All language subtitles for Crusades Crescent and the Cross (2005) DVDRIP fps 29.97_part2.Croata

Hiljadama godina Svetom zemljom
i Bliskim istokom tekla je krv.

Ovde su o�iljci bitke vodjene
izmedju tri velike svetske religije

urezani u zemlju. Medjutim,
najdublje rane napravio je rat

izmedju hri��ana i muslimana
koji je otpo�eo krajem 11. veka

i bio vodjen dve stotine godina.

Ulog je mali komad zemlje dug
nekoliko stotina kilometara,

ali sa najve�om
nagradom - Jerusalimom.

Ovaj sveti rat je pre�ao u legendu,

ali je bilo i onih koji
su ga videli svojim o�ima.

Veliki hroni�ari iz dva razli�ita
sveta, hri��anskog i muslimanskog,

pisali su o velikim
podvizima, bitkama i ratnicima,

o ljudima koji su polo�ili
�ivot za svoga Gospoda.

To je bio sudar dve velike vere -
sukob izmedju polumeseca i krsta.

To su bili krsta�ki ratovi.

Godine 1096. uz veliku pompu,
vi�e od 60.000 hri��anskih ratnika

otisnulo se iz Evrope
u Prvi krsta�ki rat.

Njihov cilj je bio Jerusalim.

Vi�e od 400 godina sveti grad je
bio pod muslimanskom kontrolom.

Krsta�i su se zakleli da �e
ga povratiti u Hristovo ime

Za hri��ane Jerusalim je bio toliko
zna�ajan zato �to je Isus ovde

umro na krstu i vakrsnuo iz
mrtvih. Dakle, najva�niji trenutak

u istoriji spasenja dogodio se ovde.

Stoga je Jerusalim za
hri��ane sredi�te sveta.

Hri��anska vojska se probijala
putem dugim 4500 km preko stra�nih

predela Bliskog istoka u nizu
epskih okr�aja sa snagama islama.

Posle tri godine ovaj Prvi krsta�ki
rat stigao je do zidina Jerusalima.

Na�av�i se unutra,
nisu po�tedeli nikog.

Procenjuje se da je trideset
hiljada ljudi poklano

kada je Jerusalim pao -
muslimana, Jevreja, �ak i hri��ana.

No, dok su krsta�i u�ivali u
pobedi, polako, ali sigurno,

muslimani su se spremali
da uzvrate udarac.

Na kraju se islamski gnev ustremio
na mladu hri��ansku kraljevinu,

na �elu sa jednim vodjom - Saladinom

i uz jedan borbeni pokli� - d�ihad.

Krsta�ki ratovi: Polumesec i Krst
Drugi krsta�ki pohod

Kada je Jerusalim zauzet
tokom Prvog krsta�kog rata,

ubijanja su bila stravi�na.
Jevreji koji su se sakupili

u Solomonovom hramu bili su
spaljeni, obe�anja data muslimanima

da �e njihovim �enama i deci
biti dozvoljeno da izadju napolje,

poga�ena su bez kazne.

U o�ima muslimana, dve najve�e
svetinje bile su oskrnavljene.

Krsta�i su vezivali svoje konje za
d�amiju Al-Aksa i Kupolu na steni

gde se Muhamed navodno uzneo u nebo.

Pocepali su islamske simbole da bi
osve�tali crkvu na mestu d�amije.

U srcu Jerusalima, novo
sjajno raspe�e se razmetalo

pred muslimanima pokazuju�i
im da je grad sada hri��anski.

Bili su zapanjeni i �okirani
nasiljem, brutalno��u i ubistvima

koja su im naneta. Ono �to ih
je u�asnulo jo� vi�e bilo je

�to je to u�injeno u ime hri��anstva.

Dve stotine kilometara na
severoistok, u gradu Damasku,

hiljade muslimana se
sakupilo u d�amiji Omejada

da bi oplakalo gubitak Jerusalima.

Zamislite prizor ovde kada
su iz Jerusalima stigle vesti

narodu Damaska da je grad
zauzet. Ne samo zauzet,

ve� da su i Muslimani i
onda�nji hri��ani i Sirijci

pobijeni u hiljadama. Svaki �o�ak
je bio pun ljudi i vojnika koji su

skidali turbane, jecali, plakali
i raspravljali �ta �e biti dalje.

lako je volja naroda da ustanu
protiv hri��anskih napada�a

bila sna�na, 1099. godine
muslimanski svet nije bio u stanju

da pokrene protivnapad. Najslavnijem
islamskom hroni�aru toga doba,

Ibn al Atiru, razlog je bio jasan

- njihove vodje bile
su beznade�no podeljene.

Dok su hri��ani osvajali
i naseljavali na�e zemlje,

vladari i vojske islama
borili su se medju sobom.

To je izazvalo veliku neslogu
i razjedinjenost medju ljudima

i oslabilo njihovu snagu za borbu
protiv hri��anskog neprijatelja.

lako je islamska kultura bila
veli�anstvena i veliki napredak

bio postignut u prirodnim
naukama i matematici,

islamske politi�ke institucije nisu
uspele da stvore stabilno dru�tvo.

Radjali su se sna�ni lokalni vladari

i ono �to bismo opisali
kao gradovi-dr�ave.

Jo� od Muhamedove smrti,
islamski svet je bio podeljen

na dve sukobljene doktrine -
sunitsku u Bagdadu i Alepu i �iitsku,

koja je bila na vlasti u Kairu.

Da bi porazili hri��ane, bio
im je potreban jedan vodja

koji bi ujedinio snagu
muslimana pod barjakom rata.

To je bio najve�i strah krsta�a
- veliki muslimanski protivnapad.

Viljem Tirski je bio nau�nik i
hri��anski nadbiskup �ije su hronike

postale najva�niji izvor za �ivot
krsta�a. Kao revnosni hri��anin,

on se prise�ao kako su muslimani,
odnosno Saraceni kako ih je on zvao,

zapo�eli gerilsku borbu protiv
mlade Jerusalimske kraljevine.

Ceo predeo oko grada naseljavali
su neverni�ki Saraceni

koji su bili okrutni
neprijatelji na�eg naroda.

�ak i unutar gradskih
zidina te�ko da je bilo mesta

gde se neko mogao
odmoriti sa sigurno��u.

Oni su u kraljevini
pro�irili takvo stanje straha

da se niko nije usudjivao
da izadje van utvrdjenja.

Da bi pre�iveli u ovom
neprijateljskom okru�enju, hri��ani

koji su ostali posle Prvog
krsta�kog rata morali su da obezbede

svoju kontrolu nad novom kraljevinom.

Posle zauzimanja Jerusalima,
mnogi krsta�i su se vratili ku�ama.

Svega 200 do 300 vitezova je ostalo.

Jerusalim je morao
izgledati kao prazno mesto.

Mislim, fizi�ki on
je ba� veliki grad.

Ono �to su krsta�i morali da urade
bilo je da poku�aju i oslone se

na to, da ga u�vrste i dovedu jo�
ljudi - to je bila klju�na stvar.

Rimokatoli�ka crkva je pozivala
evropske porodice da dodju

i nasele se u Jerusalimu. Domovi
muslimana, isto�nih hri��ana

i Jevreja su zaplenjeni
za nove prido�lice.

I�lo se �irom zapadne Evrope
propagiraju�i ovu ideju.

Gotovo kao kada je Amerikancima
bilo na primer govoreno

...Idite na zapad", tako je i
ovo bilo... Idi na istok mladi�u. "

Dobili biste dobro
imanje, olak�ice od poreza

i ve� imate utisak avanture. Druga
stvar naravno je da biste �iveli

u Hristovoj o�evini i to
je takodje dodatni podstrek.

Svi verni Hristu bili su skloni
da odu na mesto gde su �iveo Isus,

njegova majka Marija
i apostoli. Takodje,

po�to hri��anstvo
ima jevrejske korene,

na mesto gde su �iveli
starozavetni proroci.

Kao posledica Prvog krsta�kog
rata, Jerusalim je procvetao

u naprednu duhovnu metropolu sa
oko trideset hiljada stanovnika.

To je bila otprilike veli�ina
srednjovekovnog Pariza.

Posle Prvog krsta�kog rata
imamo niz klinova zabijenih

u �tof Svete zemlje - to
su bila krsta�ka upori�ta.

Ona su morala da budu povezana,
da spoje gradove koje su osvojili

i da u�vrste teritoriju.

Evropljani su napravili
nove farme, sela i zamkove

oko osvojenih gradova. Stvorili su
�etiri nove mo�ne krsta�ke dr�ave

- Edesu, Antiohiju, Tripoli
i Jerusalimsku kraljevinu.

Sada, kad je sveti grad postao
hri��anski, hodo�asnici iz Evrope

su pohrlili u Jerusalim.

Svake godine hiljade njih se
skupljalo, odlu�ni da hodaju

Hristovim stopama i iska�u
po�tovanje svetim mestima.

Kao i dana�njim turistima, bila su
im potrebna uputstva o hrani, pi�u,

preno�i�tima, zdravstvenoj za�titi.
Takodje im je bio potreban vodi�.

Glavna atrakcija u ovom
turisti�kom vodi�u 12. veka bila je

crkva Svetog groba. Nju su krsta�i
ponovo podigli da bi u njoj �uvali

glavne relikvije pod jednim krovom.

To je bio duhovni turisti�ki kompleks
za hiljade posetilaca vernika.

Vodi� je takodje sadr�avao neophodnu
destinaciju za svakog putnika

prodavnicu suvenira.

Zdravo, �eleo bih da
kupim neke suvenire.

Da, izvolite �ta �elite?

Najvi�e me zanima sveta vodica.
Mo�ete li mi re�i ne�to vi�e o tome?

Da, imamo svetu vodicu, sveto
ulje, sveti tamjan, svetu zemlju.

Odakle dolazi vodica? Iz reke Jordan.

Naravno.

Blagoslovena je u crkvi
Svetog groba. U redu.

Da li �elite ne�to drugo?
Brojanice, sveto ulje, svetu zemlju

da ide sa svetom vodicom?
Mislim da ne. To je dovoljno.

Sveta vodica je ono po
�ta sam zaista do�ao.

U redu. Dobro. Hvala vam.
Hvala i vama. Hvala gospodine.

Na ulicama Jerusalima, hodo�asnici
su pored suvenira nalazili

i egzoti�nu kuhinju Bliskog istoka.

Hodo�asnici su morali da jedu, a
ovo je poznata ulica lo�eg kuvanja.

Srednjovekovna brza hrana. Sada,
veoma je mogu�e da �ete se razboleti

i da �e vam biti potrebna pomo�.
Pogledajmo u vodi� da bi videli

�ta tamo pi�e o tome:

Pored Svetog groba je
bolnica u kojoj se nalazi

veliko mno�tvo bolesnika. Ukupan
njihov broj je u vreme kada sam

bio tamo iznosio 2000.
Izmedju dana i no�i

ne�to preko 50 le�eva je izne�eno,
ali su stalno novi ljudi primani.

Po zauzimanju grada, krsta�i su
preuzeli bolnicu Svetog Jovana.

Ovde bi o hri��anskim hodo�asnicima
koji bi se razboleli brinuli

ljudi koji su se zavetovali na
�ednost, siroma�tvo i pokornost.

Poznati kao Hospitalci, tj.
Jovanovci oni su uskoro preuzeli

vojnu ulogu da bi obezbedili
siguran prolaz hiljadama hodo�asnika

iz i u Svetu zemlju.

Du� puta su bande razbojnika
koje �ekaju da bi vas zasko�ili.

Toliko ih je bilo da je jedan
hodo�asnik po�etkom 12. veka

u izve�taju o svom putovanju zapisao
da je put od Jafe do Jerusalima

bio razbacan kostima
mrtvih hodo�asnika i da,

ukoliko ste sa hodo�asnicima, a
jedan od va�ih prijatelja je ubijen,

ne zastajte da ga sahranite, jer �e
grob koji ste iskopali postati va�.

Da bi ponudio jo� ve�u
za�titu hodo�asnicima,

osnovan je jo� jedan sveti red.

Spajaju�i mona�ki na�in
�ivota i no�enje oru�ja,

ovo bratstvo je verovalo
da je borba protiv nevernika

istovremeno �in
milosrdja i put spasenja.

Oni su postali poznati kao
vitezovi Templari, tj. Hramovnici,

uzimaju�i ime prema sedi�tu na
drevnom polo�aju Solomonovog hrama.

Oba vojni�ka reda su ubrzo za
muslimane postala najstra�nija

i najgrdnija znamenja
krsta�ke okupacije.

Oba reda su postali veoma
mo�ni i kao mona�ki redovi

i kao politi�ka snaga
u krsta�kim dr�avama.

Bili su u stanju da to postignu
zato �to su i Hospitalci i Templari

razvili vojnu snagu. Oni su
postali elita borbenih trupa

krsta�kih dr�ava i bili su
neophodni za opstanak ovog poretka.

Da bi poduprli odbranu svoje nove
kraljevine, Templari i Hospitalci

su nadgledali izgradnju lanca
zamaka. Najveli�anstveniji je bio

Krak de �evalije u Siriji.
Pravi simboli vlasti, zamkovi su

objavljivali muslimanima da
hri��ani nameravaju da ostanu ovde.

Muslimani su, medjutim, sanjali
o uzvra�anju udarca krsta�ima

i vra�anju Jerusalima
pod okrilje svoje vere.

Stara arapska re� ponovo je izgovorena.

Re� za borbu - d�ihad!

Po�etkom 12. veka ljudi iz
islamskog sveta po�eli su da govore

o dizanju pod barjakom d�ihada
protiv krsta�ke okupacije.

D�ihad je klju�ni element u
arsenalu islamske ideologije.

Pojam d�ihada datira od vremena
proroka Muhameda i 7. veka,

tako da je on sastavni deo
islamske vere. On nije ne�to

�to je izmi�ljeno kao suprotnost
krsta�kom pohodu. On je ve� tu

i skinut je sa police da bi
se upotrebio protiv krsta�a.

Tur�in Imad al Din Zengi bio je
vladar Mosula u dana�njem Iraku.

Inteligentan i nemilosrdan, on je
nameravao da pro�iri svoje carstvo.

Postao je prvi vodja koji je pokrenuo
uspe�an d�ihad protiv prezrenih

hri��anskih napada�a. Njemu je
najva�nije bilo da ih porazi i istera

iz muslimanske unutra�njosti. Da
bi to u�inio, morao je da ujedini

Siriju pod svojim vodjstvom.

Mo�na citadela Alepo je jedan
od najstarijih utvrdjenih

islamskih gradova na svetu.
Vitezovi Prvog krsta�kog rata

se nikada nisu usudili da ga napadnu.

Poput najve�eg dela muslimanskog
sveta u to vreme, Alepo je bio

nezavisna grad-dr�ava
sa svojim vladarom.

Zengi je na ovu tvrdjavu gledao
kao na svoje novo upori�te,

odsko�nu dasku za slamanje krsta�a.
Sa svojom sve ja�om vojnom mo�i,

on je ponudio da za�titi Alepo od
hri��ana. Sporazum je bio postignut

1128. godine i Zengi je
preuzeo kontrolu nad gradom.

Sa Mosulom i Alepom, on je
sada vladao severnom Sirijom.

Pre nego �to je do�ao na
vlast, nismo imali nikoga

ko bi nametnuo pravdu, a prisustvo
hri��ana u na�oj zemlji je od nje

napravilo pusto�. On je
u�inio da ona ponovo procveta.

Zengiju je trebalo gotovo
dvadeset godina ogor�ene borbe

sa drugim muslimanima da
kona�no ujedini severnu Siriju.

Njegov li�ni sekretar ga je opisao
kao lava, poput nekakve vrste

svirepe divlje ma�ke. Mislim da su
re�i koje je upotrebio da ga opi�e

bile... nesre�a koja besni"... Zengi
je pripadao onoj, sre�om manjini,

ljudske rase koja je u�ivala da
nanosi bol drugim ljudskim bi�ima.

Sama njegova vojska ga je,
ka�u, pratila sa strahom,

jer ako bi im rekao da ne gaze useve
tokom mar�a i neko bi to u�inio,

on bi dao da ga obese.

Do 1144. Zengi je kona�no bio spreman

da se brutalno obru�i na hri��ane.
180 km od njegove baze u Alepu

nalazila se jedna od
krsta�kih dr�ava, Edesa.

Zengi je upravo saznao da mu se

ukazala odli�na prilika
da osvoji grad.

Zengi je oduvek �udeo za Edesom,
tra�io je mogu�nost da ostvari

svoje �elje i zauzme je. �im je
�uo da je grof Edese van grada,

�inilo mu se da je to
znak od Boga da krene.

Gotovo pola veka posle
osnivanja krsta�kih dr�ava,

muslimani su kona�no bili spremni
da na�ine prvi protivnapad.

Zengi je opseo grad sa
vojskom od 30.000 ljudi.

Nekoliko krsta�kih vitezova
koji su ostali da �tite Edesu

bili su iznenadjeni i povukli
su se unutar gradskih zidina.

Za muslimane je ovo bilo dugo
o�ekivano pokazivanje snage.

Veliki arapski hroni�ar Ibn
al Atir je u�ivao u tome:

Udarali su u zidove
neprestano. Ni�ta nije prekidalo

njihovu nemilosrdnu borbu.
Njegovi vojnici su bili brojni

kao zvezde na nebu. Polja
oko grada su ih bila puna.

Ka�u da se ni ptice nisu
usudjivale da lete blizu,

koliko je potpuno bilo uni�tenje
koje su nanosili i koliko je

na oprezu bila njihova budnost.

Utvrdjenja su bila toliko jaka
da je jedini na�in da se udje

unutar Edese bio da se sru�e
njene zidine. Zengi je doveo

iskusne rudare koji su
ta�no znali kako da napadnu

temelje gradskih utvrdjenja.

Penjati se preko zidina je te�ko,
prosto zato �to �e vas ustreliti,

ali je ispod grada postojao
prirodni sistem pe�ina.

Njegovi ljudi su upali u pe�ine i
po�eli da uru�avaju njihove temelje.

Hri��anski naseljenici u
gradu su o�ajni�ki poku�ali

da zauzmu muslimanske tunele.
Imali su medjutim slabe �anse protiv

Zengijeve velike vojske. Njegovi
odredi su zapalili drvene grede

koje su podupirale iskopine.
�im su oni pobegli odatle,

zidine iznad njih su se sru�ile.

Iskopavanje tunela se
pokazalo vrlo korisnim

i Zengijeve snage su
ubrzo provalile u grad.

Hrle�i preko prolaza u zidinama,
muslimani su u�li u grad

i zapo�eli pokolj
hri��anskih �itelja.

Hiljade mu�karaca,
�ena i dece je pobijeno.

Viljem Tirski je zabele�io
u�as hri��ana koji su be�ali

u sigurnost citadele,
kule u srcu grada.

Obazriviji gradjani su pobegli u
citadelu da bi mogli da sa�uvaju

makar �ivote, iako za kratko
vreme. Na kapiji je bilo toliko

mno�tvo ljudi koji su nastojali da
udju da su se zbog pritiska gomile

mnogi ugu�ili i nesre�no umrli.

Edesa je sada ponovo bila
u muslimanskim rukama,

a Zengi je postao heroj islamskog
sveta. Prva faza d�ihada,

borbe protiv hri��anskog
carstva, bila je dobijena.

Zauzimanje Edese je bilo va�an
korak u zauzimanju Jerusalima

zato �to je stvorilo
ose�anje da mi to mo�emo.

lako je Zengi vodio
svoje ljude u pobedu,

i dalje su ga se vi�e pla�ili
nego �to su mu se divili.

Njegova okrutnost
dovela ga je do propasti.

Zengi je rekao je jednom od robova
da �e slede�eg jutra biti ubijen

zato �to mu je naneo
neku manju uvredu.

Rob, smatraju�i da
mu je �ivot ve� gotov,

re�io je da povede
Zengija sa sobom iste no�i.

Dok je mo�ni Zengi dremao
usred svoje ponosite vojske,

okru�en svojim pratiocima
sa ma�evima, poginuo je.

Ni bogatstvo, ni mo�
mu nisu bili od koristi.

Dve godine posle osvajanja Edese,
Zengi je u dobi od 59. godina

ubijen u svom krevetu. Nade islamskog
sveta mogle su umreti sa njim.

Ipak postojao je jo� neko
spreman da se suo�i sa izazovom

- njegov rodjeni sin
Nur al Din. On se pokazao

kao potpuno druga�iji
vodja od svog oca.

Nur al Din je bio sin okrutnog
turskog ratnog vodje Zengija.

On je bio spreman da
nastavi o�evu bitku.

Krenuo je da ujedini islamski
svet i povrati Jerusalim za islam.

Nur al Din je bio veoma pobo�an
�ovek. Znate, nije mnogo voleo igru,

nije voleo na�in �ivota kalifa
iz Bagdada sa svom rasko�i,

slavom, igra�icama i vinom.
Rekao je da je jedan od razloga

za�to smo pretrpeli poraze bio
taj �to smo kao ljudi postali

isuvi�e popustljivi. Bio je veoma
po�tovan, zato �to nikad nije

zloupotrebio svoju vlast i mo�.

Hri��ani su u dolasku novog
vodje videli ozbiljnu pretnju

krsta�kim kraljevinama. Njegova
poruka bila je prosta i direktna

..."Jedinstvo i d�ihad!"

Nur al Dinovo gledi�te
bilo je veoma jasno.

Na�e zemlje su zauzeli varvari
i mi moramo da ih oslobodimo.

Jedini na�in da ih oslobodimo
bilo je da kao �to su oni poveli

sveti rat protiv nas, tako i mi
povedemo sveti rat protiv njih.

U Evropi su vesti o padu Edese
do�le do pape. Prvog decembra 1145.

papa Evgenije llI se osetio
obaveznim da preduzme drasti�ne mere.

Pozvao je na Drugi krsta�ki rat.

Drugi krsta�ki rat je bio
izuzetno ambiciozni poduhvat.

Postojale su namere da se granice
hri��anstva pro�ire u svim pravcima.

Hri��ani su bili u to
vreme veoma sigurni u sebe.

Na ovo su gledali kao na
ponavljanje Prvog krsta�kog rata.

Mnogo propovedi nagla�avalo
je ideju da novi krsta�i treba

da se uzdignu do dela svojih o�eva.

Pozivu na oru�je odgovorio je
jedan od najmo�nijih ljudi u Evropi

- francuski kralj Luj Vll i njegova
kraljica, Alijenora od Akvitanije.

Prvi krsta�ki rat vodili su
plemi�i i grofovi, a sad je

kralj Francuske Luj Vll uzeo krst.

Ovo je bio prili�no radikalan potez.

Ideja da kralj napusti svoje
zemlje na dve ili tri godine,

uz mogu�nost da pogine od
otprilike jedan prema tri,

veoma je opasna stvar.

Kralj Luj je bio duboko religiozan
i odlu�an da ispo�tuje tekovine

prvih krsta�a tako
�to bi oslobodio Edesu

i onda pro�irio
hri��anske kraljevine.

Bio je, medjutim, �ovek
sa malim vojnom iskustvom

i nije bio rodjeni vodja.

Maja 1147. krenuo je na
Drugi krsta�ki rat

vode�i vojsku od preko 30.000 ljudi.

Jezgro njegove borbene sile �inilo je
300 vitezova Templara.

Lujevoj krsta�koj vojsci
je trebalo gotovo pet meseci

da predje Evropu, od
Francuske do Male Azije.

Put ih je vodio kroz ovaj
neravni pejza� sredi�nje Turske,

du� ovog jo� uvek
sa�uvanog rimskog druma.

Logisti�ki problemi Drugog krsta�kog
rata su bili veoma zastra�uju�i,

jer su odlu�ili da idu
dublje kopnom, preko planina

jugoisto�ne Anadolije,
preko ovakvog terena, zimi.

To je veoma lo�e doba
godine za pokrete.

Veoma je malo hrane u selima.
Znamo da su gotovo u potpunosti

zavisili od onoga �to su mogli
da ponesu. Mnogi od puteva

su i�li kroz visoke planine
poput ovih u pozadini,

sa uzanim platoima sa
kojih su �ivotinje padale,

dok su ljudi o�ajni�ki
poku�avali da zadr�e hranu.

Logisti�ki problemi
nisu bili jedini izazov

sa kojim su se krsta�i suo�ili.
Put ih je vodio kroz turske zemlje

gde su bili u stalnom strahu od
napada lokalnih muslimanskih snaga.

Morate imati na umu da,
iako je ovo planinski teren,

ima puno otvorenog prostora.
Ovde iznad su bili Turci,

spremni da sko�e na
bilo koji znak slabosti.

Snaga vojske le�ala je u njenoj
kompaktnoj, zbijenoj, formaciji.

Ve� je nastupila zima.
Surovo vreme dovelo je do toga

da se krsta�ka kolona
ra�trka du� puta napredovanja.

Te�ko naoru�ana prethodnica
postala je odse�ena od glavnine,

a spora teretna kola na
�elu sa Lujem i Alijenorom

ostala su pozadi i izlo�ena. To je
bila prilika koju su Turci �ekali.

Hri��anski istori�ar
Viljem Tirski protuma�io je

ono �to je usledilo kao Bo�ju kaznu.

U borbenom poretku stu�tili
su se na na�e snage.

Borba se vodila na blizini,
ma�evima i donela je hri��anima

smrt i uni�tenje. Kao kazna za
na�e grehe, nevernik je pobedio.

Na�a vojska se svela
na nekolicinu ljudi.

Tog dana, slavna reputacija
Franaka je izgubljena.

Luj i Alijenora su pobegli,
ali je hiljade krsta�a pobijeno.

Da bi povratio
disciplinu, poni�eni Luj

je predao zapovedni�tvo
mar�a Templarima.

Skrhana krsta�ka vojska se
odvukla do svog uto�i�ta Antiohije,

grada zauzetog u Prvom krsta�kom
ratu. Ovde je, suo�en sa snagom

smanjenom na 20.000 ljudi, nasuprot
Nur al Dinovoj rastu�oj mo�i,

Luj napustio ratovanje za povra�aj
Edese na severu i umesto toga

okrenuo se na jug ka Damasku,
gradu mnogo bli�em Jerusalimu.

Nur al Din je takodje imao planove

sa ovim nezavisnim
muslimanskim gradom.

Pitanje je bilo
ko �e ga zauzeti prvi?

Luj je 1148. na�inio prvi potez.

Napad na Damask mo�e
izgledati kao preventivni napad

protiv Nur al Dina. On je vladao
Alepom, a ako bi jo� zauzeo

Damask na jugu, to bi bilo
prvi put da jedan musliman vlada

u oba ova klju�na grada. Celim
isto�nim krilom krsta�kih dr�ava

vladao bi jedan �ovek, sa
rastu�om mo�i i bogatstvom

i bio bi veoma velika pretnja.

lako je u pro�losti Damask
bio saveznik krsta�a,

nedavno je postao neprijateljski.

�itelji Damaska su bili prestravljeni
jer niko ranije nije do�ao

tako blizu gradskih zidina. Oni su
prosto kao i bilo koji drugi ljudi

nastojali da odbrane svoje
domove, svoje porodice,

svoja stani�ta i svoju imovinu.

Gradjani Damaska su mogli da
pozovu vladara Alepa Nur al Dina

da ih spase, ali to bi zna�ilo
odricanje od nezavisnosti.

Bili su odlu�ni da grad brane sami.

Oni su stvarno branili
islam protiv krsta�a,

protiv vojske Franaka. Stvarno
su gledali da umru i da odu u raj,

u skladu sa svojim verovanjima.

Ako je postojao �ovek koji je
bio otelotvorenje duha prkosa,

to je bio 71-godi�nji
advokat Al Findalavi.

Njegova pri�a postala
je deo folklora Damaska.

Pripoveda�i je i danas
pri�aju po gradskim kafanama.

Krsta�i su u svojim zlobnim srcima
verovali da mogu da zauzmu Damask.

50.000 pe�aka i konjanika
krenulo je na grad

i muslimani su ih izazvali na borbu.

U vo�njaku kraj
zidova po�ela je bitka.

Al Findalavi je nastavio da se
hrabro bori i odbijao je da se povu�e

pokoravaju�i se svemo�nom Gospodu.

Avaj, poginuo je u borbi
kao mu�enik za veru.

Bitka je danima besnela
u vo�njacima oko grada.

Hiljade muslimanskih
branilaca su ubijeni.

Ponosni na svoju
nezavisnost, gradjani Damaska

su sada imali malo izbora. Poslali
su poruku Nur al Dinu mole�i ga

da po�alje svoju vojsku. To su
bile vesti koje je Nur al Din �ekao.

Luj je bio suo�en sa klju�nim
izborom: da li da ostane i da se bori

protiv oja�anog neprijatelja
ili da se povu�e?

Ako bi se povukli od Damaska
ose�ali bi se posramljenim.

Ako ostanu da se bore
mogli bi pretrpeti poraz.

Ono �to su u�inili
bilo je najgore mogu�e.

Premestili su opsadu sa
jedne strane grada na drugu

i onda odlu�ili da se
u svakom slu�aju povuku.

Bila je to vojni�ka nesposobnost.

Luj se vratio ku�i u
Evropu posramljen i pora�en.

Posle toliko nada, tro�kova i
patnji njegov Drugi krsta�ki rat

se nesre�no zavr�io. Ne samo
da je okrenuo ledja hri��anskoj

Jerusalimskoj kraljevini, ve�
je oja�ao i re�enost muslimana.

Za hri��ane, posledice
su bile porazne.

Napustili su opsadu i vratili
se ku�i. Kao posledica,

manje ljudi je preduzimalo
hodo�a��a posle toga.

Od tog dana za Latine na
istoku prilike su postale gore.

Kada je Drugi krsta�ki pohod
propao, muslimanski svet je do�iveo

veliko olak�anje. Njihov Bog ih je
blagoslovio ovom bo�anskom pobedom.

Uz to, bili su veoma
samopouzdani. Mislim, zadnji put

kada su krsta�i do�li u velikom
broju u Prvom krsta�kom ratu,

porazili su muslimane. Kraljevi
su sada do�li iz zapadne Evrope

i nisu uspeli. To je zna�ilo
da zapadnjaci nisu nepobedivi.

Muslimani su mogli da uspeju i
mo�da na kraju isteraju krsta�e.

Neuspeh Drugog krsta�kog rata je
bilo upravo ono �to je Nur al Dinu

trebalo da bi dobio Damask.
Kroz zastra�ivanje i obe�anja

on je nastojao da ih pridobije
za sebe. Propovedao je

da samo jedinstveni mogu imati snage
da nadja�aju sve krsta�ke dr�ave.

�itelji Damaska su
se kona�no pokorili

njegovim nepopustljivim nastojanjima.

Aprila 1154. godine,
pozvali su ga da udje u grad.

Ljudi su se radovali nadi u
bolja vremena. Bogati i siroma�ni,

seljaci i zanatlije molili
su se za emirov dug �ivot

i njegovu pobedu nad hri��anima.

Bacali su pirina�, bukete, cve�e,
vikali su glasno, pozdravljali ga

i hvalili njegovu hrabrost.
Bili su stvarno veoma sre�ni.

Nur al Din je bio prvi koji
je poku�ao da pru�i Arapima

ose�anje da smo jedinstveni
narod i da ako se udru�imo,

onda to zaista i mo�emo.

Po prvi put, dva bogata i
mo�na grada muslimanske Sirije

bili su ujedinjeni pod istim
vladarem, pod �ovekom usredsredjenim

na d�ihad �iji je cilj bio da
se jednog dana krsta�i isteraju.

Celo isto�no krilo
krsta�ke kraljevine

bilo je sada pod Nur al Dinovom

kontrolom. On je zatezao om�u i
sada zapo�eo poslednju fazu svog

velikog plana - opkoljavanje
hri��ana u potpunosti tako �to bi

preuzeo vlast nad bogatom i
mo�nom zemljom na jugu, Egiptom.

Do 1160. cilj muslimana, sada
ujedinjenih pod Nur al Dinom,

bio je da okru�e krsta�ku
kraljevinu. On je ve� vladao Sirijom,

a sada je hteo da
preuzme vlast u Egiptu

i njegovoj nezavisnoj
prestonici Kairu.

Kairo je bio poput prelepe
neveste sa impotentnim mu�em

koja �eka da je neko uzme. On
je bio u potpunosti neophodan

u Nur al Dinovim o�ima,
ukoliko je bilo ikakve �anse

da se poraze krsta�i. Takodje
Nur al Din se veoma brinuo da �e,

ukoliko ga mi ne zauzmemo,
to u�initi krsta�i.

Krsta�i su �udeli za
Kairom. Egipat je bio bogata

i strate�ki va�na zemlja.
Po�etkom �ezdesetih godina 12. veka

on je le�ao na tacni. Egipat
je �eleo da ostane nezavisan.

On je bio upori�te �iitske grane
islama i bio je jednako odlu�an

da se odupre Nur al Dinovim sunitskim
muslimanima, kao i hri��anima.

Medjutim, 1168. godine, krsta�i
su napravili tragi�nu gre�ku

i dali Nur al Dinu veliku prednost.

Krsta�i su po�inili brutalni
masakr �iitskih muslimana

u jednom egipatskom gradu kraj Kaira.

Da su krsta�i delali druga�ije,
oni bi velikom lako�om uzeli Kairo,

jer su gradski prvaci bili spremni
da se predaju. No, kada su �uli

za pokolje koje su krsta�i
po�inili, odlu�ili su se na otpor.

Egip�anima nije ostao drugi izbor
do da se obrate Nur al Dinu za pomo�.

Nur al Din je bio
veoma �eljan da pomogne.

Poslao je svog najtalentovanijeg
i najambicioznijeg mladog generala

da pomogne Egip�anima da odbrane
Kairo. Njegovo ime bilo je Saladin.

Za mulimanski svet,
Saladin je legenda.

Njegovu herojsku reputaciju
je bri�ljivo osmislio

njegov bliski prijatelj
i poverenik, Baha al Din.

Baha al Din je bio veliki
Saladinov obo�avalac.

Nosim svedo�anstvo o istinitosti
pri�a o plemenitom heroju Saladinu.

Kao da je srednjovekovni
majstor za odnose s javno��u,

on je dao sjaj velikim
delima svoga gospodara.

Mogao bi se zakleti da je
od vremena kada je zapo�eo,

niti jedan srebrnjak nije potro�io
ni na �ta drugo osim na d�ihad.

Saladin je delio ambiciju svog
gospodara Nur al Dina da kontroli�e

Siriju i Egipat, kao i da istera
krsta�e. No, pod njegovim vodjstvom,

to je zna�ilo sukob
sa samim Nur al Dinom.

Prvi njegov korak je
bio da preuzme Egipat

od njegovih �iitskih vladara,
svim raspolo�ivim sredstvima.

�injenica da su neki ljudi koji
su bili na Saladinovom putu ka mo�i

umrli u pogodnom trenutku navela
je druge da vremenom pomisle

da je Saladin imao ne�to
sa tim smrtnim slu�ajevima.

To je nemogu�e dokazati. Ljudi su
umirali uznemiruju�om pravilno��u.

Do kraja 1169. svi njegovi
suparnici su bili pogodno skrajnuti.

Saladin je postao neosporni vladar
Egipta - kontroli�u�i isto toliko

teritorije koliko i
njegov mentor Nur al Din.

Nur al Din je zvao
Saladina ambicioznim.

Zasigurno, Nur al Din je �eleo da
kazni Saladina za njegovu... izdaju.

Pet godina kasnije, pre
nego �to je uspeo da ukroti

svog mladog poru�nika,
Nur al Din je umro

pod nerazja�njenim okolnostima.

Imao je 57 godina.

Saladin je po�urio iz Kaira u Nur
al Dinovo utvrdjeno upori�te Alepo,

ali je naslednik ve� bio progla�en.

Sin Nur al Dina, Al Salih,
bio je novi vladar Sirije.

Imao je samo 12 godina.

Medjutim, iako veoma mlad,
on nije bio lak protivnik

On je odbio da pusti Saladina u grad

i primorao je njegovu vojsku da
se ulogori pred kapijama Alepa.

Mladi vodja je onda preduzeo svoj
najhrabriji korak. Potra�io je

usluge jedne grupe verskih
fanatika ubica da bi uklonio svog

protivnika. Njihovo ime je ostalo
zabele�eno u istoriji - Asasini.

Ime Asasin poti�e od re�i ha�i�i,
a ha�i� je, svi znamo, marihuana.

Pri�a ka�e da je jedini na�in da se
oni nateraju da odu i ubiju nekoga

bio da ih drogiraju preko svake mere.

Asasini su pratili Saladina
sve do njegovog �atora

pred gradskim zidinama.

Pro�li su mimo njegovih
stra�ara, ubiv�i jednog od njih.

Saladin je imao sre�e da pobegne
samo sa povr�inskom ranom.

Ubistvo Saladina bio bi
ogroman udarac za celu stvar.

Kada je Asasin u�ao u njegov
�ator to mora da je izazvalo

potpunu paniku - mo�ete
je samo zamisliti.

Pro�lo je godinu dana pre
nego �to se Saladin vratio,

odlu�an u nameri da osvoji Alepo.

Ovaj put nije rizikovao. Svoje
odaje je ispunio stra�arima

i �ak ra�trkao pra�inu od
krede i pepeo oko �atora

da bi otkrio tragove.

Ipak, uprkos obezbedjenju,
Asasini su ponovo udarili

na neobi�an i uznemiruju�i na�in.

Na jastuku su ostavili
poklon, nekakve kola�e,

a sa njima prete�u poruku
upozoravaju�i Saladina da se povu�e

ili �e ga slede�i put ubiti.

Saladin je opet pobegao od Alepa.

Pro�lo je sedam godina pre nego
�to se Saladinova sre�a promenila.

Godine 1181. njegov suparnik Al
Salih, sada u dobi od 19 godina,

je umro. Poput svog oca i dede
pre njega, bio je jo� jedna �rtva

koja je stradala pod
nerazja�njenim okolnostima.

Nije mi te�ko da poverujem
da je Saladin bio nemilosrdan.

�ta je tu problem? Mislim da je
u nameri da pre�ivi na ovom svetu

on morao da bude takav. Da li
je on bio ogovoran za ubistvo

Nur al Dinovog sina, nije poznato.

Sirija i Egipat su
sada pripadali Saladinu.

Osamdeset godina muslimanske
razjedinjenosti bilo je gotovo.

On je sada opkolio krsta�ke dr�ave.
Pretio je da ih gurne u zaborav.

Mislim da mo�emo videti,
�to se krsta�a ti�e,

pravo pove�anje temperature,
pove�anje nivoa pretnje i svesti

da stvari neumitno idu
ka ozbiljnom sukobu.

Po�to je porazio i naterao

muslimanske dr�ave u savez,
Saladin je sada

poku�ao da zada nokaut udarac
hri��anima u Svetoj zemlji.

Do 1183. godine, Saladin je kona�no
bio spreman da napadne hri��ane

i polo�i pravo na Jerusalim.

Za krsta�e su ambicije najve�eg
muslimanskog vodje tog veka bile

poput nadolaze�e oluje koja je na
kraju morala da se stu�ti.

Svako ja�anje Saladinove mo�i bio
je razlog za sumnju u na�im o�ima.

On je bio �ovek mudar
u ve�u i hrabar u ratu.

Zato smo imali mnogo razloga
da se pla�imo da �e Saladin,

kada udvostru�i svoje carstvo,
krenuti protiv na�e kraljevine

sa ve�om snagom i uznemiravati
nas nasilnije nego ikad.

Dok su muslimani postigli novo
jedinstvo, hri��ani u Jerusalimu su

bili slabiji nego ikad. Njih
je vodio Balduin IV,

kralj koji je od rane
mladosti bio obogaljen bole��u.

Jednog dana se igrao i kao �to to
deca koja se igraju obi�no �ine,

po�eli su da jedan drugog bodu u
ruke. Drugi de�aci su pokazivali bol,

a Balduin nije ose�ao ni�ta.
Kako se primicao odraslom dobu,

postalo je o�igledno da pati
od stra�ne bolesti - lepre.

Te�ko je zadr�ati suze kada se
govori o ovoj velikoj nesre�i.

Dan za danom, njegovo
stanje se pogor�avalo.

Balduin je postao toliko bolestan
da je bilo jasno da ne mo�e vi�e

da vlada kraljevinom. Jeseni
1183. iz bolesni�ke postelje je

postavio svog zeta Gija
od Lizinjana za regenta.

Mnogi su mislili da je
Gi isuvi�e slab da vlada.

On je, medjutim, bio odlu�an da
doka�e svoje sposobnosti vodje

tako �to bi se uhvatio u
ko�tac sa Saladinovom snagom.

Pomagao mu je jedan saveznik
na dvoru, krvo�edni plemi�

koji je duboko mrzeo Saladina
- Rejnald od �atijona.

Rejnald je bio taj koji
je izazvao dugo �ekani rat.

�etiri decenije krsta�i su po�tovali
pravo muslimana da prolaze preko

njihove teritorije radi trgovine i
hodo�a��a izmedju Egipta i Arabije.

Medjutim, januara 1187.
Rejnald je prekr�io primirje.

On je bez povoda napao jedan bogato
natovareni muslimanski karavan.

Uzeo je plemi�e i
�ene kao zarobljenike

i oplja�kao njihovu imovinu.

On je izdajni�ki ugrabio
plen, �ivotinje i oru�je.

Sve putnike je bacio u tamnicu,
zlostavljao ih, mu�io ih.

Kada su ga podsetili na
primirje, odgovorio je

"Recite va�em Muhamedu
da vas oslobodi. "

Kada je za ovaj napad javljeno
Saladinu, on je rekao da je ubijanje

nenaoru�anih hodo�asnika
neprihvatljivo.

�ta god drugo ja uradio ili ne,
ovo je jedna glava koju moram imati.

Rejnaldov brutalni napad pru�io
je Saladinu izgovor za rat.

On je sakupio ogromnu vojsku
iz svih delova njegovog carstva.

Sa vi�e od deset hiljada konjanika
i dvadeset hiljada pe�aka,

krenuo je ka Hatinu, kraj
obala Galilejskog jezera.

Sve do trenutka stvaranja ove
vojske, na Saladina su gledali kao na

va�nog vodju, ali samo jednog
od mnogih koji se borio za sebe

da postigne ovo jedinstvo. Prva
velika prilika da poka�e �ta vojska

koju je stvorio mo�e da uradi
bila je u bici kod Hatina.

Juna 1187. snage koje je Saladin
okupio po�ele su da dolaze na

prostranu ravnicu ovde iza
mene. Mo�emo da zamislimo bujicu

muslimanskih konjanika i pe�aka koji
dolaze iz Iraka, Sirije i Egipta.

Saladin je bacio rukavicu i Gi je
morao da odgovori. On je sakupio

celu hri��ansku vojsku iz zamkova
i gradova �irom kraljevine.

Bilo je 1.300 vitezova,

uklju�uju�i Templare i
Hospitalce i 15.000 pe�aka

Dvadeset kilometara u ovom pravcu,
iza modernog naselja i preko brda,

nalazila se Seforija, baza gde
se sakupljala vojska Franaka.

Kao svoj barjak nosili su najslavniju

relikviju
- Krst Gospodnji.

Verovali su da �e ona doneti
Bo�ju za�titu i obezbediti pobedu.

Danas, mnogi rimokatolici jo�
uvek veruju u mo� relikvija.

U jednom tihom manastiru u
Jerusalimu, �uvan u zlatnom kov�egu,

le�i komad navodnog Krsta Gospodnjeg.

Ovo malo par�e drveta u obliku
krsta deo je Krsta gospodnjeg

na kome je Isus razapet.

Koliko nam je ovaj krst
dragocen, mo�ete zamisliti.

Ne treba da na relikvije
gledamo kao na magijske predmete.

Ako nas ona �titi, to je zato �to nas

�titi Bog ili njegovi sveti andjeli.

Veruju�i da je Bog na njihovoj
strani, Gi, Rejnald i hri��anska

vojska bili su spremni da
se suo�e sa Saladinom.

Tre�eg jula, Franci su krenuli
iz svog logora u Seforiji

u dobrom poretku. U po�etku
je napredovanje dobro i�lo,

ali kako je dan odmicao,
bilo je sve toplije i toplije.

Bez vode na pustinjskoj ravnici
te�ko oklopljena hri��anska vojska je

patila od ozbiljne dehidracije.

Na dnevnoj vru�ini,
Franci su se te�ko mu�ili.

Po�eli su da polako gube sklad,
poredak i kao d�inovski voz

koji usporava, i�li su jedva preko
velikog brda. Bili su na otvorenom

prostoru bez vode i bez
gotovo i�ega za jelo.

A onda su, poput oaze na vidiku,
krsta�i ugledali Galilejsko jezero.

Kona�no, prilika da utole �edj.
Saladinov biograf Baha al Din,

objasnio je kako je njegov
gospodar uhvatio hri��ane u zamku.

Hri��ani su, okru�eni pe�adijom,
poku�ali da probiju put do jezera

u nadi da �e do�i do vode, ali
je Saladin uvideo njihov cilj

i postavio je sebe i
svoju vojsku na putu.

Krsta�ka vojska poludela od
�edji bila je odse�ena od jezera.

Gi Lizinjan nije imao izbora. U
o�ajni�kom poku�aju da dodje do vode

naredio je juri� na Saladinove ljude.

O�ajni�ke napade krsta�kih vitezova
Saladinove sve�e snage su odbacile.

Muslimani su odbijali
jedan juri� za drugim.

A Saladin je imao jo�
jedan trik u rukavu.

Tokom leta ovo mesto je kao u�arena
buktinja. Neverovatno je suvo.

Saladin je upotpunio �edj krsta�a
time �to je podmetnuo vatru,

a vetar je terao dim na krsta�e
i u�inio njihova grla jo� suvljim.

Muslimanski vojnici su im
uve�avali nevolju stvaraju�i stra�nu

i stalnu buku bubnjevima,
cimbalima i pevanjem.

Izazivali su strah i slutili
zlo hri��anskoj vojsci.

Mora da je u�asno iskustvo biti
isturen na otvorenom znaju�i

da �ete narednog
dana verovatno umreti.

Ujutro 4. jula, preostali
hri��ani spremali su se

da pru�e poslednji otpor.

Pe�aci su videli "Rogove
Hatina", odnosno staru tvrdjavu

iz gvozdenog doba gde su
verovali da �e biti sigurni.

Krenuli su uz uspon ovde i
tu, u krateru bio je postavljen

crveni �ator kralja Gija Lizinjana.

Ovde u krateru mo�ete
zamisliti nezaboravne prizore.

Nekoliko stotina preostalih
konjanika koji se okre�u

i poku�avaju da se organizuju.

Hronike bele�e da je sakralni
zlatni kov�eg u kome je �uvana

dragocena relikvija
Krsta Gospodnjeg gurnut

u Gijev crveni �ator radi sigurnosti.

Dok su iscrpljeni hri��ani
padali od iznemoglosti,

muslimanska vojska je bila
spremna za poslednji juri�.

Saladin je naredio svojim odredima

da zarobe Gija,
Rejnalda i crveni �ator.

Bio sam kraj sultana
kada smo videli Franke

kako se povla�e pred muslimanskim
juri�em. Povikao sam radosno.

"Porazili smo ih!". Sultan
se okrenuo ka meni i rekao

"�uti, nismo ih potukli
sve dok �ator ne bude pao".

�im je to rekao, �ator je pao.

Relikvija Krsta
Gospodnjeg je zarobljena.

Saladinova pobeda nad
krsta�ima bila je potpuna.

Jul 1187. Bitka kod Hatina bila je gotova.

Saladin je naneo pora krsta�koj vojsci.
Kona�no se susreo licem u lice

sa svojim zakletim neprijateljem Rejnaldom.

Saladin je zbog mnogih
njegovih nedela �eleo osvetu.

Dao je naredjenja da se princ
Rejnald i Gi, kralj Franaka,

dovedu pred njega. Kralj se po�alio
na �edj, pa je sultan dao da mu

donesu �a�u bistre
vode koju je on popio

i potom je dodao Rejnaldu.

Sultan je povikao na kralja

"Ovaj bezbo�ni �ovek
nema moju dozvolu da pije

i ne�e tako spasiti svoj �ivot".

Jednom rukom je
odsekao Rejnaldu glavu.

Gi je pretpostavio da je on slede�i.

Saladin ga je vrlo
miroljubivo i blago uverio da,

kako je bukvalno rekao,
kraljevi ne ubijaju kraljeve.

Rejnald je bio zao �ovek i
zaslu�io je da bude ubijen zbog

svojih zlodela. To je bio
izuzetak, a ne pravilo.

Medjutim, nije bilo milosti
za Hospitalce i Templare,

najbolje vitezove krsta�kih dr�ava
posve�ene borbi protiv islama.

Sultan je odlu�io da ih usmrti,
da ih sve ubije bez izuzetka.

Delimi�no, u pitanju je bila
Saladinova odluka da izazove

zaprepa��enje i strah. Ovo su,
ka�ete, va�i najbolji vitezovi.

Evo - vi�e ih nema.

Bitka kod Hatina bila je katastrofa
za krsta�ke dr�ave u Svetoj zemlji.

Gi i Jerusalimska kraljevina
izgubili su skoro sve.

Gotovo svaki zamak i svaki grad
ostali su bez svojih branilaca.

Kao da su sve svoje
kockice uzeli u ruku,

bacili ih i sva bacanja bila lo�a.

Hri��anska vojska bila je uni�tena,
a jerusalimski kralj je sada

bio Saladinov zarobljenik.

Saladinov san se kona�no ostvario.

Mislim da je istina re�i da je
Hatin bio Saladinova klju�na pobeda

i da je on bio svestan da
je to istorijski trenutak

koji �e mu omogu�iti da
bude zapam�en u islamu.

Saladin je mogao da opravda sve
godine borbe da ujedini svoj narod.

On je doneo odlu�nu pobedu
koju su toliko pri�eljkivali.

Popili su �oljicu sudbine
i koplja su ih mamila.

Konjska kopita stvarala su oblake
pra�ine koja se sjedinjavala

sa nji�tanjem konja,
odsjajem izgla�anih ma�eva

koji su sevali kraj njih. Ovo
je bio te�ak dan za nevernike.

Bog je odlu�io da pobedi na�a vera.

Zarobljeni zlatni kov�eg u kome
se �uvao komad Krsta Gospodnjeg

no�en je ulicama Damaska, �to je
bila kona�na uvreda za hri��ane.

U stvari, hri��anski poraz
predskazao je dve godine ranije

njihov zvani�ni
hroni�ar Viljem Tirski.

Iscrpljen grdnim nesere�ama koje
su se tako �esto, gotovo neprestano,

de�avale u kraljevinama, odlu�io
sam da bacim pero i ostavim u ti�ini

hronike dogadjaja koje smo
po�eli da pi�emo za potomstvo.

Saladin je projurio kroz
hri��ansku Jerusalimsku kraljevinu.

Akra, Cezareja, Jafa su sve brzo
pale. Oktobra 1187. muslimanska

vojska je do�la do najve�e nagrade
od svih - Jerusalima.

Postavili su logor ispred zidina
i pripremili se da opsednu grad.

Branioci su molili za milost.
Isprva, Saladin nije nameravao

da je da hri��anima. �eleo je da
ih pobije na isti na�in na koji su

krsta�i poubijali
muslimane 1099. godine.

Unutar Jerusalima, hri��ani
su znali da nemaju �anse protiv

Saladinove opsade i
njegove mo�ne vojske.

Zato su na�li �ime da se cenjkaju.
Ako bi Saladin napao grad,

pretili su da �e
uni�titi d�amiju Al Aksa,

jedno od najsvetijih islamskih mesta.

Saladin je promislio o tome. Odlu�io
je da krene razboritijim kursom.

On �e po�tedeti hri��ane ako
plate otkup. To je bilo dogovoreno

i Saladin je u�ao u sveti
grad, svoj cilj, u miru.

Za na�eg gospodara Saladina
to je bila velika pobeda.

Razlog za�to je on heroj koga
po�tuju u arapskom svetu je to �to je

povratio Jerusalim, u�inio
ga ponovo otvorenim gradom

za vernike knjige i
preokrenuo sudbinu onog sveta.

Jerusalim je ponovo bio u
muslimanskim rukama

i zauzet je mirno, za razliku od
krsta�kog osvajanja 88 godina ranije.

No, muslimani su na simboli�an na�in
pokazali prezir prema hri��anima.

Kada su Saladinovi pobedni�ki odredi
u�li oktobra 1187. u Jerusalim,

jedna od prvih stvari koju su u�inili
bilo je da skinu krst sa Kupole

na steni i da ga vuku
ulicama Jerusalima,

udaraju�i ga, vredjaju�i
i pljuju�i na njega.

Krsta�ke dr�ave su bile slomljene.
Pad Jerusalima izazvao je

talase �oka �irom hri��anskog
sveta. Gotovo odmah zatim,

do�lo je do poziva
na Tre�i krsta�ki rat.

Potresne vesti o porazu
krsta�a kod Hatina 1187. godine

i gubitku Jerusalima
odjeknule su �irom zapada.

Gotovo odmah zatim, papa
Grigorije XIII uputio je

emotivni poziv na Tre�i krsta�ki rat.

Svako zdrave pameti ko ne lije
suze, izgleda da je zaboravio ne samo

hri��ansku veru ve� i samu svoju
ljudskost. Ti divlja�ki varvari,

�eljni hri��anske krvi, upotrebili
su svu svoju silu da obe��aste

sveta mesta i prognaju
po�tovanje Boga u ovoj zemlji.

Razlika izmedju Tre�eg i Drugog
krsta�kog rata bila je u tome �to je

sada zapadna Evropa
imala veoma jasan cilj.

Bilo je sasvim jasno zbog �ega
�e voditi ovaj krsta�ki rat,

oko povra�aja Jerusalima.
Talasi �oka koji su prostrujali

zapadnom Evropom posle Hatina i
gubitka Jerusalima bili su ogromni.

Najmo�nije vodje Evrope sakupili
su se da proglase vra�anje

svetog grada Jerusalima,
za sva vremena.

Maja 1189. prva vojska od 100.000
ljudi napustila je Nema�ku,

na �elu sa carem
Fridrihom Barbarosom.

Car Fridrih Barbarosa bio je
car Svetog rimskog carstva,

najmo�niji �ovek u zapadnoj Evropi.

Do tada je ve� 40
godina sedeo na prestolu.

Bio je veteran Drugog krsta�kog
rata, jedan od retkih ljudi koji su

jo� bili �ivi u vreme Tre�eg.
Njegov autoritet bio je ogroman.

Saladin je bio prestra�en.
Znao je da je ovo najja�a karta

na koju hri��ani mogu da odigraju.

Medjutim Barbarosa se udavio
prelaze�i jednu re�icu na putu

u Svetu zemlju. Najve�i deo
njegove vojske je izgubio �elju

da nastavi i vratio se ku�i.

Ostale su vojske kraljeva Engleske
i Francuske. Engleski kralj,

33-godi�nji Ri�ard I bio je
onaj koji je dominirao u ratu.

U na�im mislima do�ivljavamo
ga kao jednog od najve�ih

kraljeva Engleske, jednog od
mitskih kraljeva engleske pro�losti.

U stvarnosti, on bi sebe
do�ivljavao kao Francuza,

kako bismo to danas rekli.
Njegovi glavni posedi bili su u

dana�njoj Francuskoj, a An�ujsko
carstvo koje je obuhvatalo Englesku

i velike delove kontinenta
prostiralo se �irom francuskog sveta.

Ri�ard I je bio sin Henrija
II i Alijenore Akvitanske.

Ve� je bio iskusni zapovednik.
On je proveo najve�i

deo �ivota bore�i se u Francuskoj
i znao je da uspeh u bici

iziskuje punu ratnu blagajnu.

Bio je potpuno svestan da
krsta�ki pohod ko�ta i da mu je,

ako �eli da povede uspe�an
krsta�ki pohod i postigne svoj cilj,

neophodna finansijska
podr�ka. Da bi je obezbedio,

bio je bukvalno spreman da
uzme novac odakle god mo�e.

Raspisani su novi porezi,
takozvani Saladinov desetak,

da bi finansirali
Ri�ardov krsta�ki pohod.

Uz to, Ri�ard je prodao sve �to
je posedovao - zamkove, gradove

i zemlju da bi obezbedio
snabdevanje pohoda.

Govorilo se da bi prodao
i London, samo da je mogao.

On je bio odlu�an da ne ponovi
fijasko Drugog krsta�kog rata.

To je bila najbolje pripremljena

i opremljena kampanja
koju je mogao pokrenuti.

Posle �etrnaest meseci priprema,
Ri�ard se otisnuo u Svetu zemlju,

u Tre�i krsta�ki rat.

Za to vreme, siguran u svoju
snagu, Saladin je odlu�io da pusti

svog zarobljenika Gija
Lizinjana. Verovao je da zba�eni

hri��anski kralj vi�e
ne predstavlja pretnju.

Sultan je krenuo da oslobodi
kralja Gija. Uslovio je kralja da

vi�e nikada ne potegne ma� na
njega i bude njegov sluga zauvek.

Kralj je prekr�io
obe�anje, Bog ga prokleo.

Gi je prekr�io zakletvu Saladinu
i sakupio svoje preostale snage.

Nameravao je da se iskupi i ponovo
podigne svoju poru�enu kraljevinu.

On je bio poni�eni �ovek,
osramo�en u o�ima hri��anstva.

On je bio �ovek koji je
izgubio sveti grad Jerusalim.

U nameri da povrati svoju reputaciju
morao je da uradi ne�to izuzetno.

Odlu�io je da sprovede veoma
smelu ideju. Ovde vidimo grad Akru.

Ona je bila najva�nija luka na
Levantu. Trebalo je da ona bude baza

nove bogate kraljevine. Gi
je bio kralj bez kraljevine

i morao je od ne�ega da po�ne.

Utvrdjenu luku Akra, Saladinove
snage su zauzele ubrzo

posle pada Jerusalima. Sada
je sa vojskom od 400 vitezova

i 7.000 pe�aka Gi
odlu�io da je povrati.

Mo�emo videti oblast koju je
napao ovde, gledaju�i na kartu.

Ovde dole imamo Kulu muva
koju mo�ete videti tamo u luci,

a uzdu� su gradske zidine. Ovo
je srednjovekovni grad koji je Gi

odlu�io da opsedne. Postavio
je svoje odrede u krug ovde,

tu je utvrdio svoje
ljudstvo i ukopao ga.

Muslimani u Akri su
gadjali Gijevu vojsku

kamenjem, stenama,
�ak i delovima tela.

Vesti o opsadi su do�le do Saladina
i njegova vojska je pojurila

niz obalu da pomogne odbrani grada.

Sa dolaskom Saladinovih odreda,

Gi i njegova vojska
nisu mogle da se probiju.

Preko dve iscrpljuju�e godine,

muslimani i hri��ani su se
borili sa prekidima oko Akre.

Gi je znao da mu treba pomo� ako
�eli da se izvu�e iz �orsokaka.

Ona je do�la. Kralj
Ri�ard i njegova vojska

od 17.000 ljudi su bili na putu.

Juna 1191. posle vi�e meseci
temeljnih priprema i putovanja

koje je trajalo godinu
dana, engleski kralj Ri�ard I

i njegova vojska od 17.000
ljudi su stigli u Akru.

Prokleti engleski kralj je stigao.
Priredjena mu je velika ceremonija,

jer on je bio mo�ni ratnik velike
hrabrosti. Njegov dolazak izazvao je

jezu i strah u srcima muslimana.

Ri�ard i njegovi ljudi su
bili trenutni izvor nadahnu�a

za iscrpljenu hri��ansku vojsku.

Ri�ard je preuzeo vodjenje bitke

i za nekoliko nedelja
je izveo iz �orsokaka.

On je do�ao sa premo�u
zapadne vojne tehnologije.

Imao je ogromne opsadne spave koje
je bio u stanju da povede sa sobom.

One su bile gotovo kao
ljudske li�nosti za krsta�e.

Nosile su imena poput "Bo�ji
li�ni katapult" ili "Zao sused"

i uterale su strah od Boga u srca
njihovih muslimanskih suparnika.

Opsadne sprave, prenete u
delovima i potom ponovo sastavljene

na Istoku, omogu�ile su krsta�ima
da poja�aju bombardovanje Akre

i da se uspenju na zidine.

Medjutim, hronike otkrivaju
kako je Saladin mogao da izvede

protivnapad na ove ogromne kule.

Jedan sirijski vojnik je ponudio
Saladinu recept za gr�ku vatru,

neku vrstu srednjovekovnog
napalma. Na�injena od sirove nafte

i lepljive smole sa drveta
ona je bila razaraju�a.

Pretvarala je u pepeo sve
i svakoga na svom putu.

U stvari nju je veoma
te�ko napraviti,

a klju�ni sastojak je nafta

zato �to ona pru�a uporniji plamen
koji ne�e samo poprskati ne�to.

To naime nije te�ko. Plamen �e
se zaka�iti za metu i upaliti je.

Jedan za drugim, plotuni gr�ke
vatre su padali na krsta�ku vojsku.

Iznenada, Ri�ard se
na�ao u defanzivi,

po�to su sve tri njegove
d�inovske kule nestale u plamenu.

Ble�tavi projektili gr�ke
vatre pogadjali su svoje mete

koje su nestajale u plamenu.

Po�to je ostao bez
velikih ratnih ma�ina,

Ri�ardu je o�ajni�ki bila
potrebna nova strategija.

Svojim vojnicima je ponudio po
�etiri zlatnika za svaki kamen

koji sklone iz osnovica neke od kula.

Ono �to je u�inio bilo je da velike
napore usredsredi na jednu ta�ku

da bi se stvorila bre�a u zidinama.
To je bio duboki prolaz kroz

koji su krsta�i mogli da udju u grad.

Posle pet nedelja borbi,
Ri�ardovi odredi su se probili kroz

zidine Akre, zauzeli grad i uzeli
2.700 Saladinovih ljudi kao taoce.

Do tada neometani Saladinov
uspon bio je zaustavljen.

Baha al Din svedo�i o uticaju
ovog poraza na muslimanskog vodju.

Pristupio sam Saladinu.

On je bio kao roditelj

koji je ostao bez deteta.

Te�io sam ga kako god sam mogao

i ubedjivao ga da misli na svoju
du�nost prema Palestini i Jerusalimu

i da spasi muslimane
koji su ostali u gradu.

Akra je bila velika pobeda
za krsta�e i Ri�arda.

Njegova hrabrost u borbi donela mu
je slavu u celom hri��anskom svetu,

a sa njom i novo ime
- Ri�ard Lavlje srce

Tre�i krsta�ki pohod je sada
mogao da nastavi prema Jerusalimu,

da oslobodi Sveti grad.

Ri�ard je medjutim prvo morao
da re�i pitanje hiljada talaca.

Poslao je ultimatum Saladinu.
Ljudi �e biti pu�teni u zamenu

za otkup od 200.000 zlatnika
i relikviju Krsta Gospodnjeg.

Pregovori su trajali i Ri�ard
je zaklju�io, verovatno ta�no,

da Saladin koristi ove taoce da bi
otegao pregovore i iscrpeo Franke.

Ri�ard je bio sve pometeniji i
kona�no je u�inio ono �to su neki

okarakterisali kao ratni zlo�in.

Zbog toga je bio
kritikovan i u svoje vreme.

Ri�ardova dela tog dana
u Akri u�la su u istoriju

kao jedna od najnemilorsdnijih
epizoda krsta�kih ratova.

Neprijatelj je izveo zarobljenike
kojima je Bog namenio mu�eni�tvo.

Sa ma�evima u ruci
hladnokrvno su ih ubili.

O pokolju muslimanskih zarobljenika
u Akri jo� uvek se govori

kao o jednom veoma
okrutnom dogadjaju.

Ri�ard je po mom mi�ljenju
bio okrutan u potpunosti.

Ru�ard je preduzeo tako surove mere
jer je verovao da nema alternativu.

U najhladnijem, najprora�unatijem
vojni�kom smislu, to je ta�no.

Ovi ljudi su mu bili teret.

Morao je da ih hrani, da se
brine o njima, da ih �uva.

Te�ko da je nameravao da ih oslobodi,
jer bi se oni vratili i ponovo

ga napali, tako da je poku�ao da
re�i situaciju brzo i delotvorno.

To je bilo veoma okrutno delo,
ali mu je omogu�ilo da iskoristi

trenutak i po�ne napredovanje
na jug radi ispunjenja

njegove misije
oslobadjanja Svetog grada.

Pobedonosna krsta�ka
vojska od 12.000 ljudi

napustila je Akru avgusta 1191.

i krenula na jug ka svom
krajnjem cilju - Jerusalimu.

Saladin je morao da zaustavi
Ri�ardovo napredovanje

na jug ka Jerusalimu.
Ako to ne bi uradio,

rizikovao je da izgubi Sveti grad
i svoj uticaj u islamskom svetu.

Kada su krsta�i napustili Akru
bili su veoma samopouzdani.

Bili su ubedjeni da �e biti
u stanju da poraze muslimane.

I�li su u veoma osobitoj formaciji.
Dublje u kopnu su bili pe�aci

�ija najva�nija uloga je
bila da �tite te�ku konjicu.

Sama konjica je bila
postavljena sa Templarima na �elu

i Hospitalcima na za�elju.
Najja�i ljudi su odredjeni

da �uvaju najranjivije delove kolone.

Izmedju konjice i mora i�la je
komora, najslabiji, najsporiji

i najte�i deo vojske za odbranu.

Na kraju, po moru je plovila
krsta�ka flota, klju�na

za snabdevanje vojske. To
je bio mar� iz ud�benika.

Tre�i krsta�ki rat postao
je rat volje izmedju

dva velika �oveka -
Ri�arda i Saladina.

Obojica su bili ratnici,
diplomate, stratezi najvi�eg reda.

Saladin je nameravao da uni�ti
krsta�e na putu do Jerusalima.

Njegovi strelci su stalno napadali,
ali je Ri�ard bio nezaustavljiv.

On u ovom periodu pokazuje
ogromnu harizmu vojnog vodje

i ogromnu disciplinu. Pokazuje
da je u stanju da nastavi

napredovanje trupa, �ak
i dok su tu�ene strelama.

�uli smo za ljude iz
kojih vire 10 strela,

ali jo� uvek ostaju u poretku i
mar�iraju. To je potpuno osujetilo

Saladinov plan da proredi
krsta�e tokom njihovog mar�a.

Ova disciplina pokazuje da je
Ri�ard bio pravi vojni genije.

Ri�ardova vojska je
pre�ivela Saladinov napad

i stigla do Jafe septembra 1191.

Mesec dana kasnije
on je napustio obalu

i odjahao u unutra�njost
ka Jerusalimu.

Ri�ard je sada bio
zabrinjavaju�e blizu Svetog grada.

A onda je doneo �uvenu i
zapanjuju�u odluku koja je do sr�i

uzdrmala njegovu vojsku i o kojoj
od tada istori�ari raspravljaju.

Izmedju Jafe i Jerusalima
je oko 70 kilometara,

a Ri�ard je zastao na svega
nekoliko kilometara od Svetog grada.

Uvideo je da krsta�i, ako ga
zauzmu, ne�e mo�i i da ga odr�e.

Mno�tvo vojske je bilo razjareno.
Do�li su da oslobode Sveti grad

i nisu mogli dopustiti
da ga ne napadnu.

Ri�ard ih je nadvladao,
okrenuo nazad i vratio ka obali.

Ri�ard se pla�io da njegova smanjena
vojska od 12.000 ljudi nema �anse

da zauzme Sveti grad i
odbrani ga od neizbe�nog

Saladinovog protivnapada, uz
poja�anja iz celog islamskog sveta.

On nije uspeo u osnovnoj
misiji Tre�eg krsta�kog rata -

ponovnom zauzimanju Jerusalima.

Duboko u njegovom srcu i duboko u
njegovim porivima, mislim da je bila

istinska �elja da nastavi ka
Jerusalimu i zauzme ovaj sveti grad.

Zbog toga je krsta�ki pohod i
pokrenut. Medjutim, u isto vreme,

on je bio general i kralj.

Znao je da mu vojni�ki ose�aj govori
da Jerusalim ne mo�e biti zauzet.

On nije imao resurse. U najboljem
slu�aju, on nije mogao da ga zadr�i,

�ak i ako bi uspeo da
ga nekim �udom zauzme.

U prole�e 1192. Ri�ard
se vratio u Akru,

obalski grad koji je
zauzeo osam meseci ranije.

Odlu�io je da u�vrsti gradove
koje je zauzeo du� obale,

ostavljaju�i vrata otvorenim
za budu�i krsta�ki pohod.

No, njegova odluka vratila
je inicijativu nazad

u ruke njegovog
arhineprijatelja Saladina.

Kako vi�e nije bio primoran da
�titi Jerusalim, Saladin je pokrenuo

ble�tavi napad na obalski grad
Jafu, kraj dana�njeg Tel Aviva.

Ovde u Jafi, Saladin je poku�ao da
slomi hri��ansko upori�te na obali.

Poslao je grupu ljudi i oni su opseli
grad. Vrlo brzo su prodrli unutra

i jedino je citadela pru�ala
otpor. Garnizon je bio o�ajan.

Poslali su poziv Ri�ardu koji
je bio dalje uz obalu kod Akre.

Ri�ard je odmah reagovao. Sakupio
je ne�to vitezova i samostrelaca

i oplovio niz obalu do Jafe.

Na pla�i ispred grada, Ri�ard je

pokazao svoje nadahnuto
vojno vodjstvo.

Krsta�i su gledali porazu u lice.
Medjutim, sa ogromnom hrabro��u

Ri�ard je poveo svoju malu
spasila�ku vojsku u borbu,

dok je Saladin gledao.

Oba �oveka su razvila pravi respekt
za onog drugog tokom ratovanja.

Mislim da je Saladin znao da
je Ri�ard prava vojna snaga

sa kojom se mora ra�unati i mislim
da je Ri�ard znao da je Saladin

gotovo jedinstven u islamskom svetu

po tome �to je stvorio
ujedinjeno carstvo.

Saladinovo divljenje prema krsta�kom
kralju je raslo dok je gledao

kako Ri�ard tera muslimanske
snage sa pla�e u grad.

Bitka se vodila ulicu po
ulicu, dok su krsta�i preotimali

Jafu od Saladinovih
trupa. Tokom bitke,

plotun strela oborio
je Ri�ardovog konja.

Vide�i kralja kako je ranjiv
i izlo�en, Saladin je naredio

svojim ljudima da mu po�alju zamenu.

Kako se bitka nastavljala,
obe strane su bile nadvladane

iscrpljeno��u i umorom. Medjutim,
na kraju je Ri�ardov organizovani

i siloviti napad bio isuvi�e za
Saladinove ljude i oni su se povukli.

Do septembra 1192. dve
vojske su dovele jedna drugu

do mrtve ta�ke. Saladin se suo�io sa

naraslim nezadovoljstvom
svojih muslimanskih saveznika.

Vi�e nije bio siguran da
mo�e da odr�i ovaj nivo borbe

i rata neodredjeno dugo. Razlog
je bio to �to su njegovi vojnici

bili iz ovih zemalja. Oni nisu
do�li sa strane, nisu bili pla�ani,

nisu bili spremni da prate
svoje vodje do sudnjeg dana.

To su bili ljudi iz okolnih
sela i gradova koji su imali

porodice, imovinu, zemlju
koju su morali da obradjuju

i nisu voleli da stalno budu odsutni.

Ri�ardu, �iji je autoritet osporen
kod ku�e u Engleskoj i Saladinu,

bilo je potrebno primirje.

Dogovoreno je da hri��ani zadr�e
obalske gradove od Jafe do Tira,

ali da Jerusalim ostane
u muslimanskim rukama.

Zauzvrat, hri��anskim
hodo�asnicima bilo je dozvoljeno

da udju u Jerusalim i iska�u
po�tovanje Svetom grobu.

Sam Ri�ard Lavlje srce nije
kro�io nogom u Sveti grad.

Odbio je da udje u Jerusalim
dokle god je u rukama neprijatelja.

Oktobra 1192. Ri�ard je krenuo za
Evropu. Saladin je primio izaslanika

engleskog kralja koji se zarekao
da �e se vratiti da povrati

celu teritoriju Jerusalima nazad,
kada skupi jo� novca i ljudi.

Preko glasnika, Saladin
je poslao svoj odgovor:

"Ako �e ova zemlja biti
izgubljena pre bi voleo da je uzme

Ri�ardova mo�na sila nego
bilo koji drugi vladar".

Samo �est meseci kasnije, marta 1193.

Saladin je umro u dobi od 56.
godina, iscrpljen mar�evima, opsadama

i bitkama koji su trajali
du�e od pet godina.

Njegov verni prijatelj Baha al
Din se�ao se tog tu�nog dana.

Stigao sam kada je ve� bio
mrtav i oti�ao Bogu na istinu.

Citadela, grad i svet bili su
nadvladani takvim ose�anjem gubitka

da bi to samo Bog mogao pojmiti.

�alost, tuga, suze i pla�

nijednom �oveku nisu davali
da gleda u bilo koga drugog.

Mislim da je Saladinovo
zave�tanje bilo to �to je

on bio �ovek koji je povratio
Jerusalim. Njegovo zauzimanje je

ispunilo mnoge nade
muslimana Bliskog istoka.

Ali, za Ri�arda Lavlje srce je
Saladinova smrt koja je usledila

tako brzo po�to je napustio
Svetu zemlju bila gorka ironija.

Da je Ri�ard ostao
tokom te poslednje zime,

njegov glavni neprijatelj bi oti�ao.
Muslimanski svet bi se raspar�ao.

Posle Saladinove smrti
usledila je borba oko nasledja,

a Ri�ard bi bio na savr�enom
mestu da to iskoristi.

Ri�ard Lavlje Srce se nikada
nije vratio u Svetu zemlju.

Umro je 1199. od rane strelom koju
je zadobio dok se borio u Francuskoj.

Krsta�ki pohodi �e biti povremeno
pokretani u narednih stotinu godina,

ali je odu�evljenje za
oslobadjanje Svete zemlje

na kraju po�elo da nestaje.

Ovaj pokret doneo je samo
jednu pobedu, samo jedan uspeh,

a to je Prvi krsta�ki rat.

Istina je naravno da krsta�ki
pohodi nikada nisu uspeli

da nadvladaju islam
tokom 12. i 13. veka.

Takodje, tokom ovog vremena
krsta�i su gubili bitku.

O�ajni�ki su nastojali da se
odr�e ili da povrate izgubljeno,

a nikada nisu postigli punu pobedu.

Godine 1291. poslednja
hri��anska predstra�a Akra,

pala je u ruke muslimana.

Dvestogodi�nja krsta�ka vojna

okupacija Svete
zemlje bila je gotova.

Medjutim, psiholo�ki
o�iljci su ostali.

Krsta�ki pohodi imali su veoma
duboki uticaj na arapsko dru�tvo.

Na njih se gledalo kao na varvarski
upad i pri�e o tim pohodima jo� se

pri�aju po kafanama i u krugu
porodica kao da su se desili ju�e.

Kada god bi Zapad
ponovo napao region,

ljudi bi govorili da je to
jo� jedan krsta�ki pohod.

Posle njihove pobede
u Prvom krsta�kom ratu,

hri��ani su se o�ajni�ki borili
da se odr�e u Svetoj zemlji.

Ipak, na krajuje Saladinovo
zauzimanje Jerusalima 1187.

bilo vesnik pogibije
hri��anske stvari.

Krsta�ki ratovi su bili
sudar dve civilizacije.

Svaka se borila za Svetu zemlju

i svaka je verovala da
je Bog na njenoj strani.

Krv koju su obe strane
prolile zauvek je

redefinisala odnose izmedju
hri��ana i muslimana.

Ovaj epski sukob koji se
desio pre skoro hiljadu godina

izmedju dva ideala -
krsta�kog pohoda i d�ihada,

baca svoju senku sve do danas.

Preuzeto sa www.titlovi.com