Original subtitles

Amerika - dare�ljiva, inovativna, preduzetni�ka, raznovrsna, napredna... Bolesna?

Amerikanci se razboljevaju �e��e od Evropljana i ljudi iz drugih industrijalizovanih zemalja.

I razboljevaju se sve vi�e.

Od sredine devedesetih godina, broj Amerikanaca koji pate od makar tri hroni�ne bolesti,

skoro se udvostru�io.

A ameri�ki me�unarodni rejting za smrtnost novoro�en�adi i �ivotnog veka tako�e je opao.

Postoji puno razloga za ovo. Jedan od njih je mo�da direktno pred vama.

GENETSKI RULET: IGRANJE NA�IM �IVOTIMA

Re�iser:

Narator:

Tokom poslednjih 20 godina desilo se veliko logaritamsko pove�anje hroni�nih bolesti.

Ovo �to danas imamo nije normalno. Toga nije bilo pre 30 ili 50 godina.

Bolesti koje pre nisu bile epidemi�ne sada to jesu. I to u neverovatnoj razmeri.

Ljudi su sve bolesniji. �ta se promenilo? Jedna stvar koja se promenila je hrana.

Najve�a promena je geneti�ki in�enjering na�ih zaliha hrane.

Od hrane u prirodnom obliku pre�li smo na hranu iz nau�nih eksperimenata.

U SAD postoje milioni kvadratnih kilometara GMO useva, ali ve�ina ljudi nije svesna ovoga.

Normalni potro�a� je na�alost previ�e zauzet pre�ivljavanjem i odgajanjem dece,

i nije svestan da je bilo �ta geneti�ki modifikovano.

Obamino Ministarstvo poljoprivrede je u vlasni�tvu biotehnologije, kao i kod svake prethodne vlasti.

Ako ne uradimo ni�ta, za deset godina svi glavni usevi �e biti geneti�ki modifikovani,

a mi to ne�emo znati.

GMO. Geneti�ki modifikovani organizmi.

Uzimaju DNK jedne vrste i na silu ga stavljaju u DNK druge vrste.

Mogu da me�aju gene vrsta koje se ina�e nikad ne bi me�ale.

Imaju gene pauka koje stavljaju u koze, nadaju�i se da �e ih musti i dobiti protein paukove mre�e,

da naprave prsluke otporne na metke. Ne izmi�ljam ovo.

Uzeli su gene krave i stavili ih na svinje tako da svinje imaju kravlju ko�u.

Uzeli su ljudske gene i stavili ih u kukuruz da dobiju spermicid.

Postoje dve glavne kategorije hrane koju jedemo:

Usevi tolerantni na herbicid, koji se mogu poprskati herbicidom i ostati �ivi,

i usevi koji proizvode pesticid, otrovni insekticid koji ubija insketa koji ga zagrize.

Razmenjuju gene van normalnih granica vrsta, stvaraju�i nove organizme

koji nisu deo procesa evolucije.

KAKO SE PRAVI GMO?

Javnost veruje da je geneti�ki in�enjering egzaktna nauka.

U stvari, to je naga�anje na mikroskopskom nivou.

Sam proces geneti�kog in�enjeringa daje ne�eljena sporedna dejstva.

Napravite milione kopija jednog gena, i bukvalno ih stavite u pi�tolj kojim pucate u milione �elija,

i onda te �elije klonirate u biljku.

Obi�no bi tu stavili virus ili deo virusa kako bi aktivirali taj gen.

Proces ubacivanja i kloniranja stvara veliku kolateralnu �tetu.

Mo�e se desiti stotine ili hiljade mutacija na DNK i isto toliko gena mo�e promeniti

nivoe ekspresije gena u biljci koja normalno funkcioni�e.

Ovo stvara nepredvi�ena ne�eljena dejstva.

Iz perspektive biofizike, kada pogledamo potpis celog niza gena, on je stran.

Ne postoji nigde u prirodi.

Stoga na� imuni sistem, koji je zapravo veliki elektromagnetski sistem senzora,

pogleda taj niz gena koji bi trebao da bude hrana, i ka�e: "Nikad nisam video taj niz.

Ne postoji u prirodi, stran je." i onda stvori upalu i napada taj niz.

Ve�ina oboljenja sa kojima se bavimo za uzrok imaju upalu, �to je prvi kontakt tela i hrane,

uklju�uju�i i GMO hranu.

Godine 1996., geneti�ki stvorena soja i kukuruz uvedeni su u ameri�ku ishranu.

Od tada, brojne bolesti sistema za varenje povezane sa stoma�nim upalama su u porastu u SAD.

Da li je ovo samo slu�ajnost?

Ali upala stvara dodatne ozbiljne poreme�aje nepovezane sa probavom.

Trebalo bi da pogledamo alergije, autoimune bolesti i bilo �ta povezano s upalama.

Bolesti srca, bubrega, dijabetes, bolesti tiroidne �lezde... Spisak nema kraja.

KAKO JE GMO DO�AO NA VA� STO

Za�tita hrane je me�u najbitnijim zadacima vlade i Administracije za hranu i lekove (FDA).

Za zdravlje javnosti ne postoji ni�ta va�nije od hrane.

Trenutna politika Administracije za hranu i lekove o GMO, nastala je 1992.

Oni tvrde da agencija nema informacija o zna�ajnim razlikama kod GMO.

Stoga nije potrebno istra�ivanje o bezbednosti.

Ispostavilo se da je 1998. tu�bom u javnost iza�lo 44.000 tajnih dokumenata koji su govorili suprotno.

Kada smo pro�ao kroz sve te stranice memoranduma i drugih dokumenata, bio sam �okiran.

Postalo je jasno da je Administracija za hranu i lekove lagala u vi�e navrata od 1992.

Oni su tvrdili da je nau�na zajednica uveliko saglasna da je ova hrana bezbedna.

Ali njihovo nau�no osoblje je bilo saglasno da je istina skroz suprotna tome.

Ova hrana ne mo�e biti bezbedna.

Nau�nici koji rade u ovoj agenciji su bili saglasni ne samo da su GMO razli�iti, nego i opasni.

Mogu dovesti do alergija, toksina, novih oboljenja, problema sa ishranom,

to su vi�e puta ponavljali u memorandumima.

Svoje pretpostavljene su urgirali da pokrenu dugotrajna istra�ivanja, ali su ih ignorisali.

Za�to? Osoba zadu�ena za politiku u agenciji je bio Majkl Tejlor, biv�i advokat Monsanta.

Kasnije potpredsednik Monsanta, sada car bezbednosti hrane u SAD u FDA agenciji.

Monsanto i biotehnolo�ka industrija od Adminstracije za hranu i lekove su hteli politiku

koja bi stvorila iluziju da se geneti�ki stvorena hrana pa�ljivo reguli�e, ali zapravo nije bila uop�te regulisana.

Administracija za hranu i lekove je to izvela vrhunski.

Administracija za hranu i lekove ne odobrava nikakve GMO useve. Postoje dobrovoljne konsultacije

gde kompanije poput Monsanta mogu da se bave bilo kakvim nau�nim eksperimentima.

Ako Administracija za hranu i lekove zatra�i vi�e informacija, obi�no ih ignori�u.

Na kraju ove besmislene prakse, agencija dostavlja pismo Monsantu u kom ih podse�a

da je njihova odgovornost da utvrde da li je hrana bezbedna.

Ista kompanija koja nam je slagala da su narand�asti agens, PCB i DDT bezbedni

sada mo�e da nam ka�e da li su GMO bezbedni. U stvari, ni ne moraju da nam ka�u.

Mogu da ih plasiraju na tr�i�te bez obave�tavanja agencije ili potro�a�a.

Ako su stvarali probleme na koje ih je upozorila FDA, nau�nici iz na�e tu�be,

stru�ni odbor kraljevskg dru�tva Kanade, Britansko zdravstveno udru�enje,

kao i niz drugih stru�njaka, onda je mo�da ve� nanesena velika �teta

po zdravlje svakog Amerikanca i dolaze�ih generacija.

FDA ili USDA i Agencija za za�titu �ivotne sredine su odgovorne za razli�ite aspekte proizvodnje hrane,

i na�in na koji potvr�uju ovo je veoma sraman.

Na bitna mesta poput sekretara poljoprivrede postavili su poznate pristalice GMO,

na mesta gde se bitne odluke moraju donositi nezavisno, tako da je ludost na ta mesta postavljati

glavne krivce za ove prekr�aje.

Mislim da je najzabrinjavaju�a stvar koju sam video u Va�ingtonu to �to smo odobravali

nove i jedinstvene proizvode za ljudsku konzumaciju bez pa�ljivog i nezavisnog testiranja.

Mislim da je novac jedini razlog ovome.

Ameri�ka akademija za ekolo�ku medicinu jako se usprotstavila GMO jer su istra�ivanja uznemiruju�a.

Ameri�ka akademija navela je istra�ivanja na �ivotinjama koja pokazuju sterilitet,

probleme sa imunitetom, ubrzano starenje, komplikacije s holesterolom i insulinom,

i promene u jetri, bubrezima, slezini i organima za varenje.

Na�alost, ameri�ki potro�a�i ve� 20 godina konzumiraju hranu za koju su nau�nici iz FDA rekli

da ne treba da bude na tr�i�tu dok se ne doka�e da je bezbedna, jer FDA nastavlja s la�ima.

Kada imate mo� manipulacije celom strukturom evolucije, bilo bi neodgovorno za bilo kog nau�nika,

bez obzira koliko je mudar, da uzme tu mo� i iskoristi je bez punog uva�avanja posledica.

Biotehnolo�ke kompanije same istra�uju. Ja to zovem duvanskom naukom.

Koriste pogre�ne kontrolne grupe, pogre�ne metode otkrivanja i statistike,

i njihova ispitivanja hrane su tako kratka da nikada ne otkriju stvari poput raka,

poreme�aja reproduktivnih organa, ili defekta pri ro�enju.

Od lo�e nauke su napravili nauku.

Niko nema pravo da se igra ruleta sa celim geneti�kim integritetom �ivota na Zemlji.

INSEKTICIDI U HRANI

Postoji bakterija u tlu zvana Bacillus thuringiensis, ili Bt. Ako je skupite i koristite kao sprej,

Bt toksin koji stvara bakterija �e ubijati insekte. In�enjeri uzimaju gen koji stvara toksin

i ubacuju ga u kukuruz i pamuk, i ostavljaju biljkama da ubijaju.

Svaka �elija unutar te biljke proizvodi otrovan protein.

Bt je smi�ljen da raspori stomak insekata i ubije ih. Kada su sredinom devedesetih doktori �uli

da je Bt kukuruz uveden u na�u ishranu, rekli su da to mo�e objasniti pove�anje problema sa probavom.

Ali Agencija za za�titu �ivotne sredine ka�e da ne brinemo o Bt toksinu, on je bezopasan

za ljude i �ivotinje, jer poga�a samo insekte.

Ipak, istra�ivanja iz februara 2012. pokazuju da je agencija pogre�ila.

Bt toksin otvara pore u ljudskim �elijama i mo�e da proizvede reme�enje u na�im stomacima

isto kao kod insekata koje ubija.

Ako Bacillus thuringiensis izaziva ve�u sklonost creva da propu�taju i cure,

i preran ulazak hrane u krvotok, �teta �e pokriti �itav dijapazon bolesti, od preranog starenja,

do Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, autizma, raka i astme.

Isto je kao kada kupite novi auto i pi�e da treba sipati benzin, a vi sipate dizel -

ne mo�ete o�ekivati da �e daleko sti�i. Kada u svoje telo stavite pogre�no gorivo

i imate creva koja cure, dozvoljavate gradivnim materijalima koji su pogre�no gorivo

da u�u u na�e telo. Na� probavni trakt nije pripremljen za to.

Zdrava flora u na�em telu pretvara hranu u aktivne stvari poput pravog oblika vitamina K.

Dosta hrane koju jedemo nije u svom aktivnom obliku dok zdrava flora ne po�ne da radi na njoj.

Zbog poreme�aja te flore vidimo toliko ekcema, astme i alergija me�u ljudima.

Ura�eno je samo jedno istra�ivanje ljudske ishrane na geneti�ki modifikovanoj hrani.

Otkrili su da se deo gena koji se ubacuje u zrno soje, koji ga �ini otpornim na Raundap, prebacio u DNK

bakterije koja �ivi u na�im crevima i tu ostao.

Osim toga, ta bakterija se nije mogla uni�titi Raundapom, �to sugeri�e da je gen ostao aktivan.

Ovo zna�i da u sebi mo�emo imati geneti�ki modifikovane proteine koji stalno rastu u nama,

dugo nakon �to prestanemo da jedemo geneti�ki modifikovanu hranu.

Nikad nisu proverili da li se gen Bt toksina prenosi recimo sa �ipsa na bakterije u na�im crevima,

i nastavlja da radi tamo. Ako se to de�ava, to mo�e napraviti �ivu fabriku pesticida od na�e crevne flore.

Ovo mo�e objasniti to da je 93% trudnih �ena testiranih u Kanadi imalo Bt toksin u svojoj krvi,

kao i u krvi 80% svojih nero�enih fetusa. Tvorci istra�ivanja sugerisali su da je

Bt toksin nastao kao rezultat konzumiranja mesa i mleka �ivotinja koje su jele Bt kukuruz Monsanta.

Mislim da je verovatnije re�enje da se Bt toksin stalno proizvodi unutar njihovog digestivnog trakta

�TETA NANETA CREVIMA

Dosta ovih zdravstvenih problema koji nastaju su povezani sa curenjem creva.

Po meni, ovo je jedan od bitnih razloga za�to je GMO �tetan.

U poslednje vreme �esto vi�am decu sa bu�nim crevima.

U crevima obi�no treba da budu �vrsti �vorovi, ali creva ove dece nisu takva,

tako da hrana koju jedu curi u njihov krvotok, koji stvara antitela na tu hranu,

tako da dolazi do netolerancija i alergija na hranu.

Kada se ovaj poreme�aj poja�a, mogu�e je da creva propuste ve�e delove hrane,

koji su trebali skroz da se svare pre asimilacije. Kada ovo u�e u krvotok,

telo razvija alergijsku reakciju.

ALERGIJE

Imam sina koji ima jake alergije na hranu i on ih je dobio 25. avgusta 2009.,

i od tog dana poku�avam da otkrijem kako ih je dobio.

Otkrila sam da je na�a hrana geneti�ki modifikovana. Pogodite �ta?

Ono �to je on pojeo tog dana je bio sirov kukuruz, koji ga je skoro ubio.

Po�eo je da se gu�i, �e�e, crveni, te�ko di�e. Po�ela sam da pani�im, zvala sam bolnicu

jer sam mislila da moj sin ima napad alergije na hranu. Odmah sam ga odvela doktoru

i uradila sam sve testove i sada je smrtno alergi�an na kukuruz.

Pre 25-35 godina niko nije bio alergi�an ni na �ta. Sada imate alergije na crni biber,

imate celija�nu bolest na p�enicu, alergije na gluten, osnovne alergije poput onih

na mle�ne proizvode i morsku hranu, ali sada postoje i ljudi alergi�ni na per�un i obi�ne prirodne biljke.

Hrana je postala �tetna, kako se to desilo? Kada se to pove�e sa GMO problemima, sve se uklapa.

Trudim se da pacijente sa alergijama sklonim od GMO hrane, jer �e imati reakcije.

Oni �e vam to i re�i.

Imam �etvoro dece sa alergijom na hranu. Ovo se nije pre de�avalo u mojoj porodici.

Na isti na�in sam se pazila u svakoj trudno�i, i prijatelji su me pitali �ta sam uradila druga�ije.

Bila sam bez odgovora. Kada sam saznala za vezu izme�u GMO i alergija na hranu,

kona�no sam imala odgovor. Kroz u�enje o GMO hrani, mogla sam da uradim ne�to povodom toga.

Bukvalno smo o�istili celu kuhinju za 24 sata. Bacili smo ono �ime smo hranili decu 6 godina.

Prvo sam bila uzbu�ena i laknulo mi je zbog otkrivanja svega ovoga.

Onda sam pro�la kroz te�ku fazu plakanja, i pitala sam se �ta sam uradila svojoj deci,

i �ta im je ra�eno bez moje saglasnosti.

Imala sam decu alergi�nu na sve grupe hrane. Kako je to mogu�e?

I ne samo par njih, dosta dece. Skoro nemogu�e za posti�i. Majke su me pitale �ime da hrane decu.

Videla sam eksponencijalni rast alergija, a kada sam pobolj�ala ishranu mojih pacijenata,

prepisala ishranu organskom hranom, bez GMO-a, simptomi nestaju.

Kod ve�ine mojih pacijenata javlja se upala ili imuna reakcija na GMO hranu, tako da moram da ih

skinem sa hrane bez GMO koja je povezana s tim, sa svog kukuruza i �itarica, jer iz mog iskustva,

imuni sistem ima reakciju na hranu sa i bez GMO.

Imam zdravu pacijentkinju od 30 godina, koja mi je rekla da joj se ko�a bukvalno pregreje

kada jede bilo kakvu hranu. Pita me �ta to mo�e biti. Onda je skinemo sa svega �to jede,

i ponovo krene da unosi najkvalitetniju organsku hranu u svom osnovnom obliku.

Kako radi to, odmah joj postaje bolje. Mo�da �emo morati da joj pomognemo enzimima ili ne�im drugim,

ali postaje joj bolje. Pogodite �ta? Kada vratimo kukuruz ili soju, mo�e da ih konzumira

ako nisu geneti�ki modifikovani.

AUTIZAM

Zabrinuta sam zbog svih bolesti koje vi�am, ali najvi�e sam zabrinuta zbog poreme�aja

autisti�nog spektruma, koji se vi�estruko uve�ao.

Ne mo�emo sa sigurno��u re�i da GMO ima veze sa autizmom, ali ne mo�emo re�i ni da nema.

Zapravo, autizam se pove�ao od uvo�enja GMO, i �ivotinje koje jedu GMO useve,

i u laboratoriji i na farmama, su pokazale znakove povezanosti s autizmom.

Istra�ivanja sa svinjama su pokazala da alergijski odgovor na GMO hranu

stvara iste fiziolo�ke promene i upale koje se mogu videti kod autisti�ne dece.

Kada sam ovo objavio na simpozijumu u Nema�koj, pri�ao mi je doktor koji je celu karijeru

radio sa autisti�nom decom. Pri�ao mi je i postavio nekoliko pitanja.

Rekao sam mu �ta vi�amo �to se ti�e simptoma i pona�anja kod pacova, svinja i stoke,

koji se hrane hranom sa i bez GMO, rekao je da je isto to prona�eno kod autisti�ne dece.

Ako sam pre deset godina mogao da promenim ishranu deteta i dobijem odli�nu reakciju,

remedijaciju i oporavak, za�to se to sada ne de�ava? Jer vi�e ne mo�emo da promenimo tu mikrofloru

jer deci stalno dajemo hranu zaga�enu sa GMO.

Na� sin ima devet i po godina i pre 6 godina dijagnoziran mu je poreme�aj autisti�nog spektruma.

Kroz terapiju smo imali mnogo intervencija, ali smo pre oko dve godine saznali o GMO hrani

i potencijalnoj �teti koju prouzrokuje kod nas i na�eg sina. U poslednje dve godine videli smo

lepa pobolj�anja, ali je pro�i��avanje njegove ishrane hranom bez GMO bio klju� uspeha za nas.

Uvek sam mislila da postoji veza izme�u autizma i problemima sa crevima koje imaju na�a deca.

Moj sin je uvek imao problema sa varenjem, gljivi�ne infekcije, parazite, bakterije i viruse

u svom gastrointestinalnom traktu koje smo le�ili godinama.

Ali tek kada smo iz njegove ishrane izbacili GMO, videla sam najve�u promenu, naro�ito u pona�anju.

Moj sin sada ima 10 godina i ima autizam. Na konferenciji pre 5 godina smo �uli o GMO

i odmah smo odlu�ili da �emo to promeniti. Kada smo to uradili, promena je bila dubinska.

Kao ve�ina dece sa autizmom, imao je dosta problema s crevima i odmah smo primetili olak�anje

�to se ti�e simptoma. Nadutost i pra�njenje creva zna�ajno su opali

i creva su mu sada kao kod neurotipi�nog deteta. To je neverovatno.

Nismo uradili ni�ta osim stavljanja na organsku ishranu bez GMO.

Ve�ina geneti�ki modifikovanih useva napravljena je da farmerima olak�a uni�tavanje korova.

Na primer, Monsantovi usevi otporni na Raundaup, koji �ine ve�inu dana�njih GMO,

mogu da pre�ive nano�enje Monsantovog najboljeg sredstva za uklanjanje korova, Raundapa.

RAUNDAP

Aktivni sastojak Raundapa zove se glifosat, i Monsanto ga je patentirao kao herbicid 1974.

Ali deset godina pre toga patentiran je kao kelator �irokog spektruma.

Na molekularnom nivou, kelacija je kada zagrlite nekog i ne�ete da ga pustite.

On ubija korov tako �to biljci ne da hranljive materije i slabi njenu odbranu,

i onda unapre�uje bolesti u tlu, koje na kraju ubijaju biljku.

Ovo zna�i da biljke poprskane Raundapom imaju manjak hranljivih materija.

Slabe su i bolesne. �ivotinje koje jedu ovakve biljke nemaju dovoljno hranljivih materija

i postaju slabe i bolesne. Onda mi jedemo �ivotinje i biljke sa manjkom hranljivih materija

i mi mo�emo postati slabi i bolesni. Pored toga, ostaci Raundapa iz biljke

mogu zavr�iti u na�im telima, gde mogu da vr�e kelaciju i grle hranljive materije iz na�ih tela

i �ine i njih manje dostupnima.

U podru�jima gde je nanesen glifosat, biljke se ranije razboljevaju. Testovi tkiva pokazuju manjke

u manganu, bakru, cinku. Posledica toga je da je hrana manje hranljiva, i to se vidi na �ivotinjama.

To je posledica kori��enja glifosata, koji se penje u lancu ishrane.

Ti manjci materija su dobro dokumentovani, kod ljudskih i �ivotinjskih bolesti.

Potrebna vam je ravnote�a svih hranljivih materija da bi telo funkcionisalo na svim poljima,

jer se sve materije me�usobno podr�avaju i zavise jedna od druge.

U principu ako imate jedan mikroelement i gledate odre�enu bolest, �ivotinja bi pre�ivela

i reagovala na ovakav tretman. Ako fale dva mikroelementa, bolest bi bila zaraznija i agresivnija,

�ak ako je u pitanju ista bolest. A ako vam nedostaju tri elementa, onda stvari postaju stvarno ozbiljne.

�ivotinje uop�te ne bi reagovale na tretman, i imali bismo visoku stopu smrtnosti.

�ta stoka u SAD jede? Useve otporne na Raundap, soju, kukuruz, seme pamuka, repicu,

pulpu �e�erne repe, a sada i lucerku. Ve�ina njihove ishrane su usevi otporni na Raundap.

A ti usevi imaju manjak hranljivih materija i veliku koncentraciju Raundapa.

DEFEKTI PO RO�ENJU

Glifosat predstavlja puno problema za nas. Jedno od tu�nih ne�eljenih dejstava su defekti po ro�enju.

U gradovima gde su ljudi radili na farmama, naro�ito farmama soje, imamo uve�anje od 70% u broju

defekata po ro�enju, u zaprskivanim podru�jima. Zapravo istra�ivanja �irom sveta pokazuju

da je glifosat genotoksi�an i da direktno prouzrokuje defekte po ro�enju.

To ne zna�i da je osoba direktno izlo�ena spreju, izlo�enost glifosatu mo�e biti i kroz varenje.

Laboratorijske �ivotinje hranjene sojom otpornom na Raundap imale su ozbiljne reproduktivne poreme�aje.

Kod mi�eva, testisi su se promenili, i nastala je �teta mladim spermatozoidima.

Kod pacova bilo je promena u materici i jajnicima. DNK je druga�ije funkcionisala kod

embrionalnog potomstva mi�eva. Kada su �enke mi�eva hranjene GMO sojom, vi�e od pola mladih

uginulo je kroz tri nedelje. Mladi su bili manji i nisu mogli da se razmno�avaju.

Kada je mi�evima davan GMO Bt kukuruz otporan na Raundap, imali su manji broj mladih, koji su bili manji.

Preliminarni neobjavljeni rezultati mogli bi biti jo� gori.

Kod pacova, testisi su promenili boju sa roze na plavu. Kod hr�aka, do tre�e generacije

ve�ina nije mogla da ima mlade. Nekima su rasle dlake u ustima. Ovo je zaprepa��uju�e.

Ali nikada nije nastavljeno. Industrija obi�no izvr�e ili pori�e otkri�a, i pretvara se da nema problema.

Imali smo jednu kliniku za ve�ta�ku oplodnju, sada imamo prose�no 14.

U mojoj zajednici, u krugu od 150km od moje ku�e, ima 50 klinika za ve�ta�ku oplodnju.

Pre 20 godina, verovatno nije bilo nijedne.

Jedna od dama iz zajednice koja radi kao frizerka, gde �ene pri�aju, ka�e da su se �ene

pomirile su sa �injenicom da �e svaka �etvrta beba biti zdrava i da �e imati 3, 4 poba�aja pre trudno�e.

�ta to zna�i na duge staze? Ne znam. Zastra�uju�e je. Samo znamo da plodnost opada.

Mo�da postoje drugi razlozi, ne znam odgovor. Ali u svetu stoke, sigurno znamo da postoji opadanje.

MISTERIOZNI ORGANIZAM

Postoji stvarna epidemija poreme�aja reproduktivnih organa stoke u SAD.

Veterinari i nau�nici po�eli su da ispituju abortirano tkivo fetusa stoke koja je pobacila.

Otkrili su organizam nepoznat nauci. Bio je si�u�an, veli�ine virusa, ali sa svojstvima gljivice.

Ovo nikada pre nisu videli.

Jo� uvek nismo sigurni �ta je. Imamo DNK, analizira se i sekvencira, kako bi mu mogli dati ime.

To je mali objekat, prili�no otporan na toplotu, koji mo�e izazvati reproduktivne probleme.

Uzeli su organizam i izlo�ili ga trudnoj koko�ki u laboratoriji. Za 48 sati ubio je embrion.

Veterinari su izv�ili Kohove postulate, tako �to su organizam izolovali od �ivotinje,

daleko od fetalnog tkiva. Mogu ga uzgajati kao �istu kulturu, vratiti na �ivotinju, ponoviti simptome,

i onda ga ponovo izolovati. To je nau�na osnova tvrdnje da je to organizam

koji izaziva reproduktivne probleme.

Ovaj novi organizam je u visokoj koncentraciji u soji i kukuruzu poprskanim Raundapom.

To je naro�ito slu�aj sa zara�enim biljkama, gde bolesti stvara Raundap.

Zvao me je proizvo�a� sa severozapada i rekao da gubi telad zbog poba�aja i da krave ginu.

Krave je hranio sila�om kukuruza otpornim na Raundap, poprskanim Raundapom.

To je sve GMO. Tokom godina smanjio je zdravlje krava i to sada pla�a kroz telad.

Testirali su sto�nu hranu i krave i otkrili su nedostaci u skladu s radom dr Hjubera.

Imali smo uzorke jetre koje smo slali na univerzitet i imali su nedostatak mangana.

Uzorke hrane poslali smo na drugu stranu u laboratoriju da se testira na taj organizam,

i hrana je bila prepuna tog organizma.

Sekretar Vilsak je bio guverner Ajove pre nekoliko godina. Dobio je nagradu za biotehnolo�kog

guvernera godine. Sada je zadu�en za poljoprivredu u SAD.

Dr Don Hjuber mu je poslao pismo u kom opisuje ovaj organizam kao hitan slu�aj.

Mislio sam da bi za mene kao nau�nika bilo neodgovorno

da ne obavestim sekretara poljoprivrede o ozbiljnosti situacije koja se razvijala.

Dr Hjuber je napisao: "Poslednjih 40 godina sam nau�nik i profesionalac u vojnim agencijama

koje procenjuju i pripremaju za prirodne i ve�ta�ke biolo�ke pretnje, uklju�uju�i biolo�ko ratovanje

i epidemije zaraza. Na osnovu ovog iskustva mislim da je pretnja ovog patogena unikatna i visoko rizi�na.

Lai�ki re�eno, ovo se treba posmatrati kao hitan slu�aj.

Pitao je sekretara da odlo�i odobravanje lucerke otporne Raundap.

To bi pove�alo kori��enje Raundapa u SAD, a ako je Raundap povezan s ovim organizmom,

to bi samo dodalo ulje na vatru.

Nekoliko nedelja nakon primanja pisma, Hjubera su pozvali iz Administracije za hranu i lekove,

i on im je dao imena nau�nika i veterinara s kojima treba da popri�aju.

�est meseci kasnije, jo� niko ih nije kontaktirao.

Na�alost Administracija za hranu i lekove u potpunosti ignori�e probleme s Raundapom.

2011. su odobrili lucerku otpornu na Raundap, kao i pravu livadarku otpornu na Raundap.

Hajde da pregledamo sve do sada.

Geneti�ki in�enjering prebacuje gene izme�u vrsta. Sam proces stvara mutacije kroz ceo DNK.

Ovo mo�e stvoriti nove alergene, toksine i druge gadosti.

Uba�eni geni i njihovi proteini mogu zapo�eti upalu, koja mo�e proizvesti brojne probleme,

poput problema s varenjem, alergija, dijabetesa, autoimunih bolesti, raka, Alchajmerove bolesti,

bolesti bubrega, tiroidne �lezde i sr�anih udara.

Genetski stvoren Bt kukuruz proizvodi insekticid, koji mo�e napraviti rupe u zidovima na�ih creva.

Ako je to slu�aj, stru�njaci povezuju �uplja creva sa alergijama, autizmom i preranim starenjem.

Kao i sa autoimunom bole��u, rakom, astmom, Alchajmerovom i Parkinsonovom bole��u i drugim.

Ve�ina GMO biljaka napravljena je da pre�ivi nano�enje herbicida Raundap.

Raundap krade hranljive sastojke, �to mo�e dovesti do neuhranjenih biljaka, �ivotinja i ljudi.

Raundap tako�e mo�e izazvati defekte pri ro�enju, i druge bolesti reproduktivnih organa.

Laboratorijske �ivotinje koje su jele ove useve izgubile su dosta mladih.

Raundap je tako�e povezan sa neplodno��u, koja mo�e biti iz poreme�enih hormona,

manjka hranljivih materija ili sasvim novog organizma.

Nau�nici iz FDA su upozorili da su GMO opasni, ali je njihov �ef Monsantov �ovek.

Monsanto prodaje Raundap i ve�inu GMO semena. FDA ne zahteva istra�ivanja i ne prati

probleme sa zdravljem povezane sa GMO usevima.

GMO I �IVOTINJE

Ve� 40 godina pi�em kolumnu za novine zvanu '�ivotinjski doktor'.

Krajem devedesetih sam po�eo da dobijam pisma od nekoliko �italaca od ukupno 25- 30 miliona u SAD.

Navodili su da njihove ma�ke i psi imaju razne probleme sa zdravljem.

Veterinari ih nisu efektivno le�ili. Ovi problemi su bili trajni.

Kada sam im preporu�io da promene ishranu �ivotinja i re�e se GMO kukuruza i soje,

i �ivotinjama je po�injalo da bude bolje, imao sam le�enje zasnovano na dokazima

da su njihovi zdravstveni problemi najverovatnije osobito prouzrokovani GMO kukuruzom i sojom,

i verovatno ostacima herbicida glifosata iz Raundapa.

Imam verovatno 40 do 60 pisama gde se svedo�i o ovom magi�nom le�enju.

Veterinarima je ovo promaklo. Ve�ini ovih �ivotinja je prepisivana posebna ishrana,

za upalu probavnog trakta ili alergije ko�e. Jadni psi su ludeli od dijareje, kao i svi u ku�i.

Opet se nisu le�ili jer je ve�ina prepisane ishrane imala iste sastojke: GMO kukuruz i soju.

Poljoprivredni konsultant opisuje iskustvo s klijentom koji je uzgajao minijaturnu junad na svojoj farmi.

Poku�avao je �to vi�e da sve bude organski, tako da im je davao kukuruz bez GMO,

i nestalo mu je kukuruza tako da je oti�ao do dobavlja�a. Nisu imali ni�ta osim GMO kukuruza,

tako da je stoki po�eo da daje GMO kukuruz. Rekao je da odjednom primetio da njegova junad

ima dosta zdravstvenih problema.

Bili su jako razdra�ljivi, nisu bili ona mirna stvorenja na koja je navikao.

Rekao je da je izgubio oko 90% minijaturne junadi. Izgleda da je problem bio u tome �to nisu mogli

da obrade hranu kako treba, tako da bi se naduli i ginuli od nje.

Ovo je jedan veliki proizvo�a� stoke iz moje zajednice koji hrani oko 5000 grla, i napravio je prelaz.

Puno stoke gine zbog hranjenja GMO usevima. �to smo ih du�e hranili, vi�e ih je ginulo.

Prvih 60 do 80 dana ishrane ne bismo imali nijednu smrt, a onda smo ih gubili jedno ili dvoje nedeljno.

Kada smo promenili ishranu, stoka je bila puno mirnija,

i imali smo puno manje upala plu�a i zdravstvenih problema.

Farmera je zvao uzbu�eni prijatelj koji se prebacio na useve kukuruza bez GMO za ugzajali�te svinja.

Iznenadio sam da je on bio tako uzbu�en. Mucao je poku�avaju�i da mi objasni o �emu pri�a.

Farmer je rekao da su se bolesti i tro�kovi le�enja smanjili. Unos hrane se pove�ao.

Svinje su bile sre�nije i razigranije.

Rekao je da su videli promene ve� tre�eg dana. On i njegova bra�a su u�li u ambare i divili se

kako su se stvari promenile. Smejali su se, rekli da je to verovatno kukuruz bez GMO.

Bilo im je sme�no i zanemarili su to, ali su shvatili da se po�ela prime�ivati promena nakon dva-tri dana.

Do jedanaestog dana, kada je zvao mene, promena je bila dramati�na.

Porodica se mu�ila sa velikom stopom oboljevanja vi�e od 12 godina, otkako su uveli GMO kukuruz.

Ali tek kada su primetili napredak u zdravlju i pona�anju svinja,

shvatili su da je GMO kukuruz uzrok problema.

Vlasnik farme svinja u Danskoj prebacio se na soju bez GMO u aprilu 2011.

Za dva dana ozbiljna i ponekad smrtonosna dijareja kod prasi�a bukvalno je nestala.

Nakon promene, stopa bolesti je zna�ajno opala. Smrti od �irova i bolesti stomaka su prestale.

Kao i niz u�asnih defekata pri ro�enju. Stopa oplo�enja i broj okota su se tako�e uve�ali.

RAK OD MLE�NIH PROIZVODA

Pozilak je najistra�eniji novi proizvod ikada, i sada ga i vi mo�ete kupiti da uve�ate potencijal zarade.

Nau�nici Monsanta su uzeli gene krava i stavili ih u bakteriju e�erihije koli,

kako bi bakterija proizvodila hormon za krave.

On se daje kravama da se pove�a koli�ina mleka.

Ima nadimak 'krek za krave' i poja�ava im metabolizam.

Tako�e stvara vi�e mastitisa, bolne infekcije vimena, tako da u mleku ima vi�e gnoja, antibiotika,

kao i vi�e gove�eg hormona rasta. Ali ono �to stvarno brine doktore je pove�ana koli�ina IGF-1:

insulinu sli�nog faktora rasta 1. Ljudi sa visokim nivoom IGF-1 imaju vi�e sklonosti za rak.

�ene u premenopauzi sa visokim nivoima IGF-1 u krvi su sedam puta sklonije raku dojke.

Mu�karci su �etiri puta skloniji raku prostate.

On je u mnogo ve�em nivou kod krava kojima se daje gove�i hormon rasta.

Po�etkom 1994., podaci iz Saveznog centra za kontrolu zaraza iz Atlante pokazali su

dramati�no pove�anje u godi�njem broju raka tkiva mle�nih kanala

kod ameri�kih �ena starijih od 50 godna. Rak tkiva mle�nih kanala je me�u onim

koji najenergi�nije rastu i koji su najsmrtniji. Ovo pove�anje tokom pet godina

za posledicu je imalo uve�anje od 55-60% ovog tipa raka dojke.

Proces odobravanja gove�eg hormona rasta od strane FDA bio je veoma kontroverzan.

Kada su kanadski nau�nici razmotrili na�in na koji se taj hormon odobrio, rekli su da je sve obi�na farsa.

Podaci koji smo imali o gove�em hormonu rasta pokazali su dovoljno dokaza za odbijanje.

Iz agencije su rekli da nisu dobili iste podatke. Onda su rekli da jesu, ali samo neke.

Onda su rekli da su dobili iste podatke, ali da Kana�ani nisu znali kako da primene zakon.

To vam govori o tome �ta radi FDA.

Gove�i hormon rasta je zabranjen u Evropi, Japanu, Australiji i Novom Zelandu,

i sada je zabranjen u mleku u Volmartu, Starbaksu, Jopletu, Denonu i ve�ini ameri�kih proizvoda.

Jer potro�a�e obrazujemo o rizicima, naro�ito od raka, tako da smo napravili prekretnicu

odbijanja potro�a�a koja polako izbacuje hormon gove�eg rasta sa tr�i�ta.

Kod svih ovih kompanija, sve se na kraju svodi na novac. Ako misle da �e zaraditi vi�e novca

bez hormona gove�eg rasta, onda �e ga ukloniti. Ako misle da mogu da se izvuku i zarade, onda ne�e.

Na� posao je da se postaramo da dovoljan deo javnosti sazna za ovo, da im ka�emo ovo:

"Ako nastavite da koristite ovo, ne�u da kupim va� proizvod. Oti�i �u kod nekog ko to ne koristi."

To �e razumeti.

Pri�ao sam sa biv�im nau�nikom Monsanta i ispostavilo se da trojica njegovih kolega

izvode istra�ivanja o bezbednosti mleka krava koje koriste gove�i hormon rasta,

ali su oni na�li toliko IGF-1 u mleku da su posle toga odbili da piju mleko ako nije organskog porekla.

Jedan od njih je sebi kupio kravu.

DECA I GMO

Deca su osetljivija na GMO iz nekoliko razloga. Prvi je ve�a stopa metabolizma.

Br�e obra�uju hranu i treba im vi�e hrane. Njihove �elije br�e rastu. Oni rastu brzo,

tako da imaju ve�i promet �elija i stopu metabolizma, ve�u frekvenciju disanja,

treba im vi�e hranljivih materija, jedu vi�e.

Drugi razlog je to �to su deca osetljivija od odraslih na manje doze toksina, i ne reaguju isto na njih.

Njihov imuni sistem nije spreman, ne mogu da svare to kako treba,

nemaju enzime i razvijene bakterije u crevima.

Bioakumulacija toksina mo�e biti ve�a u njihovima telima, koja imaju manju masu.

Zbog svih tih razloga, deca su ranjivija.

Svim trudnim �enama govorim da deci daju hranu bez GMO.

Ka�emo im da jedu hranu bez GMO najmanje dve nedelje pre poku�avanja da zatrudne,

a po�eljno je i du�e. Znamo da sve promene gena koje mogu da se prenesu na bebu,

mogu da se prenesu i na budu�e generacije. To je nova grana genetike zvana epigenetika.

To me brine. Pre su geneti�ari mislili da geni nisu toliko promenljivi. Sada znamo da to nije istina.

Brzo mogu da menjaju izraz i da se naslede.

Ako majka jede GMO hranu, to �e imati posledice na razvoj i rast njenog deteta.

To je jo� jedan faktor koji lo�e uti�e na te�nost materice, i tokom vremena izaziva propast.

FORMULA ZA NOVORO�EN�AD

Nema tog pedijatra koji �e vam re�i da umesto dojenja koristite formulu.

Tako da sve dojimo. Tokom cele karijere nisam upoznala pedijatra koji je rekao da se ne doji.

Dojenje, dojenje i onda ponovo dojenje.

Neke majke ne mogu da doje, tako da koriste formule. Preporu�ujem samo organsku formulu.

Mislim da su skoro sve formule za novoro�en�ad na bazi soje napravljene od GMO soje.

To zna�i da je to opasna pretnja po zdravlje. Rizik od alergijskih reakcija

prevelik je da bi se to davalo deci, naro�ito u tako ranom dobu.

Skoro sve formule za novoro�en�ad koriste mleko krava izlo�enih gove�em hormonu rasta

i derivatima GMO kukuruza.

Nezavisni laboratorijski testovi pokazali su zna�ajne koli�ine GMO soje

u 4 popularne formule na bazi soje.

Similac soja: 42%; Gerber Good Start soja: 48%; Enfamil Prosobee: 49%; Walmart soja: 66%.

WIC program vlade SAD snabdeva besplatnom formulom 2 miliona novoro�en�adi,

ali samo sa GMO vrstama.

Kada sam prvi put otkrila da je GMO u hrani za novoro�en�ad, iskreno, bila sam uvre�ena.

Ne znam kako je to moglo da se desi u ovoj zemlji i ose�ala sam se krivom

jer kao majka nisam znala da je to unutra i da svojoj deci dajem ne�to �tetno.

Ali kada sam to saznala, odmah sam prestala i sve sam izbacila, tako da smo krenuli otpo�etka.

Oni su zaista ranjivi a mi hranimo njihove roditelje GMO hranom pre njihovog ro�enja.

Znamo da stvari poput Bt toksina i Raundapa mogu da u�u u fetus i onda ih hranimo formulom

sa GMO kukuruzom i sojom, i mlekom krava kojima je dat gove�i hormon rasta.

�ta to radimo svojoj deci?

ZA�TO GMO?

Samo nam ka�u da je to verovatno najbolja tehnologija za prehranu sveta, a to nije istina.

Nisam sigurna za�to uop�te moramo da imamo GMO, nema smisla.

Geneti�ki modifikovani organizmi su zaista proizvod koji se prodaje.

Osim ako ne postoji kompanija koja ih gura i poku�ava da zaradi novac na tome, nema poente.

Jer mi svi mo�emo da se sna�emo i bez geneti�ki modifikovanih organizama.

Uvek postoji bolji na�in da se postigne sve �to bilo koji GMO poku�ava da u�ini za vas.

Postoji bolji na�in kada razumemo kako to radi priroda.

Jeftinije je, treba manje posla, i pritom ne uni�tavate prirodu.

Mislim da su nam me�unarodne kompanije servirale ogromnu la�, i naterale nas da mislimo

da je GMO na�in da se prehrani budu�nost. To nije istina.

To je lo�a ideja jer ne znamo lo�e efekte po zdravlje.

Nije vredno �rtvovati ljudsko zdravlje zbog malog uve�anja u prinosu ili du�eg roka trajanja.

Mi smo zaista u dobu istorije gde nauka ne treba da uradi ne�to, samo zato �to to i mo�e.

Sadili smo useve GMO pamuka otpornog na Raundap 2005. i 2006., oko 4 kvadratna kilometra.

Mislili smo da �e to biti sjajan na�in da se nadoknade cene rada i goriva.

To je bilo pre nego �to sam po�eo da �itam �ta pi�e na kesama sa semenima pamuka.

Ima nekoliko razli�itih upozorenja - ne dirajte, ne stavljajte u usta, ne radite ovo, tr�ite do doktora,

pozovite ovaj broj - a ja sedim i razmi�ljam: "�ta ja to planiram, �ta ja to stavljam u zemlju?

Poku�avam da u�tedim malo goriva?" U stvari sam pogor�avao problem.

U�estvovao sam u tom toksi�nom receptu koji je stvarao potrebu za jo� hemikalija.

Ako je to re�enje za na�u poljoprivredu, nije ni �udo �to imamo toliko problema.

Sistem je veoma dobro obu�io ljude za�to nam treba GMO, jer ne mo�emo nahraniti svet.

Upravo je suprotno. U svojoj zajednici sam zavr�io sezonu testiranja sa kukuruzom.

I ide nam bolje nego sa GMO, bez ikakvog pitanja.

Mit da ljudi u svetu gladuju je veoma jak. Serviraju nam ga ve� 30-40 godina.

Zapravo, na svetu postoji 1.5 puta vi�e hrane nego �to nam je potrebno za sve ljude.

�ak je i D�ozet �iran iz Svetskog programa za hranu na vrhuncu krize priznala

da problem nije bio manjak hrane, nego to �to ljudi ne mogu da je priu�te.

Bio sam na konferenciji eksperata koji zaista znaju da prehrane svet. Sekretar Vilsak je bio govornik.

Kada je po�eo da pri�a o tome kako GMO mo�e da prehrani svet, ovi eksperti su mu zvi�dali.

Ne postoje dokazi za to da �e GMO u budu�nosti prehraniti svet, na odr�iv i pravedan na�in.

Svet mo�e sam da se prehrani, uvek je to mogao. Svet ima dovoljno hrane.

Ljudi mo�da ne dobijaju hranu zbog korupcije, ali ima je dosta.

Monsantova �elja da stvara GMO je propast koja nam se de�ava pred o�ima.

Svet mo�e i mora da se re�i toga, �to pre, to bolje. Odmah.

MITOVI O GMO

Postoji puno mitova o tome �ta GMO treba i mo�e da uradi.

Treba da uve�aju prinos. Zapravo, smanjuju prose�an prinos.

Pogledajte izve�taj Saveza zabrinutih nau�nika o neuspe�nom prinosu.

Istra�ivanja su ra�ena na milionima farmi u razvijenim zemljama, i pokazala su

prose�no pove�anje prinosa od 79%, ali za odr�ive tehnike, ne za GMO.

U SAD, GMO ne pokazuje razliku sa organskim usevima koji su uzgajani jedni pored drugih

za soju i kukuruz, osim u vreme su�a, kada organski imaju bolje rezultate od GMO useva.

Tako�e ka�u da GMO treba da uve�a zaradu farmera. Ni to nije istina.

U principu sva nezavisna istra�ivanja, pritom mislim na ona koja nisu direktno ili indirektno

pla�ena od biotehnolo�ke industrije, sva ta istra�ivanja navode da je GMO tehnologija

ne�to blizu ekonomskoj bajki.

Rekli su da �e GMO pove�ati izvoz Amerike. Desilo se suprotno.

Izgubili smo 99% izvoza kukuruza za Evropu.

Biotehnolo�ka industrija je godinama tvrdila da usevi otporni na herbicide

smanjuju koli�inu nanesenog herbicida. To je ta�no za prvih par godina kada se uvede takav novi usev.

Nakon par godina korovi se menjaju i kre�e otpornost i pove�ano kori��enje herbicida.

Istra�ivanja su pokazala da se na GMO useve nanosi 147 miliona kilograma pesticida vi�e

u pore�enju sa onima bez GMO unutar SAD. Imamo 40 kvadratnih kilometara pamuka u D�odr�iji

koji je sada otporan na sve herbicide uklju�uju�i glifosat. Pogodite kako ih kontroli�u?

Po�to glifosat vi�e ne radi, sada moraju da koriste useve napravljene sa 2,4-D.

Za vas koji ste previ�e mladi da to znate, to je jedna od komponenata narand�astog agensa,

tako da to nije bezopasan herbicid.

Raundap se toliko koristi da ga je Geolo�ki topografski institut prona�ao u 60-100%

uzoraka vazduha, ki�e i vode.

On je u urinu gra�ana, u krvi trudnica, u njihovim fetusima. Svuda se nalazi.

To je prevara kako bi ove bogate korporacije zaradile novac. To ne�e unaprediti na�e �ivote,

ili bilo �ta �to se de�ava u prirodi.

To nema veze sa prehranjivanjem sveta, slepi ne�e progledati a invalidi prohodati,

samo hemijske kompanije koje prodaju hemikalije.

Kada sam �uo plan Monsanta, bio sam zapanjen.

Cilj Monsanta bio je da zameni sva prirodna semena i da ima svetsku poljoprivredu

koju pokre�e GMO seme i da stvori tr�i�te za hemikalije povezane sa tim semenom.

Nije bilo ni nagove�taja prirode. Raspravljalo se kako da se elimini�e prirodno seme.

Ulazim u rasprave sa ljudima koji ka�u: "Vlada ih je pregledala i odobrila, ima hrpa istra�ivanja,

nisu mogli toliko da pogre�e, i ako je bilo tako lo�e, neko bi ve� rekao ne�to protiv toga."

Zapravo, manjina koja je rekla ne�to protiv je platila visoku cenu u svom li�nom �ivotu i karijeri.

Bilo je zabele�enih napada na ljude koji su postavljali ova pitanja. Nisu tajna.

Imali su jeziv efekt na volju drugih nau�nika da uop�te rade.

Jedan na�in da obeshrabrite nau�nika da negde radi je da mu poka�ete da ako dobije rezultate

koji se ne sla�u sa porukom odeljenja za javnost biotehnolo�ke industrije,

i ako nastave i objave rezultate ili pri�aju o njima na nekom sastanku - njihovog dekana �e posetiti

kontigent iz kompanija. Poseti�e politi�are na dr�avnom nivou i re�i: "Znate �ta se de�ava

na odeljenju agronomije na univerizetu? Jedan profesor ho�e da povredi va�e farmere.

Bolje da nazovete dekana i po�aljete poruku toj osobi."

Ovo se de�ava skroz rutinski.

Iskreno, zbog njihovih direktnih ulaganja u na�e univerzitete, novi profesori dobro znaju

da ako ho�e da dobiju stalno mesto, ne treba da rade negativna istra�ivanja o GMO.

Kada sam pred Ujedinjenim nacijama pri�ala o opasnostima GMO i vratila se na odeljenje

na dr�avni univerzitet Oregona, ubrzo sam dobila pismo od biv�eg predsednika univerziteta,

u kojem mi je rekao da ako ne verujete u neku tehnologiju, ne pripadate tom univerzitetu.

Neverovatan je stepen do kog jedna kompanija dominira time o �emu i kako se pri�a

i ko je voljan da u tome u�estvuje.

Istra�iva�i te�ko dobijaju seme kako bi ga ispitivali. Monsanto, Syngenta i Dupont

ne�e da daju semena na ispitivanje. Zadr�avaju ih i sami rade istra�ivanja

sa svojim industrijskim ciljevima. Veoma je te�ko raditi istra�ivanja, a onda kada ih uradite,

veoma je te�ko objaviti ih.

Puno istra�iva�a koji rade na GMO usevima su te�ko ka�njeni. Izgubili su poslove,

ukinuli su im sredstva, i izmestili ih iz laboratorija.

�im krenete protiv ovih me�unarodnih korporacija, poku�aju da vam uni�te reputaciju,

da sugeri�u da va�a metodologija ne valja.

Na kraju odgovornost pada na procenu nau�nika. To sam ja.

Ako se sla�em, onda sam deo korupcije, a ako se ne sla�em, otpusti�e me. Odabrao sam ovo drugo.

Dr Arpad Pustai, jedan od vode�ih istra�iva�a sveta u svom polju, dobio je sredstva

od 3 miliona dolara da testira bezbednost GMO. Istra�ivanje je trebalo da stvori protokole

koji bi se koristili za odobravanje u EU.

Kroz ove protokole je testirao pacove, i ispostavilo se da je proces geneti�kog in�enjeringa

su�tinski opasan i mo�e da stvori rast predkancerogenih �elija u digestivnom traktu,

mozgu, testisima, delimi�nu atrofiju jetre, �tetu na imuni sistem, i to sve za deset dana.

Kada je sa iza�ao u javnost sa ovim problemima, bio je heroj dva dana na svom presti�nom institutu.

Onda su se desila navodna dva telefonska poziva iz kancelarije premijera Ujedinjenog Kraljevstva,

preko recepcionera do direktora.

Slede�eg jutra, dr Pustai je otpu�ten nakon 35 godina. U�utkan je pretnjama o tu�bi,

rasturili su njegov istra�iva�ki tim od 20 �lanova, oduzeli podatke

i nikada nisu sproveli njegove protokole.

Umesto toga sproveli su kampanju uni�tavanja njegove reputacije.

U Argentini, kada je nau�nik Andres Karasko planirao da odr�i predavanje o Raundapu

i njegovom povezano��u sa defektima pri ro�enju, organizovana grupa od stotinak ljudi ga je napala.

Uspeo je da u�e u auto, gde se zaklju�ao, ali su udarali njegov auto dva sata.

Njegovi prijatelji nisu bili te sre�e. Jedan je onesve��en a drugi paralizovan.

I lista se nastavlja:

dr Ignjacio �apela - oktrio zara�ene GMO kukuruze u Meksiku. Pretili su mu, odbili stalno mesto na univerzitetu i organizovali kampanju da ga la�no diskredituju.

dr Irina Ermakova - saop�tila da ve�ina potomstva pacova hranjenih GMO sojom umire nakon tri nedelje. Javno je napadnuta i diskreditovana. Nare�eno joj je da prekine istra�ivanje.

dr Terje Travik - istra�ivao izbijanje zaraze na Filipinima gde su seljaci udisali polen sa Bt kukuruza. Tako�e je bio �rtva 'nau�nika' koji su za GMO.

GMO U INDIJI

Monsanto pri�a u hranjenju sveta. To je njihova izmi�ljotina za javnost.

Hajde da pogledamo �ta se de�ava u Indiji.

Preuzeli su industriju pamuka i teraju milione farmera da sade njihov Bt pamuk.

Pamuk je napravljen tako da stvori insekticid koji raspori stomak insekata i ubija ih.

Normalni, prirodni Bt se nalazi u tlu kao bakterija. Kada se koristio kao sprej,

na primer na severozapadnom Pacifiku protiv gubara, oko 500 ljudi se javilo sa simptomima

nalik na alergije i grip. Neki su morali da odu u bolnice.

U Indiji, hiljade radnika se �ali na iste simptome - osipe, svrab.

Farmeri su se bunili da imaju svrab kada idu u branje.

Kada farmeri rade na poljima Bt pamuka, pate od alergija i osipa na ko�i.

Ali kada rade na poljima pamuka bez Bt-a, takvih simptoma nema.

U Indiji �ivotinjama dozvoljavaju da pasu na poljima pamuka nakon �etve.

Godinama nisu imali problema. Ipak, kada su uveli Bt pamuk, primetili su da se hiljade �ivotinja razbolelo,

a hiljade je uginulo.

Postoji mala organizacija zvana Dekan dru�tvo za razvoj, koja je molila vladu da testira Bt pamuk,

da vidi da li je povezan sa uginulim �ivotinjama.

Oti�li su do vlade, koja nije uradila ni�ta. Onda do univerziteta, koji opet nisu ni�ta uradili.

Onda su sami uradili istra�ivanje. Uzeli su 9 ovaca.

6 od njih je jelo Bt pamuk, Bolgard 1 ili 2, a 3 ovce su jele pamuk bez GMO.

Kroz mesec dana, sve ovce koje su jele Bolgard 1 ili 2 su uginule.

A �ivotinje koje su jele pamuk bez Bt-a i pesticida su jo� �ive i aktivne.

Posetio sam selo u Andra Prade�i. Godinama su dozvoljavali bizonima

da pasu na poljima pamuka nakon �etve.

13 bizona je paslo na poljima Bt pamuka samo jedan dan. Nakon 3 dana svih 13 bizona je uginulo.

Znamo da GMO usevi imaju nepredvi�ena ne�eljena dejstva.

Ovo poga�a ne samo zdravlje, nego i zemljoradnju.

Bt pamuk koji se uzgaja u Indiji je veoma nepouzdan. Ponekad radi, ponekad ne.

Ali tamo nema sigurnosne mre�e. Milioni farmera su ulo�ili novac u skupa semena i hemikalije.

Dosta ih je uzelo kredite s velikim kamatama. Kada pamuk ne uspe,

ve�ina ne mo�e da vrati kredite sa velikim kamatama.

Posledica je zaprepa��uju�i broj samoubistava farmera.

Skupo seme sa nepouzdanim u�inkom farmere dovodi u dug, a dugovi dovode do samoubistva.

Sva na�a istra�ivanja u poslednjoj deceniji pokazuju da su samoubistva koncentrisana

u delovima gde se uzgaja pamuk, i to naro�ito Bt pamuk, gde su brojevi puno ve�i.

Moja li�na procena je da je bilo 250.000 samoubistava farmera u ovoj zemlji,

od �ega je najmanje tri �etvrtine od Bt pamuka.

GMO U JU�NOJ AFRICI

Farmer u Ju�noj Africi je uzgajao GMO kukuruz i davao ga svojim �ivotinjama.

Krave su imale problema sa proizvodnjom mleka, artritisom, sterilno��u i kratkim �ivotnim vekom.

Svinje su tako�e bile pogo�ene ovim.

Najve�i problem je bila nemogu�nost reprodukcije. Bilo je disajnih problema poput upale plu�a,

tako�e bi imali takvu dijareju da bi na kraju uginuli.

Bilo je kanibalizma, bukvalno su jedni drugima jeli repove.

Rekao mi je: "Dr Skau, rekli ste mi toliko stvari, mo�ete li to suziti na samo jednu stvar

koju treba da uradim kad do�em ku�i?" Rekao sam da mogu, to je veoma lako.

Idite ku�i i nikada vi�e nemojte staviti nijedan GMO proizvod na svoju farmu.

Nakon uzgajanja kukuruza bez GMO i hranjenja svojih �ivotinja, problemi sa zdravljem

nestali su nakon nekoliko nedelja.

Nastavio je 5-6 meseci dok mu nije nestalo prehrane. I �ik pogodite �ta - jedina dostupna prehrana

opet je bila zasnovana na GMO. Za 60 dana krdo krava je bilo u istom haosu kao pre.

Svinjama je trebalo oko tri meseca da se vrate u isto stanje.

U Ju�noj Africi, kukuruz je osnova ishrane, i jede se triput dnevno.

50-60 radnika ove farme jelo je samo GMO kukuruz koji se tu uzgaja.

Verovatno su svakog dana jeli vi�e GMO hrane od bilo koje grupe na svetu.

Imali su problema poput disajnih, kijavice, curenja nosa - ose�aj bole�ljivosti sli�an gripu,

kao i veoma jake glavobolje.

Jednom ili dvaput mese�no jedan od radnika bi do�ao, a ovo nisu bili stari ljudi,

nego mladi ljudi od 20 do 40 godina. Primetio je ne�to veoma dramati�no.

Pojedinci bi pri�ali jedni s drugima i o�i bi oti�le na suprotne strane i nisu se okretale.

Kada bi primetio to, ta osoba bi obi�no umrla za 24 do 48 sati.

Kada je farmer ubirao kukuruz bez GMO za svoje �ivotinje, i radnici su se prebacili.

Svi zdravstveni problemi radnika su nestali.

A onda mu je nestalo tog kukuruza.

Trebalo je 30-40 dana da se vrate u isto stanje.

Od tada smo se �uli nekoliko puta i ka�e da sada nema ni�ta �to je GMO

i da mi se zahvaljuje za savet da ne sadi ni�ta �to jeste GMO.

PONI�TAVANJE �TETE OD GMO

Ljudi me uvek pitaju da li se mo�e poni�titi �teta od ishrane sa GMO.

Italijansko istra�ivanje na mi�evima nam daje ne�to nade. Hranjeni su GMO sojom 8 meseci

i imali su o�te�enja jetre, pankreasa i testisa. Ali kada su slede�eg meseca

dobili ishranu bez GMO, dosta problema je nestalo.

Kada doktore u ovoj zemlji i drugim zemljama u�imo o va�nosti ishrane,

jedan od klju�nih faktora koje ih u�imo je da izbegavaju svu GMO hranu.

Kod svakog pacijenta je dosledno to da treba izbaciti GMO.

Dolazilo mi je puno pacijenata s razli�itim fazama hroni�nih oboljenja.

U tome sam stru�an. Promenom ishrane i statusa hranljivih materija,

puno tih oboljenja bukvalno nestane.

Naravno, GMO nije jedina stvar kojom se bavim. Ne prepisujem samo to

nego bilo �ta �to funkcioni�e za pojedina�ne pacijente.

Vidimo �ta jedu i izbacimo GMO i industrijsku hranu i svima postane bolje.

Dakle treba od dva dana do 2-3 meseca i neki ljudi se oporavljaju nekoliko godina.

Ali nikad se ne desi da ovo ne radi.

Moramo na neki na�in obrazujemo javnost tako da razumeju da imaju izbor. Ne moraju jesti GMO hranu.

IZBEGAVANJE GMO

Postoji samo 9 useva GMO hrane, ali njihovi derivati se mogu na�i u 70% hrane u supermarketima.

Naro�ito u obra�enoj hrani. Postoji 4 na�ina da se izbegne GMO:

Kupujte organsku hranu, proizvode na kojima pi�e da nisu GMO,

proizvode iz na�eg vodi�a za hranu bez GMO, ili u potpunosti izbegavajte rizi�ne sastojke.

Naro�ito soju, kukuruz, pamukovo ulje, ulje repice, i �e�er iz �e�erne repe.

Ve�ina ovih useva geneti�ki je modifikovana.

Ako je uzgajano u SAD, a ne pi�e da je organski ili bez GMO, onda je geneti�ki modifikovano.

Ako bismo mogli to da izbegavamo, mislim da bi to bio velik pomak u pobolj�avanju zdravlja,

�to se ti�e alergija, autoimunih bolesti i puno drugih o kojima ne znamo ba� puno.

Aspartam je tako�e derivat GMO mikroorganizma. Samo ukucajte to u gugl

i pogledajte simptome na nekoliko sati, i vi�e nikad ne�ete jesti aspartam.

OBELE�AVANJE

Kada ljudi �uju za zdravstvene probleme sa GMO, prvo �to �ele je da ih izbegnu.

Milioni ljudi poku�avaju da izbegnu GMO, i mi vam to olak�avamo.

Idite na NonGMOShoppingGuide.com i na�ite hiljade potvr�enih proizvoda bez GMO.

Ili skinite besplatnu aplikaciju za ajfon ShopNoGMO. Ili nabavite na� pamflet.

To vam puno olak�ava da kupujete zdravije proizvode bez GMO.

Veoma smo zahvalni organizacijama koje potvr�uju proizvode bez GMO, tako da sigurno znamo

da kupujemo ne�to �to podr�avamo.

I kada tra�ite etikete za proizvode bez GMO, tra�ite one na kojima pi�e NON GMO PROJECT VERIFIED.

Oni su nezavisni verifikator koji potvr�uje tvrdnje kompanija.

NON GMO Project je neprofitna organizacija posve�ena snabdevanju hrane bez GMO,

obrazovanju potro�a�a o GMO problemu i davanju proverenih izbora bez GMO.

Tokom poslednje godine, prodaja hrane potvr�ene bez GMO sko�ila je sa 348 miliona

na preko 1,2 milijarde dolara. Rast je neverovatan, 219%.

To je zbog toga �to se sve vi�e kompanija priklju�uje, jer vi�e potro�a�a tra�i to.

Imamo blizu 400 brendova koji su se uklju�ili u projekat bez GMO.

6000 proizvoda, od kojih je 4000 potvr�eno.

Posve�enost ovih kompanija dolazi od zahteva potro�a�a.

Ljudi tra�e izbore bez GMO, ne �ele da budu deo tog eksperimenta. Ne �ele da time hrane porodice.

A kompanije u organskoj i prirodnoj privredi poja�avaju tempo

tako �to verifikuju i obele�avaju svoje proizvode, kako bi ljudi mogli da se isklju�e iz GMO eksperimenta.

Trenutno u SAD nema zvani�ne obaveze da se proizvodi obele�e da imaju GMO.

Pravi problem je to �to se ovo ne obelodanjuje.

Ovo se obele�ava u Evropi, Australiji i Aziji. Ali ovde u SAD �ivimo u bla�enom neznanju.

To je za mene problem jer nije u najboljem interesu moje porodice.

Za majke je te�ko da idu i �itaju svaku etiketu. Vreme vam je ograni�eno i zaista morate biti upu�eni.

To je trebalo da bude tu sve vreme. Ose�am se prevareno.

Svi smo deo velikog, nekontrolisanog eksperimenta. I ne dobijamo odgovore,

jer ne znamo ko jede GMO hranu a ko ne. Nema na�ina da se ovo istra�i.

Mislim da je ovo namera proizvo�a�a. Hajde da ih toliko zbunimo,

da se nikada ne mo�e utvrditi odgovornost, �ak i kada postoji veliki problem.

Trenutno postoji 5 miliona dece sa alergijom na hranu, i ne postoji na�in da znate

�ta se nalazi u hrani va�e dece, ako to nije obele�eno.

Ovi proizvodi su na policama pre nego �to ste svesni toga, i sada su u svemu.

Ne �elim da budem ljudsko zamor�e. I to svakako ne �elim mojoj dvogodi�njoj �erci.

Ako ne postoji problem sa GMO hranom, za�to je onda ne obele�imo?

Ako nije problem, ka�em da je obele�imo.

Dakle to se de�ava. Glasa�ka inicijativa za 2012 da se GMO obele�e, i ka�em vam da je podr�ite.

GLASA�KA INICIJATIVA U KALIFORNIJI

Problem sa obele�avanjem GMO je u punom jeku u SAD.

Uvedeni su predlozi zakona u 19 dr�ava, iako nijedan jo� nije pro�ao uticaj Monsantovog lobiranja.

U Kaliforniji imamo pravu �ansu za pobedu jer se tu ra�una inicijativa glasa�a.

Ljudi direktno glasaju.

Kona�no imamo priliku da dobijemo ono �to 9 od 10 Amerikanaca �eli ve� deceniju:

obavezno obele�avanje GMO hrane.

O ovoj tehnologiji imam dovoljno pitanja da se pitam �ta se de�ava sa nama.

Imamo istra�ivanja privrede koja ka�u da je sve u redu, privrede kojoj ne verujem.

Imamo istra�ivanja nezavisnih doktora koji ka�u da postoje velika pitanja i problemi.

Ne postoje dugotrajna istra�ivanja na ljudima.

A ja sam kao baka i majka besna �to nas na�a vlada i agencije ne �tite.

Imamo pravo da znamo �ta unosimo u svoja tela.

O�i celog sveta uprte su u Kaliforniju.

Jer mo�emo sve obrnuti sa ovog jednog mesta. Grozota ove pretnje nevi�ena je do sada.

Sva �iva bi�a i sve generacije budu�nosti su u pitanju.

Ne mo�emo dozvoliti da nam umakne grozota samog re�enja.

Ako volite GMO i mislite da su sjajni, super, budite ponosni time. Kupujte to. Obele�ite ga.

Mi imamo pravo da ne kupujemo to. To je problem koji imamo, i s tim idemo u Va�ington.

Moramo da pritisnemo spolja, da uzbudimo agenciju FDA, i da se na� glas �uje.

Vra�amo mo� u ruke naroda. Imamo ljude �irom dr�ave koji stalno rade u zajednicama.

151 vo�a koji organizuje svoje zajednice, izlazi i obrazuje svoje ljude.

Sada razumemo �ta se doga�a sa vladom i korporacijama.

Ovo se mo�e desiti kada jedna veoma uporna, polu-odvratna italijanska baka u Kaliforniji

odlu�i da �e tako biti.

Samo �elim da ove korumpirane vlade i korporacije ostave moje telo i moju porodicu na miru.

Da ostave na miru moje mleko, hranu, porodicu i zajednicu. Mogu sam da se brinem o sebi.

Ceo svet mo�e sam da se brine o sebi.

Znate li prljavu tajnu biotehnolo�ke industrije o kojoj nikad ne pri�aju?

Niko ne ustane ujutru sa �eljom da kupi GMO hranu. Niko.

Nema �ivog bi�a na Zemlji koje ustane i ka�e: "Uf, jedva �ekam da odem u supermarket

i kupim GMO hranu!"

To je zato �to nakon 30 godina, i stotina milijardi dolara investicija, nisu smislili ni�ta

�to poma�e potro�a�ima.

Ukus nije bolji, cena nije ni�a, nema vi�e hranljivih sastojaka. Ni�ta. Nula. Krompir.

VRA�ANJE NA�E HRANE

Kako da se re�imo GMO hrane? Lak�e je nego �to mislite.

I ne moramo da pitamo vladu za pomo�, mo�emo to uraditi sami.

Kada su u Evropi do�li do prekretnice odbijanja potro�a�a krajem aprila 1999.,

u toku jedne nedelje ve�ina velikih proizvo�a�a hrane obavezala se da prestane s GMO sastojcima.

Oni su postali marketin�ka prepreka.

Kada su u SAD roditelji shvatili vezu izme�u hormona gove�eg rasta i raka,

on je izba�en iz ve�ine mle�nih proizvoda u SAD.

Koliko Amerikanaca mora izbegavati GMO da se stvori prekretnica? Mi mislimo da je to samo 5%.

Za�to? Ako iste kompanije koje su izbacile GMO u Evropi vide samo mali pad udela na tr�i�tu SAD,

koji se direktno mo�e povezati sa GMO, i ovde �e ga se re�iti kao i u Evropi.

To postaje znak uzbune, odricanje od GMO, i mi to mo�emo sami uraditi.

Te kompanije su paraziti, nije ih briga. Ho�e da zara�uju i upravljaju vladama,

i trenutno upravljaju na�im vladama. Ne znam jo� koliko dugo, ali mislim da im vreme isti�e.

Iako ne mo�ete kontrolisati �ta je ju�e proizvedeno, to na �ta danas potro�ite novac

kontroli�e to �to �e biti proizvedeno sutra.

Majke i potro�a�i �e povesti promenu. Ako zahtevamo da proizvodi budu zdravi za na�u decu,

ako odbijamo da kupujemo GMO proizvode, onda �e privreda morati da odgovori.

Majke su te koje kupuju 80% proizvoda, uklju�uju�i hranu i proizvode za �i��enje.

I ako mi prestanemo da podr�avamo te kompanije, onda �e oni to osetiti na svom d�epu.

Na�alost, mislim da im je jedino to bitno.

Jedna od osnovnih sila prirode je maj�inska za�tita deteta.

Ve�ina �ena bi uradila bilo �ta da za�titi svoje dete.

Kada bi iskoristili tu mo� na pozitivan na�in, bili bi nezaustavljivi.

Ovo uti�e na sve i svakoga. To nije samo pitanje poljoprivrede i industrije hrane.

To je pitanje svih �ivih stvorenja.

To je najopasnija stvar s kojom se ljudska bi�a suo�avaju u na�oj generaciji.

Treba li biti zabrinut? Treba da ste prestravljeni. Ne samo za va�u decu nego i za vas same.

Za�to mislite da je sada toliko ljudi bolesno? Ne smemo vi�e tolerisati ovo.

Moramo se usprotiviti i pisati svojim politi�arima. Moramo pri�ati sa ljudima u prodavnicama i re�i:

"Ne�u da kupim to ako je genetski modifikovano."

Mislim da sada mo�emo promeniti sistem. Svet je spreman.

Ponekad �ujemo da se Monsanto ne mo�e pobediti, da je duh pu�ten iz boce. Ali to nije istina.

Poslednjih 15 godina, mi smo svi pobedili GMO paradajz, on vi�e ne postoji.

GMO krompir, to so poku�ali i re�ili smo se toga. GMO p�enica, to im je bio veliki poku�aj.

Sva p�enica sveta trebala je biti GMO - to smo pobedili. GMO pirina� - i to smo pobedili.

GMO biolo�ki lekovi - kada su hteli da stave sve one vakcine u va�u hranu. To je pobe�eno.

GMO lucerka, koja bi uni�tila industriju mleka. 6 godina to zaustavljamo

i ponovo �emo to uraditi na sudu.

GMO pirevina kod �kola i terena za golf - i to smo pobedili.

Oni se mogu pobediti. Pobe�ivali smo ih i ponovo �emo to uraditi.

Sve je u na�im rukama, ispred nas. Samo je pitanje izbegavanja GMO hrane i inspirisanja drugih na to.

I u novoj �koli �u poku�ati da izbacim GMO. - "�ta �e� da uradi�?"

Da nastavim da im pri�am i verovatno �e ga skloniti.

"�ta �e� im re�i?"

Da prestanu sa GMO i po�nu s dobrom hranom.

Scenario, produkcija i re�ija:

Urednik:

Saradnik producenta i scenariste:

Ako �ivotinjama pru�ite izbor, sigurno znam da �e svakog puta uzeti hranu bez GMO.

Imamo kancelarijskog psa maskotu, malog koker �panijela zvanog Kloi.

Odlu�ili smo da vidimo da li mo�e da oseti razliku izme�u hrane sa i bez GMO.

Odmah je oti�la do gomile kukuruza bez GMO, umesto GMO kukuruza pored toga.

Okusila ga je, ispljunula, uzela kukuruz bez GMO i pojela ga. Ona radi ovo svakog puta.

To je neverovatno.

U gara�i dr�im prehranu za stoku. Hrana bez GMO stavlja se odmah pored one sa GMO.

Vi�ali smo da mi�evi, pacovi i rakuni napadaju prehranu bez GMO, ali nikada onu drugu.

Nabavio sam 4, 5 klipova GMO kukuruza i doneo ih ku�i. Bacio sam ih koko�kama i o�ekivao sam

da �e ga pojesti, ali nisu. Samo su pre�le preko njega i nisu ga ni pipnule.

Stavio sam dve hranilice jednu pored druge. Koko�ke su prirodno odabrale prihranu bez GMO.

Ispraznile su tu hranilicu a drugu nisu ni pipnule. Napunio sam je ponovo i pomislio

da prevarim svoje koko�ke. Obrnuo sam ih, i koko�ke su opet odabrale hranu bez GMO,

�to je neverovatno.

Prevod: Mile �ivkovi� (milezivkovic@yahoo.com)

Preuzeto sa www.titlovi.com