigodna zdravica.

Za Heinricha koji nam se vratio!

Za mog Julia, da me nikad ne napusti.

Za Chichi, koja je svaki dan sve veæa baš tamo gde treba.

I za Gustava i Franza.

Za moje voljene æerke, Luisu i Elenu,

i za njihove, siguran sam, verne muževe...

Karla i Marcela.

Za porodicu.

Oprezno!

Ne, ne, ne! Prvo poslužite poèasnog gosta.

Heinrich.

Dobro!

Nego...

Gde æe Heinrich otvoriti ordinaciju? U Buenos Airesu?

Pa, mi... Mi još nismo razgovarali o tome.

Kako to misliš, niste razgovarali?

Pa, mi... -Pusti Heinricha da mi sam kaže.

Mislim da neko vreme neæu nigde otvarati privatnu praksu.

Jesi li našao nešto važnije od toga?

Pobogu, deda, zar mora baš sve da ti kaže? Èoveku koji je naporno uèio, punih šest godina...

ne da se da se, odmah, baci na posao.

Šta je važnije, Heinrich?

I on je samo èovek, deda.

Njemu je sad potreban ples, i muzika, i...

pa znaš i sam... neke druge stvari.

Èudno. Svi žele da govore u Heinrichovo ime, osim samog Heinricha.

Mislim da je Julio to mnogo bolje rekao, nego što bih ja ikad mogao.

Pa, dobro. Drago mi je.

Na trenutak mi je prošlo kroz glavu, da si se pridružio...

onoj magarèini u Evropi,

onom brkatom moleru.

U Evropi ima mnogo molera, deda,

i, usuðujem se reæi, na hiljade magaraca.

O, da. I to je istina.

Samo je meni mnogo lakše kad znam da ti nisi jedan od njih.

Pa, meni nikad ništa tako lepo nije rekao, Heinrich.

Kako ono beše? Kako se zove taj ludak?

Hitler, Adolf Hitler.

Heil Hitler!

Niko... niko ne sme tako da govori pravom Nemcu.

Oèe, molim te.

Nemcu?

Kažeš 'pravom Nemcu'?

Gde? Ja ne vidim ni jednog Nemca za ovim stolom.

Moje æerke su Argentinke.

Moji zetovi su, jedan iz Francuske, jedan iz Nemaèke...

kao deca stigli ovamo. I oni su sad Argentinci.

Moji unuci? Za ovim stolom su svi Argentinci.

Reci mi, ko je za ovim stolom pravi Nemac?

Reci mi.

Ja sam pravi Nemac.

I zato što jesam pravi Nemac, odavno sam napustio studije medicine...

da bih mogao da radim za Nacistièku partiju.

I sad, sa ponosom mogu reæi da sam na, prilièno važnom položaju.

Reci 'Heil Hitler' u ovoj kuæi.

Reci 'Heil Hitler'.

Heil Hitler.

Da bi bio pravi Nemac, deda, ne moraš biti roðen na nekom odreðenom mestu,

govoriti odreðenim jezikom.

Dovoljno je da kroz tvoje vene teèe krv naroda...

svetle buduænosti.

Adolf Hitler je èovek koji je svesniji od bilo koga drugog...

naše svetle buduænosti. -Heinrich.

Svi sveti! Isuse Hriste!

Prvo je bio kajzer, a sad...

Hoæemo li, opet, krenuti sve to iz poèetka?

Kugu, rat, glad i smrt.

Seme mog semena.

Izrodio sam ubice!

Deda. -Ne! Sklanjaj se od mene.

Niko mene neæe zvati ubicom. -Uæuti, Heinrich.

Neka umrem, predugo sam živeo.

Živeo sam, radio sam, i ovde, u Argentini...

sagradio sam svoju oazu mira.

Mira i radosti.

I ljubavi.

Hteo sam sve to da ostavim deci svoje dece.

Podigao sam raj u Argentini.

Ali, gde je taj raj u kojem nema zmije,

u koji zver nije ušla?

Star, star, star.

Glup. Glup. Glup. Glupi starac.

Starac koji je mislio da nikad više neæe videti zver.

Proklinjem svoje seme.

Zver je u meni.

U mom stomaku, u mojoj krvi!

Proklet da si, Madariaga!

Doživeo si da opet vidiš zver.

Zver apokalipse!

Da vidiš vatru i jahaèe!

Kuga!

Na belom konju sa krunom

Rat!

Jahaè obavijen plamenovima koji maše maèem!

Glad! Bolest duše!

I smrt!

Smrt!

Smrt... uvek!

Zauvek... Smrt!

Vrati se za jedan sat.

Hvala. -Julio.

Pa, gde si ti do sad? Tata je veæ pomislio da neæeš ni doæi!

Gde sam ono stao? Ne, nemoj ništa da mi govoriš!

Tatin domaæin i prijatelj je... pisac.

Da, Etienne Laurier, sluèajno, on je izdavaè 'Pravde'.

Zapravo je jedan od najblistavijih politièkih umova u Evropi.

Baš lepo... zvuèi jako zanimljivo.

Nego, gde bih mogao da se osvežim? -Piæe je ovamo.

A sve žene su udate, osim mene, pa obrati pažnju na ponašanje.

...da je Chamberlan uradio šta može ne bismo ni bili u ovoj situaciji.

Ne zaboravite da Chamberlain ima veliku odgovornost.

On se sve vreme trudio.

Za sad jeste mir, ali gde nas svo ovo vodi?

Dalje smo od pravog mira nego što smo ikad bili još od Velikog rata.

Ne možemo za sve kriviti Minhen i Chamberlaina.

Zar nije moguæe da na zemlji ne postoji sila koja može zaustaviti Hitlera?

Ne, nije moguæe. To do sad niko nije ni pokušao.

Pomirljivošæu se ništa ne može postiæi.

Potrebna je samo razum i dobra volja da se postigne kompromis. Ovo se može...

Ne postoji pravi razlog za rat.

Ekonomskie i politièke potrebe, možda, ali ne i razlog.

Vi hoæete da kažete da je rat neizbežan?

Ne, ali mi moramo da zauzmemo poziciju sile.

Mi moramo da manipulišemo a ne da tražimo razloge.

To je pravi kljuè mira...

Ja mislim da Czechoslovakia nije mogla da se odupre.

Ja mogu da govorim samo u svoje ime.

Da se to desilo mojoj zemlji, umro bih od sramote.

Versajski mir je potpisan sa najboljim namerama.

Ali, to ne znaèi da je ispravio istorijske nepravde.

Kakva uvreda èasti!

Èast je divna stvar ako možete...

Da li æe za deset godina biti Francuza da to vide?

A šta je sa Mažino linijom? Šta sa Sovjetskim Savezom?

Milsite li da æe to zaustaviti Hitlera?

Budimo iskreni, taj èovek nije lud.

On æe vladati sto godina.

Neka vlada i deset, tada više neæe biti Francuza koji æe to moæi da vide.

Vidite? Vi, uopšte, ne možete mirno da razgovarate o tome.

A moramo. Niko ne želi rat.

A i one vaše nerazumne primedbe...

i one podbunjujuæe izjave koje štampate u svojim novinama...

iskreno recite, èemu drugom služe nego da pozovu ljude u rat?

Hitler to ne radi!

Hitler je svinja žedna krvi!

U stanju je da pljune bogu u lice i da se ne osvrne.

Kako ne vidite da... -Izvinite, stvano mi je žao što vas prekidam.

Ali, desilo se nešto, jako neobièno.

Radi se o Peteru Troopu. Negde je izgubio tupe.

Plav, blago talasast sa strane, i ravan na vrhu.

Ako ga neko od vas vidi ili ako sedi na njemu...

molim vas, neka javi Peteru, on je u garderobi.

Gospodine Laurier, drago mi je. -Hvala.

Gospoðo Laurier, bilo je divno. Doviðenja. -Doviðenja.

Ko je, doðavola Peter Troop?

On je èovek... za svaku priliku.

Izmislila si ga?

Etienne, voleo bih da ti predstavim svog sina.

Julio.

Zdravo, tata. -Znao sam da æeš doæi. Doði, molim te.

Želim da te upoznam sa svojim, jako dobrim prijateljem, gospodinom Laurierom.

Moj sin, Julio. -Kako ste?

Etienne i ja smo se upoznali davno, na jednom brodu.

Proveli smo dve nedelje u ležaljkama na palubi...

i kad su me, konaèno, podigli iz moje...

ja sam shvatao moderno slikarstvo.

Vaš otac je veoma skroman.

Matisse, Renoir, Modigliani. Pravi mali kurs slikarstva.

Koliko znam, vi slikate?

Iako æete posumnjati da sam nasledio oèevu skromnost, moram reæi da ne...

...ne slikam baš najbolje, i plašim se da je tako i sa drugim stvarima.

Etienne. Etienne, ovo moraš da èuješ. Ova zanosna mlada dama...

je danas gaðala paradjzom nemaèkog ministra inostranih poslova.

Svaka èast! -Chichi!

Morate joj oprostiti, mladost - ludost...

Naprotiv, nadam se da si ga pogodila?

Na žalost, promašila sam ga. Èak me je i veprov oènjak izneverio.

Gospoðo Laurier, dozvolite mi da vam predstavim sina, Julia.

Dobro došli u Pariz, gospodine.

Oprostite, molim vas.

Znate...

još ne mogu da zaboravim. -Gospodine?

Bio sam svedok, vašeg oèaravajuæeg diplomatskog gesta.

Preostalo mi je samo da vam se divim.

Zapravo, nisam video ništa tako elegantno...

još od trenutka kad su koktel zabave izmišljene.

To je jako lepo od vas.

Ne, odmah sam pomislio, ovo je neko ko zaslužuje mnogo više od... svega ovoga.

Svega ovoga?

Svih ovih politièkih debata.

Treba ovo, treba ono... Stratezi amateri sa svojim beskrajnim teorijama i...

To znaèi... to znaèi da se vi ne slažete s tim?

Nije stvar u tome da li se ja slažem ili ne, nego ...

Koga briga za to? -Tako.

Možda biste mi mogli, onda reæi, šta je to, po vama, vredno pažnje?

Pa, sasvim sam siguran da bi spisak bio podugaèak...

i da na njemu ne bi bilo nijedno zlo ovog sveta.

Da vidimo. Na tom spisku bi, sasvim sigurno, bio polo.

I konjske trke, automobili...

A, sigurna sam, da se žene podrazumevaju.

Da li je to nagaðanje ili traè?

Pariz ume da bude jako mali, gospodine, u odreðenim krugovima.

Iznenaðen sam spoznajom da se moja reputacija tako brzo širi.

Zašto? Pa vi sebi možete priuštiti da budete neutralni.

Mnogi od nas, ne mogu sebi dozvoliti taj luksuz.

Èini mi se da sam naslutio neku ozlojeðenost?

Zaboga, ne bih dozvolila sebi da pokažem ozlojoðenost nekome koga sam tek upoznala.

Naroèito još, ako je moj gost. Izvinite, molim vas.

...ako ne možeš, sedi i èekaj ga. Potrebni su nam svi detalji pre nego...

Marguerite!

...pre nego što odštampamo sledeæe izdanje.

Rekao si u pola jedan.

Naravno. Sviða mi se ta haljina.

Hvala ti.

Etienne, Moscow!

Donela sam katalog.

Ako se aukcija završi brzo, možda bismo mogli negde na ruèak.

Da?

Renoir je broj 54. Postoji šansa da ga dobijemo jeftino jer...

Da. Ne, situacija se promenila.

Nastavite da èekate.

Marguerite, ja... -Znam.

Znala sam istog trenutka kad sam kroèila ovamo.

Nemaš srca da mi kažeš da aukcija ne dolazi u obzir.

Veruj mi, hteo sam da idem, sve dok ovo nije stiglo.

Nemaèka je potpisala ugovor o nenapadanju sa Rusijom.

Pakt o savezništvu.

Izgleda da su sva Armandova predviðanja, još jednom pala u vodu.

A za mene, ovo znaèi, dvadesetèetvoroèasovno bdenje.

Sa jednom novinom, od veèeras kreæe zamraèenje.

Jadni Pariz. Biæe u mraku.

Da? Samo malo.

Niko živi ne bi pomislio da te volim.

Ali te volim.

Nemoj, opet, da preskoèiš veèeru.

Dame i gospodo, poèetna cena je 70.000 franaka...

za Renoirov pastel, studiju kupaèice.

Imamo li ponudu od 90.000 franaka?

Hvala. 90.000.

Da li neko daje 110.000 franaka?

Hvala. 110.000 franaka.

Sledeæa cena je 130.000 franaka?

130.000?

Hvala. Daje li neko 150.000?

Hvala, gospodine. 170.000?

Slika je prodata za 150.000 franaka.

Dame i gospodo sledeæi predmet je predmet broj 26 u našem katalogu...

'Vaza sa cveæem', pastel Odilona Redona.

Gospoðo Laurier...

Gospodine.

Žao mi je zbog onoga, ali, jednostavno, nisam mogao da dozvolim da pokvarite moje izvinjenje.

Znate, vama je prešlo u naviku da govorite u zagonetkama.

O, hteo sam da vam se izvinim za svoje ponašanje od pre neki dan.

A kad mi je otac rekao koliko se, vas dvoje divite Renoiru, ja...

Da.

Pomislio sam, možda biste voleli da imate ovog.

Takoðe sam se ponadao da biste mi mogli oprostiti.

Gospodine Desnoyers... -Julio.

Žao mi je, ali ja to, stvarno, ne bih mogla da prihvatim.

Evo, šta æemo da radimo.

Neka moj otac odluèi, za vreme ruèka.

Naravno, u sluèaju da nemate neki drugi dogovor.

Ne. Samo taj Renoir je...

Dobro. Dobro.

Biæe oduševljen da vas vidi.

Molim vas.

Slažem se sa vama ali tu ima još mnogo toga.

Uzmite na primer, Renoirovu 'Kupaèicu'.

Nevina senzualnost te figure, neverovatna senka koja daje....

savršenu teksturu i mekoæu kože.

Èista magija, zar ne?

Izgleda da vi tu sliku shvatate mnogo ozbiljnije, nego što sam ja bila sklona da pomislim.

Bojim se da je moja velika mana to što ništa ne shvatam dovoljno ozbiljno.

To je bolna taèka mome ocu.

Da li vaš otac uvek ovoliko kasni na dogovoreni ruèak?

Da, da, uvek.

Iskreno, ponekad se, uopšte ni ne pojavi.

Ako se ne varam, ovo je jedan od tih dana.

Bojim se da ste u pravu. Hvala.

Jeste li ljuti?

Pokušavam da budem.

U tom sluèaju, priznaæu vam da sam znao da æete danas iæi na aukciju.

Otac mi je rekao.

Otac?

I još mi je pomenuo da æe Etienne morati da ostane u kancelariji ceo dan..

Poèinjem da verujem da vam je otac od velike pomoæi.

Ne namerno, uveravam vas.

Hvala vam na veoma, lepom ruèku.

Pa, ja bih, iskreno, više voleo...

da mi se veèeras, zahvalite na veèeri.

Žao mi je.

Ali, molim vas, prenesite moje izvinjenje svom ocu.

Dobro.

Zar nije isti ovakav auto pšobedio, 1936. u Monterreyu?

Da, bila je to modifikovana verzija ovog modela.

Beck i... Dobbs. Ako se dobro seæam?

Šta?

Imena vozaèa. Pobedili su ponovo 1938.

Da, mislim da jesu.

Baš me interesuje, koliko brzo ovaj može da ide?

Pa, na severu ima jedan put, na kom bismo mogli to da saznamo.

Važi.

Ta vam je dobra.

Da, mislim da smo celo to leto proveli u Dauvilleu.

Sa svojim stricem? -Zapravo, on mi je bio staratelj.

Kad se samo setim koliko je novca proæerdao na mene.

Oèigledno da je imao šta da potroši, pa zašto onda ne bi?

Na kraju se ispostavilo da nije bio njegov. Proneverio ga je.

Šta?

Ogromne sume. Zaraðene na velikim prevarama.

Obožavala sam ga. -Hvala.

U to vreme Etienne je radio za 'Figaro'.

Tada smo se i upoznali. Bio je veliki idealista.

Zar se ne umori od tog veèitog objašnjavanja svetu šta je ispravno a šta ne?

Ne možemo izbeæi probleme tako što æemo im okrenuti leða.

Osim, naravno, ako nismo, kojim sluèajem, neutralni.

Pa, na kraju krajeva, ja sam Argentinac, i ja sam neutralan, sviðalo se to meni ili ne.

Ali, vama se baš sviða.

Znate, ja... -Da?

Deda mi je umro pre par meseci.

On je bio pravi Argentinac.

Imao je ono primitivno shvatanje da je...

život storen samo zbog uživanja.

Prenosio je to svoje mišljenje na sve oko sebe.

Mislim da je i na mene izvršio uticaj.

Sve ostalo, što se nije uklapalo u to, automatski bi bilo loše.

Kao èetiri biblijska jahaèa...

koji su mu, na kraju i došla glave.

Kad je jedan od èlanova porodice postao Nacista...

deda je bio jedna od prvih žrtava.

Bio je jednostavan èovek.

Bio je neutralan.

Imam oseæaj da bi vam se svideo.

Da, jako bi vam se svideo.

Pa, hoæemo li?

Naravno, u sluèaju da vi morate da se vratite.

Znate šta?

Sad sam se setio jednog mestašceta u blizini...

sa ovoliko debelim foteljama...

i laganom muzikom. Šta mislite?

Zar to ne bi bio odgovarajuæi kraj savršenog dana?

Samo malo, gospodine. Zamraèenje.

Ne, ni na poslednje piæe oèaravajuæe veèeri?

Ne.

Kada æu te, opet, videti? -Molim te, ne mogu.

Kada? -Ne.

Hvala. -Hvala, gospodine.

VARŠAVA

Engleska i Francuska objavile rat

Francuska poslala poziv rezervistima

Oèe!

Zdravo. Šta èeš ti ovde?

Izvini. Hoæeš da se vratim i da kucam...

ili, samo da, mirno odem odavde?

Samo te nisam oèekivao ovako brzo.

Oslobodiæu ti stolicu. -Ne treba. Neæu dugo.

Znaš, da nisam znao prethodnu adresu...

ne bih mogao da te pronaðem.

Neæeš verovati, hteo sam veèeras da te pozovem.

Sedi, ovde. -Hvala ti.

Izvini što sam naleteo u ovako nezgodnom trenutku.

Ma, znaš da si uvek dobrodošao. -Ne, hvala.

Mislio sam, nezgodan je razlog moje posete.

Seliš se u novi stan a ja sam došao da se pozdravimo jer odlazim.

Idem iz Pariza, Julio.

Tako si odluèio? -Tvoja majka i ja, da.

Zakljuèili smo da je nije ni trebalo da dolazimo ovamo u ovakvim vremenima.

Situacija je sve gora, svaki dan.

Ne misliš, valjda, da je Pariz u ozbiljnijoj opasnosti?

Ne, još uvek. Ne, u ovom trenutku, ali...

U svakom sluèaju, to je razlog zašto želimo da odemo.

Pa, dobro, ako ste odluèili da... -Svi, Julio. Cela porodica.

Ja... Ja ne mogu tek tako da se spakujem, da se spakujem i da odem.

Zašto?

Pa, zbog... ovaj... zbog mog posla.

A, da, zbog tvog posla. Tako je!

Ne bih hteo da nipodaštavam, ni da podcenjujem, naravno,

ali, ja ne vidim ovde ništa...

što ne bi moglo da se preseli u druge klimatske uslove.

Žao mi je, ja ne mogu da idem.

Svetlo sa juga. Malo èudno za studio.

Ovaj pogled mi je, nekako, poznat.

Koji je broj ove zgrade?

Devet.

A broj Laurierijevih?

Laurijerijevih?

Nisam siguran.

13, je l' da?

Da, mislim da je to.

Izgleda da smo došli do kljuènog problema.

Kao što veæ i sam znaš, Etienne je jedan od mojih najstarijih i najdražih prijatelja.

Da, znam to, ali... -Ali, šta?

Ima atraktivnu ženu?

Pariz je prepunih atraktivnih žena.

Znaèi, zato ti ostaješ ovde?

Zbog neke prolazne avanture.

Bar se nadam da je prolazna? -Nema svrhe sada diskutovati o tome.

O, Julio, za boga miloga!

Sve bi bilo tako jednostavno kad bismo svi zatvarali oèi kad nam nešto ne odgovara.

Hoæeš da iskoristiš odsustvo èoveka...

koji je prisiljen da napusti Pariz?

Šta?

Ti nisi znao?

Da, odlazi u petak.

Dobio je poziv za vojsku. Ide na belgijski front.

Jako mi je žao zbog toga, oèe.

Veoma mi je žao.

Ali, tu niko ništa ne može.

Dobro.

Reæi æu tvojoj majci da ne možeš da ideš.

Voz za Lyon stoji na peronu broj 7.

Redovno ideš u Notre Dame?

Htela sam da se pomolim za Etienna...

ali, nisam baš najsigurnija da se, ipak, nisam molila za sebe.

Pažnja! Pažnja!

Francuska vlada zahteva od svojih graðana da ne napuštaju svoje domove.

Ponavljam: budite hrabri i ostanite u svojim domovima.

Nema razloga za paniku.

Putevi koji vode iz Pariza su sasvim zakrèeni...

što èini odlazak, gotovo nemoguæim.

Stranci moraju predati policiji...

svo oružje koje poseduju, u roku od 24 sata.

Sredio sam vam voz za Marseilles.

Ostaæete tamo dve nedelje...

a onda brodom do Južne Amerike.

A ti, Julio? -Doæi æu i ja, èim budem mogao.

Ali, moramo izvuæi Chichi iz Pariza.

Ti si znao sve ovo? -Da, u pravu je, Luisa.

Chichi i ti morate da odete odavde.

Ovde postaje jako opasno.

Znaš, nema nikakvih garancija da Pariz neæe biti bombardovan.

Možda æete morati sa nekim da delite kupe u vozu...

ali za hotel u Marseillesu neæe biti problema, veæ sam vam rezervisao mesta.

Chichi. -Nemam vremena, tata...

veèeras je skup studenata na Sorboni.

Chichi, doði ovamo, molim te.

Tata, da nije ovako važno ne bih ovoliko žurila.

Sada, posle Dunkirka... -Dunkirka?

Da, zaboravila sam da ti ne èitaš novine.

Britanci su se evakuisali. Svi do jednog.

Tamo su sad ostali samo Francuzi...

a i oni se sve više povlaèe od kad su se Englezi povukli.

Da sam ja muškarac ja bih...

Uradila bi taèno ono što sad radiš.

Ovaj rat je odavno izgubljen.

Julio, nemoj... -U redu je, mama!

Mogao je da govori tako, mogao je da govori šta hoæe...

dok nije, stvarno, poèeo rat.

Dok ljudi nisu ginuli...

dok su se samo merkali preko Mažino linje.

Mogao je da bude neutralan koliko hoæe. Nikog i nije bilo briga.

Ali sada je sve drugaèije. -Slažem se, nije isto.

Oni su pobedili. -Što se mene tièe, nisu.

Možda je moj glas tek glasiæ, ne preterano važan...

ali æu uèiniti sve što je u mojoj moæi, makar morala i sama da se borim.

Izvini, tata.

Šta god da je, moraæe da saèeka. Skup studenata neæe.

Sjajno!

Van Gogh!

Cezanne!

Renoir!

Kladim se da ih kupio za neku bagatelu!

Uveravam te, Karl, da ni jednog trenutka nisam pokušao da iskoristim situaciju.

Ne, naravno da nisi.

Ali, evo nas, koji kao pobednici ulazimo u Pariz...

a vi, neutralci, kao da ste veæ pokupili sav ratni plen,

Pa, bar se jedan deo ove porodice, ponovo okupio.

Žao mi je što i Chichi nije mogla da doðe veèeras.

O, da, zamolila mi je da ti prenesem njeno žaljenje.

Tako lepa i privlaèna devojka mora da se, proteklih meseci, poprilièno dosaðivala.

Ali, Gustav, može da joj pomogne, ima puno prijatelja.

Mislim da ne...

Sve su to oficiri, naravno. Iz veoma dobrih porodica.

A ti, Julio, nemoj da se iznenadiš...

kad shvatiš da sad imaš odreðeni uticaj u Parizu.

Zahvaljujuæi dobrom, starom, èika Karlu.

Mislim da bi ti, za poèetak dobro došlo snabdevanje benzinom.

Je l' tako, Julio?

Za sad se snalazim, nekako, i sam.

Dobro, snalazio si se, ali sa tim je, sad gotovo.

Èak ni ratni plen ne može biti zamena za svakodnevne potrepštine.

Je l' tako, Marcelo? -Naravno.

Da, od sad, imate prijatelja na visokom položaju...

i oèekujem da to iskoristite.

Reci mi, èika Karle, kako svet izgleda kad ga gledaš, tako od gore?

Izvini?

Pa, ceo Pariz je pod tvojom komandom, benzin držiš u malom prstu...

oèaravajuæi oseæaj, pretpostavljam?

Nemaèka vojska... -Gustave.

Julio, ti misliš da ja ne znam?

Nikad neæeš zaboraviti noæ, kada je stari umro,

i, verovatno nam nikad neæeš ni oprostiti.

Ali ja ti,najiskrenije kažem da zbog te noæi žalim koliko i ti.

Oèe! -Sedi.

Ali, sad, sigurno i sami shvatate, obojica sigurno shvatate...

da je Heinrich bio u pravu.

Kao što vidite, mi smo sad u Parizu.

A važnost, istorijska važnost Treæeg Rajha...

je sad dokazana èinjenica.

Što se mene tièe, u ovom trenutku, ja razmišljam o porodici.

Uskoro æemo, opet biti svi zajedno.

Marcelo, pomili samo, porodica na okupu.

Popjimo u to ime!

Za porodicu!

Marguerite, hajde da odemo iz Pariza. Hajde da idemo odavde.

Možemo da odemo u Madrid. Možemo i u Rio.

Kako, dragi moj?

Sa jednim argentinskim pasošem?

Neæe moæi.

Nacisti nikad ne bi dozvolili francuskom graðaninu da izaðe iz okupirane Francuske.

Osim, ako nam neko to ne sredi.

Mogao bih da ga pitam.

Da, verovatno bi mogao, ali neæeš.

Ni ja ne bih volela da pitaš.

Ni njega, niti bilo koga od njih.

A sve i da je to moguæe, nikad ne bih otišla pre nego što vidim Etienna.

Mi smo klopci. Baš, ovde u Parizu.

Opkoljeni nemaèkom vojskom.

Ipak, ima nešto što bismo mogli da uradimo. Znam i sama da nije mnogo...

Volela bih da, ponovo plešemo.

Kao što smo plesali prve noæi.

Volela bih da obuèem nešto šljašteæe i lepo...

i da budem ženstvena.

Hoæeš me odvesti na ples, dragi?

Opkoljenu celom nemaèkom vojskom?

Ne.

Opkoljenu samo tobom.

Generale. -Da?

Auto von Hartrotta je upravo stigao.

Hvala.

Reci mi, onu tamo u belom, poznaješ li je?

Ne, generale, ali mogu da se raspitam.

Hvala.

Pukovnièe. -Sedite, molim vas.

Gospodine? -Možete poslužiti kavijar pre veèere.

Pa, pukovnièe...

mora da vam je laknulo kad ste stigli u Pariz?

Pa, može se reæi.

Ako mogu bilo kako da vam pomognem, samo pozovite moju parišku komandu.

Da li æete ostati ovde neko vreme, pukovnièe?

Pukovnièe? -Da?

Koliko dugo ostajete?

Nekoliko dana, možda. -Kakva šteta!

Ja stvarno... Da?

Njeno ime je gospoða Laurier.

Èovek sa kojim je nije njen muž.

Naravno.

Ona žena tamo, pukovnièe, ona u beloj haljini...

Sviða mi se.

Èini mi se da se sviða i svom pratiocu.

To se da srediti. -Moglo bi tu doæi do teškoæa, generale.

Znate, on je, sluèajno, moj roðak.

Vaš...

Oprostite mi, molim vas, nisam znao.

Niste, valjda, uvreðeni? Jednostavno, žena me privlaèi.

Izvinite vi, generale, ali sama pomisao da bilo koji muškarac...

namerava da preotme ženu mom roðaku, mene privlaèi.

Ja, gospodine, nisam, bilo koji muškarac.

Znam, vi ste komandant pariške oblasti.

Ali, vidite, moj roðak je komandant...

malo veæe oblasti.

Zbog ovoga je vredelo doæi u Pariz.

Propustio sam nešto smešno?

Propustili ste da upoznate mog roðaka.

Hoæete da kažete da mi nedostaje šarma?

Moj šarm leži u ovome.

Da li mislte da postoji romantièna borba u kojoj bi neka žena odabrala vašeg roðaka a ne mene?

Takva borba ne postoji.

Ako želim neku ženu, ne interesuje me da li ona želi mene.

Da li imam vašu dozvolu da upoznam damu?

Imate moju dozvolu da prosvirate sebi glavu.

Pukovnièe Kleinsdorf, da li biste predložili gospoði Laurier i njenom pratiocu...

da nam uèine èast i pridruže nam se za našim stolom.

Da, generale.

Ne razumem, von Kleig je general...

zašto je tako fini prema pukovniku?

Pukovnik je, lepa moja, sluèajno, pripadnik SS-a.

Još gore, on je zapravo, u timu Reinhardta Heidricha lièno...

koji je Himmlerova desna ruka.

A ti, dobro znaš, èija je Himmler desna ruka.

Izvini što sam pitala.

Heinrich, oèekivao sam te.

Pa, došli smo, èim smo mogli.

Gospoðo Laurier, moj roðak, pukovnik von Hartrott.

Drago mi je, gospoðo. -General von Kleig.

Gospodine. -Gospoðo

Sedite, molim vas.

Hvala vam, generale von Kleig, ali sigurno znate da prema potpisanoj...

kapitulaciji u Compiegneu...

nije mi dozvoljeno da budem u društvu nemaèkog oficira...

bez obzira na njegov èin, duže od deset minuta.

Zanimljivo. Molim vas, sedite.

Smem li primetiti, gospoðo Laurier, da plešete božanstveno?

Moj pratilac.

Cigaretu? -Ne, hvala.

Možda bi vaš pratilac uzeo? -Ne, hvala.

Heinrich, izgledaš deset godina stariji.

Baš lepo od tebe, Julio.

Pretpostavljam da ste, pomalo, zabrinuti...

moguænošæu da Amerika uðe u rat?

Biæemo mi dobro, hvala. -Hvala, generale,

ali ona ne prihvata nièije pozive na veèeru, izuzev mojih.

Izvinite?

Gospoða Laurier vam se zahvaljuje ali ona sutra veèera sa mnom.

A ja bih voleo da pustite gospoðu Laurier da sama govori u svoje ime.

Ne može, ona je Francuskinja. -Onda, uæutite.

Ne mogu, ja sam neutralan.

Mladiæu, ja govorim sa kim ja hoæu...

veèeram s kim hoæu i radim šta i sa kim ja hoæu. Jel' to jasno?

Ne, generale.

Generale, veæ ste pojeli pola sveta.

Pojeli ste Holandiju, Belgiju, Norvešku...

Pojeli ste Francusku, pojeli ste i neke zemlje za koje nikad nisam ni èuo.

Možete pokušati i sami sebe da pojedete...

ali, generale, ne pokušavajte nju da pojedete.

Ona je moja.

Pukovnièe Kleinsdorf,

uzmite gospodinova dokumenta.

Ja, ovaj... Naravno, generale.

Ali, ne znam taèno... -Uzmite mu dokumenta!

Julio, molim te, idi. Razgovaraæu sa generalom.

Neæeš. -Julio, molim te.

Mislim da ovo nije nimalo zabavno, von Kleig.

Moj roðak i gospoða Laurier æe se slobodno kretati po Parizu...

gde i sa kim oni hoæe.

I predlažem vam, von Kleig, da ne narušavate ugled naše otadžbine,

za vaše sopstveno dobro.

Idite, Julio.

Kako obmanjujuæe mirno svet izgleda odavde.

Sad shvatam zašto su francuski kraljevi živeli u Versaillesu.

To im baš i nije mnogo pomoglo, zar ne?

Ne verujem da je ikad ikom pomogla obmana.

Pa, ipak, obmana može biti utešna na neko vreme.

Nema ratnih poklièa, nema poziva na oružje.

Nema bola, niko ne umire.

Osim lišæa.

Ali, ono se uvek vrati.

Zamisli kakva bi to katastrofa bila, kad se jednom, ne bi vratilo.

Koliko bi, tada, sve drugo bilo nevažno.

Možda bi ljudi prestali da ratuju.

Gledali bi u nebo i èudili se.

Marguerite. -Da?

Želim nešto da ti kažem.

Prošle noæi sam shvatio da ne možemo ovako i dalje da živimo.

Shvatio sam da moram da pronaðem neko rešenje.

Rešenje? Za šta?

Za našu situaciju, ako ostanemo ovde.

Ono što se desilo sinoæ, može ponovo da se desi bilo kad.

Bio sam kod èika Karla. On može sve da nam sredi.

Trebaæe i njemu i nama malo vremena za to...

ali bi ti mogla da odeš odavde.

Kao žena jednog Argentinca.

Ne možemo.

Kako ne vidiš da ovako dalje ne ide?

Zavismo od èika Karla, zavisimo od Heinricha gde god se okrenemo.

Ne možemo. -Moramo!

Neæu više da se klanjam i da puzim pred nemaèkim generalima.

Misliš li da je meni lako, zato što ne kukam?

Misliš da mi je svejedno?

Da, Nemci su ovde.

Oduzeli su mi zemlju i deo samopoštovanja...

ali, nekako æu živeti sa tim. Moram.

Ne. U tome i jeste stvar, kako ne shvataš? Ne moraš!

Saèekaæemo Etienna da se vrati...

i onda æu mu reæi.

Bojim se da æemo se naèekati.

Dobila sam jutros obaveštenje.

Nadala sam se da neæu morati da ti kažem.

Pored svega ostalog, nadala sam se da æu moæi toliko da te poštedim.

Etienne je ratni zarobljenik.

Da. Sada æe vas primiti.

Samo malo. Samo minut.

Karle, molim te.

Recite, šta je bilo? Šta mogu da uèinim za vas?

Pa, ne znam kako da... Bojim se da je malo...

Radi se o Chichi.

Izgleda da su bili neki neredi tamo, na univerzitetu...

Koliko smo shvatili, ona je, sluèajno bila u tom kraju.

Èinjenica je da ju je, tvoja policija, uhapsila, Karl.

Chichi? -Da.

Siguran sam da je to nešto trivijalno i da nema razloga za brigu.

Ne, naravno da nema.

Prirodno, samo sam nestrpljiv da je izvuèem odatle što je pre moguæe.

Naravno. Naravno.

A ti, Julio, s obzirom da te nisam video mesecima, pretpostavljam da si ovde zbog iste stvari?

Da.

Dobro, onda.

Ovi tvoji neprijatni, važni roðaci, Julio...

dobro ti doðu u ovakvim situacijama.

Je l' da?

Je l' da, Julio?

Veoma sam ti zahvalan, èika Karle.

Da, stvarno dobro doðu, ponekad.

Heil Hitler! -Heil Hitler!

Pa, ne mogu reæi da sam ovde oèekivao porodièno okupljanje.

Èika Marcelo. Julio. -Zdravo.

Dobro izgledaš, Heinrich. -Hvala.

Što je pravo èudo s obzirom da se tek vratio sa Istoènog fronta.

Znate, bio je komandant u borbi!

Pretpostavljam da obojica imate puno posla pa... -Ma, nema problema.

Èika Marcelo, mama mi je rekla da vas pozdravim.

Pa, izvinite, ja... Hvala još jednom, èika Karle.

Šta je to, Julio?

Ništa. -Ništa?

Mali problem sa Chichi.

Bile su demonstracije na univerzitetu i policija je...

Naravno, da sam naredio da je oslobode.

Bez ikakve istrage?

Pa, ovo je porodièna stvar.

Mogu li to da vidim, molim?

Pa, možda je trebalo da zatražim istragu.

Ti, svakako, znaš da su èlanovi Otpora bili umešani u ove nerede?

Ne. Ne znam.

Francuski pokret otpora više nije šaka bezopasnih amatera.

Ne mislim da je iko od vas umešan u tako nešto, ali...

Uveravam vas, pukovnièe, da je moja sestra u duši...

lakomislena kao i ja.

Pronaðite gde je drže, i idite samo po nju.

Daæemo vam auto. -Hvala ti, Heinrich.

Možete biti zahvlani ljubaznim oficirima nemaèke armije.

Nego, Julio, da li se i dalje viðaš sa gospoðom Laurier?

Zašto?

Juèe se, nešto von Kleig, raspitivao za nju.

Seæaš se generala von Kleiga, zar ne?

On je tebe, svakako, dobro zapamtio.

Sigurno imaš puno posla, Heinrich.

Saèekaæemo dole auto.

Èika Marcelo.

Prihvatili smo tvoje objašnjenje. Obièan nestašluk.

Pobrini se da se to više ne ponovi.

Da, naravno.

Julio.

Idi sam.

Prièaj sa njom, pokušaj da je urazumiš.

Mene više ne sluša.

Zašto misliš da æe... -Pokušaj.

Molim te, pokušaj!

Ako se ovo ikad više ponovi...

Ako se ovo ikad više ponovi, neæu od tebe tražiti da me oslobodiš.

Neæu ni moæi!

Misliš da ja ne znam da iza svega stoji pokret otpora?

Naravno. -Nisi se, valjda, spetljala sa njima?

Pa šta i ako jesam?

Nisam, ali, šta i da jesam? Šta bi ti rekao na to?

Vidi, sad je stvar ozbiljna, Chichi.

Nisu to više ona vremena kada si gaðala paradajzom ministra inostranih poslova.

Zašto bih prestala, kad sediš tu i prièaš sa mnom kao da prièaš sa svojom malom sestricom?

Ti nemaš predstavu da ona više ne postoji...

i da ti tu ne možeš ništa više da uradiš.

Ne oèekujem da to shvatiš, naravno.

Ja, verovatno znam mnogo više, nego što ti misliš da znam...

i baš zato ne mogu da prestanem da brinem.

Ono što se meni dešava, nije važno samo...

Tebi nije, ali drugima je važno, Chichi.

Žao mi je. Ja im ne mogu pomoæi.

To je sve? To je sve?

To je sve što imaš da kažeš na to što smo tvoj otac i ja...

Bukvalno smo puzali po nemaèkom štabu...

preklinjuæi ih da te puste.

To nije moglo biti mnogo gore od puzanja po, tamo nekom noænom klubu...

sa gospoðom Laurier,

po noænom klubu prepunom Nacista.

Da li ste Heinrich i ti prièali danas o njoj...

ili je ona na raspolaganju celom nemaèkom...

Prestani!

Dosta je! Prestani, Chichi!

Dokumenta, gospodine!

Hvala, gospodine.

Dokumenta, molim.

Nekad sam mislila da si ti najbolja osoba...

na celom svetu.

Nije htela da sluša?

Šta je to, Julio? Zašto nas niko neæe da posluša.

Da li bi to za tebe bilo veliko iznenaðenje ako bih ti rekao da sam ponosan...

što nije htela da te posluša?

Sam bog zna, koliko sam uplašen, ali ponosan.

Mislim da je to zato što mi je to još jedina stvar kojoj mogu da se ponosim.

Vidiš, pravi razlog zašto sam napustio Francusku sa 19 godina...

razlog mog dolaska u Argentinu je...

izbegavanje vojne obaveze prema svojoj zemlji.

Da, Julio, pobegao sam.

Èak i kasnije, 1914. godine...

kad se Karl vratio da se bori za Nemaèku...

ja sam ostao u Argentini.

Takve stvari se nikad ne zaboravljaju, znaš?

Zapravo, godinama samo rastu.

Zašto mi sve to prièaš?

Zato što moram to da ti kažem, da shvatiš kakav sam...

i da te zamolim da ne napraviš istu grešku.

Je l' Chichi razlog ovome?

Ne.

Upravo sam video Etienna Lauriera.

Osloboðen je danas po podne. -Došao je kod tebe?

Da, pretpostavljam zato što sam mu ja dugogodišnji prijatelj...

i zato što mu je moj sin ukrao ženu.

Da li je....

Da li je pominjao razvod?

Taj èovek je sve izgubio, Julio.

Toliko je propatio da sumnjam da bi ga ti prepoznao.

Novine su mu konfiskovane.

Nemam predstavu šta æe sad da radi...

ali sumnjam da je planirao da ostane bez žene.

Nisi se promenila.

Neverovatno je kako se žene ne menjaju.

Koliko dugo si veæ tu?

Kad su te pustili?

Danas, popodne u Saint-Denisu...

Etienne, ja...

Da?

Molim te, dozvoli mi da ti objasnim kako...

Da?

Etienne,

volim ga.

Hoæu da se udam za njega.

Etienne...

Laži!

Izdaje!

Sa koliko stvari èovek mora da se izbori za svoj mir?

Nema više.

Za mene je gotovo.

To nije izdaja, volim ga.

Francuska!

Francuska!

Kako si samo lepo opravdala svoju prevaru.

Nema razvoda.

Nikad.

Sad znaš...

koliko te volim.

Da ga se otresemo?

Ma, ne. Neka nas prati.

U redu, to je sve.

Recite mi,

zašto bi se neko, poput vas, prikljuèio Otporu?

Ne znam.

I to je neki odgovor. Dobar kao bilo koji drugi.

Ne bih želeo, naravno...

da nipodaštavam vaše, eventualne mguænosti...

Ali, èovek sa vašim vezama, sa takvom reputacijom...

Kako bih to rekao? Èoveka nestalne prirode.

Da.

Vi biste nam mogli biti od ogromne pomoæi. -Dobro, ali...

Ako ste iskreni.

Ali, to æemo morati da proverimo. -Da, ali, kako? Heæete li mi reæi kako?

U roku od dva dana javiæe vam se neko... koga æemo zvati, Levaux.

Ostalo zavisi od vas. -Dobro.

Bili ste u pravu. U kolima je stvarno bio Himmlerov prvi zamenik.

Sada je on mrtav. Možemo verovati ovom èoveku.

Siguran sam da æete se svi složiti.

Ako se, ipak, pokaže suprotno, uvek možemo da ga prijavimo Gestapou...

kao organizatora napada.

Jedna reè: anonimnost.

Vaš pravi identitet u Otporu neæe niko znati, osim mene...

i još samo nekoliko ljudi. Hvala.

Ako bilo kome kažete šta radite...

možete ptretpostaviti da æe i on, ili ona to nekome reæi.

Ovo se posebno odnosi na vešeg oca, i na gospoðu Laurier.

Moram vas upozoriti da, povremeno,

doðemo u situaciju da moramo da ubijemo nekog nevinog...

zato što previše zna.

I neka vam je sreæno, gospodine...

Može li, Manuel? Da?

Sad ste sa nama i nema nazad.

Nastavite sa svojom ulogom èoveka bez karaktera.

Ako iko postane ponosan na vas...

gotovi ste.

Vidimo se kasnije.

Ovaj èovek, Desnoyers,

je, odjednom, poèeo, onako, prijateljski...

da se interesuje za nas. Èudno, zar ne?

Danas popodne te je zvao èika Karl.

Reèe da se Strasserov prijem pomera na petak.

Da, otac me je zamolio da odem na taj prijem, zbog èika Karla.

Pa... nisam uspeo da odbijem.

Julio? -Da?

Kad pomislim da bi...

ovo što imamo moglo nestati...

nisam sigurna da se ne bih ubila.

Marguerite,

u šta god verovala...

ili htela da veruješ,

veruj da ja to ne bih mogao da nam uradim.

Nikad.

Èuvaj se, Manuel,

strašno su nervozni. Nešto se dešava.

Gospodine Desnoyers, da li je vaše ime u Otporu Manuel?

Ne znam o èemu prièate.

Nisam toliko glup da bilo šta govorim generalu von Kleigu...

dok ne završim ceo sluèaj. Kola nas èekaju.

Gospodine, vi ste ludi i završiæete na Ruskom frontu.

Imam sastanak i žurim na voz.

Bojim se da vi niste normalni, gospodine.

Vaš sastanak može da saèeka.

Izvinite, gospoðo.

Pisala sam ti poruku.

Moram odmah da idem.

Radi se o Etiennu.

Pozvao me je njegov prijatelj, Armand Didier.

Kaže da je Etienna uhapsio Gestapo.

Optužen je da je èlan Otpora i ...

oèigledno je da su ga muèili u Gestapou.

Na svu sreæu te je Armand kolaboracionista...

pa je uspeo da ga... da ga oslobodi.

I ti sad ideš tamo?

Armand mi je rekao da mu je neko potreban...

neko ko æe ga negovati, ko æe ga paziti.

Idem i ja sa tobom. -Ne.

Èeka me auto. Armand mi ga je poslao.

Koliko dugo æeš... -Ne znam!

Moram da ga vidim.

Znam.

Nije tu. -Ali, gde da idem?

Otkud ja znam? Nije to moj posao.

Molim vas, pogledajte spisak.

Izvinite, molim vas, gde? -Tamo! Tamo.

Ostavila si auto da te èeka? -Da.

Znaèi, ne vraæaš se? -Potreban mu je neko, Julio.

Potreban mu je neko ko æe se brinuti o njemu.

On im se suprotstavio, Julio.

I nastaviæe da se bori sa njima.

Samo ako pored sebe bude imao nekoga ko æe brinuti o njemu.

Nekoga ko...

Nekoga ko æe se slagati sa njim.

Ne mogu više da mu okreæem leða.

Shvatila sam to kad sam ga videla u zatvoru.

Molim te...

Shvati me.

Ovo nikad nije bio tvoj rat, Julio.

Niko nije oèekivao od tebe da nešto preduzmeš.

Ali, došlo je vreme...

Došlo je vreme kad...

ja moram nešto da preduzmem.

Hoæu li te, opet, videti?

Ne verujem.

Moram da se spakujem.

Ljubavi moja. Ljubavi.

Važno je. Moram, što pre da razgovaram sa Emilom.

Mislim da ne...

Morate da saèekate da mi vas kontaktiramo.

Moram da razgovaram sa nekim.

Rekao sam vam, pokušaæu, Manuel. Samo to zahteva malo vremena.

Moraæete da se strpite.

Kako ne shvatate da moram da razgovaram sa nekim ko odluèuje?

Napred!

Sedite, molim vas.

Izvinite, što ste ovoliko èekali...

ali, morali smo da se reorganizujemo.

Iznenaðeni ste, vidim.

Ali, ni ja nisam bio ništa manje, kad mi je Emile rekao ko ste vi.

Da sam znao, tražio bih...

tražio bih da se vidim sa nekim drugim.

Na žalost, to ne bi bilo moguæe.

Ja sam vaša veza u Parizu.

Uradiæu za vas, sve što mogu.

Kako mogu da tražim uslugu od èoveka kome...

Molim vas.

Mislim da u ovo ne treba mešati Marguerite.

Mislio sam na èoveka koji se suprotstavio Gestapou.

Da, ovaj put sam preživeo, ne verujem da bih i sledeæi put.

Ali, to nije vaš problem. Šta ste hteli?

Hoæu da odem, što pre iz Pariza.

Otiæi æu bilo gde, bilo gde gde vi mislite da bih mogao biti od koristi.

Koliko vidim, izgleda da ni jedan od nas ne može...

da ostavi Marguerite van ovoga.

Žao mi je, tražite od mene jedinu stvar koju ne mogu da vam odobrim.

Imamo ljude u provinciji, na hiljade njih...

koji se bore svom snagom.

Ali imamo samo jednog koji može da ušeta u La Martinique.

Potrebni ste nam ovde. Ne smemo da vas izgubimo.

Znam kako se oseæate.

Verujte mi, dobro znam.

Nedeljama je nismo videli.

A onda su nas pozvali iz neke, ovdašnje, kancelarije.

Ni sam ne znam iz koje.

Luisa se javila, i pala u nesvest. Nièega se ne seæa.

U svakom sluèaju, pozvali su nas iz te kancelarije...

i rekli nam da ju je uhapsio Gestapo...

i da su je odveli u Compiegne.

Pozvali smo vas iz ove kancelarije.

Ti znaš za to?

Ali, iz Compiegnea...

oni šalju ljude u logore...

Compiegne!

U zimu... Ona nije ništa uradila.

Još je dete.

Ona je nevina... -Priznala je.

Šta je priznala?

Da je veæ dve godine èlan Pokreta Otpora.

Muèili su je!

Ti si muèio moju Chichi! -Nisam!

Ratujete sa decom!

Deca ratuju sa nama.

Karl, vadi je iz Compiegnea! Vadi je odande!

Veæ sam je vadio, prošlog leta...

kada je veæ godinu dana bila u Otporu.

Ja sam je izvadio. Svojim potpisom sam je oslobodio Gestapoa.

Nisu mi to zaboravili.

Karl, pozovi Heinricha. Pozovi ga u Berlin.

Heinricha?

Ta ti je dobra. -Karle, one æe umreti.

Umreæe u koncentracionom logoru.

Gustav je mrtav. -Da. Znam.

Znam, ali, ona...

Ona je dete. Moja mala devojèica.

I Franz, moj mali deèak je mrtav. Jesi li i to znao?

Ne. Nisam.

Moj Franz. Moj mali, Franz je raznet na nebu.

Nisam znao.

Nisam znao.

Pobili su moju decu. Izgubio sam dva deteta.

Ti si izgubio jedno i dolaziš kod mene, plaèuæi?

Karle, ja nisam nijedno izgubio.

Ona je mrtva.

Imamo još samo dva deteta.

Heinricha i Julia.

Oèe?

Šta ti je?

Chichi...

Bila je èlan Otpora.

Mrtva je.

Umrla je u Compiegnu.

Otkud znaš? -Karl.

Hajde, odvešæu te kuæi.

Ne, ne mogu sad nigde. Ne još.

Ostaæu ovde još malo.

Koliko dugo su je držali?

Dovoljno dugo da je nateraju da prizna.

Nešto sam ti tražio. Molio sam te nešto uèiniš za mene...

i za sebe. Znao sam da neæe biti lako.

Ti voliš život takav život, kakav živiš.

Pretpostavljam da si to nasledio od dede.

Što se mene tièe, ja sam voleo život na drugi naèin,

sa malo manje strasti, valjda.

Voleo sam slikarstvo, stvari prekrivene patinom...

Pa, to je ono što ja volim, ali...

kako ne shvataš, Julio?

Ne postoji èovek koji stvarno voli život da nije spreman da umre zbog toga.

Ja sam èovek koji beži.

Da! A sada kad više ne želim da bežim, sad je kasno.

Jednom sam te molio da preduzmeš nešto, sad te preklinjem.

Idi u Englesku, idi bilo gde gde možeš da se boriš sa njima.

Samo, preduzmi nešto, molim te.

Do sad se nisam mešao u tvoj život, ali sada moram.

Preklinjem te, Julio!

Za ime boga. Molim te.

Uradi ono što ja nikad nisam.

Oèe, jako dobro znaš kakav sam ja.

Izvolite.

Molim vas, nemojte da se plašite, mi nismo streljaèki vod.

Bar se nadam da nismo.

Sedite, molim vas.

Pre izvesnog vremena ste mi rekli da želite da napustite Pariz.

Mislim da vam sad možemo pružiti priliku za to...

bar na dan-dva, ne više.

Posle tog perioda više ne bismo bili u moguænosti da vas vratimo.

Moraæu ovim ljudima da kažem vaše pravo ime i zanimanje.

Uskoro æete i saznati zašto. Sad...

recite nam koliko ste, zapravo, bliski sa svojim roðakom...

pukovnikom Heinrichom von Hartrottom?

Heinrichom?

Bojim se da su se odnosi pogoršali od kad smo otišli iz Argentine.

Mislite da bi vam dozvolio da ga posetite, makar na par sati?

On je sad u Berlinu, mislim da ne bi.

Biæe u Normandiji kad budete želeli da ga posetite.

Reci mu. Mora da zna.

Izgleda da London ne može da uðe u trag nemaèkoj oklopnoj dviziji...

koja je prekomandovana u Normandiju pre par nedelja.

Naši obaveštajci nisu u stanju da lociraju njen štab.

Ali, sigurno znamo da vaš roðak danas kreæe iz Berlina...

da bi se prikljuèio diviziji. Ako biste mogli da ga posetite, gospodine Desnoyers...

I da saznam gde im je štab. -Taèno tako.

Ubeðeni smo da æe se, na proleæe, tamo iskrcati saveznici.

Dobro.

I ako ga naðem, šta onda?

Biæemo u radio kontaktu.

Odmah æe se krenuti u ogranièeno bombardovanje štaba...

do njegovog potpunog uništenja.

Šta znaèi to, odmah?

Moraæete da odete odatle što je pre moguæe.

Možemo samo da se nadamo da æete to biti u stanju. Pa, gospodine?

Znate, oduvek sam znao da æe me Heinrich, jednog dana, uvaliti u nepriliku.

Vi samo uradite, što je pre moguæe, ono što je na vama...

a mi æemo srediti sve ostalo. Francois æe biti vaša veza.

On æe odmah uzeti vaš auto da instalira odašiljaè.

A vi morate biti spremni za pokret èim dobijete poruku.

To je sve, za sad, gospodine.

Je l' Etienne...

Poslednji mesec smo proveli u Lillu.

Bilo je strašno. Sve vreme je bilo strašno.

Gestapo je bio svuda.

Pronašli su ga...

i ubili ga. Da, više ga nema.

A tako sam ga pazila.

Èak sam ga i volela.

Da li želiš da ostanem?

Draga moja. Draga moja.

Nisam mislila da te molim. Stvari se dogaðaju.

Svet i rat...

nastavljaju dalje.

Strast, ponekad nestane.

I posle toga više nikad nismo kao što smo bili.

Je l' da, Julio?

Pretpostavljam da nismo.

Nešto mi je iskrslo, možemo li da...

Sve je sreðeno, gospodine. Plan se ne sme menjati.

Par minuta neæe ništa promeniti.

Koliko dugo si veæ sa njima?

Taj èovek, dole, na ulici,

je jednom došao kod Etienna.

Rekao je da su stari prijatelji, ali sam ja odmah znala.

On je èlan Otpora.

Jesi li bio sa njima i pre... nego što sam otišla?

Da.

Sad imam zadatak, Marguerite.

Moram odmah da krenem. -Gde?

Reci mi. -Ne...

Moraš da mi kažeš.

Idem da pronaðem štab...

nemaèke divizije, negde u Normandiji.

Vratiæu se do sutra popodne, draga.

Sve je jako prosto. Tamo je Heinrich glavni.

I nema šanse da zna da radim za Otpor.

Treba samo da odem do njega na par minuta. Na par minuta.

Samo to traže od mene, i da krenem...

Molim te, Marguerite... Molim te. Vratiæu se do sutra uveèe.

Videæeš, vratiæu se.

Vratiæu se.

Moramo da svratimo do ulice Casel, broj 16.

Veæ kasnimo. -Ulica Casel, broj 16.

Da, gospodine.

Majka ti još spava, ali, mogu da je probudim, ako...

Ne, bolje nemoj.

Kad se vraæaš?

Kako da te naðem? -Nikako.

Ne razumem.

Marguerite æe ti sve objasniti.

Voleo bih da odeš da je vidiš. Uradiæeš to za mene, je l' da oèe?

Da, da, naravno da hoæu. Ali, zar ne možeš baš ništa da mi kažeš?

Ne, nije to ništa, ali...

Ja ne bežim. Razumeš li?

Julio!

Da vam, na brzinu, objasnim kako radi radio.

Ispod kola se nalazi mali odašiljaè, savršeno sakriven...

koji emituje bip signal,

na prethodno odreðenoj talasnoj dužini.

Neprekidno, èak i kad je motor iskljuèen.

I sad? -I sad.

Cela zemlja, odavde pa sve do La Manša je prekrivena skrivenim radio aparatima.

Naši ljudi prate signal na svoje prijemnike.

Znaju taèno gde smo sad? -Pa, naravno.

A zna i London. Genijalno, zar ne?

Kako æe znati da smo stigli tamo gde smo krenuli?

Upaljaè.

Vi ga pritisnete... Vi ili ja,

i signal se promeni. Postane stalan.

Nema više biptanja.

Znaæe gde smo u krugu od 100 metara.

Naravno, mi moramo biti sigurni da znamo gde smo.

Savršeno, zar ne?

Francois ...

Šta misliš da bi se desilo kad bih ga sad pritisnuo?

Neko bi, gospodine, protraæio jako mnogo bombi...

a mene bi prebacili u noænu smenu.

Nalaze se na 284 stepena.

Pariz 284.

London, 173.

Gospodine Desnoyers, žao mi je, ali moram od pukovnika Hartrotta...

da zatražim dozvolu pre nego što nastavite.

Poðite sa mnom, unutra, molim vas.

Imao sam jedan interesantan razgovor sa...

Etiennom Laurierom, pre nego što je umro.

I to me je odvelo do novog saznanja...

do novog saznanja koje je otvorilo novo pitanje.

Možda, s obzirom na to da vaš neæak, dobija svakakve informacije u vašoj kuæi...

vi znate odgovor.

Da li znate kada se, taèno, prikljuèio Pokretu Otpora?

Ili, zašto je, upravo sad, na proputovanju po Francuskoj...

sa èovekom koji ima lažna dokumenta, a uz to je, takoðe èlan Otpora?

Hteo je da vidi Heinricha.

To æe biti jedan, veoma zabavan sastanak.

Obojicu pamtim kao... izuzetno pametne momke.

Gospodine, reè 'sastanak' je...

Povlaèim reè.

Doviðenja, generale.

Pukovnik von Hartrott je poslao patrolu po vas...

oni æe vas odvesti tamo i vratiti ovamo.

Izvinjavam se, gospodine, što smo vas, malo zadržali.

Koristite šibice, gospodine.

London, 173.

General von Hartrott ovde.

I dalje èekam da me spojite sa pukovnikom von Hartrottom.

Hitno je!

Zar nisi mogao da ga zoveš iz svoje kancelarije, Karl?

Niti iz moje kancelariji, niti iz svoje kuæe.

Zašto?

Zato što sam u nevolji.

Zato što je moj Heinrich u nevolji.

Zato što je tvoj Julio u nevolji.

Imamo samo još njih dvojicu, i obojica su u nevolji.

Vreme je za upaljaè, gospodine.

Èudno, Heinrich.

Do sad tebe lièno, nikad nisam povezivao sa ubistvima.

Mi ne ubijamo pripadnike francuskog Pokreta Otpora...

mi ih istrebljujemo.

Bar one, koje ne nameravamo da ispitujemo.

Vodite ga na sprat.

Dovedite mi oficira islednika.

Biæu u kancelariji.

Operacije ovde. Locirali smo vaš cilj.

Sešæemo ovde da ne traæimo više vreme.

Možeš da sedneš, ako hoæeš.

Nadam se da, zvanièno ispitivanje neæe biti neophodno.

Ali to zavisi od tebe.

U svakom sluèaju, saznaæemo zašto si došao.

Etienne Laurier je umro za vreme ispitivanja u Lilleu.

Prekjuèe, da li znao za to?

Rekao nam je nekoliko imena, ukljuèujuæi tvoje.

Užasna osveta.

Jednom je veæ prošao kroz to.

Znao je da drugi put neæe izdržati.

Ako se slažeš s tim, veruj mi, biæe ti mnogo lakše ako budeš saraðivao.

Uradi ono što moraš, Heinrich, za boga miloga, samo nemoj da mi pretiš.

Misliš da ti pretim?

Zaboravi na tu uniformu i nemoj preda mnom da izigravaš vojnika.

I dalje èekam oficira islednika.

Znaš, mnogo sam te više cenio, nego što, zapravo, zaslužuješ.

Èak sam ti se i zavidio.

Na tvom naèinu života, tvojoj nezavisnosti.

A onda saznam da si dovoljno blesav da se pridružiš Otporu. Baš ti! Zašto, Julio?

Je l' to zbog one žene?

Ona nije znala. -Zašto, onda?

Zašto?

Pretpostavljam da za to ne postoji jednostavan odgovor.

Kažeš da si mi zavidio na nezavisnosti,

ali, niko ne može da bude nezavisan, ne u tvom svetu, Heinrich.

Na kraju, èovek mora da izabere stranu, bez obzira na razlog.

Kome da nazdravim? Svom neprijatelju?

Ili najobiènijoj budali?

Za par minuta više neæe biti važno šta god da kažeš.

Zašto ne bismo nazdravili, Heinrich...

isto onako kako je nazdravio stari, one noæi kad je umro? Seæaš se?

Za porodicu!

Možeš li da piješ za to?

Alo? Von Hartrott.

Ne sad. Ko? Ko?

Moj otac?

Spojite nas.

Alo?

Alo!

Ne, samo neki avioni. Stalno nas preleæu.

Šta? Molim?

Ja sam sa Juliom. Sad sam sa Juliom!

Na šta si hteo da me upozoriš?

Von Kleig? Sa njim uvek ima problema. Znam.

Razumem te, oèe, ali...

Bože moj, Julio... Jesi li ti ovo uradio?

Downloaded From www.AllSubs.org