Original subtitles

Превео: Бамбула

15:17 ВОЗ ЗА ПАРИЗ

Зовем се Ентони Седлер.

Вероватно се питате зашто брат попут мене виси с ова два белца.

Али верујте ми, то су моја 2 најбоља пријатеља. Да вас упознам.

Ово је Алек Скарлатос, робот. Он је јак момак.

Увек ће вам чувати леђа кад сте у невољи.

А ово је Спенсер Стоун. Не морате бринути

да ли ће вам он чувати леђа у невољи

пошто сам сигуран да ће је он први наћи.

Изгледа да нас тројица увлачимо један другог у невољу

још од виших разреда основне школе.

Али дајте да вас одведем у прошлост и покажем вам како је све почело...

Сакраменто, Калифорнија 2005.

Ћао! -Гђица Ескел?

Да, ћао. Ја сам мајка Спенсера Стоуна. Ово је Хајди, мајка Алека Скарлатоса.

Извините, мислила сам да ћемо се видети тек у 3:15. -Да. Па...

Имале смо сличне бриге. -Па смо мислиле да удружимо снаге.

Забринуте смо

око поласка синова у више разреде. -Оправдано. -Да.

Приметиле смо малтретирање другова из разреда,

и бринуле смо да то можда буде утицало на њихов рад у школи.

Гђице Ескел, гђице Скарлатос. Могу ли бити искрена?

Спенсер заостаје с читањем.

И то веома. А Алеку се такође прелако одвлачи пажња.

Је ли неко разговарао с вама двема о СПП?

Мислим да Спенсер и Алек пате од нечега што се зове

синдром поремећаја пажње, СПП. -Да можда

не брзате са закључком? -Не брзам, гђице Ескел.

Као што сам напоменула, Спенсер се не може концентрисати на читање.

За то сам можда ја крива. Сад кад знам да заостаје, могу...

А Алек проводи већи део дана буљећи кроз прозор.

Извините. Да ли сте рекли да Алек "гледа кроз прозор"? -Да.

Да будем начисто, зар остала деца не гледају кроз прозор?

Постоје ствари помоћу којих им можете помоћи да се фокусирају.

Има безброј лекова који ће значајно... -Лекови?

Џојс, у реду је. -Не, није у реду.

Извините. Само покушавам да вас разумем.

Кажете ми да треба да дрогирам своје дете да вам олакшам посао.

Ти лекови ће им помоћи да се фокусирају, и лакше би било дечацима...

Ако им сад не дате лекове, они ће их сами узимати касније.

Мислиш ли да је ово добро решење? Давање пилула због проблема?

Онда идемо.

Синови самохраних мајки, то је само статистика. Али статистички,

постоји већа вероватноћа да развију проблеме.

Мој Бог је већи од ваше статистике,

стога ме не интересује шта још имате да кажете.

Драго ми је да објавим

да нећемо имати још једну проверу да ли имате вашке сутра.

И стигли су резултати избора.

Наш нови школски председник је...

То је то, шефу кампање. Тренутак истине. -Мери Хоџ.

Честитам свима који су учествовали,

и честитам нашој новој школској председници. -Можда је била грешка.

Нема везе.

Браво, губитниче.

Дај, бре, Спенсере, нећеш увек побеђивати. То не функционише тако.

Не капираш. Нико не капира.

Покушао сам да се уклопим овде. Покушао сам. Нису ми дозволили.

Уклапаш се са мном. Ја те разумем.

Мама је мислила да ће бити боље ако ме пребаци у хришћанску школу.

Међутим, ово је попут цркве, часови, исти људи свуда. Стално.

Мрзим то! -Момци, звонило је, треба да сте на часу.

Потврдни гест би био од помоћи. Касните на час.

Где ти је пропусница? Пропусница.

Ево моје пропуснице.

Идемо. Код директора. Идемо.

Брже!

И као што сам рекао, господине, неће се поновити.

Поздравите супругу од мене.

Зашто сте овде? -Истекла пропусница.

Аматери. -На ноге. Устајте.

Савет? Држите се подаље од тог клинца.

Шармер је, али увалиће вас у невољу за тили час.

Наравно ако сте овде, већ сте у невољи.

Зашто смо се обукли као војници?

Идемо. Добро јутро. То је гласно.

Окупите се. Ако већ нисте провалили,

данашња активност је кошарка. Надам се да сте чули за њу.

Поделићу вас у два тима данас.

У реду? Слушате ли? Два тима. Ако ваше презиме

почиње с А па до М, бићете тим један. Бићете тамо.

Ако вам почиње с Н па до З, овде сте. У реду?

Ако имате неких питања, не питајте ме. Обећавам да нећу одговарати.

Добро, хајде. -Хајде, момци. Овамо.

Идемо!

Овамо.

Зар оно није клинац из директорове канцеларије? -Да, то је он.

Шта има? Ја сам Стоун. Име ми је Спенсер.

Ја сам Скарлатос. Име ми је Алек. -Увек се тако представљате?

Не. Само смо хтели да ти покажемо да смо у истом тиму.

Ми смо клинци из канцеларије директора Ејкерса. -Тако је.

Извините, проводим много времена тамо. Да ли сте набавили нову пропусницу?

Ја сам Седлер. Име ми је Ентони. А ако вам треба пропусница,

могу да вам средим. -Страва.

Шта који ђаво?

Дај, бре, човече! Знаш да такав речник није дозвољен овде. Шта то радиш?

Укорен си, зар не? -Зезате ли ме?

Добро. Прошетај. Идеш код директора.

Сместа. Иди. -Седлер оде.

Мислите да је то смешно? Хоћете и ви да идете?

Да, зашто да не? Зашто да не? Какав забаван дан. Ко још жели да иде?

Молим вас, баш сам расположен. Могу овако цео дан.

Добро, идемо.

Да ли је могуће, момци?

Нисам знао да сте толико кул. -Шта? Ми смо кул.

Да. Ми смо баш кул. -Ваш изглед наговештава супротно.

Само мало. Камуфлажна одећа је кул. Стани. Зар камуфлажна одећа није кул?

Једном речју, не. -Седлеру!

У моју канцеларију. Сместа. Немој да ми колуташ очима.

Зар вас нисам упозорио на овог типа?

Хајде, хајде. Брже. Ходај.

Шта си рекао?

Ово је хришћанска школа!

Ентони! -Стоун, друже.

Ћао. -Ћао. -То је забавно. -Драго ми је, гђице Ескел.

И мени. Симпатичан си. Лепо се проведите.

Ентони, хајде. Хоћу да ти покажем своју собу.

Алек и ја ћемо играти ерсофт напољу. Хоћеш да изабереш пушку?

М16.

Калашњиков. -Боже.

Ово је пушка за пејнтбол.

Пар пиштоља.

Фино.

Ако мислиш да је то кул, ово је велика пушка.

За лов.

Јеси ли некад видео праву пушку? -Не. Праву нисам.

Јеси ли некад био у лову? -Не. Црнци не лове.

Не радимо то у слободно време.

Хајде, идемо да нађемо Алека и играмо се рата.

Знаш шта? Имам бољу идеју за рат. -Добро.

Хало? Ћао, Алис, како...

То су вероватно били неки клинци из краја.

Хоћеш да пошаљем Спенсера да ти помогне...

Мора да ме зезаш.

Боже, мама, јеси ли чула за куцање? -Ово је моја кућа.

Не треба ми дозвола да уђем. -Добро. Извини.

Само што ми је Алис телефонирала, и рекла ми је да су јој мршави црни дечак

и бледуњави бели дечак украсили кућу тоалет папиром.

Извини. Мислио сам да нас није видела.

Због тога је то у реду? Можеш радити шта желиш ако те не ухвате?

Не, мама. Нисам тако мислио. -Постиђена сам, Спенсере. Постиђена!

Шта ћу рећи Ентонијевом оцу? -Не мислим да треба да кажеш...

Не, ти не мислиш. Стално ме зове директор, сви ти проблеми које правиш.

То је превише. То је превише, Спенсере. -Мама, извини.

И све ми је теже да уђем овде,

јер сваки пут кад уђем, одлазим разочарана. -Мама. -На спавање.

Господе, учини ме инструментом твог мира.

Тамо где је мржња, дозволи ми да сејем љубав. Где је неправда, опрост.

Где је тама, светлост. А где је туга, радост.

Давањем, ми примамо. Опраштањем, нама бива опраштано.

И умирањем се рађамо у вечни живот. Амин.

Спенсере, хајде! ФДР.

Човек који је урадио праве ствари у право време

да смири опасне ситуације у веома критичним тренуцима.

Да се нешто деси сад...

Да ли бисте знали шта да радите? Да ли бисте знали како да реагујете?

Да ли бисте реаговали?

Добро. Не заборавите. Сутра је тест.

И прочитајте књигу. Немојте рећи да вас нисам упозорио.

Говорим теби, теби и поготово теби.

Хвала, наставниче. -Драго ми је да сте уживали, момци. -Увек уживамо.

Да ли сте нашли неке планове битака из Другог светског рата?

Знате шта? Одштампао сам ово синоћ.

То би требало да вас заокупи до сутра. -Боже. Друже, погледај ово!

Ово је страва. -Много хвала. -Хвала.

Ти дечаци. -Напад! Напад!

Срање.

Има нешто у вези рата, човече. Братство, историја.

Помагање у рововима. -Попут твог деде.

Хоћу да идем на матурско вече. -Мислиш, с нама?

Не, човече. Генерално. Немамо га у нашој школи.

Немамо матурско вече овде, ни прослава. Шта знам.

Немамо манифестација као у државним школама. -Управо тако.

Отићи ћеш? -Да.

Хоћу рећи, ви момци сте сјајни, али треба ми девојка.

Недостајаћеш нам, друже. -Остаћемо у контакту.

Неко мора да вас обавештава како је то имати девојку.

Можда је Ентони у праву. И ми треба да одемо. Безвезе је без њега.

Немамо избора. Имали смо среће што смо напустили нашу последњу школу.

Јесте безвезе. Али ако избегавамо невоље, бићемо добро.

Мора да ме зезаш.

Морамо да идемо, закаснићемо. -Не можемо провести животе у страху.

Момци, на час. Сместа.

Час нам је тамо. Стигли смо на време. -Противречимо данас?

Али нисте на часу, је ли?

И претпостављам да немате пропуснице.

Вама двојици треба пратња? Мрдајте! Мрдајте!

Не, они нису проблематична деца.

Није ми јасно откуд ово. Је ли неко повређен?

Не. Не, гђице Ескел, нико није повређен. Још.

Али ни то ме не би изненадило што се тиче њих.

Је ли ово шала? Мислите да би наши синови повредили некога?

Гђице Скарлатос,

знамо да је ово тешко, али најбоље би било за вашег сина

да је остао са својим оцем. -Како се усуђујете!?

Након свега што радим за ову школу. Држања тренинга и волонтирања.

Немате право. Немате право!

Консултовали смо се с Господом.

Немате право. Немате право да нам се мешате у животе! Апсурдност свега тога.

Исусе. -Хајде, душо. Хајде.

Хајде, Спенсере.

Добро. -Стани!

Ово није опраштање. Само је поздрав.

У реду је. -Спреман?

Идемо.

Спенсере.

Знам да ће ти ово бити тешко, али стварно је кратак лет до Орегона,

и можеш га посетити кад пожелиш. Обећавам.

У реду? -У реду.

Добро.

У шта бленеш? -Онај момак је тамо унутра 10 минута.

Десет минута. Стварно? -Да. Видео сам како улази тамо с актовком.

Актовком? -Не знам шта ради.

Можда се пресвлачи. -Можда. Проверићу.

У реду? -Добро.

Човече, овај тип је унутра дуже време. -Да, приметио сам.

Бежи одавде, озбиљно је.

Имам пушку.

Све почиње с анализом података.

То је основа за сваки посао који можете имати.

Чак и да хоћете радити, рецимо, у средњем менаџменту у "Најкију",

морали бисте поседовати неко знање о бројевима

да бисте процењивали продају. Г. Скарлатос.

А ви? Какав посао вас интересује?

Одувек сам хтео да се придружим војсци.

Добро. Чак и што се тиче војске, требаће вам бројеви.

Статистика, анализа, покрети трупа, логистика ланца снабдевања.

Било какав посао који желите да имате,

укључиваће бројеве. Требаће вам...

Стоун, кога то стрељаш погледом? -Никога. Само размишљам.

Немој се повредити. -Онај центар за регрутацију онамо,

о чему се ту ради? -Тамо људи одлазе да се пријаве за војску.

Који део војске? -Све. Бар мислим.

Мислим да не дискриминишу. -Господине, како сте?

Добро дошли у "Џамба џус". Шта желите? -Могу ли добити смути

с јагодом и бананом, молим? Ништа више. -Важи.

Само тренутак. -Хвала. -Ако није проблем што питам,

у ком сте роду? -Ово је униформа маринаца.

О, да, тако је. Само проверавам по други пут. Да можете све испочетка,

шта бисте одабрали? -Шта то? -Који род?

Да ли бисте и даље били за маринце? Или има нечег другог?

Не могу рећи да сам размишљао о томе.

Ипак бисте изабрали маринце, онда? -Тешко је рећи.

Волим то чиме се бавим, али одувек сам хтео бити

у падобранском тиму за спасавање.

А њихов једини циљ је спасавање живота људи. Опако.

Да. То је опако. -Можеш ли замислити ставити своје руке

на човека у његовом најстрашнијем тренутку? И вратити га у живот?

Да. Да, могу. Изволите.

Хвала. Колико? -На рачун куће. Хвала вам на служби.

Драго ми је што радим то. Хвала.

Ценим то. Пријатно. -Такође.

Уз напојницу коју ти је оставио, моћи ћеш да покријеш

смути који треба да платиш. -Вредело је.

Оне анализирају статистику популације,

резултате с тестова интелигенције. Постоје свакакве апликације

за анализу података. -Ово су првих великих 10 јарди. Треба им ово овде.

Знам. Боље да је дају Маршону, друже. Он им је најбољи играч.

Такође и невероватно игра утакмицу. -Знам. Он је звер, друже.

Хајде, лепи. Тако је. Разбиј то. Тако је.

Само тако. -Тако је. -Трчи!

Тако је, лепи. И претрчао их је. То је била добра акција.

Тек после једног дана. -О чему се ради?

Алек, друже. Послао сам му важну вест, пре 8 сати,

а он ми тек сад даје млаки одговор.

Која је важна вест? -Покушаћу да уђем у падобрански тим за спасавање.

Друже, то је... То је сјајно. Стварно?

Придружићеш се ваздухопловству сад? -Добро. О чему се ту ради?

Како о чему?

Како то да нико не посматра ово као информацију која мења живот?

Шта знам, друже. Можда зато што си ти у питању. -Шта то значи?

Хоћу да кажем, немам ништа против тебе,

али мораш бити у форми да би био у војсци, знаш?

Дај, бре. Значи морам да смршам. Па шта?

Није само то. А твоја мотивација?

Баталио си фудбал да играш кошарку. Онда си баталио кошарку

јер ниси добијао довољно времена на терену. -Добро.

Значи мислиш да ја то не могу, онда?

Спенсере, друже, нико не мисли да не можеш то. Само мислимо да нећеш.

Добро.

Видећемо.

Чим почнете да откривате ко сте, онда стварно схватате

како вам је дата власт над својим животом.

Али то можете само кроз животну битку.

А већина људи избегава борбу.

Већина људи иде кроз живот избегавајући бол.

Кад радите на сну, у неком тренутку,

долази до промене.

Нешто у вама што никад нисте активирали, лежи неактивно тамо.

Учите како да скачете више.

Почињете да изазивате себе да копате дубље.

Нико вам није потребан да вам одобри снове.

Радите оно што знате да је исправно. Не покушавајте да идете пречицама.

Платите данак. Одабрани сте за овај сјајан посао.

Брже! Само толико можете? Брже!

9 минута, 14 секунди. До ђавола, Стоун.

Нисам знао да крупан момак као ти може трчати толико брзо. -Хвала, господине.

Деведесет шест. Успео си. Прошао си. Честитам.

Хвала, господине. Ценим то.

Добро, то је веома добро. Сад дођи овамо.

Добро.

Нагни главу.

И који круг је другачији? -Да видим.

Је ли то трик питање?

Број 3 је другачији.

Стоун.

Ево списка војноевиденционе специјалности

за које си се квалификовао. Проучи списак и изабери 3. Тарнер? -Господине.

Господине, извините. Посао који сам хтео није овде.

Не видим падобрански тим за спасавање.

Изгледа да се ниси квалификовао. -Како то мислите, нисам се квалификовао?

Прошао сам тест издржљивости, имам добар резултат на АСВАБ тесту.

Доктори нису рекли да ми ишта фали.

Изгледа да си дисквалификован због недостатка дубинске перцепције.

Шта? -Немаш дубинску перцепцију.

Не можеш бити спасилац без тога. -Озбиљни сте?

Изабери 3 посла са списка према жељеном редоследу.

Брзо изабери или можда ништа не добијеш.

Отворени смо само још 30 минута. Тарнер.

Ево списка послова за које си се квалификовао. Проучи списак, изабери 3.

За шта се кажњавам годину дана?

Због дубинске перцепције? Не могу да верујем.

Можеш ли нешто урадити? Можемо ли се некоме жалити?

Можда можемо написати писмо. -Не. Због тога се не можеш жалити.

Добро, добро. Душо, седи. Душо, биће у реду.

Не, неће бити у реду. У томе је и проблем.

Зашто сам се пре свега толико трудио? -Душо, слушај, такав си ти, у реду?

Кад си био дете, кад би чуо реч "рат" на телевизији,

практично би ускочио у телевизор да узмеш учешће.

Управо тако. Само сам хтео да помогнем.

Не схватам зашто ми не дају то да радим.

Нисам нешто много постигао у животу.

Бар сам раније могао рећи да нисам стварно покушавао.

Сад не могу ни да кажем то. Покушао сам и нисам успео. Ово је још горе.

До МакЛемора. Ипак он поентира!

Како је, друже? -Шта има, друже? -Драго ми је што си дошао.

Како си? -Добро. Гледам утакмицу. Уђи.

И ја се надам да ће Сан Хозе Стејт насекирати Канзас. Треба нам ово.

Да, да. Већ сам виђао како овај тип закуцава преко ове будале.

То ме је подсетило кад сам преко тебе закуцао.

Никад ниси преко мене закуцао. -Хоћеш пиво? -Да.

Морао сам да те видим пре него што одеш одавде.

Мора да си нервозан, зар не? -Све је у реду.

Само идем у Тексас на основну обуку.

Да, али много људи не догура довде у процесу.

То је посвећеност.

Живели. -Живели.

Отићи ћеш одавде, друже. Јеси ли узбуђен?

Да, али... Шта знам, друже.

Сећаш се кад сам ово споменуо давно? -Како могу заборавити?

Био си 15 кг тежи и нико није мислио да ћеш догурати довде.

Да, друже. На крају је испало да сте били у праву.

У праву поводом чега? -Ишао сам у МЕПС

и дисквалификован сам због дубинске перцепције, па не могу бити спасилац.

Не знам баш чињенице о војсци.

Како то мислиш? -Морао сам да потпишем уместо тога за ПИОБ.

Шта је то? -Скраћено за преживљавање, избегавање, отпор и бекство.

То је сасвим различито.

Чак иако то није иста ствар,

сигурно ће бити значајно.

Да. Али нисам страствен поводом тога, знаш?

Само сам хтео да идем у рат и да спасавам животе.

Који год посао да ти дају, и даље ћеш моћи да помажеш другима.

Такав си одувек био. -Да, ваљда је тако, друже.

Шта има? -Ћао, друже, како је?

Шта је то? Пројекат из шивења? -Да.

Сјајно! Имамо чему да се радујемо.

Какву функцију то има? -Преживљавање. Ако се катапултирате из авиона,

само ћете имати падобран, још неколико алата, знате,

било шта што можете наћи да направите лежаљку, шатор, потезне жице,

оружје за лов. -Кул.

Домаћинство ће нам помоћи да преживимо. -Да, ваљда. -Такорећи.

Спенсере, предахни.. -Не могу. Већ прилично заостајем

са свим задацима. Испашћу.

Ево, погледај. Да ти покажем нешто. Погледај ово.

Шта је ово? -То је за шивење.

Да можеш провлачити игле без да ти настрадају руке.

У реду. Видим шта радиш. -Сад ће ти руке остати мекане као код бебе.

Друже, овако једино могу завршити на време.

Не брини, с рукама меканим као код бебе, увек ћеш завршити брзо.

Невероватни сте. -Налево! У линију.

Ко смо ми? -Ваздухопловство!

Срање! Не! Не!

Ми смо ваздухопловство!

Моћно, моћно ваздухопловство!

Бољи смо од копнене војске!

Прашинарске копнене војске!

Бољи смо од морнарице!

Ваздухопловче Стоун, лепо што сте нам се придружили. Доле. На подијум.

Ваздухопловче Стоун, зашто радите склекове? -Закаснио сам, водниче.

Да, закаснили сте. Зашто? -Успавао сам се, водниче.

Успавао се. Даме и господо, нек вам ово буде пример

шта не треба да радите. -ПИОБ. ПИОБ.

1401. -Устаните.

Наставите. -ПИОБ.

Браво.

Ваздухопловче Стоун, изгледате ли као сви остали? -Не, водниче.

Не, не изгледате. Доле.

Ваздухопловче Стоун, радите склекове јер не можете следити просте директиве.

ПИОБ. ПИОБ. 1401.

Устаните.

Наставите. -ПИОБ. -Ваздухопловче Стоун, ваши петље нису довољно затегнуте.

Одрадићу их опет, водниче.

Немам избора. Ово није игра. Ово је преживљавање.

Не постоји друга шанса. Разумете ли ме? -Да, водниче.

Јавите се вођи обуке и добићете документа о отпусту.

Добро. Ево.

У реду.

Знао сам да није требало да возиш чак довде само да се опростимо.

Била сам забринута за тебе, Алек. Страшно се плашим

зато што одлазиш у рат. -Ти си мајка.

И треба да бринете за своју децу. -Али, слушај, душо. Молила сам се.

И Бог ми се обратио. Рекао ми је

да ће нешто веома узбудљиво да се деси. И...

Једва чекам да видим шта има у плану за тебе. -Бићу добро.

Волим те, мама.

Шта се дешава? Нек неко каже! О чему је реч?

Неки тип има пушку. Бежите. -Хајде, тата, морамо ићи.

Не, ти иди, душо. Ти иди. За ћу за тобом.

ВАЗДУХОПЛОВНА БАЗА ЛЕКЛЕНД

Страва. Бићемо прослављена стока.

Ето шта добијемо кад не упаднемо у Лекленд. Вртић за одрасле.

Шта то значи? -То сам чуо. Уместо да те уче ратовању,

уче те како да "ублажиш рањивост просторије"

бежећи и скривајући се. -Мислио сам да смо у војсци.

То је тешко. -Дошли су по рањене...

Дошли су по рањене... Дошли су по мртве...

Дошли су по мртве...

Чим будете надували бешику до жељеног притиска,

у овом случају, 140 ммХг или више, ослушнућете да будете сигурни

да не можете чути пулс испод бешике. То је есенцијално.

Има ли питања у вези с овим делом? Не?

Идемо даље. Идемо на следеће поглавље.

У бази је нападач. Заштитите се ту где сте док не добијете даље инструкције.

Ово није вежба. -У бази је нападач.

Момци, померите ову клупу до врата да се не могу отворити.

Остали, под клупе. Ово није вежба! Мрдајте!

Ово није вежба! Залегните под клупе сместа.

Сетите се протокола. Ако побегнете,

не нападајте. Заштитите се.

У реду. -Најебали смо. -Само то имам, друже.

Стоун! Стоун, залегни под своју клупу, сместа.

До ђавола. Стоун! Шта то радиш?

Нико да се није мрднуо. Френсис, враћај се под своју клупу!

Стоун, шта то до ђавола радиш? Вуци се под своју клупу.

Чисто је! -Прошла је опасност.

Стоун, хоћеш да вратиш ту клупу назад? Нек му неко помогне, молим вас.

До ђавола!

Народе, ово је била лажна узбуна. Само сам хтео да вас обавестим

да је све у реду, и да смо сви безбедни. -Шта се десило?

Упозорење на нападача издато је преко разгласа,

али права локација није била додана. Било је у близини, али не у нашој бази.

Наставите. -Седите.

Исусе Христе. Стоун, шта си планирао да урадиш

с хемијском? -Не знам, госпођо.

Нисам хтео да моја породица сазна да сам умро кријући се испод клупе.

Подигните руке. Ко мисли да је Стоун кретен? -Дај, бре, човече.

Да, и ја. То ће бити на тесту.

Чудно. Просјаци нису иза нас. Не прате нас данас.

Провери ГПС пријемник и потврди наше координате. -Разумем.

Скарлатос, хајде, човече. -Срање!

Не могу наћи свој ранац. -Јеси ли га имао кад смо последњи пут стали?

Да. -Безбедносно заустављање.

Боље би ти било да је тамо назад.

Имамо безбедоносно заустављање. -У заклон!

Срање! Није овде. Имао сам 2 оквира с калибром 50 и ГПС пријемник у њему.

Сви у возила! Враћамо се у село.

Сазнали смо зашто нас сељани нису пратили.

Честитам, ваздухопловче Стоун, управо сте изазвали

трајно оштећење мозга овом човеку. -Али мислио сам

да му морам ослободити дисајне путеве. Мора да дише, зар не?

И јесте. Али јесте ли приметили да наш пријатељ

има бистру течност у ушима? Шта може бити

та бистра течност, г. Стоун? -Срање.

Не баш. Погађајте опет. -Ликвор, госпођо.

Тачно. Ликвор. И ако ваш пријатељ има ликвор у ушима,

шта нам то говори? -Можда му је повређена лобања.

Добро. Да рекапитулирамо. Дошли сте до типа који је већ имао гадан дан

а ви сте му забили парче силикона у мозак.

Управо сте му извршили лоботомију. -Мислио сам

да му то прво гурнем да би могао да дише

а онда бих прешао на друге повреде. -Добро, али понекад морате

да се побринете за крварење прво. -Да ставим повеску?

Не увек. Шта ако је рана била на врату, рецимо?

Повеска на врату вам је попут омче. -Шта онда да радим?

У том случају, помолите се.

И надајте се да ће вам нешто креативно пасти на памет.

То је добар савет.

Одрадимо ово брзо. Разместите обезбеђење. -Разумем.

Скарлатос, остани овде. -Не мрдај. Не мрдај!

Идемо.

Шта су хтели? -Нож. Чауре. Наше сјајно ђубре.

Да, све је овде осим... -Осим чега?

Мог шешира. С мојим именом на њему. -Изгледа да је нека несрећна душа

управо добила надимак Скарлатос. Идемо. У возила!

У возила! Крећемо.

Јесмо ли ушли? -Крећи.

Стисни руке! -Уђи тамо, Спенс!

Спенс, иди на ноге.

Кад неког овако држите,

слободном руком притисните му каротидну артерију.

Тако је! -Спенс, хајде.

Мислиш да ће ти противник дозволити да му то урадиш?

Спенс, ниси дошао до ње. Његова брада нек буде у равни с лактом.

Трудим се. -Спенс, стегни га рукама, иди на ноге.

Не само руке. Иди на ноге. Немој да му дајеш индиције.

Спенс, стегни га рукама. -Хајде, друже!

Јаче! -Спенс, стегни! -Имаш га сад!

Алек, шта има? -Спенсере, како је?

Добро сам. Постајем добар у овоме. -У чему? Провери осипа?

Не, коначно вежбам џијуџицу. Коначно почињем да капирам ово срање.

Барем не добијам батине у сваком мечу. -То је добро.

Нема шта да се ради овде. -Али у Авганистану си.

Никоме више није стало до Авганистана.

Сад су лоши момци ИСИС. -Нема их много тамо?

Не, ја сам попут стражара. Такорећи обезбеђење у тржном центру.

Авантура почиње ускоро. Је ли Страсер одлучио да ли иде

с нама на Велику европску турнеју? -Не, не може да иде.

Размишљам да питам Солона, али неће имати довољно новца.

Добро. Обавести ме, друже. Једва чекам.

Коме причаш. Очајнички желим да одем одавде.

И даље мислим да треба да останемо у Немачкој неко време.

Да... Само много тога желим да видим, знаш?

А вероватно ће ово бити

једна од последњих прилика да урадим овако нешто.

Знам да имаш ону рибу тамо.

Шта она беше? Студенткиња на размени? -Да, у Орегону.

У контакту смо. -И позвала те да будеш код ње у Немачкој?

Да, али није само то. Хоћу мало да уживам.

Не желим да се крећем сваког дана.

Немамо прилику да идемо на одсуство толико често.

Ако желиш остати у Немачкој, у реду. Уради тако.

Породична историја ми је тамо.

А они су разлог што сам хтео да се првенствено придружим војсци.

Не морамо одлучити сад.

Шта се десило на снајперској обуци? -Причаћу ти касније.

Сморен сам.

То је безвезе. Ја овамо уживам!

Пијем пиво, висим на плажи, тренирам џијуџицу.

Португал је рај. -Ти си говно.

Шта је то? Мора да се прекида веза. Звучало је као да си ме назвао говно!

Овде је поноћ. Морам да спавам.

Држи се тамо, брате. Поздрав. -Добро.

Стоун. Име ти је Спенсер. Шта има, друже?

Кулирам, друже. Шта ти радиш? -Знаш, јутарња рутина.

Кулирам. Јеси ли имао неку акцију тамо? -Не, ово је лак задатак.

Али, слушај, имам идеју за тебе. Ја и Алек смо разговарали

да пропутујемо Европу с ранчевима.

И требало би. Могу да те пошаљу било где након овога, зар не?

Да, али хоћу рећи да и ти треба да пођеш с нама. -Само мало.

Мислиш да се нађемо у Европи? -Да, синко. Биће лудо.

Слободан си лети, зар не? -Дај, бре, знаш да немам толико новца.

Извади кредитну картицу. Вратићеш.

Видим слушалице. Мора да радиш за компанију

за кредитне картице. -Само да видим за шта испуњаваш услове.

Лудо је што то кажеш. Само што сам разговарао с колегом

о вађењу кредитне картице с програмом за често путовање.

Ентони, суђено је, друже. Не зезај.

Добро, друже, јеби га. Идем и ја.

Шта има, друже? Дошао си. -Како је, брате?

Стани, да узмем кофер на брзака. -Добро.

Хајде да се пријавимо. -Зар ово није лудо? Дошли смо у Европу.

Знам, друже. Погледај око себе.

Стани. Морам да ово сликам на брзака. -Добро.

Готово. -Хајде, друже. Чекам те овде сто година.

Добро, добро.

Како сте? -Здраво. Добро дошли у Рим. -Хвала. -Презиме?

Стоун. -Стоун. Савршено. Имам собу за вас двојицу.

Да ли бисте желели 2 кључа? -Да, молим. -Добро.

Први пут одседате код нас?

Први пут смо у Италији. -Добро дошли. У том случају,

ако немате планове за вечерас, из нашег бара полази парти-аутобус.

И зову га Перверзна екскурзија, ако се то преводи.

Мислим да се преводи. -Хоћете да вас пријавим?

Да, молим. Мислим да ћемо уживати у Италији.

Слажем се. -Надам се да ћете видети све знаменитости

пре екскурзије. -Да. Планирамо да видимо све знаменитости.

Дошли смо до Колосеума, лепи. -Лудо је што су саградили ово тад.

Можеш ли да верујеш колики је? -И можеш ли веровати да су се људи

међусобно убијали тамо? Јер замисли да сада то гледаш,

да се неко бори против лава.

Зар се нисте забавили?

Да ли му дајеш палац горе или палац доле?

Палац доле. Убијте га.

Има много старих зграда овде. У то нема сумње.

Покушаваш да убациш новчиће унутра? Само бацај леђима окренут.

Да бацам окренут леђима? -Да, ако желиш.

Јесам ли убацио? -Не знам. Видећемо ако се икад вратимо.

Хајдемо тамо доле. -Онда ћемо знати да ли смо убацили.

И опет, један, два, три. Добра је. Шта мислиш?

Стани, шта мислиш? -Усликао си. Јеси.

Морамо то да поставимо. То је то, лепи. Фонтана Треви.

Немој да паднеш.

Хајде да усликамо селфи на брзину.

Морамо овековечити овај тренутак. Разумеш ли ме? Тркајмо се уз степенице.

Спораћу. Тамо мора да папа живи.

Не знам. -Је ли оно Ватикан? Шта је оно?

Ако стојиш овде, тачно си у центру свих ових стубова.

Стани, морам то да усликам. Лудо је.

Хоћеш да се вратимо? -Да. Вратимо се у хостел.

Био је леп дан. -Да, спремимо се за ону екскурзију.

Лиа! -Алек? Ћао!

Шта има? -Упадај.

Драго ми је што те видим. -Ћао! Добро дошао у Немачку.

Хвала. -Идемо.

Ово је невероватно. -Тако је.

Зато то зову путовање с ранцем, брате.

Можемо ли молим те отићи у хостел,

пре него што бацим овај проклети кофер у канал? -Или ћу ја прво да бацим тебе.

Умало си нас коштао путовања прве ноћи.

Да, сад сам ја тип који путује Европом са сломљеним чланком.

Свеједно. Морамо да узмемо један од ових таксија.

Ове бродиће или тако нешто. Овде улазимо?

Да, мислим да је тако. -Сигуран си? Да ли уопште знаш?

Не знам, друже. Провалићемо сами.

Здраво. -Здраво. -Здраво.

Јеси ли видела оне переце? Боже. Изгледају баш добро.

Да. Да ли су ти се испунила очекивања?

Да, апсолутно. Ово је чудесно. -Знаш ли који сто је био његов?

Нисам сигуран да ли је имао свој сто, али колико познајем свог деду Ника...

Да. -Вероватно би седео тамо. -Добро. -Да.

Хоћемо ли? -Да.

Лепо је. -Да.

Шта си нам наручила? -Два пива. -Страва. Сјајно.

У реду. Нећеш ми испричати причу?

И није то нека прича. -Блесане.

Мој отац каже да свако има причу и дужност нам је да је испричамо.

Једино што засигурно знам је да је

пре 62 године, мој деда седео овде. -Хвала. -Хвала.

Мој деда је седео овде и прослављао унапређење.

Постао је водник? -Да. -У немачкој армији?

Не. Америчкој. Он је одрастао у Њујорку,

и био је стациониран овде током Другог светског рата. -Ту си.

Идеш његовим стопама. -Да. Ваљда, на неки начин.

Драго ми је што си овде. -Живели. -Живели.

Погледај онај призор. Нисам направио добру фотографију

откако смо овде. -Брате, искористи мој штап за селфи.

Ухватићеш и позадину. -Зашто ме ти не сликаш?

Никако. Уморио сам се од ове врућине,

и од оних 13.000 км што си инсистирао да препешачимо данас.

Брате, нећу да користим штап за селфи и истичем се још више него тренутно.

Добро. Јер ћемо се због тога истицати још више.

Извини. Говориш ли енглески? -Да.

Можеш ли ме сликати? Не питај. Он је намћораст тренутно.

Не жели то да ради. -Важи. -Страва. Хвала.

Добро. Један, два, три.

Мало је мрачна. Хоћеш да погледаш? -Сигурно си усликала. Да видим.

Лепо изгледа. Хвала. -Нема на чему.

Ја сам Спенсер. -Лиза. -Драго ми је, Лиза.

И мени. -Ово је Ентони. Нажалост не може устати тренутно.

Како си? -Драго ми је. -Шта радиш?

Први дан у граду. Само разгледам. -Фино. И ми.

Идемо на Трг Светог Марка. Хоћеш с нама? -Важи.

Хајде. Седи. -Добро.

Хвала. -Одакле си? -ЛА.

Фино. Ми смо из Сакрамента. -Лепо.

Три особе из Калифорније у Италији? Који су изгледи? -Стварно.

Свет је мали. -Да, знам. -Народе, реците шта желите,

али не смемо пропустити ову прилику.

Морамо одрадити селфи. -Дивно је.

Јесте. -У реду. -Збијмо се.

Да видимо. -Фина је.

Морам да ти признам, друже. Штап за селфи је закон.

Рекао сам ти. Погледај. Ово је материјал за Инстаграм.

Морамо да купимо сладолед. Ово изгледа чудесно.

Добар дан! -Обожавам добру менту с парчићима чоколаде.

Боже. Треба ми ово сместа. -Могу ли да пробам дивље воће, молим?

Дивље воће? -Да.

Шта ћеш ти? -Могу ли добити менту с парчићима чоколаде, молим?

Менту с парчићима чоколаде за вас? -Да. -И то добро изгледа.

Шта ћеш ти? -Онај тамо лешник.

Хвала. А онда могу ли добити лешник?

И лешник за вас. -Ја частим, народе. Ја частим.

Чудесан је, народе. -Боже.

Добар је? -Мора да је добар.

Најбољи у граду. -Хвала.

Хвала. -Хвала, господине. Хвала. Ћао.

Хвала.

Ово место је баш мрачно. И сигурна сам да не смеш

да сликаш овде, Ентони. -Коначно можеш да одложиш тај штап.

Коњи, успорите. -Стварно, брате?

Мислила сам да је било смешно.

Не виђаш овако нешто код куће. -У то нема сумње.

Ово би изгледало лепо испред Капитола.

Момци, хоћете на клопу? -Да, мртав сам гладан.

Јеси ли гладан као коњ можда?

Лепо изгледа.

Шта мислиш о нашим досадашњим плановима? Хоћемо ли видети довољно?

Ти си светски путник. -Да. Мислим да све то добро звучи.

Осим Париза. -Како то? Зар се ниси најбоље провела тамо?

Париз је био добар за мене. Али шта знам.

Можда ћете ви имати другачије искуство.

Занимљиво да си то рекла. Расправљали смо да ли треба

да га уклопимо у наше путовање или не. -Да. -Шта ти мислиш?

Ја хоћу да га видим. Требало би.

Да га сами искусимо. -Могли бисмо. Док смо овде.

Али за данас, имамо Венецију. -Тако је. -Тако је.

Живели!

И ово је добро. -Да. -Шта ћете наручити?

Пицу! -Пицу! -Пицу!

Жудим за њом цео дан. -Знам. -Стварно.

Овај видик је чудесан. -Да, леп је.

Нећу. Лудо је. Можеш видети цео град одавде.

Да, друже.

Имам осећај да смо само путовали.

Можда треба да мало успоримо, знаш?

Ентони, друже, успориш ли... -Умрећеш. Знам. Да, да.

Можда је ово мало другачије. -Шта знам.

Да ли се некад осећаш да те живот катапултира к нечему?

К неком вишем циљу? -Сигуран си да је то само цигарета?

Ако није, можда треба да пробам то.

Не, друже, озбиљан сам.

Понекад, осећам се као да немам избора.

Као да нас живот само гура к нечему.

Можда је суђено да нас и живот успорава понекад.

Да, не данас, пријатељу. Морамо устати рано за Берлин сутра.

Да спасемо Алека од оне студенткиње с размене.

У праву си. Идемо даље.

Да. Уморан сам. Ово је био дуг дан.

Скоро смо стигли. Овуда.

Само тако.

Сви заједно овуда.

Ово што видите је веома важно место. Ово је Фиреров бункер.

Ово је једно од важнијих места у нашој историји,

и можда је једно од мање проучаванијих места.

Овде се Хитлер убио, док су се руске снаге приближавале.

Само мало, стварно? Али мислио сам

да се Хитлер убио у Орловом гнезду, док су се америчке снаге приближавале.

Не, ваши амерички уџбеници греше за око 700 километара.

Кештајнхаус је доле на југу, а Хитлер је био овде са својом женом, Евом,

док су се Руси приближавали. Ви Американци не можете преузети заслуге

сваки пут кад зло буде побеђено.

Идемо. Овуда.

Пролеће за Хитлера, и Немачку...

Лево. -Идем да проверим

мејлове. Да пустим поруку оцу. -Добро. Ја ћу да узмем пиће.

Вратићу се брзо. -Важи.

Ћао, како си? -Здраво. -Могу ли добити пинту, молим?

Криглу. Пиво. -Да. -Хвала.

Шта мислиш о Француској? Вреди ли да се иде?

Одакле си? -Калифорнија. Сакраменто. -Страва. Калифорнија.

Пиво и за мене, молим. Куда ћете следеће? -Идемо у Француску,

а онда ћемо завршити путовање у Шпанији. -А Амстердам?

Размишљали смо о томе. Немамо довољно времена.

Одвојите време за Амстердам. Управо сам се вратио одатле са својим бендом.

Опрости. И кажем ти, једна од мојих омиљених ствари

да се ради кад смо тамо. -Шта то?

Имам печурке. Идем у природу. Знаш ли шта онда радим?

Шта? Шта то? -Ништа. Апсолутно ништа. Ништа не радим.

Само гледам у природу, птице, песме. Певају све.

То ми лоше не звучи. -Стичеш пријатеље? -Да, друже. Ово је Ентони.

Здраво. Како си? -Како је? Драго ми је.

Прича ми о Амстердаму. -Стварно? -О, Амстердам.

Добре ствари? -Веома добре ствари. -Ако се не надрогирате као ја,

Амстердам је фантастичан. Најлепше место на свету.

Слушали смо о томе. -И прелепе жене.

То нам је циљ. -Можда морамо отићи да видимо то.

Можда ћемо морати. -А историја. Не заборавите историју.

Наравно, историја. -Целокупна историја је неопходна за живот.

За Амстердам. -За Амстердам. Решено је. -Убедио нас је.

Договорено. Тек тако.

Могу ли добити 2 ред була и вотке и једно пиво? -Наравно.

Алек, овамо, дај њему једно.

Другачије је. -Шта то? -Ово. Другачије од онога што сте ви радили.

Друже, исто ово смо радили.

Сећаш ли се Перверзне екскурзије, лепи? -Дај, бре.

Знаш да се не сећам тога. -Момци, да ли ово радите

све време без мене? -Да. Зар ти није драго што си дошао?

Заиста ми је драго.

То! -Купио сам вам пиће.

Живели! -Дај ми то.

Живели!

Направићу кишу!

Није лако као што изгледа.

Момци, морамо да устанемо. Скоро је подне.

Осећам се јадно.

Синоћ. Друже, синоћ.

Још не могу да верујем да сам се попео на шипку за стриптиз.

Тако сам мамуран.

Хајдемо да клопамо.

Не, не. -Не, не. -Не, хвала. Само воду.

Још воде, молим. -Добро. -Синоћ је било лудило. Мада, ујутру...

Болно. -То је прави опис. -Срање. Чак и речи су... -Болне.

Тако је како је.

Момци, морамо попричати о Паризу. -Тренутно, зашто напуштати Амстердам?

То нам је била најбоља ноћ досад. Зар не? -Да. Зар нисте рекли

да је свако на кога сте наишли био против Париза? -Ваљда.

Нису имали ништа добро да кажу, у то нема сумње.

Хвала. Или гразие, или данке. Свеједно.

Само хвала. -Нема на чему. -Хоћете да прескочите Париз?

Или бар да га одложимо мало. -Умирем од глади.

Можда је као што кажеш, живот те катапултира к нечему.

Тренутно ме катапултира према храни за превазилажење мамурлука.

Шта си рекао? -Не знам, друже. То је нешто што сам рекао у Венецији.

Уживео сам се у Европу. Нећу да лажем. -Не, не.

Требало је да чујеш овог типа. Причао је како га живот

катапултира к нечему, неком вишем циљу или нечему сличном.

Спенсер је то рекао? -Знам. Дубокоумно, зар не? -Још мислиш то?

Ваљда. Али ништа нас не спречава. Да нам није суђено да будемо у возу сутра,

нешто би нас физички спречило. Објекат који се креће наставља да се креће,

уколико не делује на њега већа сила. -Добро, Исаче Њутне.

Кажем ти, баш је дубокоуман на овом путовању.

Не могу изаћи на крај с тим. -Људи нам говоре

да су Французи најнеучтивији. Не бих то назвао већом силом.

Плус, већ смо купили карте за воз, па...

Па, желите да се држите првобитног плана? -Могли бисмо.

Мени само треба селфи с Ајфеловом кулом и све је у реду.

Можеш ли направити спонтану фотографију мене и железничке станице?

Добро. Схваташ да није спонтана ако тражиш да је направим?

Само ме сликај са стране. -Добро.

Добро, ево.

Само си сликао једном. -Да, па? Мислим да је лепа.

Треба ми више, друже. Јер знам да изгледам добро. Али требају ми опције.

Момци, хајде. -То је наш? -Да, идемо.

Добро.

Спремни? -Идемо.

Ево неких момака. Опростите. Дубоко се извињавам.

Здраво. -Здраво. -Да ли бисте могли помоћи мом оцу да се попне у воз?

Наравно. -С његовим коферима.

Много хвала. Баш лепо од вас. -Дајте то Спенсеру.

Много хвала. -Извињавам се што прихватам али заиста помаже.

Хвала. То је веома љубазно. -Ако он не иде, можеш ме носити све до Париза,

зар не? -Покушаћу.

Бог вас благословио. -Опростите. Хвала.

Много хвала. -Пазите како газите овде. -Биће у реду. Да.

Бог вас благословио. Много хвала. Да. Много хвала.

Оно су наша седишта. Да, јесу. Стигли смо. Много хвала.

Добро. -Бог вас благословио, момци. -Нема на чему. -Да.

Много хвала. Дивно. -Хвала. -Пријатан пут. -Такође.

Пријатан пут. -Хвала. -Нема на чему, господине.

Ћао. -Момци, хоћете да седнемо овде? -Да. Одговара.

Ћао, Амстердаме. -Тужан сам што га напуштамо. Било је забавно.

Знам, заиста. -И мени. Уживао сам.

У реду. Доста ми је овога. И сморио сам се.

Идем да пробам вај-фај у првој класи.

Вратићу се. -Добро.

Требало је да понесемо грицкалице. Знаш да постане џангризав.

Чак би и мени добро дошле грицкалице. Вероватно предности прве класе.

Можда треба да одемо наћи таква седишта. -Тренутно, треба ми вај-фај

да могу поставити неке слике.

Нашао сам. Прва класа је тамо

а вај-фај је много бољи. Хајдемо тамо. -Одлично. -Савршено.

Било ми је драго што сам вас упознао. Срећан пут. -Много хвала.

Ово је много боље. -Рекао сам вам.

Ја ћу оно седиште поред прозора. -Важи. Свеједно.

Хвала. -Ја ћу сам.

Стижу грицкалице, право испред. -Господо, могу ли вам понудити

грицкалице или пиће? -Да. Могу ли добити кока колу? -Наравно.

Хвала.

Изволите. -Могу ли добити црно вино, молим?

Наравно. -Хвала.

Хвала. -За вас, господине? -Могу ли и ја добити црно вино, молим?

Црно вино? -Да, молим.

Хвала.

Обавестите ме ако вам треба још нешто. -Важи.

Пожурите и пијте то срање да је можемо позвати да се врати.

О, да.

Боже. Погледај малени сок, Спенсере!

Алек, зачепи. -Баш је слатка.

Ја ћу да спавам.

Значи време је за дремку. -Ја не могу.

Бежи одавде, озбиљно је.

Имам пушку.

Спенсере, крећи!

Узми пиштољ!

Свеца му!

Има нож. Склони га од мене! -Срање!

Држим га за руку! -Престани да се опиреш!

Престани да се опиреш! -Држи га доле! -Држим га!

Срање! -Не могу да му померим руку. Мрдни!

Ухвати га за руке! -Шчепај је! Тако је!

Друже, тако је! -Готов је!

Момци, овај тип је упуцан. Овај тип крвари, треба му помоћ!

Држи га доле. -Иди, држим га.

Склоните се. -Марк! Марк!

Марк! Марк! -Срање. -Помозите му молим вас. Да ли му можете помоћи?

Без бриге. -Молим вас, помозите му.

Можете ли му помоћи? -Треба нам нешто да га завежемо.

Не, преузмите га. Држите га доле. -Добро.

Има још једну рану тамо. И ту крвари.

Нашао сам је. Бићеш добро, друже.

Крвари и одатле. Погледајте. -Добро си.

Овде сам, друже. Овде сам. Не брини. Пробај да се не помераш, важи?

Јесте ли се побринули за њега? -Рашчистићу остале вагоне.

Знам да те много боли. Слушај мене и своју жену. У реду је. Видиш,

кад се тако помериш... Не смемо то да радимо, у реду? -Важи.

Не мрдај се, Марк, молим те. Остани са мном. -Ако је склоним, умрећеш, у реду?

У реду. -Знам да те боли, али не померај се, важи?

Слушај ме. Волим те. -И ја тебе волим, душо.

Не напуштај ме, важи? -Марк? Марк? -Да.

Друже, хоћеш ли да се помолиш? -Не, хвала. -Не?

Није спреман да умре. -Добро. -Није спреман да умре, у реду?

Не, не. У реду је. Има ли неко пешкир? Било шта!

У реду је.

Не, не, у реду је. Он је добар момак. Помаже нам.

Је ли још неко повређен? -Не. У реду је.

Реци свима да остану овде. -Важи.

Узми кравату. Замотај му је око руке. Испод његових руку.

Госпођо! -Да. -Разговарајте с њим. Помозите ми да га држимо будним.

Како се зовеш? -Марк, бићеш добро. -Марк.

Ја сам Спенсер, друже. Биће све у реду.

Без бриге. У реду? И ја сам мало посечен. -Бићеш добро.

Све ће бити како треба. У реду? Зауставили смо крварење.

Одакле си? -Вирџинија.

Вирџинија. Ја сам из Калифорније, друже. Обојица смо Американци.

Волим те. Немој да умреш. -Биће све у реду.

Идемо на пиво након овога. Биће све у реду.

Погледајте колико среће смо имали. -Срање. -Деси се једном у милион.

Спенсере. Ево. Нашао сам џемпер да зауставимо крварење.

Можеш ли искористити овај џемпер? -Да, може.

Добро. -У реду? -Ентони. -Да, шта ти треба? -Кутија за прву помоћ

или нешто да му исечем одећу. -Важи. Наћи ћу нешто. Идемо одавде.

Мора да имају неку. -Држим те.

Биће у реду. -Друже, остани будан, важи? Држи очи отворене.

Фокусирај се на своју жену. -Не напуштај ме. -Хајде, друже.

Доћи ћемо до железничке станице.

Довешћемо ти помоћ, важи? Добро си.

Не напуштај ме, молим те. Не напуштај ме. -Добро.

Важи? Само ме не напуштај. -Добро, добро.

И даље крвари позади. -У реду је. Не могу решити то сад.

То је тип кога желите, тамо. У несвести је.

Чујете ли ме? Да ли сте зауставили крварење? -Је ли погођен метком?

Знам да те боли. Не мрдај, важи? Само не мрдај.

Тамо позади је тип који је погођен. Крвари.

Скоро си прегрмео, друже. Хитна помоћ стиже.

Преживећеш. Стижу, само се држи.

Ево их стижу. Само се држи, друже. -Прегрмео си, друже. Хајде.

Стижу, Марк. Стижу, у реду? Одвешће те у болницу.

Побринуће се за тебе, у реду? -У реду.

Побринуће се за тебе. -Преживео си оволико дуго.

Овде су, Спенсере.

Не, не. Станите, станите. Гледајте. Дођите овамо.

Видите ли? Добро. Један, два, три.

Хајде, хајде.

У реду је? -Да. -Добро се осећаш?

Да, да. Куда ћемо?

Шта радимо овде? Да идемо овуда? Добро.

Господе, учини ме инструментом свог мира.

Где је мржња, дозволи ми да сејем љубав.

Где је повреда, опрост. Где је сумња, вера.

Где је очај, нада. Где је тама, светлост.

А где је туга, радост.

Давањем, ми примамо.

Опраштањем, нама бива опраштано.

И умирањем се рађамо у вечни живот. Амин.

Добар дан. Хвала.

Ћао, душо.

Господин председник Републике.

Данас смо овде да одамо почаст

четворици човека.

Који су својом храброшћу, спасли животе.

Који су показали својим примером шта је могуће

да се уради у оваквим драматичним ситуацијама.

Треба да се зна да је Ајуб Ел-Казани имао

300 метака,

како бисмо разумели да смо замало избегли трагедију.

У име Француске, желим вам се захвалити за оно што сте урадили.

Од петка, читав свет

диви се вашој храбрости,

вашој хладнокрвности,

вашем одговорном духу.

Ваше херојство мора бити пример за све, и извор инспирације.

Суочени с терористичким злом,

ви персонификујете доброту човечанства.

Ентони Седлер, ви сте боље него ико сумирали

шта треба да се научи из ове лекције.

Рекли сте: "У тренутку кризе,

волео бих да људи схвате да се мора нешто предузети."

Да. Мора се нешто предузети.

Тог дана у возу, ови људи различитих националности...

Енглез, Американци, Французи,

створили су људску заједницу.

Најбољу заједницу да избегне оно најгоре.

Ризиковали сте живот да одбраните идеју. Идеју слободе.

Како бисмо показали захвалност Француске републике,

осећао сам да је важно да вам дам највише одликовање, Легију части,

да покажемо колико смо захвални.

Нисам хтео да се 3 Американца врате у своју земљу

без да приме ово одликовање.

Легија части награђује вашу храброст, али такође и невероватан чин људскости

који сте показали у Талис возу Амстердам-Париз

док је био на француској територији,

да спасете животе у овом возу и да спасете човечанство.

Хвала.

ИМА ЈОШ...

ПО КЊИЗИ ЕНТОНИЈА СЕДЛЕРА, АЛЕКА СКАРЛАТОСА,

СПЕНСЕРА СТОУНА И ЏЕФРИЈА Е. СТЕРНА

И Алеку Скарлатосу је додељена Војничка медаља

од стране америчке војске.

Спенсеру Стоуну је додељена Ваздухопловчева медаља

и Љубичасто срце.

Ентони Седлер је примио медаљу за храброст Министарства одбране.

Сакраменто родни град хероја

Превео: Бамбула