All language subtitles for BoaThe.Crusades.Crescent.And.The.Cross.2005.Part1.1080p.BluRay.H264.AAC-RARBG.Bosnio

To je veoma plodni kraj,
veoma blizu reke Eufrat.

Takodje se nalazi na trgova�kim
putevima. Dakle, imate za�ine

i skupoceno sukno koje dolazi
sa istoka, prolazi tuda i ide

za Sredozemlje radi dalje trgovine.
To je zaista vrlo dobro mesto

za Balduina da se tu smesti.

Problem za Balduina je bilo
to �to se Edesa nije nalazila

u rukama muslimana. To
je bio hri��anski grad

koji se odbranio od Turaka. Medjutim,
�itelji Edese su bili iznureni

od stalnih muslimanskih napada.

Kada su se pro�irile vesti da
je veliki krsta�ki princ blizu,

ljudi su nagovarali svog upravlja�a
Torosa da pozove Balduina u pomo�.

Upravlja� grada je bio hri��anin,
Jermenin po imenu Toros.

On je bio nemo�ni starac,

bez dece bilo kojeg pola
- beskorisni gospodar.

Nije bio u stanju da za�titi svoje
gradjane od nepravde ili da im

pru�i olak�anje od opasnosti
napada tih prokletih nevernika.

Balduinova pomo�
imala je svoju cenu.

On �e za�tititi Edesu od Turaka,

u zamenu za klju�eve grada. Toros
je naivno obe�ao da �e u�ini Balduina

novim vladarem, ali
tek posle svoje smrti.

Starac je zape�atio svoju
sudbinu kada je usinio Balduina.

Za njega, Torosova smrt
nije mogla do�i previ�e brzo.

Balduin je na�ao zlobne savetnike u
Edesi, izdajnike koji su se urotili

sa njim da bi ubili Torosa i
obe�ali da �e mu predali Edesu.

Toros je isuvi�e kasno
shvatio da �e biti izdan

i pobegao je da bi spasao �ivot.

Uzeo je kanap i spustio ga niz kulu.

Medjutim, negovi uni�titelji
su ga odmah ustrelili

i on je pao nasred ulice. Odsekav�i
mu glavu, proneli su je na koplju

kroz gradske �etvrti da
bi mu se svi podsmevali.

Ovo nije dobar po�etak krsta�ke
ideologije, mora se re�i.

Zaista nije dobar trenutak za
ideju da �e zapadno hri��anstvo do�i

da spase isto�no hri��anstvo
od islamske pretnje.

�injenica je da je Balduin do�ao
sa namerom da stekne teritoriju.

Mislim da je bio spreman da i
fizi�ki i politi�ki ukloni sa vlasti

�oveka koji je bio hri��anin
da bi stekao teritoriju za sebe.

Da u tom svetu nije bilo islama,
ve� da ste imali isto�no hri��anstvo

koje je tu bilo pre uspona islama,
potpuno ista stvar bi se desila,

samo bi morali da nadju
druga�iji ideolo�ki izraz.

Verovatno bi rekli da
oni nisu pravi hri��ani,

ve� da "smo mi pravi hri��ani",
kao �to to verski fanatici

svih boja ka�u. Sa te ta�ke gledi�ta
mnogi hri��ani iz ovih oblasti su

na krsta�e gledali u su�tini kao
na hri��anske fanati�ne varvare

iz divlja�kih severnih zemalja.

Dok je Balduin slavio
svoju novu vlast u Edesi,

dve stotine kilometara na jugozapadu,
velika hri��anska vojska je

stigla pred veliki
utvrdjeni grad Antiohiju.

Jo� od vremena apostola
Svetog Petra ona je bila

napredni hri��anski grad. Medjutim,
Turci su je osvojili 1085. godine

i to je bila nagrada koji je
dolazila odmah iza Jerusalima,

nagrada za koju je vredelo umreti.

Sjaj Antiohije te�ko je videti
danas. Nekada veli�anstveni grad sada

le�i u ru�evinama u brdovitim
krajevima isto�ne Turske.

Ipak, 1097. godine, za nekog viteza
koji je do tada proveo celu godinu

na pohodu, drevna prestonica je
bila prizor za duboko po�tovanje.

Grad je okru�en sa dva zida,
od kojih je jedan veoma visok

i izuzetno �irok. Gradjen
je od velikog kamenja

i na njemu je postavljeno 450 kula.
Grad je opkoljen sa �etiri planine,

a du� gradskih zidina
proti�e duboka reka.

Sve u vezi sa ovim
gradom je predivno.

Mislim da su krsta�i hteli da
zauzmu grad iz �itavog niza razloga.

Prvi i verovatno
najva�niji je strate�ki.

Antiohija je bukvalno kapija
Sirije i kapija Svete zemlje.

Ako bi ostavili grad
iza sebe, put za bekstvo,

zasugurno i put za snabdevanje i
slanje poja�anja, bio bi odse�en.

Duhovno, ona je na mnogo na�ina
gotovo ravna kao cilj Jerusalimu.

Naime, Antiohija je bila
mesto hri��anske tradicije,

mesto gde je Hristov apostol Sveti
Petar osnovao prvu hri��ansku crkvu.

To joj je davalo
stvarnu duhovnu snagu,

duhovno uto�i�te �ime su
krsta�i bili veoma nadahnuti.

Glavninu stanovni�tva
Antiohije �inili su jermenski

i pravoslavni hri��ani. Njihovi
turski vladari davali su im potpunu

slobodu veroispovesti,
ali to nije bilo dovoljno

za krsta�e ispred gradskih zidina.

Oni su hteli da Turke uklone
sa vlasti i vrate grad pod

hri��ansku vladavinu. Medjutim,
zauzeti ga ne�e biti lako.

Antiohija je zaista veoma utvrdjeni
grad. Zidine koje ga okru�uju

i spu�taju se sa planine
u ravnicu veoma su �vrste.

Mo�ete videti da gradjevina ovde
ima sna�nu i debelu unutra�njost

naspram lepe spolja�njosti,
a oja�ana je nizom kula.

Kule su povezane jedna sa drugom.

Ovo je zid kakav ne
mo�ete probiti ovnom.

Nisu samo hri��anski
hroni�ari zabele�ili

pri�u o krvavoj borbi za
Antiohiju. Ibn al Atir je putovao

na sve strane sakupljaju�i pri�e
o velikim islamskim herojima

koji su se odupirali krsta�ima
- Francima, kako ih je on zvao.

Njegova proslavljena istorija govori

o smelom turskom vodji
u Antiohiji, Jagi Sijanu.

Vladar Antiohije Jagi
Sijan pokazao je neizmernu

mudrost, hrabrost,
snagu i prosudjivanje.

Da su svi Franci koji su poginuli
napadaju�i grad pre�iveli,

oni bi pregazili sve zemlje islama.

Ibn al Atir �e se prise�ati kako
je Jagi Sijan, �uvek �uven po svojim

velikim dlakavim u�ima i gustom
sedom bradom, u�inio sve �to je mogao

da zadr�i neprijatelja spolja.
Medjutim, znao je da se neko

od gradskih hri��ana mo�e
nagovoriti da pusti Franke unutra.

Kada je �uo za dolazak
Franaka, nije bio siguran

kako �e hri��ani u gradu reagovati.
Tako, poslao je sve muslimane

van grada da kopaju rovove.

Slede�eg dana poslao je
hri��ane da u�ine to isto.

Kada su bili spremni da
se krajem dana vrate nazad,

odbio je da ih pusti. Rekao je

"Antiohija je va�a, ali �ete
morati da je ostavite meni,

dok ne saznam �ta se de�ava
izmedju nas i Franaka. "

Jagi Sijan je verovao da je
na�inio Antiohiju neosvojivom.

Onda je svoju pa�nju
usmerio na vojsku krsta�a

koja se sakupljala
ispred gradskih zidina.

Svi izvori hvale Jagi Sijana
zbog njegove dobre organizacije

danono�ne odbrane, no�nih smena,
no�ne stra�e, sipanja klju�alog ulja

na krsta�e, li�avanja zaliha
hrane, slanja stra�ara tokom no�i

da napadnu njihov logor, spale im
ne�to �atora i uni�te im zalihe vode.

On se potpuno sam
sukobio sa krsta�ima

i sna�no se borio da odbrani grad.

Njegovi napori zagor�ali
su �ivot opsadjiva�ima.

Posle osam mu�nih meseci, krsta�i
nisu bili ni�ta bli�i ulasku u grad,

a uslovi u logoru su bili o�ajni.
Hrana je uvek bila oskudna,

a jo� su morali da
hrane i izgnane hri��ane.

Kako se opsada nastavljala,

tako krsta�ima prakti�no
nije ostalo ni�ta za jelo.

Hri��anski hroni�ar Viljem Tirski
pri�a kako su krsta�i bili primorani

da cede krv iz svojih
konja i da je piju.

Dan za danom, nesta�ica potrep�tina
se nastavljala, a glad se �irila.

Kao posledica, medju vojnicima u
logoru se pro�irila nekakva bolest,

tako smrtonosna da gotovo da nije
bilo mesta da se sahrane mrtvi.

Sa gubitkom onih koji su stradali
od gladi i bolesti i drugih,

poginulih u borbi,
vojska se toliko smanjila

da se �inilo da je
jedva polovina pre�ivela.

Kada se �inilo da stanje ne mo�e
biti gore, pokazalo se da mo�e.

U jednom srednjovekovnom islamskom
spisu, dr Taif al Azari otkrio je

kako je Jagi Sijan mogao da sakupi
poja�anja ispred nosa samih krsta�a.

Odgovor je ovo - golub! Turci
Seld�uci su bili prvi koji su

izmislili po�tansku slu�bu,
ne�to poput dana�njeg DHL-a.

Oni bi naka�ili poruku
na nogu ptice i pustili je.

Za nekoliko sati poruka
bi stigla gde treba

i pomo� je mogla da dodje iz
bilo kog dela islamskog sveta.

Dva meseca kasnije,
hri��anski izvidja�i javili su

da je velika turska vojska na
putu. Krsta�ima je isticalo vreme.

Morali su da brzo udju u grad.
Boemund je bio taj koji je na�ao put

kroz odbranu grada, izdajnika
u redovima muslimana.

On je bio oru�ar, �ovek koji je
pravio oklope, po imenu Firuz.

Radio je u kuli koja je
stajala nad re�nim koritom

gde voda isti�e iz grada u dolinu.

Dugo je slu�io pod
antiohijskim vladarom

Jagi Sijanom, ali je sklopio
ugovor sa Francima.

Oni su ga potkupili
bogatstvom u novcu i zemlji.

Firuz nije bio zapovednik samo
jedne kule, ve� �ak tri njih.

Boemund je stvarno na�ao zlatnu koku.
Iz kog god razloga on bio spreman

da izda grad, kao �to se
�esto de�ava, izdaja je bila ta

koja je neprijatelja
pustila unutra, a ne juri�.

Sve pripreme su obavljene.
Kako se primicala zora,

vitezovi i vojnici pe�aci po�eli
su da se pribli�avaju kulama

�iji je nastojnik bio Firuz.

Onda nam je na� zapovednik
Boemund rekao "Idite, sna�ni u srcu

i sa verom u va�e drugove, popnite
se na merdevine u Antiohiju,

jer, Bo�jom voljom,
grad �e biti na� za tren"

Tra�im ono �to sam oduvek �eleo da
otkrijem - koja je kula Firuzova?

Sad, ovo su temelji
jedne od glavnih kula,

ta�no na uglu zida gde se on pru�a

ka ju�noj liniji odbrane.
Mislim da ona ne mo�e biti

nigde drugde
i da je ovo Firuzova kula.

Krsta�i su imali mnogo zaklona.
Oni su se uspeli uz brdo iza

i sakupili se nad ovim grebenom.

Firuz se nagnuo nad
zid i zamahao fenjerom.

Uzeli smo merdevine i postavili
ih na gradska utvrdjenja.

Neverovatan broj ljudi
je po�eo da se penje.

A onda naravno nesre�a!
Merdevine su pukle!

Sada je bilo kasno za povratak. Sve
vi�e krsta�a se pelo uz preostale

merdevine u Firuzovu
kulu. Za nekoliko minuta,

oni su pojurili niz utvrdjenja u grad

i otvorili kapije za ostale
ljude koji su �ekali napolju.

Naglo su otvorili kapiju i
ljudi su pokuljali u grad.

Posle osam meseci izgladnelosti
i bolesti krsta�i nisu bili

raspolo�eni za milost. Uz pomo�
nekoliko hri��ana koji su ostali

u Antiohiji, oni su
poklali ostatak garnizona

i poubijali sve muslimane
gde god bi ih na�li.

�uo se vrisak nebrojenog mno�tva
ljudi prave�i zastra�uju�i

zvuk �irom grada. Boemund nije
gubio vreme na to i naredio je da se

njegov slavni barjak pronese

i postavi na vrh zida
nasuprot citadeli.

Svaka ulica je na sve strane bila
puna le�eva tako da niko nije mogao

da izdr�i da bude tu zbog
smrada, niti se moglo hodati

du� uzanih gradskih prolaza,
osim preko tela mrtvih.

Svi su bili pobijeni,
Jevreji, hri��ani, muslimani.

Nisu po�tedeli ni decu, �ene i
starce, svete�i se i dokazuju�i

da su nadmo�ni i da su pravi
i novi gospodari ovog podru�ja.

Jedan stanovnik Antiohije koga
krsta�i nisu mogli da pronadju

bio je njen turski vladar Jagi Sijan.

On je uspeo da pobegne.

Jagi Sijanu je re�eno da su zauzeli
citadelu. Uhvatila ga je panika.

On je otvorio kapije i pobegao
sa pratnjom od 30 pa�eva.

Kada je povratio samokontrolu,
pokajao se �to je pobegao na sigurno,

umesto da je ostao i borio se do
smrti. Stao je da jeca i pla�e.

Kada je bio na samrti, pro�ao
je neki pastir, ubio ga,

odsekao mu glavu i odneo
je Francima u Antiohiju.

Ali, sudbina Jagi Sijana
nije bila na prvom mestu

u Boemundovim mislima.

Jagi Sijanova poruka se probila.
Dan posle njegovog pogubljenja,

turska poja�anja su kona�no stigla.

Hri��anski opsadjiva�i �e
uskoro postati opsednuti.

Juna 1098, posle
osmomese�ne opsade krsta�i su

kona�no zauzeli
drevni grad Antiohiju.

Ironi�no, oni su zamenili
svoje mesto sa neprijateljevim.

Hri��ani su sada bili
oni zatvoreni iza zidina,

a Turci spolja, spremni na opsadu.

To je veoma o�ajni�ka situacija.
Moral je pao, svi se pla�e

i to sa dobrim razlogom.
Izgledaju kao da su ve� mrtvi.

I u toj o�ajni�koj situaciji,
osnovna njihova motivacija

izlazi na videlo. Njihova
vera, vera njihovih vodja

da je Bog nekako na njihovoj strani.

Krsta�i su se molili
za �udo i dobili su ga.

Ra�irile su se vesti da je Bog poslao
poruku jednom krsta�u kroz viziju.

Moramo da odvojimo vizije od
ma�tarija. Prava vizija dolazi

od samog Boga. Ona
je delo Svetog Duha.

Taj krsta� je bio samo
ni�i sve�tenik iz Francuske,

ali je njegova vizija
nadahnula celu vojsku.

On je bio hodo�asnik po imenu Petar
Vartolomej. Jedne no�i, tvrdio je,

apostol Sveti Andrija se
pojavio pred njim i rekao:

"Znaj sine moj da �e�, ako ode�
do crkve Svetog Petra u Antiohiji,

tamo na�i Sveto koplje, isto ono
kojim je na� Gospod Isus Hrist

probijen dok je le�ao na krstu".

Zakleo se da je cela
njegova pri�a istinita.

Mitsko koplje kojim je u pri�ama
iz Jevandjelja bio proboden

Hristov bok, predstavljalo je
vekovima nedoku�ivu relikviju.

Prona�i Sveto koplje sada,
u trenutku duboke krize,

zna�ilo je uspostaviti mo�nu
vezu izmedju krsta�a i Hrista.

Ne mo�e biti pravih Hristovih
ostataka, jer Isus je ustao iz mrtvih

i oti�ao svom Ocu na nebesa, tako
da ostataka nema, to je nemogu�e!

Jedino ono �to ga je dotaklo
ili �to je on dotakao,

poput Krsta ili Svetog koplja.

Veoma je zna�ajno da se on
uhvatio ideje proste relikvije,

ni�eg slo�enog, relikvije koja
je znak od Boga da svi treba da se

usredsrede na ne�to �to
je neosporno, nesumnjivo.

To nije pri�a i to nije samo vizija,

to je �vrsti, metalni
znak Bo�je volje.

Petar Vartolomej je odabrao grupu
od dvanaest "u�enika" i jurnuo u malu

crkvu da skine pod ispod koga je
rekao da je sahranjeno Sveto koplje.

Posle dana i no�i besomu�nog
kopanja, nada je po�ela da bledi.

No, sam Petar je sko�io
u rupu unutar crkve

i izvukao komad zardjalog metala.

Tvrdio je da je na�ao
nedoku�ivo Sveto koplje.

Ovo je tvrdnja koju bi neki
istori�ar odmah ismejao.

Sveti �ovek koji je tvrdio
da je Mesija sahranio

koplje u crkvi bio je
vrlo prepreden monah.

Svima im je rekao "ako ga
nadjete, bi�ete pobednici,

ina�e �ete se suo�iti
sa sigurnom smr�u".

No, pre nego �to je to rekao,
oti�ao je i zakopao koplje u tlo

ispod crkve i onda
zata�kao svoje tragove.

Svete relikvije su veoma
zanimljive jer, kako su krsta�ke

vojske nastupale, tako se
njihov broj vi�estruko pove�avao,

a ljudi koji su hteli da
zarade novac na brzinu i�li su

i nalazili sve vi�e i vi�e relikvija.
�ta su ti predmeti zaista bili,

svako mo�e da zamisli �ta �eli.

Ipak, �injenica da su im oni
bili potrebni, pokazuje da su

ove svete relikvije postale
primitivni oblik propagande.

To �to sada tvrdim je pitanje vere.
Postoje ljudi sa posebnim darom

od Boga koji mogu da raspoznaju
svete predmete, relikvije takodje

i da ka�u koja je autenti�na, a
koja ne, ali to je pitanje vere.

Ljudi u vojsci su povratili
moral i volju za borbom.

To je bio trenutak
bu�nog verskog likovanja.

Raspolo�enje u vojsci se menja,
agresija zamenjuje defetizam.

To je sada vojska spremna za borbu.

Mi koji su bili u gradu poredjali
smo se u �est redova za borbu.

Zatvorili smo na�e redove i za�ti�eni
znakom krsta iza�li kroz kapiju.

Kada su Turci videli na�e
odrede tako dobro postavljene,

kako dolaze jedan
za drugim, rekli su:

"Neka dodju, tako da ih imamo
jo� �vr��e u na�oj mo�i. "

No, kada smo svi bili
napolju i Turci videli

koliko je velika sila
Franaka, veoma su se upla�ili.

Krsta�i su imali jo� samo
200 konja, ali su ipak jahali

frontalno na Turke. Sveto koplje
je dr�ano visoko. Jedan o�evidac

govorio je o jo� jednoj viziji -
vojsci duhova koju je poslao Bog!

Onda se pojavilo nebrojeno
mno�tvo ljudi na belim konjima,

�iji barjaci su bili potpuno
beli. Kada su na�i ljudi to videli,

nisu razumeli �ta se de�ava
ili ko bi mogli biti ti ljudi...

sve dok nisu shvatili. To
je bila blagoslovena pomo�

koju je poslao Hrist. Turci su
u�asnuto be�ali

i sa Bo�ju pomo�i,
mi smo ih pobedili.

Bez obzira da li su
vizije bile stvarne,

izmi�ljene ili samo smi�ljena
prevara da bi se podigao moral.

Antiohija je sada bila
sigurno u hri��anskim rukama,

ali ona nikad ne�e biti
vra�ena pod vladavinu

pravoslavne crkve
ili vizantijskog cara.

Boemund je pogazio obe�anje koje
je dao Aleksiju godinu dana ranije

i krunisao se za kneza Antiohije.

Kada je Boemund odlu�io
da zadr�i Antiohiju,

on je u potpunosti
pogazio obe�anje Aleksiju.

Misao da �e on vratiti zemlje
koje je osvojio vizantijskom caru

bila je sru�ena. On je time razbio
i uni�tio jednu od osnovnih ideja,

jedan od stubova pokreta�a
Prvog krsta�kog rata.

Ideja pape Urbana da zapadna crkva
treba da saradjuje sa Vizantincima

da bi porazila muslimane na Bliskom
istoku vi�e nije bila odr�iva.

Veliki delovi teritorije su
sada bili u krsta�kim rukama.

Balduin je vladao svom zemljom
oko Edese, Boemund teritorijom

oko Antiohije. Obojica su
sada bili veoma bogati ljudi.

Do kraja 1098. dok su
njegove vodje sve vi�e

postale optere�ene
upravljanjem novim kne�evinama,

�inilo se da je krsta�ki
pohod izgubio polet.

Sna�ni sporovi su izbili, od
vodja do raznih nivoa vojske,

gde sada treba usmeriti pohod.

Da li da odmah poku�aju
da krenu na Jerusalim?

Da li da prvo povrate snagu?
Koliko dugo treba da �ekaju?

Kojim putem da krenu?

Bilo je mogu�e da se
vojska bukvalno raspadne,

da krene raznim putevima, da
ljudi po�nu da se vra�aju ku�ama,

da u potpunosti izgubi svoju
silinu. Do�lo je veoma blizu toga.

Dok su se krsta�ke vodje prepirale,

vojnici su tra�ili da vojska
krene na jug ka Jerusalimu.

Po njima, pravi cilj krsta�kog
pohoda bio je zaboravljen.

Njihov bes i gnev
proklju�ali su u malom gradu

na dva dana jahanja od Antiohije,
po imenu Marat al Numan.

Tu se odigralo zave�tanje Prvog
krsta�kog rata. Mislim da je to mesto

koje svaki istori�ar treba da poseti.

Ovde su prvi krsta�i stvarno
ostavili svoj nasilni beleg.

Ovde su hri��ani po�inili jedan
od najgorih zlo�ina Krsta�kog rata.

Ovo je prva poseta dr Taifa
al Azarija Marat al Numanu -

mestu zastra�uju�eg zlo�ina
pripadnika Prvog krsta�kog pohoda.

Sme�tena u severozapadnom delu
Sirije, ova citadela iz 11. veka

je gotovo zaboravljena. Njene
ru�evine su sada tek ne�to vi�e

od igrali�ta za decu
koja mu zakriljuju put.

Mislim da upravo sada
ulazimo u citadelu Marat.

Sa leve strane su ostaci d�amije,
a sa desne ostaci male palate

koja je pripadala vladaru grada.

Ovo je verovatno crkva hri��anskog
stanovni�tva Marat al Numana

koji su �iveli mirno pored
svojih zemljaka muslimana.

Naravno, krsta�i, ubijaju�i
sve �itelje Marata,

bez obzira na njihovu veru ili
religiju, nisu pravili razliku.

Dok su krsta�i u�vr��ivali
upori�te u zemlji oko Antiohije,

jedan mali odred je
do�ao ovde novembra 1098.

Do�li smo u obli�nji grad po
imenu Marat, u kome je �ivelo

mnogo Turaka i Saracena. Boemund
je poslao tuma�a vodjama Saracena

da im prenese da �e im, ako se
oni sa �enama, decom i imovinom,

sklone u platu iznad gradske
kapije, po�tedeti �ivot.

Svi na�i ljudi su u�li kroz kapiju
i svako je ugrabio svoj deo plena

koji je mogao na�i u
ku�ama ili podrumima.

Kako se primicala
zora, svi su pobijeni.

Izvori nam govore o
stradanju svih �itelja.

Neki od njih su bili bukvalno
spaljeni, �ivi spr�eni unutra.

Neki su uspeli da pobegnu,
ali ne mo�ete zaista pobe�i

od klanja krsta�a koji su
hiljadu puta ubijali i odsecali.

Dvadeset hiljada ljudi
je bilo pobijeno u gradu.

Nisu pobijeni samo
muslimani, ve� i hri��ani.

Nisu pobijeni samo vojnici, ve�
su i deca, starci i �ene do�iveli

stra�nu sudbinu. Ovo je bilo
mesto pravog ratnog zlo�ina,

ne�to poput etni�kog �i��enja.

Masakr svih je postao
obele�je krsta�ke vojske.

Medjutim, kao �to su
hri��anski o�evici ispri�ali,

ono �to se desilo kada
je ubijanje prestalo,

u�inilo je poznatom
pri�u o Marat al Numanu.

Franci su ostali u gradu mesec
i �etiri dana. Dok smo bili tamo,

neki od na�ih ljudi nisu mogli
da zadovolje svoje potrebe,

bilo zato �to smo bili tu isuvi�e
dugo, ili zato �to su bili gladni,

jer nije bilo �ta da se oplja�ka
izvan zidina. Rasekli su tela mrtvih,

dok su drugi isekli njihovo meso
na komade i skuvali ga za jelo.

Na�i vojnici su kuvali
odrasle pagane u loncima,

nabijali su decu na ra�anj
da bi pro�drali njihovo meso.

Tako ne�to kao duhovni rat ne
postoji. Kada vodite rat, cilj je da

porazite neprijatelja. U to
spada nasilje, pretnje, propaganda

i da tako ka�emo, zastra�ivanje.

Jedenje ljudskog mesa je izmi�ljeno

da unese strah u srce neprijatelja.

"Tu smo, jaki smo, �vrsti smo i ako
je neophodno, poje��emo vas �ive!"

Do odredjenog stepena je uspelo.

Mislim, do�lo je do
talasa u�asa i straha.

"Oni nas pro�diru! Ako
nas sada jedu mrtve,

sutra �e nas mo�da jesti �ive!"

Za krsta�ke vodje je divlja�tvo
koje se odigralo u Maratu bilo dokaz

da njihova vojska vi�e
ne�e trpeti dalje odlaganje.

Do�lo je vreme da ispune
zavet i osvoje grad

koji ih je nadahnuo da
rizikuju sve u ime Boga.

Nije pravilo razliku to �to je
Jerusalim nedavno pao pod vlast mnogo

pomirljivije muslimanske
sile, egipatskih Fatimida

i to �to su oni pozivali na mir.

Juna 1099. trinaest hiljada
krsta�a, manje od �etvrtine

od ukupnog broja koji
se otisnuo iz Evrope,

stiglo je pred kapije grada
gde je Isus Hrist umro.

Kada su krsta�i stigli
do zidina Jerusalima,

kona�no su do�li na svoj
cilj. Posle tri godine,

predjenih �etiri i po hiljade
kilometara, neverovatnih muka

i strahovitih gubitaka,
stigli su u Sveti grad.

Neki su bili toliko nadvladani

ose�anjima da su
pali ni�ice na zemlju.

Sada ih je naravno �ekao najte�i
zadatak - morali su da prodru unutra.

Posle tri godine krsta�kog pohoda,
hri��anska vojska se spremala

da napadne Jerusalim.

Zidovi su bili visoki vi�e od petnaest
i debeli vi�e od tri metra.

Da bi ih zauzeli, bile su im potrebne
merdevine i opsadne kule.

Medjutim, muslimanski branioci su

poru�ili �itava
okolna podru�ja drve�a.

Hri��ani su poslali izvidja�e
da potra�e drvnu gradju.

Na�li su skrivene u rupi 400
komada ve� spremljenih dasaka.

�inilo se da im Bog
ponovo pru�a ruku pomo�i.

To je bilo dovoljno drveta da
se izgrade dve opsadne kule vi�e

od petnaest metara za
napad na zidine Jerusalima.

Sve je bilo spremno
za poslednji napad.

�etrnaestog jula 1099. krsta�i
su otpo�eli napad sa dve strane.

Dve kule su dogurane,
jedna na severozapadnu,

a druga na ju�nu stranu grada. Onda
su se krsta�i popeli na kule da bi

probali da se probiju na zidine,
sve to pod nemilosrdnom paljbom.

Pogledajte ove zidine
i zamislite projektile,

kamenje i strele kako padaju na vas.

Borba je bila divlja�na i sna�na,
a u jednom trenutku su krsta�i

dali frazi "topovsko
meso" bukvalno zna�enje.

Zarobili su jednog muslimana,

vezali ga za katapult i
ispalili ga preko zidina.

Na ju�noj strani, muslimani
su se obru�ili na prvu kulu sa

klju�alim uljem
i zapaljenim strelama,

sve dok nije po�ela da gori.

Ostala je jo� jedna kula, na
severozapadnoj strani grada

pod zapovedni�tvom cenjenog krsta�kog
komandanta, vojvode Gotfrida.

Gotfrid se odlu�io da promeni plan.
Ovde imam izve�taj jednog o�evica

koji je zapisao Rajmund
iz Agijea i koji ka�e

"Gotfrid se prebacio
na polo�aj izmedju crkve

Svetog Stefana i doline Josafat".

Gotfridov plan je bio nadahnut.

On je na�ao slabu ta�ku u
muslimanskim utvrdjenjima,

ali je ona bila na preko
kilometar i po u krug,

na severoisto�noj strani.

Pod za�titom tame, naredio je
da njegovi ljudi odguraju kulu na

slabije branjeni deo zida
za svega nekoliko sati.

Tu smo. Mesto na kome su
krsta�i prodrli u Jerusalim.

Muslimani su na�inili poslednji

o�ajni�ki poku�aj da
uni�te Gotfridovu kulu.

Upotrebili su gvozdene kuke sa
konopcima da bi uhvatili kulu

i prevrnuli je. Da bi ih odvratili,
krsta�i su imali ogromnu kosu

napravljenu tako da ise�e te
konopce. U jednom trenutku,

pojavila se zakratko vatra gore
na bedemima. Gotfrid je to video

i naredio da spuste improvizovani
most sa kule na utvrdu.

Zidine su bile probijene i
muslimanski branioci su pobegli

da bi spasili �ivote.

Hri��ani su kona�no uspeli da
zauzmu Sveti grad Jerusalim.

Progonili smo Saracene i ubijali
ih uz put, sve do Solomonovog hrama.

Ne zadugo, njegovim
zidovima tekla je krv.

Ubijali smo i mu�karce i �ene,

odsecali im glave
sa isukanim ma�evima.

Pre�iveli Saraceni vukli
su mrtva tela napolje,

ispred gradskih kapija i slagali
ih na humke, visoke kao ku�e.

Do sada nije vidjeno ili
�uto za takav pokolj pagana.

Spaljivali su ih na loma�ama,
visokim poput piramida.

Niko nije znao koliko ih ima...
osim Boga.

Jerusalim je na�!

�injenica je da je uprkos svemu,
naizgled �udesno, krsta�ki pohod

doveo do zauzimanja Jerusalima. On je
postigao ono zbog �ega je zapo�et.

To se �inilo kao jasan nagove�taj
da je Bo�ja ruka bila na delu.

Svi njegovi u�esnici iz cele
zapadne Evrope iznenada su pomislili.

"Istina je! Bog zaista �eli
da se desi krsta�ki pohod!

Bog stoji iza ovog poduhvata!"

Gotovo tri godine po�to je napustio
svoje posede u severnoj Francuskoj,

vojvoda Gotfrid postao je novi
hri��anski vladar Jerusalima.

Skromno, on je odbio da bude
krunisan za kralja u gradu gde je

Isus Hrist nosio trnovu krunu.

Godinu dana kasnije,
umro je u Svetom gradu.

Nasledio ga je njegov mladji
brat Balduin, grof Edese.

On nije delio teolo�ke zebnje
svog brata i na insistiranje

svojih savetnika, uzeo je
titulu jerusalimskog kralja.

Vestu o izuzetnom uspehu prvog
krsta�kog rata pojurile su

nazad u Evropu. Ipak, onaj koji je
nadahnuo 60.000 ljudi da proputuju

�etiri i po hiljade kilometara,
papa Urban, umro je pre nego �to je

saznao da je Jerusalim
ponovo u krsta�kim rukama,

po prvi put za poslednjih 400 godina.

Srednjovekovni
utvrdjeni grad Jerusalim

je na manje od kilometra preko.

Na ovom prostoru
procenjuje se da su krsta�i

pobili 30.000 muslimana i Jevreja.

Vesti o pokolju uzdrmale
su islamski svet.

Krsta�ki pohodi imali su veoma
duboki uticaj na arapsko dru�tvo.

Prvo, na njih se gledalo kao na
varvarski upad i pri�e o tim pohodima

jo� se pri�aju po kafanima i u krugu
porodica kao da su se desili ju�e.

To je ne�to �to je veoma bitno. Kada
god bi Zapad ponovo napao region,

ljudi bi govorili da je
to novi krsta�ki pohod.

Zato je posle u�asnih
dogadjaja 11. septembra,

kada je ameri�ki predsednik, neko
bi pretpostavio nepa�ljivo, rekao da

"mi sada moramo da vodimo
krsta�ki rat da bi to zaustavili",

drhtaj pro�ao kroz kolektivnu
ki�mu islamskog sveta,

jer ljudi su ose�ali
da znaju �ta sledi.

Dok su se krsta�i radovali
zbog pobede i planirali

kako da u�vrste svoje
posede u Svetoj zemlji,

muslimani su se spremali
da uzvrate udarac.

Nije pro�lo mnogo vremena
pre nego �to se gnev islama

ustremio na mladu
jerusalimsku kraljevinu.

Preuzeto sa www.titlovi.com