Original subtitles

Sve džake odmah na front.

Imate dozvolu i naradi.

Kada bi čovjek verovao u budućnost, treba neko negdje da ga čeka. U

devojka i to još večeras.

Evo tebi.

Jedan dukata i dva zamogivana.

A to je.

Svi. Ali molim te, nemoj da me izgledaš.

Kada si rekao da smo svi izdajnici nekog ili nečega, si mislio na trice i dedu.

Zašto ste se rastali?

Naš Dačić je ispredo.

Aleksa Dačić to užije. Bojević je ranjen, a mušti je postavljen za

prve armije.

Ovo sad je prilika da dostanemo veliku Srbiju.

Dragutine, mi... Ne sanjamo.

Istesno. Ne smije se žrtvovati budućnost jednog naroda.

Živojne. Mišiću. Tebi.

Učitelji komanduju bataljonima.

Seljaci vodovima. Čak i petama.

Gospodine.

Dokle su džaci?

Zakrte.

Znaš li kako je moj otoc sa zdravim?

Čekaj ću.

Dobro je.

Dao mi je ove dukate da dam Ivanu.

A ste ga udesili.

Imali gliba do Kragovica da ste ga zaobišli. A šta bi ti tako bespustno

ti oni posle ne napraviše?

Ajde vidi u šta u operitu. Odmah ga zdem.

Nisi ga našla.

Izvini, Dedo.

Ovo je ono što si Bogdanu poslao.

Druga dva ti nisam vratila.

Ono kad si mi trebala.

Trebala sam Bukašina.

I kakav je?

Pravi gospodin, lepo odeven.

Kad sam mu rekla ko sam i odakle, sam pitao me za tebe.

Mislim da želi da te posjeti.

Samo nešto mu ne da.

Što?

Ja to ne razumijem.

General ide na front!

Sklanjaj se, narode!

Ne vičite za Boga.

Dostaje mi muki bez toga.

Razumijem, gospodine generali.

Spasiću, jel znate šta je Oskar Počorek napisao za Srb?

Ne, gospodine generali.

Ne znam nemački.

Ej, da znam...

Nisam siguran da li želim da znam šta nam neprijatelj misli.

Grešite, Svadić, grešite.

Svaka velika bitka počinje poznavanjem komandanskih inteligencija i uverenja.

Mislite da možete da saznate šta neprijatelj smera? Tako je.

A da bih saznao šta smera, moram da znam šta misli. A počorek o

Srbima misli da su zločinačka, smrdljiva, prljava rasa.

Glim. Vraćo, haj pomozite mi žurim na bojištu. Jesu ti kralj? Nisu,

srpski general.

Vi generali i Pašić ste nas do ovdje i doveli. Švabe su nas do ovdje dovele.

Hoćemo da vas vratimo kućem.

Ajde. Aj budalo, kako te nisam odredio? To je mišić struganika. Šta si ti vešić?

Što ne kažeš poslu?

Ajde,

ajmo sluzno.

Hoćeš li zaustaviti švabe, pobog?

Sajedno ćemo, braćo. Ajde.

Ima li nam spas? Ima, ako svi radimo što ljudima pristoji.

Stani! Stani!

Poručiće! Polako! Evo ruka.

Ti ćeš meni ruku da pružiš? Stani!

Hvala, brat!

Odloži oruđe! Polako, polako, poručiće! Odloži oruđe!

Polako, poručiće. Uz drvo!

Ti ćeš meni... Bije švaba,

ali biju i oficiri. Neka ti je prosto srpska vojsko.

Šta je ovo?

Gospodine generale, nagovaro je vojsku na bekstvo.

Iz kog ste pukao?

Komandir Čete 3. bataljona 1. puka Dunavske divizije, gospodine generale.

javite komandantu puka da vas rasporedi u vod.

Pa kad naučite šta je vojnik, možda ćete ponovo dobiti Četu. I zapamtite,

gospodi Čiću, samo bog može da bude surov i nepravedan. Gubite mi

Sočiju. Razumijem, gospodine generale.

Kako se zoveš?

Dragutin.

Dragutin?

Rekalić.

Koga imaš, Dragutin?

Jo, imao sam... ...sina od deset i oca.

Švabe ih letao su... ...kad pređuše drinu.

Zapališ jednu kuću.

Brat sam mi... ...ubiše kad smo prelazili sa auta.

Sad... ...možda imam, možda nemam... ...žensko dete od tri

i... ...i ženu.

Odakle si druti?

Cijela Bresnica.

Mač.

Pušiš? Ne, gospodine generale.

Od kad mi javiše šta me snašlo kod kuće.

Ne boku.

Si bio kriv.

A kad vojnik nije kriv, oficiru, gospodine generale?

Kao i ja da sam oficir, možda bi bio još gori.

Ne uđi u kola.

Ovako, gospodin general?

Umićiš se, po.

Gledaj, narode, šta je general?

a sada mu skineše polete i šapku, on bi uzo ralo i volove i jorom isto koji mi.

E, bravo, generale, bravo.

Ja sam četiri sine dao za Srbiju.

To je ono dačić iz prerova.

Ovdje vas baš dobro poznaju.

Da, tu sam rođen.

Ruganik, to je cijelo pod Pacinom.

Sve bih nešto da vas pitam, ako dozvoljavate.

Pitajte, Spatić.

Jel' vi stvarno verujete da nam ima Spatić?

Verujem.

Kako ćemo s prepolovljenom armijom i bez artiljerije?

Umom i voljom, Spatić.

Eto tako.

Čuješ li ti mene, načekavam!

Majku li ti, kod mene si našla da otimaš! Štram te bilo! A stoji baba koga

hoćeš! Ma i državu ti, ja i Pašića i sve redom!

Šta radiš to čovjecu?

Tri dana nismo dobili sledovanje.

Baba kad joj dođe, daći joj i guzku i sve što treba. Dragutine.

Daj granatu pa ću da joj vratim guzku. Daj ženi dva dinara za guzku.

General Mišić se tuša!

Ako je Mišić, ako je i Bog!

Vojniće!

Kako se zoveš, vojniće?

Ja sam Cibin Miletić.

Selo Svivovo, okrog Palanka.

Bio sam u artiljerijskom divizijonu Moravske divizije. Nisanđa je na topu

nam švabe ne zarobi se telu bateriju.

Kako zna ime Boga da nam švabe zarobi topove?

Zuljnu haubicu i pobit sve, osim mene. Sve osim tebe.

Ja sam bio spored velike nužde.

Naprostite.

To kad sredi?

Pa su me prekomandovali u pesadiju, što mislim da nije pravo.

Pa radi s puškom, Sibine. To je vojnički alat.

I zakoljiti u guzku, lipsat ćete.

Tu se predstavi Kosibin, Aleksa.

Pa kad najde, kad otimam guzku, šta da mu kažem?

A idemo. Ajde.

Aleksa, da se vraćamo u Četu.

Šta si mislio ti da radimo?

Pa kod Lukeboga treba, ej.

Ko će meni verovati da sam razgovarao s generalom Zucom, a?

Pa svakako si se predstavio Kosibin.

To nemoj da ti spomenuo neko.

Kud ne dođe Mišić na Mačkov kamen da gleda kako razvaljujem svapski bataljo,

nego kad krade mu guzku.

Ijevojamo. Ej, ej, a šta te pita Mišić?

To ti se ne tiče. Ko te pita, kaži da smo govorili dok se ne ispušti cigara i

je to.

Šta ti je bre, ostavi me!

Ej!

Šta je istorija?

U glibu je slavna šumanija, jeli?

Svaki rat ima svoju pozadinu, Goro.

Otegla se tvoja pozadina od Kragujevice.

Da je.

Nešto su omratni na skopu.

Samo do prve velike bitke.

Šta će biti posle? Posle ćemo biti ratnici.

I ćemo biti mrci.

Pogaši me.

Šta se desilo?

Sve sam pogrešno uradio, Orko.

I ovo sam zaboravio.

Zaboravio. Moj glupi paket.

Im je dao pismo za Ivanu.

To je joj takva spasa.

Ne osamka pacima.

Ne osamka pacima.

Dobro.

Možda si tako morao.

No, ko ti je tako, Damirić?

Ne osamka.

E?

Šta ti je rekao?

Jer se i ne sjećam.

Pamti mu samo izraz.

Pogled uperen u... nešto daleko.

Možda je on poloslijep i znam da može svašta da se desi.

Ali znam da ga ni ti ni ja ne možemo nacerati da promeni mišljenje.

On je isti kao ti.

Čestit.

Frdoglav.

Jego treba u ratu protiv svih.

Ajde, teraj to, brže! Brže malo!

Ovo vojsko se više ne boji srpskog oficijera.

Ostaje samo strah od šlaba.

Rekli ste nešto, gospodin građan?

Da.

Treba razdvojiti vojsko od naroda.

Ovde Oskar Počorak ne mora da troši svoje snage.

Prva armija je već u rasulu.

Dragutine, izvolite.

Javi se štapskom lekaru da ti da nešto za te uboje.

Razumijem. I umisli, bit ćeš mi posil.

Tišina tamo!

Pusti ih, nek psuju.

Bolje da psuju nego da čuti.

Što ne psuju švabe?

Psoveći, psoveći.

Šta čekate, Mišić? Uđite.

Ja bih ucao, ali ne mogu. Ranje sam.

Kako vam je rana?

Pa to je valjda pitanje koje je trebalo da bude na kraju.

Pa tako sam i uradio.

Sve što je trebalo da vidim, vidio sam dok sam dolazio.

Mesec. Znana Kukan, putniku.

Da mi se pocralje artiljerijska municija i odeće za vojsku.

Koliko ste mi samo vi puta rekli preko telefona, moramo, moramo da izdržimo sa

ovim što imamo.

Kako znamo i umemo.

S kim sam mogao da branim Valja? Valja, recite mi vi.

Mrcve niko ne zahranjuje. Niko.

Begunci koji ste... Sretali pridolasku.

To su junaci za Mačkovo kameno.

Razumem. Prethodnu noć, ceo puk mi se rasturio.

A onda bi putnik izdaje naređenje da streljam begunce. Kako?

Mogu li ja da streljam ceo puk?

dužnost po propisu.

Želim vam srećan put i brzo ozdravljenje.

Ja vama želim uspeh u poduhvatu.

Majora Šcaviću, idite na most i uspostavite red.

Hoću mjonicom da prolazi vojska, a ne rulja.

Odbi!

Odbi, čuješ!

Odbi tamo, čuješ što govorim!

Vecu puštaj!

Vecu pušti!

Razumijem.

Ne veći.

Izvidite.

Razumijem.

Gostojni generali, ne ostanem ja.

Razumijem.

Poslije kod njih, prosim. Obran, ja, tatski pisar.

Osvjelite. Osvjelite? Osvjelite?

Osvjelite? Če je drugo u redu?

Kako srećan što ste vi došli.

A ovaj... Došli ste, stavo da vam kažem, u minutu, dva minutu.

Hajde tu.

Hađiću! Pudin general!

Podneste mi posljednje izvršta iz divizije. Samo ono što ste od jutra

Molim vas, dodajte mi navod.

Evo, ovo su sve pravci napada njihove šeste armije.

Oni uporno gone Moravsku.

Ovdje je venac koji se strmo sputa u dolinu.

Na dnu je potok koji leti presuci.

Sad je nabujao hvabatu da ne može da spusti artiljeriju. A ne može ni sa

strane zato što je tu strma lipica.

Jedina tačka odakle može to je ova kota.

Zato to mjesto treba braniti makar dva dana dok se situacija na ostalom delu

fronta ne umiri.

Da, ovuda gone Dunavsku.

To ne valja.

Ne valja.

Podhitno povući Dunavsku na prevoje i vis Bačinca. I Bačinac treba braniti

čuku po čuku.

Ako šlaba baš nagrne, onda ga puštati u klanc i tu raditi bombom pa bajonetom.

Suobor i maljen su strateške rezerve.

Kako je stanje u armiji Oskara Počureka?

I dalje da isto je energično.

Uvodili rezerve u bitke, kako mu je snadbevanje.

A ne biste reklo da im je lako. A ne bi se baš reklo ni da im je težko.

Švaba goni, vi bežite i gledate u mape dok li je stigao.

Tuče nas materijal, brojčano su nadmoćni. E, takvo mišljenje.

Jarcu o rogu ću reći.

Ta nadmoćnost će uvek biti na strani neprijatelja. Pa da nije te nadmoćnosti,

Austrija ne bi ni napala Srbiju. Ako mi budemo čekali da se izjednačimo sa njima

u broju i u materijalu, oni će nas do Božića otjerati do Makedonije.

Kapetane Lukiću, telefon za vas.

Ta prve, Lukić govori. Predaje li nam se neko?

Da, tu je.

Samo u bedi izlazu pokoji Bosana.

Hrvati ostali samo školovani.

Kako je stanje u Valjevu?

Je li besni neprijatelj tamo?

To ne znam.

Zato što tako malo znate o neprijatelju, niste kadri ni pametne komande da

izdajete.

Vojsku prekriva strah, a komandu mrak.

Gospodine generale, javlja mi komandant.

Moravske divizije, da se polože i na Kolubari, moraju odmah napustiti.

Švaba će ujutro izbiti na drum i presteći ostopnicu.

Podhitno hoću iscrpne izveštaje o neprijatelju.

Šaljite izvidnice, privodite zarobljenike.

Spremite mi konja! Razumijem, gospodin genera. Mi se, gospodo...

Neprijatelju možemo suprotstaviti samo većom komandanskom inteligencijom i

voljom. Hvala Rukiću. A sad na posao da ovo bezglavo bezdanje

pretvorimo u strategijsko povlačenje.

Šta je ovo, Dragutin?

Više nikad ovakvog konja da ne vidim, jel ti jasno?

Razumijem, gospodine generale.

Kaže Bog, rode!

Ja sam general Živoj Mišić, od danas komandant prve

armije.

Vojsko!

Vojnići moji, sinovi!

Okrenite se!

Pogledajte iza sebe!

Zar da žene i djecu ostavljate za leđima?

Ostavili ste već cijela Švabama.

Nemate kud da bežite.

Nemate gde da se vratite.

Jel hoćete da nam Švaba cijelu Srbiju

okiti poveštanim ženama i poklonom djecom?

Kao što su okitili letos mač.

Junaci, vojnici, poslušajte me.

Pređite na drugu obalu i postrojte se pored reke.

Hoćete da svi izginemo? Hoću da što manje izginemo, podnaredniče. Šta hoćete

nas? Hoću da moja armija pređe ovaj most posle posljednjeg izbjeglice.

Prva armija i u nesreći mora da ostane vojska.

Meni su svi u kući izgivali. Za koga ja da ratujem? Ja nisam došao ovamo,

prijatelju, da te teram da gineš za nekog.

Došao sam da radimo zajedno za spas.

A to možemo jedino ako se grupišemo u čete, u bataljone, u pukove

u kojima ste bili.

Kako?

Prezite! Na drugu obalu.

I tamo formirajte strojeve.

Ajmo, junaci.

Ajde.

Majore Saviću, organizujte da se ova kola što pre sklone odavde. I gledajte

most prvo prelaze seljaci sa stokom, onda civili i na kraju vojska.

I postarajte se da pronađete neku hranu za konje. Razumem, gospodine generali.

Ljudi, zemlja nam je mala.

Nemamo više kud. A i nećemo da bežimo.

Nego ćemo Švabu da pogledamo u oči.

Švaba nije krenuo na Srbiju da ovdje ispravlja nepravde.

Nego je došao da zatre Srpski narod.

Zamislite, sinovi.

Šta se sad čini u celima koja su zauzeli?

A letos u Mačvi? Još je crnje.

Nego letos u Mačvi.

Zato što smo ih onako posle namlatili na ceru.

Ako hoćemo da živimo, moramo da ih najurimo preko Drine.

A ja vam dobar stojim, deco moja, da ćemo to i da uradimo.

Đuriću, izvolite mi se. Bojska, mora da pojede nešto toplo sa kazana.

Odmah. Nemamo vremena da sad kuvamo ovdje pasud.

Odmah po intendante da donesu kazane i rakiju.

Džak, šećera da se uzme od mehanđije i da se ovdje kuva rakija pred njima da

glede. Razumijem, gospodine generale. Gospodine generale, za sad sam utpio

ovoliko, do sutra će biti još bolje.

Dobro je, Dragucine, dobro je. Dobro je.

Dobro je.

Idi, neki tebi pripreme konja.

Ideš sa mnom u obilazak. Razumijem, gospodine generale.

Pomaže Bog, junac!

Pomaže Bog!

Grejte se, grejte, grejte. Jeste li osušili čarape?

Suve čarape čuvaju zdravlje.

da ne probudite onog što slava u glivu tamo.

Deco,

morate imati snage da ne legnete u gliv i u vatru.

Čim zaustavimo švabe, dobit ćete odmor.

Gospodine generale, nismo dobili duvana ima više od sedam dana. Čuvam se. Evo

ti, razbijeli. Hvala, generale.

Jakšu vatru, braće, naložite slobodno. Ne bojte se.

Suabe su zastale na Kolubaru. A ako i pokušaju da pređu na drugu obalu, mi

ih zaustaviti.

Čime? Kako čime?

Kako čime? Pa onim što mi Srbiji jesmo. Reci mi, vojniše, je li može suaba duže

od nas da ne spava?

Je li može suaba uz naše brdo brže da ide od nas?

Po, po glibu i po snigu. Ne može. Da, ne može. Ne može. Nije me briga ni Bog

sami da je došao. Kad obezbede granatenim dolazi koći. To je

viči to nikad.

Traže nam da ostanemo na položajima.

Kažite vi nama kako, kad su sto puta jači od nas.

Mi smo.

Jati.

Mi smo jati.

Neuporedivo.

Samo treba bolje da mislimo.

I bolje da radim.

I vidat ću te desno. Za deset dana.

Druge će se pesme pevati.

Hajde.

Godine generale, snijem li da zasviram u Sirovu?

Znaš da sviriš?

Znam. Pomalu.

Razpali, Dragutine, sviraj što ih da možeš. Ti si nam sad kao

vička baterija.

Dragutine, napuni brisak je. To je bučar mog brata.

Razumijem.

Pustuj! Mama!

Šta je bilo, živoj, ili šta si mokra? Bio sam u becini.

Opet su te zadirkivali.

E, kad se sitan i malečak posvaki na tebe.

E, bubice, bubice.

Ma, dočekat će majka da ti meni možeš i od bika i od jarca da se odbraniš. E,

bubice, bubice.

Ajde, ajde kad si mokra, ajde u kuću.

Šta sviraš, slušaj ti, poljubio. Pa pusti ga mi svijet. Ma šta pusti? Da mu

vraća da čekam gledat će nebinu noć.

Kaži, Dregutine. Ne zamjerite, gospodine generale, ali čini mi se kao da ste ih

malo ohravrili.

A možda je još uvijek moguće od tih očajnika napraviti ratnike.

Razdeli jabuke. Razumem, gospodine generale.

Gospodine generale, kažite, Hadži.

Stigla je Depeša iz vrhovne komande. Šta kaže?

Traže da se izda na ređenje o formiranju prekih sudova.

Neprijatelj je učvrtio položaje sa dva puka i tri haubičke baterije.

I mislite da je nameran da ujutru pregazi Kolubaru? Uveren sam, gospodine

genera. Uveren sam. A znate kakve bi posljedice mogli biti?

Paće, komora, teška artiljerija, porobit će sila narod. A šta je s ovim našim

prokletim cavernicima, gospodine genera?

Ako ne misle na Beograd i Kragujevac?

Valjda mi je stalo do Dardanela i Soluna. Moramo se mi uzdati u seju svoje

kljuse, profesore.

Ćurčju, idite vidite šta se to napolje održava.

Hađiću, dajte naredjenje da se utvrste položaj koji čuvaju drum od

Mijonice do Gornje Toplice.

Jer ako nam ga zlaba sutra preseče...

Gospodin general!

Pucali na Dragućinu.

I ranjem?

Nisam, gospodine generale.

Probaš ili okrudili me malo samo po uniformi? I vas na tebe, a?

I opsovaše mi sviralu, da prostijete.

Ako ja bolje razmislim, i nije im do svirke.

Kađit ću.

Koji je naš rezerni položaj za štaba?

Gukoš ili Bojkovci.

Bojkovci. Bojkovci.

Gospodine generali, kako vojsku da ne obuzme moralno nastrojstvo kada je opet

stanje ovako nepovoljno? A kada ste mi kažete koja je to vojska na svijetu se

bi rasturila poslije svega što je nasa doživala od Drine do Kolubare?

I mi se nismo rasturili.

I nećemo.

Zato što moramo ovom narodu da obezbedimo opstanak. Kako, gospodine

Ja ne mislim, Đuriću, da je ovom narodu manje stalo do opstanka nego što je to

bilo pre dva mjeseca.

A onda da činimo, gospodine genero? Da nastojimo da u svemu izmenimo

životne uslove vojnikove.

A sve to do vlade i saveznika.

I da pustimo vladu i saveznike.

da oni rade svoj posao, a mi da se ponašamo kao prave starešine narodne

Naslojite da vam sto više vojske noćiva na suvo.

Ako imate sat vremena na istom položaju da se kuva pasulj, sljiva, šta god se

nađe, jurist vojske počinje u redu za kazan i pune

porcije.

A kad se najedu, nek čiste oružje, krpe opanke, trebe vaške i da se

redovno briju.

Ljudi moraju da vode računa prvo o sebi, pa onda o otačbini.

I moraju sebi da liče na ljude, da bi im zivot vredeo

i da bi im trebala sloboda.

A za ovce rđavo stanje u prvoj armiji ja sam odgovoran.

Kad biću?

Hoću da štab bude u punoj pripravnosti za hitnu evakuaciju na novi

položaj u Boljkovci.

Dragutine! Izvolite, gospodine generale. Daj mi šinjela.

Izvolite.

Možeš da jasneš? Naravno, gospodine generale. Idemo ti i ja, sokole moji

ranjeni. Da obiđemo zaštitnicu moravske divizije. Rozumijem. I ponesi jabuka.

Rozumijem, gospodine generale.