Original subtitles

– Zdravo, mama. – Zašto još nisi otišao/otišla?

Ne znamo.

– Gdje je tata? – Unutra je.

Zašto nisi vozio/vozila?

Zvali su iz Stockholma. Policija. želi da dođem tamo.

Zašto?

Ne znam.

– Idem s tobom. – Ne, ostani s djevojkama.

Nije potrebno.

Bolje da idem. sam. Rebeka će također doći.

– Da te odvezem na aerodrom? – Naručio/la sam taksi.

– Hoćeš li se javiti kad stigneš gore? – Da.

KRALJICA

Mama, neko je ovdje. u kupatilu.

To je neko s mog posla. Jesi li pronašao/la svoje cipele?

– Ne. – Onda moraš dovesti i neke druge.

Nismo li imali dogovor?

Ne, imali smo diskusiju. u kojem se nismo slagali.

Ne primam pacijente na posjete.

Jer pate od sve vrste zaraznih bolesti.

To nije moguće. Ne možemo. imaju svakakve stvari koje se dešavaju.

Ovo su ljudi. kojima je potrebna pomoć.

Mi ne raspravljamo da li im je potrebna pomoć, –

– ali da li bi trebali biti? u našem domu.

Ne funkcioniše. čak ni kad se Gustav useli.

Zar ne može postojati samo jedno mjesto? Gdje djevojke mogu pobjeći od tvog posla?

Mjesto gdje djevojke Mogu li imati majku samo za sebe?

Neće ih to povrijediti. Posjeta iz stvarnosti, zar ne?

Zašto nikad ne možeš reći "U redu, Petre"?

– Zašto se o svemu mora raspravljati? – Prestani.

To je i moj dom. Imam pravo da kažem šta mislim.

U redu, Petre.

– Razumijem, Petre. U pravu si. - Ne, ne, ne.

Imam toliko sreće. Znaš to, zar ne?

Da, znam.

Jeste li pili alkohol? te noći?

– Da. – Koliko si morao/la popiti?

Dva ili tri artikla.

– Dva ili tri? – Tri.

S koliko si muškaraca bila? u vezi u posljednjoj godini?

– Manje od deset? Preko deset? – Manje od deset.

I sa koliko njih? Jesi li imao/imala seks?

Morate biti spremni da Branilac će vas žestoko napasti.

Žele crtati žena koja je željela biti sama, zar ne?

Pa koliko?

– Sedam, mislim. – Misliš li tako?

Ne, ja... Sedam.

Dobro.

Snaći ćeš se dobro. na sudu.

Mislite li da je to mnogo?

Nemaš se čega stidjeti. Nimalo.

Prvi dio je bio tunel. kao zečja rupa.

Onda se iznenada začuo pucketavi zvuk da Alice nije imala vremena -

– razmišljajući o zaustavljanju, pala je i upala u bunar.

Ili je bilo veoma duboko, ili Alisa je polako padala, –

– jer je imala dovoljno vremena da Razmislite šta će se desiti.

Mama? Zašto ne mogu? ostati budan dok Gustav ne dođe?

Dolaze kasno.

Pretpostavljam da Fridi ne bih trebao ništa reći.

– Bit će ovdje sutra kad se probudiš. – Jesmo li mi sada njegova porodica?

Oduvijek smo bili takvi.

– Zašto ne živi s nama? – Živi s Rebekom.

– Zašto? – Zato što mu je ona majka.

Nije mogao živjeti u dvije države. istovremeno.

– Dakle, tata bi radije bio s nama? – Nije to tako jednostavno.

Sada više ne moraš razmišljati. Sad moraš spavati.

– Laku noć. – Laku noć.

Zdravo.

Zdravo. Jesi li već stigao/stigla?

– Dobrodošao, Gustave. – Hvala vam.

Drago mi je što te vidim.

– Jesi li dobro putovao/putovala? – Da.

Privjesak za ključeve je za tvoj novi ključ.

– I ja sam crtao/crtala. – Hvala vam.

Napravio/la sam to drveno srce od drveta. To je radionica koju imamo u školi.

– Sa takvom mašinom... – Sjedni. Hajde.

– Šta želiš? – Tata, možeš li nas danas pokupiti?

Ne, mama te danas pokupi. Moram neke stvari obaviti s Gustavom.

– Mogu li i ja doći? – Ne, samo smo on i ja.

– To je nepravedno. – Da, jeste. Svijet je zao.

Frida, sjedi. na svom mjestu.

– Želim sjediti s tatom. – Velika si djevojka. Hajde.

Mislio sam da hoćemo Mogli bismo danas kupiti neke stvari za tvoju sobu.

Da, ako biste željeli.

Samo sam mislio/mislila da bi bilo lijepo. da ga malo više prilagodite sebi.

Naravno.

– Možeš li uzeti taj? – Da.

Nisam tako mislio/mislila. Imao/la si kontakt s njim/njom.

Ponovo je izbačen. iz škole.

Rebeka ga je htjela poslati u internat, ali sada ovdje završava školu.

– Počinje nakon ljetne pauze. – Govori li danski?

To je najmanji od problema. On ima potpuno protivljenje projektu.

Potpuno to razumijem. Mora se udaljiti od svojih prijatelja.

Nije zauvijek. Očekujem da će se ponovo preseliti.

Ali ipak.

– Šta Petar kaže na to? – On je sretan.

Ali on je takođe malo... znaš. Mislim da će biti u redu.

– Mogu se zbližiti jedni s drugima. – Da, tačno.

Kako je mama?

Upravo je ponovo bila hospitalizirana. Upala pluća.

Mislim da bi rado došla u posjetu.

I...

To je potpuno neprihvatljivo. da se ovo odgodi.

Da, to možete i sami vidjeti. ako samo skineš kapu sa sistema.

Da i da.

U redu. Samo nazovi.

Da. Hvala vam puno. Zdravo.

Zdravo.

Žao mi je. Mislio sam da nisi. kod kuće.

Upravo sam silazio dolje. sa nekim tvojim stvarima, a onda...

Je li dobro?

O čemu se radi?

– Čovjek. – U redu.

– Samo čovjek? – Da.

Dovoljno lijepo.

(zvono na vratima zvoni)

– Znam da je zaista kasno. – Je li se nešto dogodilo?

– Ne mislim da će to uspjeti. – Znam da je teško.

– Ali ja sam odmah pored tebe. – Ne mogu. Pa, ne mogu.

Razumijem da najviše od svega želiš odmah pustiti.

Pokušajte zapamtiti da to nije Radiš samo za sebe.

Uradi to i za djevojčice koji šetaju okolo.

Samo bih volio/voljela da nisam ja sve ovo započeo/la.

– Čega se bojiš? – Da mi neće vjerovati.

Da, i ja to mogu razumjeti.

Također je moguće da bit će pušten/a.

Ali ako ne svjedočite, onda si ti taj koji će ga pustiti.

I mislim da ćeš se pokajati.

Ne bi li ih trebao/trebala odvesti tamo?

– Ko bi se trebao prvi tuširati? – Ti si bio posljednji koji je to uradio.

To je bilo zato što me je konj zbacio.

– Hajde. Mogu li dobiti tvoju kacigu? – To nije dobar razlog.

– Bio sam zaista prljav. – Najviše smrdim.

Oboje zaista lijepo mirišete.

(otvoreno) U redu. Onda to moramo promijeniti.

(Petar i Gustav se svađaju)

Šta da radim? Ne mogu živjeti. u Švedskoj, a ni ovdje ne mogu živjeti.

Nisi dovoljno star/a. Kad budeš , možeš raditi šta god želiš.

Nisi punoljetan/punoljetna. Mama i ja. Mi ćemo odlučiti šta je najbolje za vas.

Slušaj sada. Nisi dovoljno zreo/zrela. da se odselim od kuće.

Jer ste ti i mama započeli razgovor?

– Gdje ideš? – Izlazim!

Prokletstvo!

Kao da Ne poznajemo se.

Ovo je prvi put da živite zajedno. Potrebno je vrijeme da pronađeš sebe.

– Nemam pojma ko je on. – Ne, on dolazi.

Ne znam. Možda je bilo tako. pogrešna odluka da ga dovedu ovdje.

Možda bi internat bio bolji.

— Znaš da to nije tačno. – On ne želi biti ovdje.

– Osjećam to. Mrzi me. – Naravno. Ti si mu otac.

Jednostavno to moraš prihvatiti. Ti si odrasla osoba.

Rebeka mu je predugo davala odriješene ruke .

Ona je tako samodopadna, a onda odustane, –

– a onda skrene s puta, i ostao sam sa svim ovim smećem.

Nije fer. Ko je držao te stvari u tvojim rukama kada si se okliznuo/la?

– Jesi li postao Rebekin saveznik? – Ostala je sama sa svojim stvarima.

– Nisam trebao/trebala pomagati. – Sada možete pomoći.

Da, da. Ali možda je prekasno.

Možda bismo trebali očekivati nešto više od njega.

Živi ovdje kao da je u hotelu.

Mislim da to nije baš zdravo. Potrebno je malo uključiti se.

(zvoni mobilni telefon)

Halo?

Da i da.

Ne, ući ću. Naravno. Zdravo.

– Laku noć. – Laku noć.

Odušak.

Sačekajte malo.

Zaista si dobro uradio/la.

– Osjećam se tako glupo. – Nije tvoja krivica.

Nisu mi vjerovali, I to sam i rekao. Je li to tačno?

(potonji)

Zabavljaš li se?

Nazvat ću te kasnije. Ćao.

Da li se osjeća dobro?

iPad, moja torba, vaše satove, nakit...

Nemam potpun pregled. šta nedostaje.

Pozvao sam policiju. Na putu su ovamo. Samo sačekajte minut.

Gustave, provjeri svoju sobu. Imali smo provalu.

U redu.

I...

Ne, srećom. Oni su za jahanje.

U redu. Da, vidimo se kasnije. Zdravo.

– To je bila insinuacija. – Tražili ste optuženog u parkirnoj garaži.

Mog klijenta su vukli okolo prsten, a optuženi je imao zabavu.

Ako Advokatska komora odobri njegov zahtjev, onda je objavljivanje moguće.

– Platit ću. – Nije to poenta.

Ovo je neprofesionalno. Zar ne vidiš?

Zašto si toliko zabrinut/a? Šta ljudi misle?

– To je i moja kompanija. – Znam to.

Ali znao si u šta se upuštaš. Znaš me!

Znaš kakav sam! Kada Jesi li postao takva kukavica?

Ana, zar ne možeš jednostavno priznati? da si napravio grešku?

– Prestani odmah. – Moraš naučiti da se kontrolišeš.

– Da. – Da.

(frižider se otvara)

Našao/la sam ovo. Nije li tvoje?

Da. U redu.

Našao sam ovo u dvorištu. prije nekog vremena –

– i stavio sam ga u torbu. Ali onda sam zaboravio da ti ga dam...

Da, a onda mi je ukradena torba. jer su nas provalili.

Našao sam to danas u tvojim pantalonama. jer sam htio oprati tvoju odjeću.

Petljaš li se s mojim stvarima?

Prilično je napredno provaliti u njega U tvojoj vlastitoj kući, Gustave.

– O čemu ti sad pričaš? – Gdje su stvari koje si ukrao/ukrala?

Zadirkuješ li me?

Morat ćeš reci Petru.

A onda moramo ići u policiju. i objasnite im to kasnije.

Mogu mu reći. Je li to bolje?

Radi šta god želiš. Ne zanima me. Ne poznaješ me.

Ali poznajem sistem. Teško je. Izađi ako uđeš.

Pogotovo za nekoga poput tebe, koji je već uhvaćen.

Postoji još jedna opcija: da nikome ne kažem.

Ali ovo zahtijeva da da se pridruže porodici i druže.

Ali ne znam da li možeš.

To je na tebi da odlučiš.

Koja ti je omiljena hrana?

– Možete li odabrati samo jednu stvar? – Naravno.

U redu, peciva s karijem.

Koja ti je omiljena životinja?

Imam zeca, psa i konja, ali mogu odabrati samo jedno.

– Onda ću reći pas. – U redu je.

Koja je svrha? kasetofon?

To je zapravo moj stari.

Našao ga je dolje u podrumu. Ne znam o čemu se radi.

– Sada i Lukas želi brata. – Onda možeš imati još djece, Lina.

Moraš me spojiti s nekim bezobraznim, mladi glavni doktor iz bolnice, Peter.

Možda ja to mogu pronaći za tebe. neki stari glavni ljekar.

To je više tvoj stil. sa puno kose u ušima.

Šta biste donijeli?

U redu, dakle moj jorgan.

(vrata se otvaraju)

(potonji)

Zdravo!

Zdravo. Žao mi je, mi... Ovo je Amanda.

Zdravo.

To je moja maćeha.

– Zdravo. – Zdravo.

– Amanda. Knjiga. – Ana. Zdravo.

– Dobrodošli. – Hvala vam.

– Jesi li bio/bila napolju? – Moglo bi se tako reći.

Malo smo prošetali. i zabavite se.

– Nisam znao/la da si budan/na. – Samo sjedim i radim.

Pa onda ćao i ćao. Ne želimo vas uznemiravati.

(zvukovi seksa)

– Pa šta onda radiš? – Bacam stolicu prema prozoru.

– Zašto? – Želim izaći.

– Zašto jednostavno ne otvoriš prozor? – Zatvara se vijcima.

– Zašto onda ne koristiš vrata? – Zaključani su.

Prozor je zatvoren, i Tvoji hranitelji su zaključali vrata izvana.

– Je li to istina? – Da.

Pa šta radiš? Kada ti tvoj hranitelj konačno otvori vrata?

Onda ću ga gurnuti.

Zašto ovo radiš?

Samo želim da odem odatle.

Ne.

Već je bilo kasno.

Morao sam nešto uraditi. pogledaj sutra.

– Nisam još sasvim završio/la. – Jesi li siguran/sigurna?

Radim na članku. koju sam obećao da ću napisati.

– Možeš to napisati tokom vikenda. – Na konferenciji sam.

– Jesi li to ti? – To je u kalendaru.

Nisam to vidio/vidjela.

Pokušajte vidjeti ovu školjku. Odmah ću to oprati.

Našao sam jednu! Školjku!

– Ne, to je bio samo štap. - Postrojite se!

– Tamo, tamo, tamo! – Šta si pronašao/pronašla?

Nećeš se okupati?

Ne, imam nešto o čemu moram da se pobrinem.

Dosadno. Da vidimo šta možemo pronaći.

– Tražit ćemo bijele školjke. – I dagnje.

– Hoćeš li se okupati? – Da, razmišljao/la sam o tome.

Obično se nikad ne potrudiš da se okupaš.

– Našao/la sam nešto! – Šta si pronašao/pronašla?

– Eto ga! Zar nije prelijepo? – Da.

Je li potpuno nestala?

Da li ti nedostaje Stokholm?

Da... i ne.

Slobodno nazovite. bilo koga koga želite vidjeti.

Nemam toliko prijatelja.

Ne.

Ni ja to nemam.

– Gdje ih nabavljaš? – Ove?

Malo tu i tamo. Poznajem nekoga. ko poznaje nekoga i...

Sam/a sam ih napravio/la.

Nisam to htio/htjela. da to uradim više.

Zato što.

Zaista je lako.

– Mogu ti napraviti jedan. – Ne, ne želim nijednog.

– Zašto ne? – Jednostavno neću.

To je samo koža.

Da sam htio tetovažu, Mogao sam to samo uspjeti.

Najbolji.

Mogu li vidjeti tvoju ruku?

Mogu li pogledati tvoju ruku?

– Savršeno. Evo. Jedan mali. – Ne. Ne tamo. Šta?

– Gdje onda? – Nigdje!

Još malo. Da vidim. Ovdje?

Najmanja tetovaža na svijetu.

Zaboravi to.

Gdje, kažete?

Sviđa li ti se?

Stoga.

– To je bilo to. – To je bilo to.

Ponijeću ovo sa sobom.

Prokletstvo.

Govorimo o hiljadama mrtvih žaba. koje se nalaze oko ovog jezera.

– I svi su eksplodirali. – Je li došlo do eksplozije u jezeru?

U početku se sumnjalo da je to zbog virus koji je zarazio žabe –

– od nekih južnoameričkih konja u obližnjoj školi jahanja.

Ali biolog je to istražio i otkrio, –

– da se nalazi na leđima svih žaba bila je mala rupa, –

– i sve žabe nedostajale su jetre.

– Čeka li nas masakr žaba? – Je li jetra eksplodirala iz tijela?

Ne, nije uništeno, već uklonjeno.

– Od koga? – Je li to delikates?

– Ko bi poželio takvog? – Možda ptice?

– Naime. Ptica. – Je li to tačno?

A koja ptica? Nije. To je bilo koja ptica.

(svira "Okaljanu ljubav")

– Vrana. – Vrana.

– To su one s nakitom, zar ne? – Ne, to su gavrani.

– Zdravo. – Zdravo.

– Jesi li dobro? – Da, da.

– Zar se nećeš oprostiti? – Po mogućnosti ne.

Mogu to razumjeti.

Gdje ideš? Ako smijem pitati.

Idem samo da kupim cigarete.

Želite li se pridružiti?

Ako smijem pitati, Bit će jako zabavno.

Ja.

Šališ se? Imaš goste.

Ja.

Kako je Amanda? Šta? Možda joj to nije ime?

– Anita? Amalija? Anton? – Ne, njeno ime je Amanda.

Njeno ime je Amanda.

To je jednostavno tako kako je. kažeš.

Je li slatka?

Da, slatka je.

– Slatka je. – Jeste li se vas dvoje zabavljali ili šta?

Šta misliš pod "ili šta"?

Možda ona nije osoba. S kim želiš biti prijatelj?

Sa kojom osobom? Ne bi li izašao/išla?

– Mislim da to znaš. – Misliš li tako?

– A šta je s tobom? – Sa mnom i Petrom? Dobro smo.

Mislim da ne. želiš čuti o tome.

Nisam to htio čuti. o njegovoj majci i njoj...

– Je li ih imala mnogo? – Da.

– A šta je s tobom? – Sa mnom?

Teško je odgovoriti.

(Zvuk SMS-a)

Pretpostavljam da nisam bio/bila toliko aktivan/aktivna. kao ti.

Morat ću izaći.

Amanda.

Anton.

Ali hvala ti puno za pivo i sve ostalo.

Vidimo se kod kuće.

– Gdje si bio/bila? – Jesu li već otišli?

Pokušao/la sam te pozvati, ali ti je telefon isključen. Bio sam kod kuće. Gdje si bio/bila?

– Samo sam prošetao/la. – Šetnja? Imali smo goste.

Jeste li svjesni koliko Je li to nepoštovanje i prema meni i prema njima?

Bio sam zabrinut. Mogao sam Barem ponesi svoj mobilni telefon.

Upoznaj sebe.

Ostalo možeš ti srediti.

...pet, šest, sedam, osam, –

– devet, deset, jedanaest, dvanaest, –

– trinaest, četrnaest...

Trči!

Frida u konzervi!

Hajde, Gustave! Požuri!

U redu. Jedan, dva, tri, –

– četiri, pet, šest, sedam, osam...

– Zdravo. Treba li vam pomoć? – Da, želio bih pogledati računar.

– Nešto konkretno? – Trebao bi biti u stanju da uradi pomalo od svega.

– Malo napornog rada ili... – Ne, samo mora biti dobro.

Školski zadaci i slične stvari.

Šta piše?

Inače, kupio/la sam novi računar za Gustava.

Zašto je to tako?

Trebalo mu je to. odgovarajuću opremu. Je li to problem?

Najbolji.

To nije izgovor za Ne radiš domaći zadatak.

– Kada krene u školu. – Možda bismo mogli razgovarati o tome.

Kako može biti problema? Ako kupim računar za vašeg sina?

Upravo zato što je on moj sin. Možda bih volio da sam bio tamo.

Trebam li tražiti dozvolu kada kuham? večeru i pranje njegove odjeće?

Ili je to samo Kada je nešto smiješno?

Ne, ne.

To je bilo slatko od tebe.

Pa, mislim to ozbiljno. To...

To je bilo slatko od tebe.

Žao mi je.

Mogu li pokušati?

Dođi ovamo.

Ne, ne, ne.

– Ne ovdje. – Zašto?

– Zato što ih budimo. – I šta onda?

Ne ovdje, kažem. Probudit ćemo djecu.

Hajdemo umjesto toga gore. Hajdemo gore u krevet. Hajde, hajde, hajde.

Zato dođi.

Šta dovraga?

Rekao je da Ogovarao sam opštinu.

Jer inače ne bismo bili ovdje. ponovo počeo gledati.

Onda sam rekao da nisam. Nije ništa rekao, ali mi nije vjerovao.

Onda me je uhvatio, i jednostavno sam pobjegao/pobjegla.

Da li je ovo nešto što on često radi? Da li te udara?

– Neugodan je kada pije. – Da li mnogo pije?

Svaki dan?

Moram Prijavi ovo. Znaš to, zar ne?

Nije to uradio namjerno.

Ne, znam, ali moram. prijavi to.

– Nije to uradio namjerno. – Ne.

Ali morat ću. obavijestiti vlasti.

Želim sada ići kući.

– Ne mogu ti dozvoliti da to uradiš. – Želim sada ići kući.

– Razumijem, Sarah. – Onda me pustite napolje!

– To je za tvoje dobro. – Ne odlučuješ ti umjesto mene.

– Da, ali moram… – Želim ići kući!

– Hajde da se sada vozimo. – Da.

– Dobro je što si nazvao/la. – Jesi li dobro, Sara?

– Zdravo. – Zdravo.

"Hajde da se svi preselimo na jedno mjesto," i u tom trenutku je skočio dalje.

Alice je bila jedina koji se osjećao gore nego prije, –

– jer se uskršnji zeko okrenuo vrč mlijeka nad njegovim tanjirom.

Alice nije htjela ponovo uvrijediti Sedam Spavača. i pitala je veoma pažljivo...

U redu. Razgovarat ćemo kasnije.

Halo?

O ne. Ne, ne, ne.

Sjediš li ovdje po ovom lijepom vremenu? Gdje je mama?

– Zdravo, gdje je mama? – Ne znamo.

Bilo je rano.

Nisam se mogao/mogla koncentrirati, pa sam uzeo slobodan dan.

Dakle, djevojke, hajde da izađemo.

Sunce sija. Zrak, zrak. Hajde.

(Anne pjevuši)

– Niko? – Znaš to.

Šta je najbolje? koje ste iskusili u svom životu?

Da osvojim djevojke.

– Šta je najgore? – Gubitak oca.

– Koliko si imao godina kada je umro? – 11.

Imao je loše srce.

Ko ti je najbolji prijatelj/prijateljica?

Ovo je Lina, moja sestra.

Čega se najviše bojiš?

Da sve to nestane.

Koja ti je omiljena hrana?

– Gospodine. – Sir nije namirnica.

Zavisi. koliko jedete.

Kad bi samo jednu stvar mogao ponijeti sa sobom na pusto ostrvo, –

– šta bi se onda desilo?

Unutra?

Utakmice.

Promjena/Mudro.

Ko je bio prva osoba? S kim si imao/imala seks?

– Pitaš li sve o tome? – Morate odgovoriti na sva pitanja.

To je nešto. što nije trebalo biti slučaj.

TKATI?

Ne želim pričaj o tome.

Zašto ne?

Jer...

Ponekad isto je kao i ono što se dešava i ono što ne bi trebalo da se dešava.

Pomalo kao nas dvoje?

To je bilo zabavno. Idem po djevojke.

– Dakle, šta ćeš sada otvoriti? – Uzećemo ove.

Da, uzbudljivo je. Ovo nisu mekani pokloni.

– Ne, kako kul! – Super zabavno!

– Pucaju vodom! – To je vodeni top.

– To je odlično. – Tako su lijepe!

– Mama, možemo li ih probati? – Zar nećeš otvoriti ostale poklone?

– Uradićemo to kasnije. – Molim te, mama!

– U redu. Onda ću donijeti malo vode. – Jesi li se zahvalio/la?

– Sretan rođendan. – Hvala ti puno, Lucase.

Hej. Ne sada.

Zdravo.

Ne ovdje.

– Šta ima? – Ne ovdje, rekao sam!

– Ideš li? – Da.

– Zašto? – Zašto tako misliš?

– Prestani. – Šta to, dovraga, radiš?

– Šta radiš? Šta? – Ništa.

– Zar ne želiš ostati? – On je dijete! Lucas!

Naravno, pjevat ćemo i švedsku verziju , zar ne?

Počinjemo sa Fanny.

(pjeva švedsku rođendansku pjesmu)

Četverostruki život za Fanny! Ona živi!

Voda, ovo, ovo, ovo!

A onda za Fridu!

(pjeva švedsku rođendansku pjesmu)

Samo ostavi to na miru. Bit ću dobro.

– Šta se dešava? — Nećemo sada razgovarati.

– Šta se dešava? — Moraš me ostaviti na miru!

– Šta? — Moraš me ostaviti na miru!

– Šta? – Prestani.

Prestani ih bacati tamo.

To je nož. Umjesto toga, bacit ću ih na tvoje prijatelje.

Gustave, samo siđi dolje. Kvariš rođendansku zabavu.

– Samo siđi dolje. – Šta ima?

Prestani bacati odmah.

Prestani bacati. i siđi dolje da možemo nastaviti.

– Čega se bojiš? – Uznemiravaš me.

– Bojiš li se da ću pasti? – Molim vas, siđite dolje.

– Šta on baca? – Pazi! Prestani.

– Šta si rekao/rekla? – On/ona bi mogao/mogla nekoga udariti.

Gustave! Čuješ li me? Leži mirno.

Pozovite hitnu pomoć. Ne mrdaj, Gustave.

– Ne osjećam noge. – Leži mirno.

– Zovite hitnu pomoć! – Nemaš telefon?

– Ne mrdaj. Zoveš li me ili šta? – Ne osjećam noge.

Sve će biti u redu, Gustave. Samo leži mirno.

Čekaj. Izvini. To je bila samo šala.

– Bilo je to samo za zabavu. – To je dovoljno.

– Tata, žao mi je. – Pusti me.

Pusti me, rekao sam!

Bilo je samo...

Šta mu je, dovraga,?

Mislim da radimo sve što možemo, ali jednostavno ne funkcioniše.

Možda bismo ipak trebali razmotriti neke druge opcije.

Šta? Želiš Trebam li ga poslati odavde?

– To nije ono što sam rekao/rekla. – Šta to govoriš?

Ne znam.

– Moraš o nečemu razmisliti. – Sam si rekao da neće uspjeti.

Ne mogu tek tako odustati. od vlastitog djeteta.

– Ne. – To nije urađeno.

Ne. Samo pokušavam. pomoć, zar ne?

Oduvijek smo znali da će to u nekom trenutku morati prestati.

I zato je sada pravo vrijeme.

– Gustave. Razumiješ li? – Rekao sam to. U redu je.

Nadam se da neće morati ništa pokvariti.

Šta ti misliš?

Drago nam je što Ostaješ s nama.

Zaista mnogo značiš djevojkama.

Da, naravno.

– Šta je s Petrom? – Šta mu je?

– Nećeš mu ništa reći, zar ne? – Ne, naravno da ne.

U redu, u redu.

Niko od nas ne bi trebao ništa reći. Petru ili bilo kome drugom.

– Nadam se da se oko toga slažemo. – Da.

– U redu. – U redu.

Mogli bismo provesti neko vrijeme sami. Razmisli o tome.

– Da, u redu. – Zar ne želiš dovoljno?

– Zdravo. – Razmišljam o tome.

Zdravo.

Razmišljam o odlasku u kolibu. na nekoliko dana sa Gustavom.

Bilo bi dobro. da provedem neko vrijeme sam/sama.

– Razmišljam o vožnji večeras. – U redu.

– Zar to ne bi bilo dobro? – Da.

Mislite li da je ovo loša ideja?

Ne. Samo pokušavam. shvatite svoje prioritete.

Prioriteti?

Odradila si cijelu djevojačku večer, a sada možeš odvojiti malo vremena za odmor s Gustavom.

– Želiš li ići? – Ne, ne idemo.

Lina je zvala.

– Za tebe? – Da.

Šta je ona htjela?

Nije ostavila poruku. Pretpostavljam da je htjela da te kontaktira.

"Skini šešir", reče Kralj. Šeširdžija. "Nije moje."

"Pljačka", uzviknu kralj. , okrećući se porotnicima, -

– što je odmah dovelo do poruke. "Imam ga na prodaju."

"Ja lično ne osjećam nikakvu mržnju." – Majko?

To je zato što...

Zašto nam nije bilo dozvoljeno? doći u Švedsku?

Jer su tati i Gustavu trebali Putovanje samo. Samo njih dvoje.

Šta misliš da rade gore?

Oni rade ono što mi obično radimo. kada smo gore u kabini.

Ribolov i sječa drva –

– i kupanje i paljenje vatre u vrtu.

Razgovor.

Dolaziš li? Ako ćemo uspjeti, to je sada.

– Zdravo. – Zdravo i tebi.

– Upravo smo išli jahati konje. – I donijeli smo tortu od jagoda.

Pokušao/la sam da pozovem, ali sada smo preuzeli rizik.

– Djevojkama je Lucas mnogo nedostajao. – Danas imamo kraći sastanak.

– U redu. – Ali uđite i pozdravite ga.

– Zvao sam mnogo puta. – Da, znam.

– Možemo li razgovarati? – Ne, nemam volje.

Zvao si Petru. Nećeš. Ne govori mu ništa, zar ne?

Lina!

Hoćeš li sada plakati? Nije tvoja krivica.

– Gotovo je. Jednostavno se desilo. – Ne želim ni čuti o tome.

– Možemo li razgovarati? – Želim da odeš!

Djevojke, hajde.

– Hajde, dušo. – Možemo li ostati još malo?

Pa, to mi danas ne odgovara. Ne, neki drugi dan.

– Vidimo se kasnije. – Vidimo se, Lucas.

– Zdravo. – Zdravo, zdravo.

Zdravo, dušo. Ja sam. Samo sam htio vidjeti je li sve u redu.

Samo sam trebao čuti. tvoj glas. Želiš li pozvati?

(zvoni mobilni telefon)

Jesu li se tata i Gustav vratili kući? – Da, očigledno.

– Da! – Skinite opremu za jahanje.

Gustave!

Zdravo.

– Tata! – Zdravo, vas dvoje.

– Zar nisi trebao/trebala biti odsutan/odsutna sedmicu dana? – Da, ali nedostajao/la si mi.

– Gdje je Gustav? – Otišao je na neko vrijeme.

– Uzeli smo taksi kući. – Zašto je to tako?

Jer se mamin auto pokvario.

U komadima?

Zaustavilo se. Bit će ponovo spremno za nekoliko dana.

Bili smo posljednji. koje su pokupili.

Idem u kancelariju. i donijeću neke papire.

Ne ideš nigdje. Sjedni.

Razgovarao sam s Gustavom.

Rekao je da je imao...

Odlučio je da želi da počne pohađati internat.

Sada.

Pa, to bi moglo biti veoma dobro.

Misliš li tako?

Da, ako je to ono što on želi.

Ja.

Rekao sam mu –

– da sam konačno bio veoma sretan Opet živim s njim.

Kako sam ga samo propustio/la. svakodnevni život s njim.

Onda se iznenada slomio.

I onda mi je rekao...

...kod mene dok...

...koje si imao/imala odnos sa mojim sinom.

Ja.

Ali to je ludo.

Ne vjeruješ u to, zar ne?

Zaista ne znam trenutno. U šta bih trebao vjerovati?

Zašto biste? Jesi li mi to rekao/rekla?

Zar ne misliš da je to očigledno? Pažnja. Stoga.

Zašto bih želio/željela imati odnos sa sinom?

To je potpuno. apsurdnu optužbu.

Ispričao mi je detalje o vama dvojici. Stvari koje on nije mogao izmisliti.

Nismo ovdje završili.

Našao/la sam se u toliko od njega.

Tako sam se dobro ophodila prema njemu. Mogao bih, i vratiću ti tvoja sranja!

Zdravo.

Ali ovo je granica, Šta me čeka?

– Šta radiš? – Paket.

Znam, Bilo mu je teško.

Naučio me je da mrzim, jer sam mu ukrao oca.

Prestani.

Razumijem i ako on to želi. kazni me za ono što se dogodilo, –

– ali ovo je potpuno bolesno.

Prestani sada. Opusti se.

Smiri se da možemo razgovarati. ovog bunara...

Ako u to vjeruješ, Nisi onaj/ona za koga sam te mislio/mislila.

Šta ti, dovraga, pada na pamet?! Nikad ti ovo neću oprostiti.

Samo se reproduciram, Šta mi je Gustav rekao.

Vjeruješ nekome koga ne poznaješ bolje, nego ona koja vam je rodila djecu?

Ne znam u šta da vjerujem!

U šta bih trebao vjerovati?

– Ana, dovraga. – Nemoj.

Tamo...

Pitaj sina ko je provalio. i ukrali su nam stvari.

– Šta? – Da.

– Gustav? – Da.

Poštedio sam te jer sam htio dati Daj mu još jednu šansu. Za tvoje dobro.

Nemaš pojma, kako ljudi funkcionišu.

Ne možeš vidjeti kroz govna.

Ne možeš čak ni gledati tu utakmicu, To je igra, zar ne?

Želi da izabereš mene. kako bi te mogao imati samo za sebe.

Pomisliti da te je tako lako manipulisati.

– Možete li mi objasniti... – Objasni šta?

Ne mogu te uvjeriti, da se to nije dogodilo.

Odlučili ste.

Odlazim na nekoliko dana.

Kad se vratim, –

– jesi li našao/la drugo mjesto za život, i Gustav mora otići.

Ne možemo li se samo opustiti? i pričati o tome?

Vjerovatno nema razloga za to. biti tako dramatičan?

Misliš da sam čudovište.

– Koje ti je omiljeno godišnje doba? – Proljeće. Toplo je...

– Ko si ti? — To veoma dobro znaš.

Šta je najbolje, si iskusio/la u svom životu?

Razgovarat ćemo o tome, Rekao si mi gore u kolibi.

Znam da nisam bio/bila. tu za tebe kad si bio mali.

Veoma mi je žao zbog toga i mogu Razumem ako si ljut/a, ali...

Nije Annina krivica, da smo se Rebeka i ja razveli.

Dugo smo se osjećali loše. Nismo bili dobri jedno za drugo.

Također razumijemo da je bilo teško preseli se ovamo i ostavi sve iza sebe.

Možda nismo bili dovoljno dobri. da se ovdje osjećate kao kod kuće.

Možda nismo bili dovoljno dobri. da sasluša vas i vaše potrebe.

Ali morate znati jednu stvar: Želimo da se u tome poboljšamo.

I mi smo tu za vas.

Šta je ovo?

Za šta optužuješ Anu? Ovo je veoma, veoma ozbiljno.

I bez obzira koliko si ljut, možeš Ne možeš tek tako nešto izmisliti.

Ne bi trebalo da lažeš o takvim stvarima.

Pa... tata, nisam lagao.

Nemaš li šta reći?

Šta?

– Šta?! – Gustave, molim te, budi ljubazan.

U redu je.

Razumijem veoma dobro, ako si uznemiren/a.

Takođe vrlo dobro razumijem, Misliš da je sve teško.

Ali ovo...

– Zašto ovo radiš? – Znaš ti vrlo dobro zašto.

Ne, ne baš.

Dakle...

– Jeste li oboje bolesni u glavu? — Lagali ste nas.

Ukrao si od nas, ali to je dovoljno za sada.

Mi smo porodica, i moramo biti u stanju da vjerujemo jedni drugima.

Ako to ne možemo uraditi, ne možemo imati Živiš ovdje. To je tako jednostavno.

Pa šta želiš? Šta misliš? Hoćemo li nastaviti odavde?

Šta ti treba?

Pričaj sa mnom.

Reci nešto!

Gustav...

On više ne može živjeti ovdje.

– Moramo voziti, Fanny. – Ne.

– Možemo posjetiti Gustava u školi. – Ne!

Da. Dakle... Hajde.

– Fani. - Idi kod mame.

Ima li nešto što biste željeli?

Šta?

Samo sam pitao/pitala, ako ti je išta trebalo.

Najbolji.

(zvono na vratima zvoni)

– Zdravo, Saro. – Zdravo.

Bilo mi je dozvoljeno samo brzo prođite pored njih ovdje.

Zašto bih trebao/la imati cvijeće?

Samo želim da ti se zahvalim, jer si mi pomogao/pomogla.

Naravno.

Kako je tvoj otac?

Imam hraniteljsku porodicu, dok mu ne bude bolje.

– Izgledaju dovoljno slatko. – To zvuči zaista dobro.

Možda se jednog dana vratim tebi. i priča se nastavlja.

Bio bih zaista sretan zbog toga.

– Vidimo se kasnije. – Da.

– Pozdrav. I sretan Božić. – Ne.

Dobro jutro.

Može izgledati zbunjujuće. s tom disciplinom.

– Ali sam potpuno siguran... – Zdravo.

Dobro jutro.

Hoćemo li... Želiš li ići?

Da. Lijepo se provedite.

Šta radiš ovdje?

– Moraš reći Petru. – To se neće desiti.

Mora znati da ne lažem.

U suprotnom, prijaviću te.

Dakle, šta hoćeš od toga?

Istina.

U redu. Šta je to tačno? Misliš li da sam ti nešto uradio/uradila?

Ti si odrasla osoba.

Jesi li dijete? Jesam li te uvrijedio/uvrijedila?

Nemam pojma. Ti si stručnjak. To bi trebao/trebala znati.

Jesam li nešto pogrešno shvatio/la? Uopšte ti se nije dalo?

Ovo nije o tome, htio/htjela to ili ne.

Radi se o tome šta se dogodilo, je ilegalno, i ti to znaš!

Ti, ako iko, to treba da znaš!

Šta?

Zašto misliš da postoji neko, Ko će povjerovati u tvoju priču?

Zato što je istina.

Nemaš slučaj, Gustave. Imaš li?

Niko neće slušati nekoga poput tebe. Nisi pouzdan/a.

Mislim da bi trebao/trebala izaći. s druge strane ovoga.

Reci tati da si to izmislio. Onda svi zajedno možemo krenuti naprijed.

Ako to ne možeš uraditi, onda se moraš držati podalje.

Četiri, tri, dva, jedan.

Onda biste trebali pogledati.

Ne!

(neko kuca na vrata)

Luka dalje.

Dobro.

Otvori vrata. Otvori vrata!

– Želim razgovarati s Petrom. Tata! – Probudite djevojke.

Ućuti! Baš me briga! Pomakni se, želim ući unutra.

– Ne! Hajde. Tišina. – Izlazi odavde. Izlazi odavde!

Gubi se odavde! Gubi se odavde!

Želim razgovarati sa svojim ocem, ne s tobom. Daleko! Daleko!

Ne moraš probuditi cijelu kuću. To ti mogu reći!

Tvoj otac to više ne može podnijeti. Razumiješ li? Šta?

Daleko!

Tvoj otac to više ne može podnijeti. Razumiješ li? Šta?

Zauzimaš previše prostora.

Više ne živiš ovdje.

Dobro?

Moraš ići sada.

Idi s tobom.

Draga Ana, dragi slavljeniče. Stara izreka glasi ovako:

Nakon što je kolekcionar Rasipivač dolazi.

To je vrlo tačan opis. Annina i moja saradnja.

Mislim da si to već shvatio/la, kako je raspodela uloga.

Za razliku od mnogih od nas Ništa nisi dobio/la na poklon.

Borio si se naporno da stvoriš bolji odgoj za vaše djevojčice, –

– nego što si ti sam imao/imala.

Putovanje koje si preduzeo/la je dao ti je uvid i postojanost, –

– koje koristite svaki dan u vašem radu, –

– i svi oni ljudi koji dolaze, koje sretneš na svom putu, zauvijek.

Ne.

Uživaš li u tome?

Zaista je udobno.

Zaista sam sretan/sretna, da si ipak došao/došla.

To znači Zaista mi mnogo znači. Hvala ti.

Dobro mi ide kada čujem... džez. Zapravo znam čitati.

Vjerovatno i tebi dobro ide, ako čujete još nešto.

Ne. Može vrlo lako. Budi bučan za mene.

Je li to bila Rebeka? Šta je rekla?

– Ona ne zna gdje je Gustav. – Šta ti misliš?

Nije išao u školu. još od prije božićnih praznika.

I niko ga nije vidio?

Najbolji.

Je li prijavila njegov nestanak?

Ne, još ne.

– Trebamo li ljude poslati kući? – Ne, naravno da ne.

– Jesi li siguran/sigurna? – Da, da.

To je tvoja zabava.

Zdravo, mama.

– Zašto još nisi otišao/otišla? – Ne znamo.

Zašto nisi vozio/vozila?

Zvali su iz Stockholma. Policija. Volio bih doći tamo gore.

Zašto?

Ne znam.

– Poći ću s tobom. – Ne, ostani s djevojkama.

Nije potrebno.

Najbolje je da odem. sam. Rebekah također dolazi.

– Da te odvezem na aerodrom? – Naručio/la sam taksi.

– Hoćeš li nazvati kad stigneš tamo? – Da.

Pronašao ga je lovac.

Daleko u šumu.

Zapravo, skoro kod kolibe.

Misle da je ležao tamo. Prošlo je nekoliko mjeseci otkako je pao snijeg, –

– a onda je počelo da se topi...

Vjerovatno se smrznuo.

Moguće je da je umoran. i htio se odmoriti. Ne znam.

Zapravo ne znam.

Možda se radilo o drogama i alkohol. Moramo sačekati autopsiju.

Ni to se ne može isključiti, kako bi mogao...

...da je imao...

Da je jednostavno odustao i sjeo/sjedla.

Dok je živio s nama, Gustav...

Nije bilo ničega, Bila je tvoja krivica.

Nije bila tvoja krivica. Znao sam to. to nije ono što bih trebao/trebala uraditi...

Drži se!

Danski tekst: Louise Munk Alminde Skandinavska tekstualna usluga 2019.