Original subtitles

Hiljadama godina, u Svetoj zemlji na Srednjem istoku, tekla je krv.

Tu su uklesani o�iljci bitaka tri velike religije.

Ali, najdublja rana je na�injena u ratu izmedju hri��ana i muslimana,

koji je po�eo pred kraj 11. veka, i trajao 200 godina.

Ulog je bio uzani pojas zemlje, duga�ak par stotina kilometara.

A velika nagrada je bio - Jerusalim.

Taj Sveti rat je sada oti�ao u legendu, ali ima onih

koji razli�ito gledaju na njega.

Velike hronike, iz dva razli�ita sveta - hri��anskog i muslimanskog,

opisivale su velika dela, bitke i junake.

Opisivali su ljude koji su bili spremni da daju �ivot za svog Boga.

To je bio sudar dve velike vere, sudar izmedju Polumeseca i Krsta.

To su bili krsta�ki ratovi.

Krsta�ki ratovi: Polumesec i Krst Prvi krsta�ki pohod

Od svih gradova sveta, Jerusalim je imao najgoru pro�lost,

i ima najneizvesniju budu�nost.

Za Jevreje, to je mesto velikih hramova Iroda i Solomona.

Za Muslimane, to je mesto sa kog se Muhamed uzdigao u Nebo.

Za hri��ane, to je mesto na kojem je razapet njihov Mesija.

Isusove propovedi su, posle njegove smrti, pustile koren.

Hri��anstvo je postalo nova religija Rimskog carstva,

koje je vladalo Jerusalimom 400 godina.

Ali, u 7. veku, Sveti grad je zauzet u ime nove vere - islama.

Posle 400 godina, hri��ani su po�eleli da vrate Jerusalim.

Skoro 60000 ratnika iz cele Evrope, skupilo se

spremaju�i se za bitku.

Medju njima je bio i iskusni vojnik, Godfrid, Vojvoda od Bujona.

On �e povesti svoju vojsku u ne�to �to �e postati krsta�ki rat,

prelaze�i 5000 km, da bi ponovo zauzeo Jerusalim u ime Boga.

Godfrid je bio vi�e od iskusnog ratnika. Pored toga �to je davao

dosta Crkvi, on je bio i izuzetno pobo�an.

�to se mene ti�e, klju�na stvar koja je nagonila

ljude da uzmu krst, bilo je to �to su verovali da je

krsta�ki pohod, duhovni rat. I da �e im to pro�istiti du�e od greha.

Bilo je i drugih motiva. Tra�ili su i neke druge stvari.

Ali ako postoji jedna stvar koja je stajala u samoj sr�i,

to je bila duhovnost. Sve to pokre�e religija.

Franci, kako su se nazivali svi koji su u�estvovali

u krsta�kim ratovima, sve do danas smatrani su varvarima

koji su do�li da uni�te vrhunac islamske civilizacije.

To je veoma jako ose�anje koje traje do danas,

tako da re� "krsta�i" izaziva uznemirenost. Ljudi to znaju.

I ljudi znaju �ta se desilo u tom svetu.

Postojao je dobar razlog za�to su ljudi rizikovali sve

da bi oti�li u daleku zemlju iz koje se mo�da ne�e vratiti.

Ophrvana gladju i razarana malim ratovima, njihova domovina Evropa,

nudila je te�ke uslove za �ivot.

Mnogi su �eleli bolji �ivot i na ovom i na "onom" svetu.

Kada biste se vratili na kraj 11.veka, prvo �to bi vas

iznenadilo jeste �injenica da je to bio nasilan svet.

U to doba centralne vlade nisu bile dobro organizovane,

velike monarhije Francuska i �panija jo� se nisu razvile.

Mala lordstva, i lokalni vlastodr�ci tukli su se i uni�tavali.

To je bilo doba sveop�teg bezakonja.

Jedan od najobrazovanijih ljudi toga doba, oslikao bi

uznemiruju�u sliku tog haoti�nog sveta.

Nadbiskup i prijatelj kraljeva, Vilijam od Tajra,

napisao je istoriju krsta�kih pohoda u 12. veku.

U skoro svim delovima zemlje, vera je propala.

Medju ljudima vi�e ne vlada strah od Gospoda.

Pravda je nestala i medju narodima vlada nasilje.

Prevare i izdaje su se nadvile nad svima.

Vrline su nestale jer su beskorisne.

Umesto njih sada vlada Zlo.

Postojala je samo jedna organizacija koja je mogla da obuzda

sveop�tu anarhiju. Crkva.

U 11. veku, u zapadnoj Evropi dominiralo je katoli�anstvo.

Svet u Srednjem veku bio je duboko zainteresovan za religiju.

Mi koji danas �ivimo u sekularnom svetu, ne mo�emo da pojmimo

koliko su oni brinuli o tome. To ne mo�emo da shvatimo.

Ljudi su bombardovani pri�ama da ih na svakom koraku vreba greh.

Sve �to bi uradili u �ivotu, bilo je potencijalno gre�no.

Bukvalno kao da je i vazduh koji su disali bio gre�an.

Crkva je mogla da razre�i ljude grehova, ali joj je nedostajala

politi�ka mo� kako bi oprala �itavo dru�tvo od bolesti.

Feudi sa svetovnim vladarima Evrope gurnuli su papinstvo u stranu.

Sve do 1088. kada je novi papa preuzeo mesto u Rimu.

Urban Drugi.

Papa Urban je bio lukav �ovek, koji je razumeo politi�ke,

socijalne i religiozne potrebe svog vremena.

Znao je da spoji te stvari i da ih produktivno kanali�e.

Papi Urbanu je bio potreban veliki plan, kako bi vratio

katoli�ku crkvu na politi�ku mapu. Kao odgovor na njegove molitve,

stigla je molba sa istoka. Molba od starog suparnika.

1095. poglavaru katoli�ke crkve, poslat je o�ajni�ki poziv u pomo�.

Poslat sa carskog dvora u Carigradu,

do�ao je od strane njegovih isto�nohri��anskih rivala,

politi�kih gospodara pravoslavne crkve.

Od strane vizantijskog imperatora, Aleksija Prvog.

Mo� Vizantijskog carstva je slabila. Nekada je kontrolisalo

Jerusalim i Svetu zemlju na Srednjem istoku.

Ali islam je u to doba bio dominantna sila u regionu.

Turci Seld�uci su bili relativno skoro preobra�eni u islam.

Do�li su iz stepa centralne Azije, i pregazili Srednji istok

u potrazi za zemljom.

Njihove vojske su imale desetine hiljada neustra�ivih ratnika.

Preuzeli su kontrolu nad muslimanskim teritorijama u Persiji,

Siriji i Palestini. Napokon su zauzeli i Sveti grad, Jerusalim.

A onda su se okrenuli na sever, i do�li nadomak

velikog vizantijskog grada, Carigrada.

Status quo, mo� ravnote�e u regionu, promenila se.

Vizantija je izgubila velika podru�ja za skupljanje poreza,

i regrutovanje novih trupa. Izgubila je i presti�.

1095. imperator Aleksije o�ajni�ki je �eleo da uzvrati udarac.

Ali to nije mogao da uradi sam. Obratio se papi,

u duhu hri��anskog bratstva, da mu ovaj po�alje elitne trupe vitezova

i pomogne mu da otera Turke.

To je papi Urbanu dalo savr�enu mogu�nost da pro�iri politi�ku mo�.

Morate razumeti da su pape u to doba bili mnogo ve�i politi�ari

nego �to su ovi dana�nji. I danas se papa me�a u politiku,

ali u to doba pape su bile veliki igra�i.

Bavili su se manipulacijama, intrigama i politikantstvom.

Bili su crkveni politi�ari.

Papa Urban je planirao da izvu�e korist iz vizantijske nesre�e.

Pokrenu�e Sveti rat protiv islama, "krsta�ki pohod", koji �e takodje

da oja�a njegovo papstvo, i da vrati Rim u centar politike.

Ideja o krsta�kom pohodu zadovoljava mnogobrojne

interese pape. Dozvoljava mu da pove�a autoritet nad vitezovima,

na ra�un svetovnih vladara. Spre�ava nasilne vitezove

da nastave da maltretiraju Crkvu.

Takodje je vra�ala nevernike.

Dozvoljavala je hri��anima da povrate Sveta mesta.

Novembra 1095. papa je odr�ao op�injavaju�u slu�bu na otvorenom,

u blizini grada Klermona u Francuskoj.

Govor je upu�en prin�evima, vitezovima, sve�tenstvu

i obi�nim ljudima da krenu u rat pod zastavom katoli�ke crkve.

Urban mora da je bio harizmati�ni i nadahnuti govornik.

Slu�ati njegov govor, mora da je li�ilo na masovna okupljanja

na nekom pop koncertu. Svi elementi su bili prisutni.

Tamo je bilo mnogo hiljada ljudi.

Njegova propoved je bila ve�to izradjen religiozni govor.

Za�injen preuveli�anim bajkama o muslimanskim zverstvima

nad hri��anskim hodo�asnicima, demonizirao je Turke

i predstavio krsta�ki pohod kao apokalipti�ki rat dve vere.

Njegove re�i su delovale kao da dolaze od Boga,

i bile prihva�ene od svih kao zapovest sa Nebesa.

"Kolevka vere, rodna zemlja na�eg Gospoda, majka iskupljenja,"

"sada je na silu uzeta od bezbo�nika. "

"Dugo godina unazad, opaka rasa Saracena je tiranski ugnjetavala"

"mesta po kojima je stupala noga na�eg Gospoda. "

"Psi su u�li na Sveta mesta, sve�tenici su ubijani,

device su terane da biraju izmedju prostitucije i smrti... "

Emotivni naboj trenutka je bio visok, i kada se govor zavr�io,

Urban je izrekao apel, i ljudi su po�eli da prilaze i uzimaju trake

u obliku krsta, i stavljaju ih na grudi i srca, daju�i tako valjda

zavet da �e i�i na Istok da spa�avaju bra�u.

Inspirisani naredbom na urade hri�anski posao, desetine hiljada

ljudi, �ena, pa �ak i �itava sela, zaklinjali su se da �e krenuti

u krsta�ki pohod. Ali,za mnoge, poput mladog viteza koji je

opisao svoj put u Jerusalim, postojalo je jo� ne�to

�to ih je privla�ilo. Obe�anja o velikom bogatstvu.

Na� gospodar papa, rekao je da svako ko �eli da spase du�u,

ne sme da okleva da krene putem Gospodnjim, a ako nije imao

dovoljno novca, bi�e mu data uzvi�ena milost.

Onda je rekao da krenemo putem Svetog groba, da oslobodimo zemlju

te u�asne rase i da mi zavladamo njome,

zato �to je to zemlja kojom teku med i mleko!

Ni�ta tako ne motivi�e kao religija i ideologija.

Ta�no su znali da u tom delu sveta ima jako mnogo bogatstva.

To je bio centar trgovine, karavani su prolazili tuda.

Jednostavno, �eleli su novac.

Primamljivost velikog bogatstva, i �ansa da se zauzme zemlja

koja podse�a na Raj, bio je tek po�etak.

Uskoro se �ulo za jo� ve�i podsticaj. Papa Urban je

u�inio do tada nevidjeni korak. Ponudio je svima koji

zavetuju svoju du�u krsta�kom pohodu, direktnu kartu za Raj.

Neka oni koji su nekada ratovali protiv bra�e, sada krenu

u pravednu borbu protiv varvara. Svakome ko krene na taj put,

ne iz po�ude prema zemaljskim dobrima, ve� zbog spasenja du�e

i oslobodjenja Crkve, svi gresi �e biti opro�teni.

Papa Urban briljantno je odradio marketing oko krsta�kog pohoda.

Govorio je ono �to su vitezovi zapadne Evrope hteli da �uju.

Rekao im je: "�ivite nasilno. Ako se ne iskupite za grehe,

oti�i �ete u Pakao. " Krsta�ki pohod je nudio nastavak borbi,

ali i duhovnu nagradu. To je bio dogovor.

Ako odete u pohod, dobi�ete opro�taj grehova. Ne�ete i�i u Pakao.

Papina propoved je pro�irila granice hri��anskog u�enja.

U Svetom ratu, krsta�i su imali bo�iji blagoslov da ne po�tuju

�estu zapoved, "Ne ubij... ", sve dok je on bio nevernik.

To je nasilje koje je Bog toliko �eleo, da je nudio duhovnu nagradu

onima koji su u�estvovali u tome. Kao otvaranje "Pandorine kutije".

Nisam siguran da je bio svestan koliko je bila opasna ideja

koju je izneo u Klermonu. Ona je vodila veoma sna�nom

ose�aju mr�nje prema onima koji su bili van zapadne Evrope,

i okretanje prema svima koji su mislili druga�ije

nego �to se mislilo u zapadnom hri��anstvu.

�ak i pre nego �to si krsta�i napustili Evropu, verski fanatici

inspirisani papinim re�ima, �udeli su za krvlju.

Za te fundamentaliste, svako ko nije bio hri��anin, bio je nevernik.

A nevernika je bilo posvuda.

Hodo�asnici su bili okrutni prema Jevrejima.

Po�inili su u�asan pokolj tvrde�i da �e koristiti borbi

protiv neprijatelja hri��anstva.

Mnogima su odrubili glave.

Uni�tili su im domove i sinagoge, a pokradeni novac su podelili

medju sobom.

Hiljade Jevreja je �irom Evrope masakrirano u ime Boga.

Radjanje prvog krsta�kog rata, zapo�eto je

ubistvima i masakrima nedu�nih.

U jesen 1095. skoro godinu dana posle papine propovedi,

skupile su se armije iz Francuske, Nema�ke i Italije, da bi krenule

na epski mar� od 5000 km, u pomo� svojoj hri��anskoj bra�i,

kako bi oslobodili Svetu zemlju od muslimanske vladavine.

Na �elu najve�e armije nalazio se Godfrid Bujonski.

Godfrid je bio jedan od glavnih vodja u prvom krsta�kom ratu.

Bio je veoma pobo�an. Sa sobom je poveo mnogo monaha,

kako bi mu pomagali u svakodnevnim molitvama.

Bio je i veliki ratnik. Reputaciju je stekao pre pohoda,

u pojedina�nim borbama. Bio je po�tovan i vodje pohoda

su verovale da mogu da saradjuju s njim.

Uz Godfrida je bio njegov mladji brat, Boldvin.

Stra�no okrutan. Boldvin je trebalo da postane sve�tenik,

ali je od toga odustao iz ljubavi prema �enama i ratu.

Opisivali su ga kao zatrovanog po�udom i telesnim gresima.

Govorilo se da to skriva, ali njegov karakter je bio takav.

Bio je i pragmati�an i nije se libio da odbaci one koji bi ga naljutili.

Prate�i kretanje Godfrida i Boldvina, vojni istori�ar D�on Frans,

kao vodi� koristi izvore iz 11. veka.

Ti srednjovekovni izvori otkrivaju grubu realnost krsta�kog pohoda.

Bilo je veoma skupo nositi krst. Ljudi su prodavali zemlju.

Poku�avali su da skupe �estogodi�nje prihode, samo da bi

pre�iveli krsta�ki pohod.

Bogata�i su sa sobom vodili

�itavu pratnju. Sve one koji su ina�e bili sa njima. Verovatno i �ene

Zaboravlja se koliko je �ena i�lo za mu�evima, zato �to su i one

bile inspirisane neverovatnom mogu�no��u iskupljenja.

Na pohodu je bio jedan ceo grad. Celo dru�tvo se kretalo ka Jarusalimu

Problem sa hranom je bio ogroman. Prosto je nemogu�e zamisliti

kako su to re�avali. Mo�emo da pomislimo da su krali,

ali je najverovatnije da su kupovali od lokalnih seljaka,

koji su im sve prodavali drage volje, po veoma visokim cenama.

Skoro �est meseci, Godfridovi krsta�i su prelazili hiljade

kilometara preko reka i planina isto�ne Evrope.

Sastali su se sa ostatkom hri��anske vojske sa juga,

ta�no na mestu sastanka: Duhovnom srcu pravoslavlja, Carigradu.

Carigrad se danas zove Istambul. To je divan primer

moderne Turske, i u velikoj ve�ini muslimanski grad.

Ali, pre 900 godina, postavljen na najisto�nijoj ta�ki Evrope,

bio je poslednji hri��anski grad, pre nego �to su krsta�i

preko Bosfora, krenuli u neprijateljsku teritoriju.

1096. dragulj grada bila je velika pravoslavna katedrala,

Sveta Sofija. Prekrivena zlatnim mozaicima, bila je

sjajno svedo�anstvo legendarnog bogatstva Carigrada.

Ali, krsta�i jedva da su je i videli.

Glavni grad Vizantije bio je okru�en sa dva koncentri�na zida,

duga�ka preko 16 km, i visoka 10 metara.

Krsta�i su pre�li ve� mnogo kilometara, i dosta se napatili

da bi do�li do opasanog grada svoje hri��anske bra�e

koju su do�li da spasavaju od nevernika.

Ali za krsta�ku vojsku, kapije grada ostale su �vrsto zatvorene.

Ovde su ostaci veli�anstvenih Zlatnih vrata,

jednog od ulaza u Carigrad. Ovde je bio Trijumfalni luk.

Ovde vidite 3 elementa koja podse�aju na Trijumfalnu Kapiju.

Na vrhu su se nalazila 4 slona od bronze,

a ovde su bile freske koje su prikazivale poduhvate

klasi�nih anti�kih junaka. Kada su krsta�i stigli,

ova vrata su se presijavala i, naravno, bila su zatvorena.

Vrata su bila zatvorena po naredjenju imperatora Aleksija.

Bio je besan. Kada je od pape Urbana tra�io elitni tim pla�enika,

nije mislio na armiju od 6000 ljudi koji ne mogu da se kontroli�u.

Tra�io je grupu od 300 vitezova, dobro obu�enih i naoru�anih,

koje je mogao da uputi tamo odakle je mislio da preti najve�a opasnost.

Dobio je ne�to �to nije mogao ni da zamisli, ni u najludjim snovima.

Desetine hiljada naoru�enih fanatika, koji su se na njega obru�ili

kao neka napast. Hroni�ar ih je opisao kao "najezdu skakavaca".

Dolazili su do tog velikog grada u talasima.

Rojevi vojnika, koje je posalo njegov suparnik papa, i koji su

sada bili pred kapijama, mogli su da napadnu grad.

Nije smeo da ih uvredi. Ali, Aleksije je video na�in

da dogadjaje okrene u svoju korist.

Imperator Aleksije je bio zao i podmukao �ovek.

Izigravao je �korpiju, s kojim direktan susret nije opasnost,

ali �iji rep sa otrovnom �aokom treba izbegavati.

Imperator je pozvao glavne vodje krsta�a u svoju jazbinu,

u sam centar carske palate. Aleksije je bio ubedjen da mo�e da osvoji

naklonost vojvode Godfrida i njegovog brata Boldvina.

Ali, sada su uz njih bile i druge krsta�ke vodje.

Najagresivniji je bio Bohemond, najstariji sin porodice Normana,

koja je pre nekog vremena zavladala ju�nom Italijom.

Privla�io je pa�nju svojim izgledom i stavom. Mo�da je bio

i najbolji ratnik cele ekspedicije. Govorilo se da ima

�estinu gladnog lava koji juri�a na stado ovaca.

Bohemondovo iskustvo u borbama bilo je neprocenjivo.

Ve� se borio protiv Muslimana na Siciliji, i pobedio ih je.

Ali se ve� godinama borio i protiv Vizantije.

Bohemond je, kao i ostale vodje krsta�a, bio bolji ratnik

nego politi�ar. Uskoro �e svi biti nadmudreni.

Kada je imperator �uo da je stigao Bohemond, najuva�eniji �ovek,

smesta je naredio da se primi uz dostojnu ceremoniju.

Kada se smestio, pozvao ga je, uz vojvodu Godfrida

i njegovog brata Boldvina, na tajni sastanak.

Planirao kako da na prevaru zarobi ove hri��anske vitezove.

Aleksije je izgubio veliki deo svoje imperije od Turaka.

Hteo je da tu zemlju povrati, a ne da je preda u ruke

zapadnih vitezova koji su bili odani papi.

Imperator je jo� uvek imao keca u rukavu.

Kada su do�li u njegovu zemlju, bila im je potrebna hrana.

Bili su nepripremljena vojska. Nisu imali lance snabdevanja.

Ni�ta nije planirano unapred. �iveli su od onoga �to su na�li.

Aleksije je mogao da im pomogne, ako budu igrali njegovu igru.

Ako to ne budu hteli, on �e da povu�e snabdeva�e,

i oni �e po�eti ozbiljno da pate. Mo�da �e to da ih razbesni,

i mo�da �e krenuti da pusto�e zemlju, ali �e da shvate

da on dr�i svu hranu, i da �e morati da saradjuju sa Aleksijom.

To je znao on, ali su znali i oni.

U zamenu za obe�anu hranu, sve tri vodje su morale da se zakunu

da �e da saradjuju sa Imperatorom.

Tako su Aleksiju prepustili mesto glavnokomanduju�eg nad celom operacijom.

I zakleli su se da �e svu zemlju koju otmu od Turaka, vratiti Vizantiji.

Celu krsta�ku armiju su preko Bosfora

prebacili novi partneri - Vizantijci.

Uskoro �e po prvi put da budu na neprijateljskoj teritoriji,

i ovo krhko savezni�tvo �e da bude stavljeno na probu.

Po�to je Carigrad ostao iza njih, pred krsta�ima je bio

put od 2000 kilometara preko neprijateljske teritorije,

da bi stigli do Jerusalima.

Posle nekoliko nedelja, maja 1097. stigli su do neprijateljskog grada.

Niseja, dana�nji Iznik, nekada je bio vizantijski grad.

Dvadeset godina ranije su ga zauzeli Turci, i bio je pretvoren

u tvrdjavu i glavni grad novog sultana, Arslana.

Krsta�ka vojska je do�la sa severa, preko brda.

Mar�irali su od Carigrada i okru�ili su grad,

stavljaju�i ga pod �eli�nu opsadu.

Napokon je do�ao trenutak sukoba. Mora da su bili uzbudjeni

kada su do�li do neprijatelja.

Tu �e sve da po�ne.

Ulazak u Niseju ne�e biti lak. Debeli zid, duga�ak 5 km

okru�ivao je grad sa tri strane.

Napasti ovakav grad nije bilo lako jer su zidine bile velike.

Odavde se vidi da su bile visoke oko 10 metara.

Kule su bile udaljene 30 metara. Zna�i da gde god se pribli�ite zidu,

branioci mogu da vas dobro vide. Bili ste laka meta.

Krsta�i su opsedali Niseju 6 nedelja. Borbe su bile �estoke,

ali je moral u hri��anskom logoru bio visok.

Bili su pred svojom prvom pobedom.

Iako su krsta�i obe�ali da �e grad da vrate imperatoru Aleksiju,

o�ekivali su da �e njegovo bogatstvo da zadr�e za sebe.

Ali, njihovi vizantijski "saveznici" �e da im izmaknu tepih ispod nogu.

Uz zapadno krilo grada, nalazilo se jezero Askani.

18. juna 1097. ujutru, izaslanici vizantijskog imperatora,

pokrenuli su tajni plan da grad i njegovo bogatstvo uzmu za sebe.

Vizantijci su doveli brodove na jezero kako bi pomogli opsadi.

Ali su ih iskoristili za sasvim dugu svrhu.

Tajno su kontaktirali Turke iz grada, koji su radije hteli

da se predaju Vizantincima, nego da ih iskasape krsta�i,

koji su o�igledno bili �edni njihove krvi.

A u osvit zore, na grudobranima su se zavijorile carske zastave.

Grad se predao.

Kada su videli vizantijsku carsku zastavu, krsta�i su uzavreli.

Prevario ih je njihov takozvani hri��anski brat, imperator Aleksije.

Kada je Aleksije napravio dogovor sa Turcima, i uzeo Niseju za sebe,

krsta�i su se osetili izdanim. Bili su besni.

�ovek kome su verovali, koji je trebalo da im bude saveznik

i koji je trebalo da im pomogne dok se budu probijali kroz Tursku

na putu za Svetu zemlju, radio im je iza ledja.

To je bio veoma lo� znak za budu�u saradnju Vizantije i krsta�a.

Po�to su izgubili blago Niseje, krsta�i su krenuli dublje

u neprijateljsku teritoriju, kre�u�i se ka Jerusalimu.

Ali, nisu bili sami. Sa brda, turski sultan Arslan

pratio je svaki njihov korak.

Izgubio je svoj grad-tvrdjavu, i �eleo je osvetu.

Arslan, svestan nanete �tete, stalno je razmi�ljao o tome

da je zbog hri��ana izgubio sjajan grad Niseju.

Svim srcem je �eleo da im se osveti,

i odlu�io je da neprijatelju postavi zasedu.

Turski vodja �e da poka�e svu snagu svoje vojske

od nekih 50000 ljudi. Izvidjaju�i teren ispred krsta�a,

prona�ao je savr�eno mesto za iznenadni napad.

Epski sukob koji se desio, postao je deo krsta�kog predanja.

To je bila bitka kod Dorilaema.

Iako su mnogi poku�avali, do sada niko nije otkrio pravo mesto bitke.

D�on Frans je godinama tra�io tragove, i sada misli

da mo�e da odredi ta�nu lokaciju.

Znamo mnogo u vezi sa bitkom, ali na�i mesto je sasvim druga stvar.

Znamo da se odigrala na mestu gde se ukr�taju dve doline,

i da je tamo bila mo�vara. Ali, ono �to stvarno znamo

jeste da je to mesto moralo da bude veliko, zato �to su

u jednom trenutku obe armije ubacile sve raspolo�ive snage

u bitku, a za to je potrebno mnogo prostora.

Profesor Frans ide istim putem koji su koristili krsta�i 1097.

U ono doba, put je bio tako uzan da je njime moglo da prolazi

samo 5 ljudi odjednom. Vojsci od 60000 ljudi bilo je potrebno

3 dana da prodje tuda. Rezultat toga jeste da je

prethodnica od 20000 ljudi koju je vodio Bohemond,

ostala odvojena od glavnice snaga.

Ostali sami i ranjivi,

ba� u onoj dolini koju je Arslan odabrao za zasedu.

Veoma je ravno i �iroko. I mislim da ovo li�i na mesto

na kojem se susre�u dve doline.

U stvari, stvarni li�i na mesto gde se susre�u doline!

55 kilometara od Niseje, Frans otkriva ono za �ta misli

da je mesto Dorilaemske bitke. Prve velike krsta�ke bitke.

To je to! Zanemarite moderne tvorevine, ovaj put...

Ovo je zaravan gde se ukr�taju dve doline.

�ak je i zemlji�te vla�no.

Ovo je mesto na kojem se odigrala bitka.

Stojimo na bojnom polju odlu�uju�e bitke iz vremena krsta�a.

U zoru 1. juna 1097. desetine hiljada Turaka krenulo je

u frontalni napad na snage Bohemondove prethodnice,

koja je logorovala uz rub doline.

Na svom omiljenom mestu, profesor Frans mo�e ta�no da vidi

kako se razvijala ta epska bitka.

U logoru je vladala zabuna. U ovom podru�ju su poku�avali

da uspostave odbranu i da krenu u napad.

Niz ova brda i levo u dolini, nalazili su se Turci.

Za jednog �oveka koji je u�estvovao u bici kod Dorilaema,

to je bio dan koji nikada ne�e zaboraviti.

Bohemond je rekao ljudima: "Hrabri Hristovi vojnici,

vidite da smo okru�eni i da je pred nama te�ka bitka.

Neka svi vitezovi istupe i kao ljudi se suo�e sa neprijateljem. "

Krsta�i su bili zate�eni tim jutarnjim napadom.

Dok je turska konjica tutnjala kroz njihov logor,

oni su se o�ajni�ki borili da ne bi izgubili bitku.

Za krsta�e je ovo bio potpuno novi neprijatelj,

i novi stil vodjenja borbe. Ti konjanici su se oslanjali

na brzinu, mo�ne lukove i na taktiku "udari i be�i".

Seld�uci su bili prvoklasni strelci i bili su veoma hrabri.

Napadali su brzo, za razliku od zapadnih vitezova.

Imali su male konje i nisu nosili mnogo naoru�anja.

Znala�ki su odapinjali strele dok su jahali velikom brzinom.

Ta briljantna nova taktika desetkovala je Bohemondovu

prethodnicu od 20000 ljudi. Ali, strelci na konjima

nisu bili jedino iznenadjenje koje su Turci spremali...

Turci su nas opkolili sa svih strana, gadjaju�i nas

strelicama i kopljima i odapinju�i strele

sa neverovatne razdaljine.

Nije bilo jasno kako su Turci napadali sa tolike daljine.

Ali, doktor Taef Al Azari je, u jednom starom tekstu iz tog vremena

otkrio ne�to �to bi moglo da re�i tu tajnu.

To je bila "naukia".

Naukia je bio bataljon u okviru turskih strelaca.

Ti vojnici bi legli na ledja i nogama bi natezali ogromne lukove.

Tako su mogli da odapnu strelu nekoliko stotina metara.

Ponekad nailazimo na izvore koji govore da bi samo

zbog broja odapetih strela, na par trenutaka nestalo sun�eve svetlosti.

Bohemond je ve� izgubio stotine ljudi, i sada su se Turci

spremali da ih sve pobiju. O�ajni�ki je naredio

svojim ljudima da dr�e linije oko logora.

Ali, iz doline je pristizala pomo�.

Veliki deo armije koje su vodili znameniti i sjajni vojvoda Godfrid,

njegov brat Boldvin, i ostali ratnici posve�eni Bogu,

brzo je napredovao, pristi�u�i u pomo� svojoj bra�i.

Uz Godfridovu i Boldvinovu vojsku koja je ulazila u dolinu,

snage krsta�a su brzo porasle na preko 50000 ljudi.

Turci su se na�li izmedju �eki�a i nakovnja.

Nisu hteli da se suo�e sa takvom situacijom, pa su pobegli.

Veoma razumna odluka.

Sama veli�ina krsta�ke vojske porazila je Turke.

Ali, mora se re�i da su se Turci borili briljantno.

"Ko bi ikada tako hvalio Turke", rekao je jedan krsta�,

"koji su bili tako dobri vojnici, koji bi, da su hri��ani,

bili jednaki nama".

Krsta�i su poverovali da su nepobedivi.

Jedan je pisao svojoj �eni da bi trebalo da stignu

pred kapije Jerusalima za 5 nedelja.

Ne bi mogli biti vi�e u krivu.

Ali za ne�to vi�e od mesec dana, poginu�e jo� na stotine krsta�a,

a oni �e i dalje da budu mnogo kilometara daleko od Svetog grada.

A tek tada �e da se dese najgori u�asi prvog krsta�kog rata.

Krsta�i su uspe�no porazili tursku vojsku Kilid� Arslana kod Dorileja,

ali su se njihove vodje pla�ile jo� jedne zasede.

Umesto da prate najkra�i put u Svetu zemlju, odlu�ili su se za

zaobilazniji put koji je celu povorku vodio preko planina Anti-Taurus.

Nekoliko godina kasnije, jedan mladi vitez

se prise�ao opasnog putovanja...

Po�eli smo da prelazimo preko proklete planine koja je bila toliko

visoka i strma da se nijedan od na�ih vojnika nije usudjivao

da pretekne drugog na putu. Konji su padali sa litice

i jedna teretna �ivotinja vukla je drugu nadole.

Primorani da putuju jedan po jedan,

trebalo im je tri nedelje da predju planine.

A najgore je tek bilo na pomolu. Ve� iscrpljeni, oni su se spustili

na bezvodnu ravnicu Pisidije, po vru�ini od 40 celzijusa.

Zemlja je bila napu�tena, bezvodna i nenaseljena.

Mnogo smo trpeli od gladi i �edji, a nismo na�li ni�ta za jelo.

Vi�e od petsto mu�karaca i �ena umrlo je tada,

padaju�i od iscrpljenosti.

Najozbiljnije od svega, verni pastuvi,

sadruzi u borbi od kojih je zavisila bezbednost njihovih gospodara,

umesto da prkosno ja�u i pokazuju zube,

vukli su se kao obi�ne tovarne �ivotinje.

Posle vi�e meseci te�kog zaobilaznog putovanja,

jedna ugledna li�nost je stradala - Godehilda,

�ena jednog od zapovednika pohoda, Balduina, grofa Bulonja.

Godehilda je bila veoma bogata �ena. Imala je imanja i sredstva

u koja je Balduin kao njen suprug imao pristup.

Posle njene smrti, se vratilo njenoj porodici

i ostalo je njenim srodnicima. Njena smrt zna�ila je da vi�e nije bilo

mogu�nosti da on bude bogata� kad se vrati ku�i.

To je promenilo njegove poglede. Balduin je sada bio u potrazi

za novim zemljama, teritorijom i svojim bogatstvom.

Svega dan posle njene smrti,

pohlepa i boga�enje postali su njegova politika.

Hroni�ari ne spominju Balduinovu tugu, ve� samo da je on uzeo

par stotina vitezova i napustio glavninu vojske otisnuv�i se

na samostalnu misiju. Ako je trebalo da nadoknadi �eninu smrt,

najlak�i put je bio da zauzme grad za sebe.

Stotinu pedeset kilometara na istok le�ala je savr�ena meta - Edesa.

Edesa je bogati grad.

Ona ima samostalne prihode kroz izradjevine od metala.