Original subtitles

Dobrodišli u ovo divno vreme koje ćemo provesti zajedno sa

Džastinom i Bruk. Govorićemo o lažnim duhovima u crkvi.

Nedavno sam uradio video u kojem sam govorio o lažnim duhovima

koji su se uvukli u crkvu.

Imali smo dosta reakcija na taj video

i moramo o tome govoriti. Moramo više govoriti o tome

šta se dešava danas u Telu Hristovom,

kako su se uvukli lažni duhovi i kako sve manifestacije koje vidite

nisu manifestacije Svetoga Duha.

Neke od njih su demonske i moraju se isterati.

Ali takođe, Sveti Duh radi i veoma je teško ljudima

da shvate da dva duha mogu raditi u isto vreme.

Pavle je u 2. poslanici Korinćanima 11 govorio hrišćanima, crkvi.

Jednom je rekao: Bojim se kao što je Satana, zmija,

prevario Evu, da ste i vi prevareni.

Oni su bili prevareni od ljudi koji su propovedali drugog Isusa

i koji su davali drugi duh. Dakle, moguće je

biti u crkvenom okruženju i čuti drugo evanđelje,

čitamo to i u Galatima... Čuti drugo evanđelje,

čuti o drugom Isusu

i primiti drugi duh.

Kada kažu: primite drugog duha,

siguran sam da taj duh ne bi nazvali: Krišna ili Buda

ili nekim drugim imenom. Nazvali bi ga Svetim Duhom,

ali pitanje je: Je li to Sveti Duh?

Biblija kaže da moramo sve ispitati, potrebno je da ispitamo.

Biblija govori o duhu razlučivanja. Moramo da razlučimo stvari.

Želimo da govorimo o tome i...

Sa nama su Bruk i Džastin. Njihova priča je...

Kratko ću ih predstaviti, a potom će oni više govoriti.

Njihova priča je: ti si došao iz nehrišćanske sredine,

iz sveta, živeo si ludim životom, sreo si nju, venčali ste se,

ti si počeo da studiraš, to je bilo u baptističkoj kongregaciji, studirao si

na bogosloviji, itd. Ti si primila Svetoga Duha. Ti si propovedao

u crkvi, ali ti si imala Duha. Život je počeo da se menja.

Potom si ti primio Duha i počeli ste ovaj zadivljujući život zajedno.

Otišli ste u Afriku. Došli ste u harizmatsku crkvu

i u Americi, gde ste videli lažni duh, gde ste videli manifestacije,

ali tek u Africi vam je postalo jasno da nešto nije u redu.

Sada ću vas pustiti da pričate više.

Odgojena sam u baptističkom hrišćanskom domu.

Išla sam u crkvu svake nedelje. Govorili su mi o paklu i raju,

da ne želite da idete tamo, šta treba raditi,

šta ne treba raditi, ali nikada nije bio opisan ili shvaćen

Sveti Duh, ko je On bio. Dosta se sluša o Bogu i Isusu,

ali se o Svetom Duhu nije mnogo govorilo.

Sa 23 godine dala sam svoj život Gospodu

i oko četiri meseca nakon što sam se pokajala, sećam se da mi je nešto

nedostajalo u životu. Nisam znala šta je to,

jer niko nije razgovarao sa mnom ili me podučavao o tome

šta mi je nedostajalo, ali sam znala da postoji nešto.

Stalno bih tražila Gospoda, čitala Pismo,

čitam i kažem: Nešto mi nedostaje.

jer ne osećam da vidim to što čitam.

Molila sam jednog dana.

Tog trenutka, sećam se, došla je Božja prisutnost u tu sobu,

tako stvarno i tako jasno, i odjednom sam počela da se molim u jezicima.

Samo je izašlo iz mene. U početku sam sebe zaustavljala.

Bila sam kao: Ah... Rečeno mi je da jezici nisu za danas,

rečeno mi je da su danas od đavola, ako se desi danas,

tako da sam počela da odbacujem to što sam upravo primila.

Ali u isto vreme, svaki put kada bih otišla na tajno mesto Gospodnje i molila se,

tražila Ga, kada bih ušla u molitvu, to bi izašlo iz mene.

I dok sam čitala Pismo razmišljala sam: To bi trebalo da radim

kao vernik i to je znak da ja jesam zapečaćena Svetim Duhom.

Bila sam malo uznemirena jer sam mislila: Lagali su me, znate, malo frustrirana.

Ali onda sam počela da delam u tom daru, ali nikome nisam rekla

jer nikoga drugoga nisam znala ko je to radio.

Znala sam da se moj muž ne bi sa tim saglasio, znam da bi moji prijatelji mislili da sam čudak,

tako da sam to praktikovala u moje vreme sa Gospodom.

Vreme je prolazilo i ja sam shvatila da je moj muž samo jedan religiozni čovek

i da nije znao istinskog Isusa. Znao Ga je samo u svom umu.

Naš odnos je postao veoma težak.

Počela sam da se molim da Gospod učini nešto u Njegovom životu,

jer sam čitala Pismo, polagala sam ruke na bolesne

i oni bi ozdravili. Prorokovala sam i to bi se dogodilo,

i to ga je zaista poremetilo u glavi i bio je veoma frustriran zbog mene

i zamolio me je da prestanem, ali sam ja rekla: Ne mogu. Ovako ja živim.

Nedugo zatim, posle četiri godine moljenja za njega,

on prima Svetog Duha.

U to vreme smo imali na srcima da postanemo misionari,

da idemo preko okeana, da spasemo izgubljene, da idemo po selima, tako to,

tako da pošto je on primio Duha Gospod je rekao: Sada ste spremni.

Jer sam 16 meseci mislila da sam spremna. I bila sam spremna,

ali on nas je pripremao oboje. - Tako je.

Čim je on primio Duha, ceo život nam se promenio.

Od čoveka koji se uvek borio sa grehom i posrtao,

delio bi poruku u crkvi,

i zvučalo je odlično, zato što je zaista bio dobar sa rečima,

ali nije bilo sile. Ničiji život nije se menjao.

A ja bih rekla nešto tako jednostavno i ljudi bi plakali.

Mislila sam: U čemu je razlika?

I tako, on prima Duha, mi odlazimo u misionarenje.

Malo smo bili na Filipinima, završili smo u Africi.

Dok smo bili na Filipinima videli smo ljude koji su padali na zemlju u Duhu,

ali smo u našim srcima znali: Nešto nije u redu.

Padali su na zemlju, vrištali su, vikali su,

a u našoj harizmatskoj sredini nam je rečeno: To je...

To je Sveti Duh.

Da, jer dolazeći iz baptističke pozadine,

čak i ja iz sveta, iz više tradicionalne pozadine,

i potom kušajući Duha kao što ja jesam, bio sam otvoren da kažem:

OK Bože, izašao si iz moje kutije, ne želim da te zatvorim ni u čemu.

Tako da smo još uvek bili u tom periodu učenja.

Ali onda smo polagano počeli da uviđamo ono što nije bilo ispravno u našem duhu.

Ali ljudi oko nas su potvrđivali da je to delo Svetoga Duha.

Sećam se jednog određenog slučaja na Filipinima,

kada sam se molio za jednu ženu, ona je počela da vrišti, vrisak straha.

Mislim u sebi: Zašto, ako Bog dotiče nekoga,

zašto bi vrištali od straha?

To nas je povelo na naš drugi put na kojem smo...

- Ti si se molio? - Da.

- I to je bila reakcija? - Da.

Sada ćemo, naravno, pričati o tome šta se dogodilo,

ali tada, u tom trenutku, šta si mislio da je to? Nisi bio siguran?

- Nisam bio siguran, ali... - OK, šta danas misliš da se dogodilo?

O, znam šta se dogodilo. Sveti Duh je bio tamo, ali On je

isterivao nešto nečisto. Ta žena je manifestovala demona.

Ali u to vreme nisam bio svestan da se to događalo.

Pre svega zato što smo bili u crkvi.

Po mom razumevanju, zato što smo bili u crkvi,

ta žena je hrišćanka, nema šanse da joj treba oslobođenje.

Kada je ona vrisnula i pala na zemlju, jedino što sam ja mogao učiniti je

da kažem: Hvala Ti Gospode, i da odem.

Gledajući sada unatrag, mnogo mi je žao zbog toga što znam da je trebalo

u toj situaciji da nastavim da joj služim jer joj je bila potrebna sloboda.

Pre nego što popričamo o tome šta se dogodilo kasnije,

želim da kažem ljudima...

Želimo da napravimo video ovde u kojem ćemo načiniti dobar balans,

jer si ti došla, kao i mnogi drugi ljudi, iz pozadine gde nema ispunjenih Svetim Duhom,

i skoro si odbacila Svetoga Duha u početku.

Mislila si: O, govorim u jezicima. Odlazi! Šta se dešava ovde?

S jedne strane, danas ima mnogo ljudi u Telu Hristovom

koji imaju pogrešno razumevanje Svetoga Duha,

koji idu protiv rada Duha,

a onda, imamo na drugoj strani

ljude koji primaju sve kao da je od Svetoga Duha...

- Tako je. - Naći tu ravnotežu

može biti veoma teško jer

kada dolazite odavde, kao što si ti,

ti si videla da si već jednom bila prevarena,

tako da ne želiš da budeš ponovo prevarena.

Misliš: Ne želim da budem religiozna, ne želim da budem religiozna,

ne želim da budem religiozna... Hajde samo da primimo sve.

Nadam se da ovaj video može pomoći ljudima da nađu tu ravnorežu.

Dakle, ti si se molio, žena na Filipinama je pala, vrištala je...

Mislio si... Pitao si se šta se događa.

Ali tek si kasnije počeo da uviđaš šta je to bilo. Šta je to bilo?

Tako je. Otišli smo u Afriku da bismo bili obučavani za misionare,

i to što smo bili u toj atmosferi sa drugim ljudima, mislili smo:

svi su ovde iz istog razloga, svi su vernici,

Isusovi sledbenici, tu su da bi bili obučavani.

Neka služba je bila na početku

i sećam se jednog određenog slučaja. Posmatrao sam jednu ženu

kako se moli i prorokuje nad nekim.

A onda, možda par dana kasnije, bili smo u učionici, u okruženju radi učenja,

ona pada na zemlju i počinje da se trese i da se manifestuje,

pena joj ide na usta i reži.

- A bila je hrišćanka? - Da.

U biblijskoj školi?

Upravo se molila za nekoga i služila mu.

Sećam se da sam otišao do jednog od lidera i rekao...

To je bio njen drugi put u školi.

Da. Bio je to njen drugi put. Ovog puta je došla sa mužem.

Sećam se da sam otišao kod jednog od lidera sa pitanjem.

Rekao sam: Zaista ne razumem demonsko zaposedanje ili to da ljudi budu demonizovani.

Može li hrišćanin imati demone? Rekao je: O, apsolutno ne.

Možete biti tlačeni, ali ne možete biti zaposednuti.

Pitao sam: Šta bi za vas bio slučaj da hrišćanin ima demona?

Šta je sa tim ako im ide pena na usta i ako reže?

Rekao je: O, to je definitivno demon. Rekao sam: Video sam to juče.

Moj um nije mogao to da obradi.

Rekao je: Vou, možda i mogu.

Tu je moja teologija počela da se menja,

jer sam video da je i hrišćanima potrebno oslobođenje,

što ne znači da ga obavezno i primaju.

I tako, kako je vreme prolazilo, ta organizacija kod koje smo bili obučavani

je imala jak, jak fokus na tome da se bude "pijan u Duhu"

i da se zaista iskuse manifestacije, koristeći teminologiju radosti.

Što ste više radosni,

što više doživljavate radost Svetoga Duha,

bićete snažniji hrišćani.

Ali nešto se sve vreme odvijalo u mom duhu,

a znam i u njenom duhu, a čak i kod naše dece koja su bila tamo,

Naš srednji sin nam je rekao:

Tata, nešto nije u redu. Mislim da ovo nije Sveti Duh.

- Koliko je imao godina? - Šest.

Šest godina.

Imamo šestogodišnjaka koji je došao i rekao: Tata, mislim da nešto nije u redu.

Imali smo oslobođenje pre nekoliko nedelja.

Imali smo oslobođenje i onda je odjednom

otišlo od pravog oslobođenja do telesnih manifestacija.

Žena je vikala, radila neke stvari.

Čim je otišlo u telo, video sam da su se deca uplašila.

- Da. - Nije mi se to dopalo. Rekao sam: Hej, stani,

stani. Hej, oslobodila si se. Šta se ovde dešava?

To je zanimljivo. Video sam oslobođenja,

ali kada Bog radi, nema straha, ljudi ne budu ometeni time

na loš način, puni straha, čak ni deca... Ali ovde se to videlo.

Zbog tih stvari sam počeo da bivam skoro podeljen u srcu,

i da kažem: Da li je ovo od Gospoda ili nije?

Jer kao što si rekao ranije,

ta grupa ljudi, nije to sad kao da oni rade sve loše.

Nije kao da su oni sasvim na ovom kraju.

Staraju se za bolesne, staraju se za siromašne.

Videli smo kako se oči otvaraju slepima, videli smo izlečenja.

Ljudi vole Isusa. Bilo je mnogo toga dobrog.

Ali s druge strane, postojalo je to drugo,

gde se naša deca plaše i vide te manifestacije.

Samo da dam jedan primer.

Kada smo išli na časove postojala je opcija da li želimo da predajemo,

da li želimo da učimo iz Božje Reči ili samo želimo da "pijemo iz Duha".

Mladi ljudi su želeli manifestacije.

Želeli su da izađu, da se za njih pomoli, želeli su da padaju na pod.

Bio je to prvi put kada smo iskusili "sveti smeh",

da smo videli da se ljudi samo histerično smeju 45 minuta ili sat i više.

Naša deca su bila uplašena od nekih stvari koje smo videli.

Pitali smo se: Šta radimo ovde?

Želeli smo da budemo otvoreni ka onome što Bog želi da uradimo,

ne želimo da sudimo, ali ako ovo nije od Boga,

želim da zaštitim svoju porodicu od toga.

Želim da kažem ljudima, kada govorimo o ovome,

i ja dolazim sa mesta na kojem smo sve to radili,

bili deo toga. Ja sam bio deo svega toga.

Ne želimo da osuđujemo ljude koji to čine,

ali želimo da kažemo: Zabrinuti smo, jer smo bili u tome,

ali smo videli i plod toga, da je u tome mnogo toga telesnog,

mnogo emocija. Ako se zadržimo na toj slici,

da li želite da budete "pijani" ili želite da učite Reč?

Reč je transformacija. Reč je istina.

Reč je kao mač koji deli.

To što sam video u tim nekim krugovima čiji sam deo bio,

razlog zbog kojeg sam ih napustio, pre mnogo godina,

je taj što sam video mnogo manifestacija, video sam dosta toga,

ali sam uz to video i mnogo toga telesnog. - Tako je.

Jednom sam pomislio: Kako ti ljudi mogu biti toliko mnogo

u prisustvu Boga, toliko biti u prisustvu Boga,

a ipak imati toliko mnogo toga telesnog, toliko mnogo greha, biti tako svezani?

Mislim, hajdete, ako toliko snažno osećate Boga i toliko ste bliski Bogu,

trebalo bi biti transformacije.

To mi je otvorilo oči, počeo sam da razaznavam,

da uviđam...

Vidi se da su ti ljudi dotaknuti Svetim Duhom, samim po sebi,

ali njihovi životi se nisu promenili. Ustaju sa poda

posle smejanja ili čega god, a onda sledeće nedelje

biste ih nazvali, videli, oni bi bili depresivni,

tužni, svezani grehom. I vi sad mislite: Ali čoveče, svake nedelje

si dotaknut Svetim Duhom, na podu si, valjaš se i smeješ se,

ili plačeš, ili šta god drugo. Mislim: Ako te je dotakao

Gospod, trebalo bi da se menjaš.

Dakle, počeli ste da postavljate pitanja.

I vaš sin je to mogao da vidi. Nekada nam je potrebno da čujemo istinu

kroz našu decu. Šta se onda dogodilo? Kako se nastavilo?

Dok smo bili tamo viđali smo sve te ljude kako prorokuju

i rade sve te "fantastične" stvari, ali u isto vreme

dolazili su k nama za savet i postavljali nama pitanja,

od nas tražili mudrost. I ja mislim:

Ali vi imate te kul susrete koje mi nemamo,

pa zar niste vi te osobe u koje bismo mi trebali gledati?

Ali oni su još uvek bili svezani grehom, svezani depresijom, anksioznošću,

ili im je brak bio u komadićima, šta god bilo.

Posle nekog vremena počeli smo shvatati: OK, pogledajmo Reč

i vidimo šta Reč kaže kako izgledaju manifestacije Svetoga Duha

i kako izgledaju manifestacije demona.

Jer je sve unutra. I to smo uradili. Gledali smo na te slučajeve

kada Duh dođe na čoveka ili na ženu, oni bi prorokovali,

molili bi se u jezicima, zapomagali bi: Aba, Oče!

Bili bi smeli i činili bi znake i čudesa.

Počela sam da gledam na tu razliku, kako izgleda kada neko

ispoljava demonske manifestacije, i kaže se da bi demon bacao osobu

na zemlju, u vodu, u vatru, ili bi se tresli,

bilo je tih duhova epilepsije, tako toga,

videlo bi se kako se tresu. I ja mislim: Hm, OK,

ono što ja vidim nije Sveti Duh; ono što ja vidim je demonsko.

Nešto oko toga da se bude "pijan", naravno da je to izvrtanje Reči, ali

Biblija kaže da se ne opijamo. Trebalo bi da budemo trezni.

Ali onda da budemo ispunjeni Duhom. Ispunjavanje Duhom nije kao...

Zamislite Isusa da ide ovako...

(mrmljanje pijanog čoveka)

Jedan od plodova Duha je samokontrola. Ljubaznost, sve to.

Zanimljivo je to što sam ja zajedno sa manifestacijama

koje sam u to vreme video, video sam ljude kako leže na podu i manifestuju

pre mnogo godina. Jednom sam video nešto kao seksualne manifestacije,

kao da je ušlo nešto telesno, video sam miks svega toga.

Mislio sam: Šta se dešava?

Ljudi me često pitaju: Mogu li hrišćani imati demone?

Moj odgovor je: Da, naravno.

Da li bi hrišćani trebalo da imaju demone? Ne, naravno da ne.

Ali u savršenom svetu, ljudi ulaze u duboko, duboko pokajanje,

primaju krštenje u vodi i bivaju oslobođeni svog starog života

i primaju Svetoga Duha. I u tome je oslobođenje.

Sa starim životom je završeno, oslobođeni ste i to je novi život.

Dakle, hrišćani ne bi trebalo da imaju demone. Naravno da ne.

Ali imamo ljude koji ulaze u hrišćanstvo bez razumevanja istinskog pokajanja,

bez pokapanja svog starog života u krštenju u vodi, bez Svetog Duha,

bez oslobađanja od tih demona, i ako nikada ne budu oslobođeni,

naravno da će ih još uvek imati.

Onda cela ta stvar sa zaposednutošću... Koju si reč upotrebila?

Hrišćani mogu biti... zaposednuti... tlačeni.

Pogrešan je prevod. Celo učenje ima o tome.

OK, mi smo demonizovani.

Mislim: Mogu li ljudi biti demonizovani? Mogu li ljudi biti napadnuti?

Rekao bih: Pošto sam bio ispunjen Svetim Duhom, doživeo sam napade.

Rat je stvaran, ali naravno da to nije zaposednutost.

Mislim da nikada nisam video zaposednute ljude.

Zaposednuti ne sede na sastanku. Zaposednuti su u duševnim bolnicama

il na mestu kojem mi ne prilazimo. Ja sam veoma jednostavan.

Ljudi mogu verovati u šta god hoće, ali ja kažem: ako vidite demona - isterajte ga.

Ako vidite demona i kažete: OK, veruješ li ti u Boga? Da, verujem u Boga.

OK, onda ti ne možeš imati demone. Ja mislim, ako vidite demona - isterajte ga.

Tim ljudima koji veoma jasno kažu: hrišćani ne mogu imati demone,

često kažem: OK, ti veruješ da hrišćani ne mogu imati demone?

Da, hrišćani ne mogu imati demone. OK, onda mi pokaži

kako izgoniš demone iz nehrišćana?

Pa ne činim to. Da, ne činiš to.

Ne isteruješ demone ni iz koga.

Jer čim počnete da isterujete demone videćete da su oni u crkvi,

van crkve, za propovedaonicom su.

U starešinstvu su.

Tako je. Čitao sam priču, znaš, Dela apostolska 8,

kada vidimo kako Filip ide u Samariju. Jednog dana mi se to urezalo.

Jer mi je na srcu bilo jedno pitanje.

Pomislio sam: Ako demoni automatski odu kada postanete hrišćanin,

to bi potpuno eliminisalo službu isterivanja demona.

Isus bi nas samo uputio da vodimo ljude ka Njemu,

jer bi bi bilo potrebno preobratiti ih, a onda ih krstiti,

i ne bismo morali ništa da se brinemo, ali sama činjenica da moramo izgoniti demone,

odnosno da nam je to naređeno, govori nam to da oni ne odlaze automatski.

Ako pogledamo demone, demoni mogu biti uzrok depresije, straha,

ali i fizičkih bolesti. Bio je jedan slepi čovek, gluvonemi čovek u Bibliji,

koji je imao demona i gluvonemi demon ga je napustio i mogao je da govori i da čuje.

Recimo da imamo ovde čovek koji ima depresiju...

ili je slep, ili ima nešto što je izazvano demonskim.

Te sekunde kada je postao hrišćanin, ako hrišćani ne mogu imati demone,

te sekunde kada je postao hrišćanin, to znači da je izlečen. Slobodan je.

Ali vidimo da možete dati svoj život Isusu, a ipak ići sa takvim prtljagom.

Dok se za vas ne pomoli i dok se to ne sredi.

Ali vratimo se na tebe. Počeo si to da uviđaš

i šta se onda dogodilo?

Jednu određenu stvar želim da kažem... Naš šestogodišnji sin je bio vrlo pronicljiv

i prepoznao je da dosta od toga nije bilo od Gospoda.

Ali naš najstariji sin je bio malo više uključen i on je želeo

da primi molitvu. Video je neke druge ljude i primio je

molitvu od jednog od tamošnjih lidera. Pao je na pod

i počeo je da se smeje i da se valja. Posmatrao sam to.

U srcu sam se pitao: Šta? Šta da radim?

Jer ne želim da ga sprečim u tome da ima susret sa Bogom,

ali ako nije od Boga - želim to da zaustavim.

Izgledao je skoro kao da je u bolovima, držao se za stomak.

Imao je taj susret, nastavio je da se kotlja, ljudi su nam došli i rekli:

Tako je zadivljujuće to što je vaš sin dotaknut od Boga.

Da skratim, dođemo kući.

Došao nam je jer je imao određenu situaciju, želeo je da podeli evanđelje

sa jednim svojim drugom. Bio je malo stidljiv i nesiguran,

pa smo želeli da se prvo pomolimo za njega.

Kada smo počeli da se molimo za njega on se uplašio i rekao nam je da prestanemo.

Rekli smo mu: Druže, šta se dešava? Rekao je: Počinjem da imam taj isti osećaj

kao kada se onaj čovek u Africi molio za mene. I to mi se ne dopada.

Pogledao sam u nju i rekao: Vou, ovo nije u redu.

Jer smo zamolili Svetoga Duha da dođe i ispuni ga hrabrošću

kako bi mogao da podeli evanđelje sa njegovim prijateljem,

i kada je Božjji Duh došao na njega, tome što se prilepilo uz njega u Africi

nije se dopalo prisustvo Duha. Rekao je: Prestanite da se molite za mene.

Rekla sam: Zašto? Rekao je: Ne želim da se to ponovo dogodi.

Ne želim više nikada da se to dogodi. Rekli smo mu: Sine, nemaš se čega plašiti.

Mama i tata znaju šta da rade. Slomićemo to sada

u ime Isusa. Zato smo naredili tom duhu da ode.

Zamolili smo Svetoga Duha da dođe i da ga ispuni.

Naš sin je seo na kauč i počeo da se moli u jezicima po prvi put.

Dakle, ti kažeš da je on došao pod uticaj pogrešnih duhova u biblijskoj školi.

- Aha. - Od strane hrišćanskog lidera koji je položio ruke na njega?

Da.

To je stvarnost. To se dešava. Ako nam se ne dopada da pričamo o tome

- to neće nestati. Jeste stvarnost i videli smo to iznova i iznova.

Kao što sam rekao u jednom od videa...

Jedan od razloga zbog kojeg sam nedavno uradio video je taj

što srećemo sve više i više ljudi koji dobijaju pogrešan duh u crkvi.

Neki ljudi na početku misle: O, to je Sveti Duh. Zaista je dobro.

Ali posle počinju da osećaju da nešto nije u redu.

Najsnažniji primer koji imam je - bila je jedna žena u Danskoj

koja mi je došla pre nekih godina. Došla je na hrišćanski sastanak

u Danskoj i neko je položio ruke na nju,

ona se valjala po podu, itd.

To se toliko razvilo u njoj da godinama nije mogla da dolazi ni na kakav hrišć. sastanak,

nije mogla da sluša slavljenje. Čim čuje slavljenje, osetila bi:

O, ne mogu... To narasta u meni.

I to se nastavilo i nastavilo i nastavilo. Na kraju je rekla da tu je to

silovalo. Bio je to kao neki demon koji ju se silovao.

Šokantno je da se to dogodilo u crkvi.

Neki ljudi bi rekli: Ne, ne, to se ne dešava u crkvi.

To je zato što su već imali zlog duha u sebi i onda se u crkvi

neko za njih pomolio i to se ispoljilo.

Ali vaš sin,

nije imao mnogo lošeg duha. Desilo je tamo.

I to je stvarnost. Rekao bih, kada ljudi pogledaju naša videa,

mi često... vidimo da ljudi padaju. Ljudi kažu: Hej, ti radiš isto.

Razlika između mene od pre 15 godina i ovog danas je što kada su ljudi

padali pre 15 godina, ja nisam znao bolje. Stajao sam i govorio: Još Gospode, još Gospode.

I onda sam odlazio do drugog. Kada sada ljudi padnu, kažem:

Izlazi u ime Isusa! Izlazi u ime Isusa!

Ljudi ne vide često to na videu kada ljudi padnu...

- Misle da je isto. Da. - Veoma je različito.

I tako mi dolazimo kući iz Afrike. Pozabavimo se našim sinom na taj način.

Mislimo: Ako naš sin ima nešto

što se zakačilo za njega, ko drugi? Jer je nevin.

Počeli smo da dovodimo grupe parova u naš dom.

U to vreme smo živeli sa mojom mamom.

Sretali smo se sa njima u njihovim kućama, oni bi dolazili u kuću moje mame,

i moja mama bi čula o pravom krštenju i šta ono zaista znači.

Čula je kako govorimo o pravom pokajanju i kako to izgleda,

primanju Svetoga Duha, i dok je slušala sve te stvari,

jedan od parova iz naše grupe, jedan od ljudi iz naše grupe je rekao:

Potrebno mi je da se krstim. Moram se pokajati ispravno i potrebno je da primim Svetoga Duha.

I neka sloboda je i kroz to došla.

Krstili smo ih, sve to. Dolazi nam moja mama i kaže:

Mislim da se ja moram krstiti. Nikada nisam ovako čula,

ali dok pitam Pismo, postaje vi veoma jasno da je ovo istina.

- A ona je bila crkvena osoba? - Da.

Moja mama je bila u crkvi 25 godina...

U crkvi 25 godina, ali nikada nije čula na ovakav način.

Da. Kada sam bila mlađa, ona je bila u crkvi i istinski se pokajala za svoje grehe

pre 25 godina, jer se sećam da sam išla kod tetke

za vikend kako bi ona mogla da ide u bar - do sada, sa mnom je u kući,

vodi me u crkvu, više ne puši,

sve to. Njen život se dosta promenio jer je dobila novu savest.

Nije više mogla da živi u tom grehu, ali nikada se nije rešila neopraštanja,

niko je nikada nije učio o tome, nikada se nije rešila

određenih stvari koje su je pratile u njenom novom životu.

Bila je krštena, ali je mislila da mora to učiniti radi kongregacije.

Ne kaže se tako. Evnuh u pustinji je bio sa jednim čovekom, sam.

Nije bilo zbog publike. To je između vas i Gospoda,

u tome šta On čini kada ste u tom položaju vere kada uđete pod vodu

i izađete kao nova kreacija. Kaže ona: Mislim da se moram krstiti.

Rekla sam: OK. Nedelju dana kasnije dođemo sa njom

na bazen u kući naših prijatelja. Dan pre krštenja

ja se molim i Sveti Duh mi kaže: Tvoja mama će sutra biti oslobođena.

Nije to samo krštenje. Mislim: Moja 62-godišnja mama,

koja je bila u crkvi 25 godina će biti oslobođena.

Kako će to izgledati?

Kažem mu nešto tako, a on meni: Čuo sam isto to.

I ja kažem: OK, ne znam šta ćemo raditi kada se to bude dogodilo,

ali ćemo se snaći.

Ulazimo sledećeg dana u vodu i ja kažem svojoj mami:

Reći ćemo ti evanđelje, kao da ga nikada ranije nisi čula.

Jer svaki put kada nekoga krstimo ili ako se ponovo krštavaju,

propuste nešto iz evanđelja, što prvi put nisu razumeli,

i još uvek se bore sa nekim stvarima, tako da je potrebno da ponovo čuju evanđelje,

pravo evanđelje. Rekla je: OK.

Podelimo evanđelje sa njom. Počinje pravilno da se kaje za svoje grehe.

Mislim, dolazi Božje prisustvo i ona počinje da ispoveda neke stvari,

svojoj ćerci, stvari za koje je verovatno mislila da ih nikada neće ispovediti.

Ja plačem. To je lepota istine,

tu počinje sloboda, kod tog pokajanja.

Kažem joj: OK mama, sada kada si završila mi ćemo te krstiti.

Stavimo je pod vodu. Ona izlazi iz vode

i počinje kao da posrće u vodi.

Mislim: u mojoj harizmatskoj sredini bi rekli da je to Isus.

Ali ovo nije Isus. I odjednom Džastin

u pravednom besu kaže: Svaki nečisti duh da izađe iz nje odmah!

I moja 62-godišnja majka posrće u vodi, počinje da povraća i vrišti,

da se bacaka u vodi. Mislim: OK, ovo nije Sveti Duh.

Sve vreme smo bili u pravu u našim srcima.

Počinjemo to da isterujemo. Trebalo je neko vreme,

ali posle toga ona je bila potpuno slobodna.

Na samom kraju je rekla, kada je ispustila taj poslednji vrisak,

da je nešto ispuzalo iz njenog tela i ona je to mogla videti.

Bilo je tamno i ružno i živelo je u njoj 30, 40 godina,

ko zna koliko dugo.

Rekli smo: Mama, sada kada si slobodna, Biblija kaže da se mora ispuniti to prazno mesto.

Ako ne - to će se vratiti. Rekla je: Ispuni me.

Molila sam za Svetoga Duha dve godine. Molim te, zamoli Ga da dođe.

Molili smo Svetoga Duha da dođe. I moja mama je bila ispunjena

i počela je da se moli u jezicima. Niko je nije navodio.

Niko joj nije rekao da mora. To je samo izašlo iz nje.

Gledala me je i rekla: Ovako izgleda Božja ljubav.

Rekla sam: Da. Ona je rekla: Ovo znači da me On prihvata.

Rekla sam: Apsolutno. Rekla je: Dve godine sam se osećala

odbačeno od Boga, a to je bilo zato što sam bila toliko obuzeta drugim duhovima

da nisam mogla da primim šta je On želeo da mi da.

Od tada se ceo njen život promenio.

Čitala je Bibliju, zaboravljala je stvari,

a sada gledamo kako uči ljude Pismo u grupama i deli sa ljudima,

i kao nikada ranije seća se stvari koje ranije nije mogla.

Zadivljujuća transformacija.

Polaže ruke na bolesne i vidi ih ozdravljenima,

kao dokumentovana čudesa. Položila je ruke na devojku

kojoj je trebala operacija kolena. Već je imala operaciju kolena,

ali je ponovo učinila nešto kolenu. Položila je ruke na to koleno,

i ta devojka je odletela u Merilend da poseti lekara i lekar je rekao:

Sve je u redu sa tobom. Moja mama joj je rekla:

Kada ja položim ruke na tebe otići ćeš kod tog lekara i on će ti reći:

Sve je u redu sa tobom.

Moja majka je to učinila i ja mislim: Ovo je život vernika ispunjenog Svetim Duhom.

Ima samokontrolu koju ranije nije imala, sve te razne stvari.

Tada smo pomislili: Ko još ima demone? Znaš.

Od tada pa nadalje videli smo verovatno od 100 do 200 ljudi oslobođenih

u okrugu Alamans, u malom gradu, i 90% njih su crkveni ljudi.

Naravno, nije sve demonski. Često samo treba

proći kroz evanđelje, govoriti o tome šta je istinsko pokajanje,

krštenje u vodi i Svetim Duhom.

Zaista odvojiti vreme da se prođe kroz evanđelje, ali...

mnogim ljudima je zaista potrebno oslobođenje.

Jednostavno, to je realnost.

Kada govorimo o... Želim nešto da kažem, jer znam da...

Teško je to što sam video, kada govorimo o pogrešnim duhovima u crkvama,

bilo je raznih pokreta i u Americi,

kroz koje je Bog uradio zadivljujuće stvari ali je bilo i dosta toga

pogrešnog.

Kako ja vidim, kada Bog radi, kada je Sveti Duh zaista tamo,

demonske stvari izađu na videlo, reaguju.

Ali na mnogim mestima oslobođenje je isterano na zadnji ulaz.

Kada se dese manifestacije, umesto da vidimo:

Hej, ovo je stvarno rad Svetog Duha, ali to su demonske manifestacije koje vidimo

zato što Sveti Duh radi. Isterajmo to.

Završi se tako da na te demonske manifestacije kažu: Vau,

gledajte, ovo je Bog, ovo je Bog, ovo je Bog.

I sada ima ljudi koji to traže i žele.

Oni zapravo traže demonske manifestacije, i to je zastrašujuće.

Brinemo se jer se to veoma brzo širi. Znam da si i ti srela neke

koji su išli na drugo mesto, u biblijsku školu,

koji su se vratili kući sa mnogo manifestacija. Možeš li nam reći nešto o tome?

Imali smo prijatelje koje smo neko vreme podučavali, odu u službu,

vratili su se kući i radili su nešto kao: Vou... neke stvari dok bi se molili.

Pitam: Jesi dobro? Jer ste koračali u sili Svetoga Duha

pre nego što ste otišli tamo, i sada se vraćate i radite to.

Rekla sam: Treba li to da isteram ili to samo vaše telo?

Ako je vaše telo, morate to prestati. I nikada to više nisu radili.

Shvatili smo: OK, ovo je telo. Imali smo još jednog prijatelja

koji je otišao na isto to mesto, i ja sam mu rekla: Molim te da se ne vratiš čineti to,

jer ako to činiš, reći ću da je to iz tvog tela ili ću to isterati iz tebe,

jer morate razaznavati stvari. Prvo, kada ljudi polažu ruke na vas,

ne primajte sve što oni kažu. Ispitujte duhove.

Ispitujte šta stoji iza toga što radite.

Samo zato što vidite da neko radi nešto što se čini dobrim

ne znači da i vi to radite, samo iz zabave.

Rekao bih, kada se radi o razlučivanju, postoji Duh Božji

i postoji duh Satane, demoni. Ali tu je i velika, velika, velika

oblast tela u sredini. Jer često vidimo

u tim zatvorenim sredinama da se dešavaju te manifestacije.

Rekao bih: Bog je blizu i napolju, ali ne vidite ljude

u šoping molu da idu kao: (zvuci pijanstva)...

I onda da počnu da vrše evangelizaciju. Ne vidite to.

To vidite u tom okruženju. Ono što sam ja video, za mene,

kada govorimo o "pijanstvu u duhu", ja sam bio na sastancima gde su ljudi

bili "pijani u duhu", pre mnogo godina.

Bio sam redar. Pomagao sam da iznesu ljude napolje, do kola.

Bio sam mlad, nov u veri. Voleo sam to.

Mnogo toga. Ljudi su padali okolo i ja sam to voleo.

Mnogo toga se dešavalo. Nisam znao za bolje.

Iznosili smo ljude napolje u kola. Bili su "pijani u duhu".

Nekoliko godina kasnije Bog je počeo da mi otvara oči.

Počeo sam da gledam plod i video sam šta je nedostajalo.

Onda sam došao na jedan sastanak na kojem je bilo dosta tih manifestacija,

ali sada više nisam mogao to da podnesem,

jer sam sada sagledavao stvari.

Ali na tom sastanku

mi je prišla jedna narkomanka i nešto je rekla. Rekla je: Znam ovo.

I mi to radimo. Ja: Šta?

Nikada ranije nije bila u crkvi, dolazi od spolja,

dolazi u crkvu gde ljudi... Smeju se i valjaju

po zemlji. I ona kaže: Znam ovo. Mi to često radimo.

Ja kažem: Ne možeš ti to znati. Nikada ranije nisi bila u crkvi.

Ne, mi to zovemo suvi fiks. Suvi fiks? Da.

Jer kada nemamo novca da uzmemo drogu, pretvaramo se da uzimamo drogu.

Radimo ovako... Ti. I oni... Ha...

Oni počnu da hiper-ventiliraju, počnu da dišu...

Ako ovo činim dovoljno dugo... Počinjem da osećam trnce u rukama...

Moje ruke idu ovako... Počinjem da osećam dosta toga.

Kada je ona to rekla, pomislio sam...

Bio sam u crkvi gde se 200 ljudi valjalo i hiper-ventiliralo.

Jer smo mi to radili ovako: Pijemo, hajde, pijemo...

Želiš li?

I onda cela ta stvar sa smejanjem.

Danas u svetu ima klubova za smejanje.

Nema ništa lošeg kod smejanja. Mi smo to radili u jednoj vikendici na odmoru,

pre mnogo godina. Rekli smo: Hajde da se smejemo. Ha-ha-ha...

Lepo je smejati se. I onda smo svi počeli da se smejemo, jer je bilo tako luckasto.

Smejali smo se. Toliko me boleo stomak. Smejao sam se.

Izašao sam. Nisam više mogao da budem u sobi jer sam ih čuo kako se smeju,

gde god se nalazio. Smejao sam se i smejao.

Nema ništa lošeg u smejanju. Problem je što kažemo:

Hej, gledaj, ovo je dokaz da je Bog tu.

To je samo smejanje. To je hiperventilacija, često, u mnogim slučajevima.

Nekada može biti demonski, ali naravno, može biti ljudi koji padnu iskreno,

tu je Sveti Duh i oni budu oslobođeni.

I u tome je stvar. To razlučivanje. Mi smo to videli.

Mi smo to radili, i to je bilo telesno.

Kada možete to da zaustavite - preuzmite kontrolu i zaustavite. Tada znate da je telesno.

Kada ne možete to da zaustavite - to je demonski. Treba ti pomoć. Treba ti neko da se pomoli za tebe.

Ako mogu nešto da kažem, jer ljudi mogu pitati za to telesno,

možda: šta tu nije u redu?

Primetio sam, i kod toga što ti kažeš za hiperventilaciju,

bio sam na nekim konferencijama na kojima sam video

da se ove stvari dešavaju, i čim sam to video, osetio sam pritisak

da i ja to počnem da upražnjavam, jer ako to ne iskusim,

osetio bih se izostavljenim. To je dovelo do toga da počnem, nekako,

da radim ovo, gde me je to bilo OK,

onda počne puls da ti se ubrzava, počnu trnci:

Oh, tu je Bog. A to je upravo ono što si ti upravo izneo u stihu

iz Korinćana. On kaže:

Brinem se, kao što je zmija prevarila Evu, da ste i vi prevareni

u svom umu, jer ste odvučeni od čiste i jednostavne odanosti Hristu.

Sa značenjem: vaša odanost je otišla od Hrista negde drugde.

Tako da je moja odanost u tim trenucima bila usmerena ka tim manifestacijama

umesto na Isusa Hrista, i tu dolazi ta obmana.

Mislim, ako niste oprezni, to može početi kao telesno,

ali đavo shvata: Ta osoba misli da je ovo Bog, i on se uvuče,

i sebe predstavlja kao nešto što je kao Bog, a nije,

i onda postajete vrlo podložni tome da budete prevareni

na gori način nego samo kroz telesno.

Kada sam prepoznao da je dosta toga telesno,

počeo sam da postavljam pitanja. Jednom sam došao u veoma mračan period,

jer sam počeo da mislim: Koliko toga je bilo pogrešno?

Ali Bog me je u to vreme zaista dotakao i transformisao.

Je li i to bilo pogrešno? Veoma je lako odbaciti sve,

ali nije sve pogrešno.

Nekada Sveti Duh zaista dolazi.

Ako čujete ovaj zvuk, to je zato što imamo malu bebu...

beba im je dole, ali u redu je.

I to je izazovno, kada pravim ovakav video,

zaista ne želim da odbacite Hrista. Ne želim da odbacite Svetoga Duha.

- Bog dela. - I On vam je potreban.

Treba vam. Ali se nadam da će vam ovaj pomoći da

proverite u svom duhu.

Problem je što u tim sredinama u kojima vidimo sve ovo,

često se propoveda: "Nemoj biti religiozan, nemoj biti religiozan,

ne stavljaj Boga u kutiju." Čuo sam to. "Ne stavljaj Boga u kutiju. Nemoj biti religiozan."

Na takav način da je normalno rasuđivanje skrajnuto.

Ja bih rekao: Naravno, nemojte biti religiozni,

već rasuđujte, kao što nam je Bog naredio da činimo.

Ali nemojte odbacivati dobre stvari. Uzmite dobre stvari,

prebacite se odatle i iskusite Božje prisustvo, kada ima

samokontrole i...

Jednostavno znate da je Bog tu. Snažnije je od osećaja trnaca,

snažnije od toga da ja nešto osećam ili padam.

Jednostavno znate da je On tu.

Šta bi rekao na kraju ljudima

koji gledaju ovaj video, itd. Možeš gledati tamo.

Šta bi želeo da kažeš ljudima?

Pošao bih upravo od ovoga što si ti rekao na kraju, a to je:

Nemojte zapasti ni u jedan jarak.

Nemojte pasti u jarak u kojem odbacujete sve jer vas je tako strah

od toga da ne budete prevareni, ali isto, ne budite tako otvoreni da živite bez rasuđivanja,

tako da primate svaki duh koji želi da uđe,

jer će neprijatelj to iskoristiti i pokušaće da se uvuče kao zmija

i prevariti vas. Moramo vratiti biblijsko rasuđivanje u Telo Hristovo.

Ovi videi ne žele da odbace sve i da posrame sve.

Oni su da bi rekli: Moramo se probuditi u Telu Hristovom,

i ako ste u tim pokretima i ako ste svedok svemu tome -

govorite. Počnite da ispitujete te stvari, na osnovu onoga što kaže Pismo

i kako se podudara. Možda će to biti dobrodošlo od strane lidera

tih pokreta i moći će da... zaista da prosude šta je od Boga,

šta je od Svetoga Duha i šta pokušava da se uvuče

i izazove obmanu u crkvi.

Veoma sam strastvena kod toga da se osiguram

da ljudi istinski primaju Svetoga Duha, ne nekog lažnog duha

ili nikakvog duha, jer je Pismo veoma jasno, da biste došli do kraja ovog putovanja,

morate biti zapečaćeni za vaše nasledstvo koje vas čeka.

Efesci su veoma jasni po tom pitanju. Često kada služim ljudima,

i oni kažu: Imam Duha, ali ih ja pitam: Kaži mi zašto, šta pokazuje

ili šta znaš, koji je dokaz da Ga imaš,

i oni nemaju nikakav dokaz. Nemojte Ga odbaciti. Treba vam.

Ali isto, nemojte se samo otvarati svemu i svačemu

što postoji, jer nije sve On.

Ako vam treba pomoć sa tim, nađite ljude koji su mudri u tome,

pričajte sa njima, prodiskutujte, tražite pravoga duha,

i proverite ga kroz Božju Reč.

Nemojte postati lovac na jeres tako da ste samo fokusirani

na loše stvari. Fokusirajte se na Hrista, fokusirajte se na pravi život,

ali proverite u svom duhu. Ako jeste ispunjeni Duhom, često

samo to osećate. Verujem da ovce čuju glas Oca.

ali nam treba neko da to proveri i kaže nam,

i verujem da će ovaj video to uraditi. Onda bih rekao -

pogledajte pravo evanđelje.

Jer ono za šta mislim da je najdivnije u tome što mi sada radimo,

to je plod transformisanog života. Kao to što si ti videla kod tvoje mame

i mnogih drugih ljudi.

Ako se osvrnem na svoje godine u harizmatskom pokretu, pre mnogo godina.

Prolazili smo kroz stolice i gledali ljudima u usta, tražeći zlatan zub,

pera i sve to. U to vreme nikada nisam video promenjene živote

u istom obimu kao što danas vidimo, tako da ide mnogo dublje.

Vidimo da se brakovi obnavljaju, ljudi se oslobađaju

i žive svetim životom, više nisu zavisni od pornografije na internetu,

ne lažu i ne kradu. To je zaista promenjen život.

I to me čini smelim, jer znam da Satana može kopirati mnoge stvari,

ali ne može kopirati svetost. Ne može kopirati transformisan život.

- To je plod koji proveravate. - To je plod.

Vidite da je Bog dobar, jer ako je nečiji život transformisan -

to je od Boga. Zato, testirajte plod. Ne pričajte o tome šta vi mislite

da neko radi. Gledajte plod koji donosi.

Kada govorimo o manifestacijama, za mene, prvi put kada sam iskusio Boga,

bilo je to kao elektricitet. Osetio sam da ulazi u moje telo.

Video sam svetlo, pao sam na pod. Ustao sam i bio sam promenjen zauvek.

Bila je to duboka, duboka transformacija. Ne znam šta se dogodilo.

Znam da sam dobio Svetoga Duha. Ne znam da li sam u isto vreme i oslobođen.

Nisam protiv toga da ljudi iskuse manifestacije,

sve dok mogu da ustanu i izađu kao zauvek promenjene osobe.

Ali bih i rekao, posle toga, bilo je nekoliko godina

u kojima sam radio nešto samo da bih radio,

i nije to bila ista transformacija.

Zato bih rekao, mi smo za transformaciju, pravu transformaciju.

Nadam se da će vam ovaj video pomoći. U suprotnom, imamo druga videa o ovome.

Pogledajte ih. Proverite u svom duhu. Podelite, naravno,

ali nemojte zapadati u krajnosti tako da postajete lovac na jeres

i idete protiv svega, i odbacujete Svetoga Duha

i to što Bog zaista radi, ali nemojte zapasti ni u krajnost

da nemate nikakvo prosuđivanje i samo primate sve.

Mi smo pozvani da iskusimo Božje prisustvo,

pozvani smo da rasuđujemo, ali smo pozvani i da isterujemo demone.

Zato bih rekao, sledeći put kada vidite neku takvu manifestaciju,

kao što si ti videla kod tvoje mame,

brzo biste rekli: O, naša crkvena tradicija kaže

da je to Sveti Duh. Ali sada: Hej, izlazi u ime Isusa!

I onda postaje jasno šta je. Kada bi ljudi samo rekli to:

"Izlazi u ime Isusa!" vrlo brzo biste videli

sa čime se suočavate. - Tako je.

Bog vas blagoslovio! Zdravo!

Subtitles by the Amara.org community