Original subtitles

www.titlovi.com

Lepo si se snašao, Solovjove.

Platili su za tebe.

Čestitam.

Traže da te lečim.

Biće tebi lečenje...

Sutra.

Operacija!

Videćemo šta imaš tamo pod lobanjom!

Aladinova pećina! -Bravo! Kako si znao?

Čuo sam...

televizor kako radi.

TAMNA STRANA MESECA

10. epizoda

Ti si podlac!

Objasni. -Katja mi je sve

ispričala. Imate ženu,

a vučete je za nos.

Ne vučem je za nos, ona sve zna.

Ja je volim. A ti? Kaži joj u lice da li je voliš ili ne.

Ona sve zna.

On te ne voli.

Nemoj, molim te.

Prosto hoće mlađu. -Prestani! -Katja!

Katja! Stani!

Volim te. I uvek ću te voleti. -Ja tebe ne, Gena.

Dobar si, ali...-Zašto je on bolji? -Potreban mi je. I ja njemu.

Ponekad je to važnije od ljubavi.

Slušaj...

Hajde da sutra mirno popričamo.

Misliš da sam mlad, da ništa ne znam? Da ne znam šta je život?

Nisam to rekla. -Ali to misliš! Dokazaću ti!

Napustiću fakultet i otići na BAM. -Šta ćeš da radiš tamo?

Šta ću tamo da radim?

Tamo ću da gradim puteve. Biću električar. Baviću se strujom!

Videćeš ti mene za nekoliko godina! Ne blesavi se!

Na kraju ćeš biti moja! To je sudbina!

Ne verujem u sudbinu.

Šta radiš? ČItaš?

Voliš SF? Nikada ne bih rekla. -Zašto? -Ne znam.

SF je za mlade ljude.

Verovatno ljudi s godinama postaju realisti.

Ponekad je teško

"Vremenska mašina?

Kakva li će biti budućnost? Šta će se desiti?

Kako će živeti naša deca?

Naša deca će živeti lepo.

Mislim, sva sovjetska deca. Skoro sva...

Katja... –Šta?

Šta će biti sa nama?

Ti ćeš biti doktorka. Ja ću bili milicioner.

Tako nešto.

Počinjemo. -Šta se dešava?

Priremamo pacijenta za operaciju.

Kakvu operaciju? Ne brinite, Ekaterina Ivanovna.

Zar ne verujete načelniku?

Ne razumem zašto je potrebna operacija? Šta je razlog?

Da bi pacijentu bilo bolje, naravno. -On je moj pacijent!

NIje više. Uzeo sam ga ja.

Ovo je jedinstven slučaj.

Želim da lično radim na njemu.

Prvi put vidim ovo. -Sigurno.

Šta ako dokažemo?

Šta da dokažete? Ne razumem. -Objasniću.

Dokazaćemo da su ove stvari i nakit vaši.

Ako dokažete, biću veoma iznenađen. To nije moje!

A je li ovo vaše?

Moje. Mislim, iz moje prodavnice. Ali to ništa ne dokazuje.

Narukvica je moga biti ukradena. Čak se i sećam da je nestala.

Ukradena je! Na njoj mogu biti moji otisci

jer sam je držao u rukama, naravno.

Zašto niste prijavili krađu? –Odlučio sam

da sam nadoknadim gubitak, da izbegnem neprijatnosti po radnju.

Volim svoj posao!

Očigledno.

Posle krađe sam najskuplje

stvari odneo kući.

Mislio sam da je tako sigurnije

Juče su pronađene u vašem prisustvu. –Bez dokumenata.

Bez inventarskih brojeva? Misliš da smo idoti?

Stjopa, pozovi stražara.

Neka ga preuzme finansijska inspekcija.

Molim vas, ne zovite ga, ne vraćajte me OBHSS-u!

Prepoznajete li ovaj prsten?

On nije moj sigurno! Moderan je. -A ostalo je, znači, vaše?

Ne znači! -Još jedno pitanje.

Da li imate poznanike ili prijatelje koji su riđi?

Ne razumem pitanje.

Da li imate poznanike ili prijatelje koji su riđi?

Kakve to veze ima sa ovim?

Odgovorite na pitanje. –Da, nećaka. Sestrića.

Da li je on mogao da vas opljačka? -Šta?! On ima samo 10 godina!

Osim toga, mene niko nije opljačkao. Stvari nisu moje. -Jasno.

Izvedite uhapšenog.

Jasno! Ukapirao je da postoji problem sa nakitomi sve poriče.

Biće osuđen zbog stvari koje su mu našli kod kuće

i ne trebaju mu dodatni problemi.

Nije teško povezati ga sa dragocenostima.

Pozvaćemo zaposlene u komisionu

i obaviti identifikaciju predmeta.

Možda ćemo pronaći vlasnike, na kraju krajeva. -Čak i da zna

ko ga je opljačkao, ili pretpostavlja - neće reći.

Nije dobro... -Šta ćemo sada sa serijskim ubicom?

Čekaćemo novo ubistvo. Pre ili kasnije, mora da pogreši.

Jesi li lud, Solovjove? Jesi li ti normalan? Mi smo sovjetska milicija.

Naš posao je sprečavanje ubistava. Razumeš?

Idi kod njegove sestre. Treba nam bilo kakav trag

Da, Kotov.

Juče juče oko ponoći Andrej Prohorov je udaren u glavu i isprebijan.

Ko je on? -Želobove, nisi navijač.

Drvoseča? -Eto! Dubčenko prati fudbal.

Andrej Prohorov je libero, poznat pod nadimnkom "Drvoseča".

Sada je na intenzivnoj nezi sa potresom mozga.

Polomili su mu rebra i izbili zube.

Vraćao se kući i odlučiio da krene prečicom, kroz fabriku.

Navukli su mu džak na glavu i prebili ga. -Više napadača?

To ćeš ti da otkriješ. On je sada je u bolnici.

Prijahine! -Da. -Ovo je verovatno pocepano? -Da.

Da, teško prebijanje. Nisu hteli da ga nauče pameti, bili su ljuti.

Solovjove, za koga ti navijaš? -Ravnodušan sam.

Za Rubin u Ligi šampiona. -Za koji Rubin?

Za Rubin iz Kazanja. –Gde? -U Kupu šampiona.

Šalim se. -Šališ se i u vezi sa Tomom u Prvoj ligi.

Drugovi navijači, da li vam treba suvenir?

Želobove, zašto se vrtiš ovde?

Žrtva je na intenzivnoj nezi, u bolnici. -Daj to.

Ovo nije zub. Ovo je očnjak. -Vukodlak, vampir? -Baš smešno.

Očnjak. Pseći, ili čak i vučji. -Kako vučji?

Kakvog vuka? Drvoseču nisu napali vuci.

Solovjove, baci to, odvratno je. -Dubčenko, osmotri okolo. -Razumem.

Imaš li neku ideju?

Ako odbacimo mogučnost da je prevareni muž odlučio da ga prebije...

Fanovi. –Ko? –Navijači. Ali treba da vidimo tabelu.

Ako dobro igra,

možda su ga pretukli protivnički navijači,

pred naredni meč. Ili njegovi,

ako je igrao loše. -Šta pričaš to?

Nismo u Americi! Ubedljivija mi je verzija sa prevarenim mužem.

Kako tvoja porodica?

Normalno.

Normalno. Ostavio si ženu i sina - to je tebi normalno?

Otišao si sa mlađom. Normalno. -To je moja privatna stvar.

Ma đavola je privatna!

Kad bi samo bila privatna!

Otac mi je jednom rekao: onaj ko izda svoju ženu, izdaće svakoga.

Evo ti, čitaj.

Majko! –Baš tako! Majko božija!

Tvoja supruga nas u stvari moli da utičemo na tebe,

da joj se muž vrati porodici.

Radi šta hoćeš, ali ona mora da povuče ovo pismo.

Shvataš, moramo da pokrenemo istragu.

Možda ćeš biti izbačen ne samo iz ove jedinice, nego i iz milicije.

Stvarno?

Stvarno. Hajde, Solovjove,

reši problem sa ženom. -Hoću.

A sada idi kod sestre onog Ljapunova. Uzmi adresu iz finansijske inspekcije.

Šta ima novo sa Ljapunovim? Je l' priznao? -Nije još.

Šta imate vi?

Nezakonito prisvajanje socijalističke svojine. Težak slučaj.

Možda pridodamo nešto optužnici. -Već ima dovoljno za smrtnu kaznu.

Doživotna, u najboljem slučaju. -Odlično. -Evo adrese.

Mogu li da pogledam?

Stoj! Stoj! Stani kad ti kažem!

Ti...

Ljapunov je tvoj ujak? -Pa šta? -Gde ti je otac?

Gde ti je otac?

Zdravo. -Zdravo. U vezi sa mojim bratom? Ništa ne znam.

Izuzetno retko se viđamo. On ništa nije ukrao. Pošten je.

Recite mi... Da li otac vašeg sina ima riđu kosu? -Molim?

Sin vam je riđokos. Vi niste. Onda je otac riđokos, zar ne? -Da.

Ne razumem zašto to pitate.

Potrebno mi je da nađem njegovog oca. Gde je? Kod kuće, na poslu, gde?

Ne znam ništa, razveli smo se pre 6 godina. Ne viđamo se.

Gde živi? -Mislim da je otišao iz grada.

Ima li rođaka? Gde je prijavljen? Ne može da nestane tek tako.

Nema rođaka, siroče je. Odjavio se iz stana.

Ovo je moj stan. Moj otac ga je dobio od fabrike. Imam stanarsko pravo.

Gde ste ga upoznali? Kako? Gde je radio? Na plesu u parku.

Nije odavde, iz Gomelja je. Radio je kao kondukter u vozu.

A sin? Da li je u kontaktu sa ocem?

Ne, Nikolaj nikada ne dolazi ovamo. -Ali mora da plaća alimentaciju!

Odbila sam, ne treba mi ništa od njega.

Zašto ste se razveli?

Odgovorite, molim vas. Jako je važno.

Shvatila sam da sam prenaglila sa tim brakom.

A živeti sa njim je bilo strašno. -Zašto?

Ima izlive besa.

Tukao me je pred detetom.

Zato. -Kako se zove?

Nikolaj Sergejevič Pavlov.

Raspitajte se gde je, ali ako ga nađete.

nemojte ništa da kažete o nama. Ne sme da nas nađe.

Ne sme nikada da nas nađe!

Šta je bilo? -Ništa!

Idem peške.

Zdravo. Potrebna mi je pomoć. -Slušam. -Moram da pronađem jednog čoveka

Pavlov, Nikolaj Sergejevič. Rođen 1948.

Živeo je u Gomelju, a onda u Moskvi.

Navratite večeras. Biće gotovo.

Hvala. -Nema na čemu.

Šta?

Rekli su mi da ste se probudili. -Jesam.

Lakše mi je kad zatvorim oči. Smeta mi svetlost.

Pokušaću da vas ne mučim previše.

Imam 2 pitanja.

Najvažnije je

šta ste tamo radili? I ko vas je napao? -Uveče

smo imali trening, do 8.

Ostali smo da popričamo malo. Eto. -Jeste li pili?

Ne. Imamo meč u nedelju.

Oni imaju.

A onda, oko ponoći...

Nisam hteo da čekao autobus

i rešio da idem peške kroz fabriku.

Onda su mi tamo bacili nešto na glavu. -Koliko ih je bilo?

Ne znam.

Ali me nije šutirao samo jedan.

Dvojica, trojica. Ne znam. -Ko je to mogao da bude?

A da li imate neprijatelja? Da li vam je neko pretio?

Već sam razmišljao o tome.

Ne znam. -Shvatam.

Ako se setite nečega, recite nam, molim vas.

Dvojica su prošla ovuda, oko 1 ujutro. Nikoga ne zaustavljam.

Ljudi često idu prečicom kroz fabriku, od stanice do zgrada.

Ima rupa u ogradi.

Dakle, Prohorov je išao prvi, a ona dvojica za njim. -Baš tako.

Kako su izgledali? Ti što su išli za Prohorovom?

Izgubio sam naočare. Sumnjam na našeg domara.

Ispitajte ga, molim vas. Ali nemojte da mu kažete da sam ja rekao.

Šta ti imaš? -Probudio se, ali ništa ne govori.

Ništa nije video, ne zna, ne sumnja...

Imaju treninge izvan grada.

Uzmi adresu od Dubčenka i idite. Pričajte sa trenerima i igračima.

Saznaj kakva je situacija, znaš... -Znam.

Smem li da odem tamo kroz par sati?

Prvo posao, pa privatne stvari. Imaš slobodnog vremena u izobilju.

I za ženu i za ljubavnicu, zar ne?

Kamp Stadion.

Trenutak! Skoro da ništa ne vidite bez naočara. Je l' tako?

Je l' tako? -Potražićete mi naočare? Baš fino!

Kako ste znali da je Prohorov? –Po hodu. Sportskom hodu.

Čovek posle smene u fabrici ne hoda tako.

A ta druga dvojica koje ste pomenuli, kakav su oni imali hod?

Sportski. Baš sportski.

Hvala, slobodni ste.

Zdravo! –Zdravo! Povodom Drvoseče? -Tako je.

Možemo da porazgovaramo posle treninga, za sat vremena. -Sačekaću.

Kako je on? Jeste li ga videli? -Ozbiljno je pretučen.

Ali je dobro, već je došao svesti. -Sjajno!

Posetićemo ga posle treninga. -Mogu li da vam postavim jedno pitanje?

Kako je igrao na poslednjoj utakmici?

Primili smo 2.

Dali 1. Izgubili smo. -A kako je on igrao? Sumnjivo?

Zašto? -Možda su se navijači uznemirili?

Pa, primili smo 2 gola. I ja sam, kao golman, podbacio.

Ali je odbrana glavni krivac. Da ga nisu navijači prebili zbog toga?

Ne, Drvoseča je naš najbolji odbrambeni igrač. Svi to znaju.

Iako smo izgubili, to nije razlog za prebijanje!

Ali on je strah i trepet na terenu. Ne zovu ga Drvoseča za džabe.

Igra grubo, zar ne? -Ponekad. -Da ga neko nije namrznuo zbog toga?

To je neizbežno u sportu. Potuku se i oni koji slažu domine.

Ali ko može da bude ljut na Drvoseču? -Ne znam.

Možda Pahomov. Dobio je prelom

na utakmici Kupa pre pola godine.

Kako da nađem Pahomova? –Pričaćemo posle treninga!

Dobro. Sačekaću.

Kako da nađem Pahomova? –Kog Pahomova? –Fudbalera. -Pahomov.

Obojica smo fudbaleri. -Pomeri se... Bivši.

Ali sam je ranije prešao u amatere - manje sam talentovan.

Defekt!

Uzmi. Hvala.

Moj brat je povređen pre godinu dana.

Pokidao je ukršteni ligament i kraj. Gotovo sa fudbalom.

Možemo samo da pijemo. -Ko ga je povredio'

Jedna stoka. –Drvoseča.

Zato što mu se moglo. Takav je on.

Fudbal je za mog brata bio sve. Život.

Gde da ga nađem? -Zašto? -Zato što treba da popričamo.

Eno, vidiš vrata? -Probaj.

Šta? Ne bi se reklo da sam pre godinu dana bio pozvan u reprezantaciju?

Ni ja ne verujem.

Vova! –Idem!

Mi fudbaleri smo sujeverni.

Našao sam ovu rublju

kada su me roditelji prvi put odveli na sportsku sekciju

Mislio sam da donosi sreću. Izgleda da ne.

Blohin je dobio 'zlatnu loptu'.

A ja... Ko će me se sećati za pola godine? -Imaš samo 25 godina.

Počeću da radim u fabrici za godinu dana, kao i svi drugi.

Ne mogu svi da budu šampioni.

Neko mora i da stoji za mašinom.

Šta? Da nisam uračio nešto? Ne sećam se jučerašnjeg dana.

Da nisi posetio Prohorova, Drvoseču? –Zašto bih ga posećivao?

Tu stoku. -U bolnici je.

Pa šta? Pretučen je? –Jeste.

Lepe vesti. Hajde da popijemo u to ime.

Gde ste obojica bili juče? –Da li smo osumnjičeni?

Kažite gde ste bili, možda prestanem da sumnjam. -Kod kuće, gledao sam TV.

Ko to može da potvrdi? -Ne znam, žena je otišla kod svojih. -Ti se ne sećaš?

Misliš da smo ga mi pretukli? –Imali ste motiv.

Svi imaju milion takvih motiva.

Na primer, na prošloj utakmici, malo je falilo da ga udari Volkov.

Ko je Volkov? -Njihov odbrambeni igrač. Libero.

Zašto je malo falilo da ga udari?

Bilo je očito - propustio je 2 glupe lopte.

Jasno.

Zdravo tata. -Zdravo! -Predao sam novac. -Bravo!

Kako si ti, kako je mama? -Dobro. Tata...

Da li voliš onu ženu kod koje si otišao?

Zašto? –Ako je voliš, onda živi sa njom. Ne sa mamom.

Ako više ne voliš mamu.

Bolje da živite odvojeno, tako je fer.

Misliš? -Naravno! Čemu varanje? –Ja mnogo volim mamu.

Tvoju mamu, Mišo.

Ali sada moramo da živimo odvojeno. Vratiću se kada...

kada se budem vratio. -Ne razumem. -Nije važno.

Gde mogu da nađem tvoju nastavnicu biologije? -Nutriju? -Da.

Odvešću te.

Lep vam je šešir. -Hvala! To je krzno nutrije.

Vi ste Mišin tata?

Šta mogu da kažem o Miši i biologiji? Ništa.

Solovjova biologija ne zanima. -Čudno. Mene zanima.

Recite mi, molim vas, kakav je ovo očnjak? Pseći ili vučji?

Rekla bih da je vučji. Po obliku i drugim odlikama.

Očnjak je mlad, ali oštećen. Životinja je živela u divljini.

Zašto? -Zanima me biologija.

Hvala, Viktorija Stepanova. -Molim.

A je l' se Nutrija već udala za nastavnika fizičkog? -Ma kakvi!

Nutrija je sada... Kako se ono kaže... neženja!

Zato što se plaši miševa.

Kakve to veze ima sa miševima?

Tako kaže legenda. Hajde idi, sine. Čuvaj mamu.

Ćao!

Javiću se.

Jesi li bio u klubu? -Da. I ne samo tamo. Ovo je ključna stvar.

Već sam je video. Pseći očnjak, pa šta? -Očnjak je vučji.

Šta hoćeš da kažeš?

Evo ovde. Rupica.

Ovaj očnjak nošen na ogrlici.

Ko? –Fudbaler. Ljudi su često sujeverni.

Kako se prezirva taj fudbaler?

Volkov igra u istom timu sa Drvosečom. -Jeste. Centralni bek.

Volkov. Vučji očnjak. –A motiv?

Poraz na poslednjoj utakmici. -Ne, Solovjove. To je slab motiv.

Znaš li koliko su puta do sada izgublili?

Ako bi svaki put krivca slali na intenzivnu negu...

Koji je tim bio favorit pre utakmice? Drvosečin?–Da, zašto?

Još ne znam.

Opet si došao da igraš fudbal? -Mogu li da nađem trenera?

Ovde je. Ostaje do kasno u noć, razmišlja.

Drvoseča ne igra, tako će teško da smisli nešto.

Slobodno? -Zauzet sam! -I ja sam na poslu. Imam za vas jedno pitanje.

Kod kog od vaših fudbalera ste videli ovo?

Niko. Prvi put to vidim.

Zašto ste izgubili poslednju utakmicu? Vi ste favorit u grupi.

Protivnik je imao veću želju za pobedom. To je glavna stvar.

Ali Drvoseča je napravio dve greške On je vaš najbolji bek. -Pa šta?

Svakome se desi takav meč. -Desi se. Pitanje je - zašto?

Ne razumem na šta ciljate.

Na to da je Drvoseča namerno izgubio meč.

I da su ga vaši igrači kaznili zbog toga.

Ja o tome ništa ne znam.

Nećete da kažete? Razumem.

Drvoseča je van stroja. Ako mi date Volkova...

Ostaćete i bez centralnog beka. Bez dva glavna odbrambena igrača.

Biće teško pobediti bez njih. -Već je dovoljno teško bez Drvoseče.

Ostalo nije važno. Najbolji libero šampionata.

Igrajte bez libera. -Baš smešno. Kako?

Ovako:

Ovako: uzmemo ova dva igrača. Pomerimo veznog u odbranu. Dvojica na bokovima.

Neka se kreću uz ivicu terena.

Odbrana igra aktivno i pomaže krilima. -Kome? -Ovima sa strane.

Biće teško igrati uz ivicu tokom celog meča, tako da...

bočni igrači moraju da se smenjuju. I ono najvažnije.

Centarhalfovi se pomeraju i puštaju špica u sredinu.

Cilj je, pored svega ostalog, aktivni presing.

Susresti se sa protivnikom na njegovoj strani terena.

Biće lakše neiskusnim bekovima. Otprilike, šema je ovakva.

4, 5, 1.

4, 5, 1.

1 napadač? -1 napadač. To je ludilo, niko tako ne igra!

Još ne. Fudbal nije dogma.

Volkov?

Ništa ne znam.

Dobro...

Kakva budala...

Ili genije.

Tražiš zub?

Bojiš se da nećeš znati da igraš bez amajlije?

S pravom se bojiš. Mislim da ti Volkove, u narednih 5 godina

nećeš moći da igraš fudbal. Izvini.

Pozvao sam miliciju. Ako nemaš ništa protiv, sačekaćemo ih ovde zajedno.

Stoj. Stoj. Ruke.

Okreni se.

Bravo! Idemo.

Drvoseča, đubre, prodao je utakmicu. Žao mi je što mu nisam polomio noge!

Ali tvoje hoću.

Stoj, milicija! Baci kamen!

Pa, Volkove... Crveni karton.

Solovjove, kako ti je?

Dobro.

Pa to si ti.

Pijem za medalju.

Osvojio sam Prvenstvo Moskve sa 15 godina.

Tada nisam pio.

Sada imam vremena.

Hoćeš?

Na poslu sam. -Zbog posla si došao?

Drvoseča je prodao utakmicu.

Tako sam i mislio. -Doneli su mu novac.

Rekao je da za njih trojicu, za golmana i Volkova.

5000. Uzeo je sve za sebe i prodao utakmicu. Oni su ukapirali.

i kaznili ga. -Zašto to meni pričaš?

Mislio sam...

da će te, ako te i ne obraduje, barem zanimati.

To da je Drvoseča jedna gnjida,

znao sam sve vreme.

Ono što mene stvarno zanima je

šta će biti sa fudbalom?

Biće bolji. I medicina će napredovati.

Pokidani ligamenti će se lečiti. Više će se zarađivati. Mnogo više.

Brda para. Automobili će se menjati kao čarape.

Restaurani, devojke, klubovi. Mislim, diskoteke. Uživancija.

A kada će da se igra? -Biće i toga.

Zašto me zajebavaš?

Mišo, čuješ li me?

Za fudbal treba živeti, a ne živeti od fudbala. Mišo, u opasnosti si!

Vući će se po terenu kao creva.

Mišo, u velikoj si opasnosti!

Odgovori mi na bilo koji način i prekinuću operaciju! Mišo!

Ubiće te! Vrati se, čuješ li me?!

Ne smeju to da rade! Kaži im da ću se vratiti! Čuješ, vratiću se!

Vrati nam se!

Ekaterina Ivanovna, ne smete.

U čemu je problem? Želim da budem ovde tokom operacije.

Karl Vladimirovič vam je zabranio pristu ovamo.

Obratite se njemu. Molim vas, ometajte pripreme za operaciju.

Halo? Da, Fadejeva. Katja.

Jesi li sada na poslu?

Čekaj! Slušaj!

Zdravo, Gena. Treba mi tvoja pomoć.

Da, ista si. Lepa.

Pomozi mi, molim te. Jako je važno. –Shvatam...

Nisam ti nedostajao. -Isključi struju u bolnici na dva sata.

Znam da možeš, rekao si mi.

Katja, o čemu to govoriš?! Kako da isključim?

Ne znam kako, smisli nešto! Znam da možeš. -A pacijenti?

Pacijenti će biti dobro.

Imamo agregat. Samo će otkazati operacije.

A meni je to neophodno. -Zašto? -Duga priča.

Pomozi mi, molim te. -Jesi li udata? -Ne, ali kakve to veze ima?

Ja sam se razveo prošle godine.

Čekao sam te celog života.

Isključiću.

Ako se udaš za mene.

Oče...

Dođavola!

Isključi!

Da?

Dobro.

Kolege, da počnemo molitvom,

ova operacija će ući u istoriju.

Šta se događa?

Havarija. Popravljaju, ali ne znaju kada će završiti.

Možda za par sati.

Operacija se odlaže. Odnesite ga u sobu.

Da izađem kroz vrata kroz koja sam ušao.

prevod engleskog titla: runkaede

Preuzeto sa www.titlovi.com