Original subtitles

Valjevo ne možemo da branimo.

Jesi čula da je vrhovna komanda napušta Valjova? Da, počela je evakuacija.

Ti?

Ostajemo. Sve džake odmah na front.

Dobro je potrebno.

Ovo ćeš dati sinu kad pođe na front.

Od koga je to zapravo? Nek predato u komandantu.

Puka ili divizija. Sa mnom u četiji je Ivan Katic.

Sin Vukašina Katica. Student na Sorboni.

Ajde! Sviraš, šta znaš, ajde!

Ja sam zaljubljen duši.

Mene sutra u Kragujevcu čeka devojka.

Kako ti od otca?

Otac ti naredio da se spremiš.

I ujutro s Kelom napravi vozak.

Šta se desi?

Mladimir je tu.

Ranjen je. Gde je?

Mladimir. Beši od mene!

Vrhovna komanda vas zove u ime otačbine!

Sutra krećete na bojište!

U podne!

Za Kragujevac! Bogdane!

Čakajte, Bogdane!

Natalija!

Ovdje ovamo!

Gdje si bila, dete?

Zadosila sam na voz.

A šta, išla si ono u svom bunđi u Skoplje?

U Kragujevac.

Treba da stignu večeras, pa sutra na front.

Pa kako izgubi voz, boga mu.

A kad je trebalo da budeš u Kragujevcu?

Čuješ šta te pitam?

Kad je trebalo da budeš u Kragujevcu?

Trebalo je da stignem popodne.

I stići ćeš.

Vidoje!

Vidoje!

Brzo preži Čeze!

I zovi onog... tolinog... onog... onog... Džaboleva!

Zdravka! Da dođe!

Odlogazdan!

Trebao bi neko muški s tobom.

Ide, ti si žena.

Ja bih pošao možda da vidim možda, pošao da vidim svog unuka.

Pođi, deda.

Ne mogu.

Dok Pašić vlada Srbiju s onim svojim podrepašima, ja ostajem u

prerovu.

Evo tebi.

Jedan dukat.

Ne treba meni. Neka, neka, neka.

Onda daj ovom tu.

Nije mora.

Hvala deda.

Ili što bolje?

Bolje.

To je to.

Šta?

Da bi čovjek verovao u budućnosti, treba neko negdje da ga čeka.

U budućnosti devojka i to još večeras.

Biće Bogdan i srećan čovjek, ne znaš?

Možda.

Što si tako zanišao?

Mislio sam da u meni postoji poredak misli i osjećanja.

Ali et kako smo pošli iz koplja, svaki čas hvatam po nekog degunca u sebi.

Kaj su li oni ti?

Liče na mene.

Samo što su glupi i slepi za moje činjenice.

A što radiš za njima?

Obaram ih na pleću.

Snažni gadovi.

Si li iznenađen da to čuješ od mene?

Ne toliko da bi bio razočaran.

Generale, uzdamo se u vas, gospodine generale.

Kao onda kad ste me dva put oterali u penziju.

Živoj, ne ostavi se prošlosti.

Nadamo se i uzdamo u ono što jesi i ono što si od uvek bio.

Častan i umešan vojnik.

Ali da znaš...

Ovo što je navrlo na Srbiju nije ni naliko na me na Kumanovoj bregalnici.

Ovo sad je prilika da ostvarimo ono što sanjamo vekovima.

Prilika da ujedinimo sve ono što nam po pravu pripada.

Da dosanjamo veliku Srbiju.

I prilika da konačno budeš na pravoj strani.

Dragutine, mi ne sanjamo isto.

Narod i otačbinu od neprijatelja. A ti gledaj da ne smatraš

Srbiju za svoju pričiju.

Čak i kad sanjaš o njoj.

Doviđenja.

Pa ti ću, brzo ću ja.

Šta se dogodilo, Živoj?

Bojević je ranjen, a Mušti je postavljen za komandanta prve armije.

Sada?

Putnik i regent mi kažu da samo ja mogu.

Da spasim prvu armiju.

A zašto putnik ne komanduje armijom koja se raspada? Ne treba on to da radi.

Ja opazim.

Morda tako treba da s prvom armijom gorančeno propadne i živoj mišić.

To im je svima na umu. Smiri, smiri.

Iz ove kože se ne može.

Ostila sam da nas sprema nesreća.

Spremi ti svoje nesreći nešto rublja.

Hm?

Pitala sam.

Ja bolje vidim.

Šta misliš prema?

Poguši vojne, zato si prisao. To mi je dužno, tu i ja.

Šta smo te skrili?

Mladiću. Ajde.

Mladiću. Da. Tražim sina. Zove se Ivan Kacić. Ivan?

Da. Imate sreću. Dođite.

Čoro.

Čoro, majka te traži.

Sine. Mama.

Evo, donijela sam ti toplog rublja, čarape i neku čokoladu.

Hvala. Drži joj.

Gdje je tata?

Tata te čeka u Kragujevcu s naočevi.

Jesi čuo da je palo valjom?

Je li Vilena ostala u bolnici?

Jesi.

Što radi tata u Kragujevcu?

Milena Pašeć pokušava da ga nagovori da uđe u vladu.

I onda mu reci da ću ga sodrići ako to uradi.

Da ne.

Šta?

Ja ne mogu više nikome niste da kažem.

Milena mi je tamo.

Ti mi sad ode.

Ti se pakuju da bebe.

A ti?

Ja?

Stvarno misliš da bih napustila Srbiju da sebe spasava?

Ebo... Rešao sam prijatelja.

Ebo...

Kakav je bio tata kad je bio mladić?

Otkud ti sve to?

Onako.

Papilja.

Zabrivnuta.

Lijepo je govorio.

Ubožavala ga je Beogradska omladina.

Jel ti ja ličim na njega?

Ti ne bih želeo da ličiš na njega.

Moram da idem.

Naprijed!

Izvoli, izvoli.

Čujem da ređeš na front.

Izgleda da mi je suđeno da završim slavan i osramoćen.

Nije se zabadava, moja majka presravila kad je čula da sam unapređen

u čin pukovnika izvolim.

Ljudi, zdravim učera.

Toga se i ona bojala.

Meni sve ovo lici na sanu u kasinu.

Čujem da izlata naredba za pokret i djačkom bataljonu.

Moralo se ugajati.

Skupljamo sve što može da nosi burku.

Ne smije se zrtvovati budućnost jednog naroda. Vi vojne miću. U

katine katiću.

Utnitelji komanduju bataljonima, seljaci vodovima, čak i tretama.

Džaci su sve što nam je ostalo.

U ratu se mora verovati u Boga. Da mogu da podmičujem i lažem bol, pragnu Bogom.

A ja sam teba kjeru mogu da se poslušim.

Ne znam.

Ne znam i da li dolazim u vladu.

Ne znam.

Ti im malo veruješ.

Ne znam šta ćeš tako uboliti njih.

Ti ćeš da u Boga malo vereš.

U sebe.

U sebe.

I toliko je za brinut.

Verbeć?

Da?

Gospodine generale, vreme. Samo da se obrijem za 10 minuta.

Razumijem.

Stavljali ste mljavo.

Ne može da računa na mene kao narođena brata.

Ej, boji se mama.

Od čega?

Neće se meni tamo ništa dogoditi.

Pa ja sam sigurna u toj situaciji.

Majka osjeća opasnost i zlo.

Nek se tebe ne osjeća.

Ne boj se.

Ajde, Hatiću, pevaj.

Bogom!

Bogom, doviđenju u meču, doviđenju u pešti!

Ajmo, bracio, ajmo!

Mama, imam ja devojku.

Zovem se Kosara.

Stanuje u Skopju.

Ona je čarobna, mama.

Obrazovana je.

Otvena.

Veruj me, svi deći će.

Vesna sam si.

Jesam.

Koliko peškira da stavim?

Koliko god da staviš, mi će dovoljno.

Tlašim se.

Koje?

Vama?

Ja sam ih već pobedio.

Kako misliš?

Kad sam tebe osvojio.

E, Vukašine, stigao si.

Dobar dan. Izvoli. Dobar dan.

Ajde, promrzla si.

Izvoli. Evo malo, nije stvar.

Smesti se u sobu.

E, hvala ti.

Zvi, je li stigao teretni spalanki?

O, zna da li je krenuo.

Otak mi da!

Jesi li vidio nekde britvu?

Evo ti moje.

Ivane, jel ti joj noć?

Tata.

Nešto ti mi smršao? Ne riski bolet?

Nikad, nikad.

Jesi mi poneo na očari.

Kad moraš nazad?

Naredba je do ponoći.

Ali danas to ne važi.

Hoću da me vodiš u najveteliju kafanu u Kragovicu. Može.

Ajde samo da se obrijem.

Pozovi drugove ako hoćeš.

Put za Kragujevac. Nije, čerko.

Moraš tamo pravo preko mosta pa nazad. Hvala.

Kretno ti bilo.

A to je.

Sad će oni, samo što nisu.

Nego, kaži mi, sad će da bude sa nama.

Bićeš na frontu? Da, ali nemoj da mi odgovaraš kao političar glasačima.

Da ti veruješ u našu pobedu?

Verujem.

Ali ovdje nije reč o veri, sinu.

Nego?

Situacija na frontu je nepovoljna.

Treba nam čudo da se to promeni. To znači sad nas samo ubijaju.

Ovaj rak se ne dobija na stavi i kolobari, razumiješ? Ali zato srpski

staroj džurinoj, jel?

Bacajmo decu u oganj i plam.

Danilo, Boro!

Ovo su Danilo i Bora, tata.

Poštovanje, gospodin Kateću.

Poslanje. Takođe.

Nema većeg Srbina u Novom Sadu, tata.

Danilo je dobrovoljetni.

Preplivao je savu pod mitraljezima.

Ja ništa nisam preplivao, ali ako pitate o bor i pugu u geogradskim kafanama,

siguran sam da ćemo se sreti.

Ajde, sebi, možda.

To je.

Jesi našao? Jesi ti siguran da je Depeš otišao? Ama kako nisam?

Ovo će biti noće s teretnim vozem.

Tata, ovo je Bogdan o kom sam ti pričao.

Lukasin Katic, drago mi je.

Sedi, Bogdan, izvoli.

Moram na stanicu.

Čekaj.

Stigao je teretni iz palanki.

Nije.

Izgleda da neće ni dolaziti.

Kako nije?

Trebalo je da... Pitaj paštice, vrata.

Gospodine Katiću, zamislite kako bismo se mi osjećali da nam put na Bojište ne

prolazi kroz kafanu.

Jesta.

Kafana je nasla nacionalna svetinja. Dobro, dodam da ulazite u vladu.

Paljce, koji retvor primate?

To su samo Pačićeve kombinacije za sada.

Za našu stranku bilo bi najbolje da od Protića otmete retvor unutrašnjih dela.

Za našu stranku bi bilo najbolje da dobijemo rat, dragi prijatelji.

Eto, to smo mi.

Nek izgori telo, al moj tor nek ostane.

Ako moja stranka ni na vlasti, nek propadne država.

Vi, Danilo, rekli ste da se kod nas rasirila moda da se grdi sve nacionalno

srpsko, jeli?

Kao da vam kažem, ja ne volim taj...

Evropski način mišljenja.

Nije to nikakva srpska osobina.

Sreće grde ti koji o njemu mitle.

Počneš i od starog zaveta, soknata.

U našoj zemlji to je luksuz.

Naš život je mnogo ozbiljan, uvaženo gospodo.

Naš život je smješan.

A šta je to smješno, Boro?

Sloboda, Danilo.

Nije, Boro.

Nama se sloboda iz ustanka rodila. I kultura. Da.

A evo, Karađorđe.

Steljak. Vuk Karađić.

Steljak. Pa mi smo genijalan narod, gospoda. To je naša romantika,

Danilo.

Ne genijalna.

Čvabe ušle u lajkovac.

Ako naknave kao Brenovcu, gotovo je s Beogradom.

Zaustavit će Mišić Počareka.

Kluži, Simon. Hvala. Hvala.

Jedi.

Jedi.

Znate, tako mi nepismeni i polupismeni odaslu u Hajduke.

A onda umjesto da razvijemo ekonomiju i prosvetu, mi osnovasno političke trake.

I večeras ste u pravu, gospodine Katićovu.

I večeras, jel?

Da.

Piše li ste u Odjeku da će sva naša savremna istorija biti isprepletana

paradoksima?

Pa Pelagić.

Pa Pelagić je prvi doktrinarski nezna Božac koji je bio starečina manastira.

Pasić, Pasić je kao student bio anarchista Bakunjinovat, a sad je

državotvorec od Garačanina.

To je samo u miru mogla biti istina, Pa.

Samo u miru.

Ni beda, ni bogatstvo ne uzimaju čoveku onoliko koliko uzima sloboda. E, takva

sudbina, Boro, čini našu istoriju da se njome ponosimo.

Osvijetili smo Kosovo, osvobodili Makedoniju, osvobodili staru Srbiju. Pa

hoćete više, šta?

Živjela, bacu! Živjela!

Ajde, monsi, služite se, služite se.

Večeras se osjećam kao da sam otac svoj troj, ne zamirite mi.

Gospodine Katicu, Vi nam večeras jeste, otac.

A nas projite smo, braće.

A od sutra, jedno drugom tko sve.

Živjeli! Tako je.

Živjeli.

Zdravko. Zdravko, pomoći mi, moj.

Volim te.

Ne znam da si umorna.

Ali molim te, nemoj da me izneveš.

Molim te.

Molim te.

I vi ste Boro dobrovoljac, jel?

Šta bih drugo bio?

Studirao sam filozofiju.

Otak, gde vam je?

A ne pametim ga.

Bio je slijedki natjevnik.

Seljati su ga zbog nekog puta kojim je hteo da preseče njihove livade, ubili na

spavanju.

Pošto su ga prvo lepo ugostili.

Sekirama su ga isekli. Njega, pandura, konja.

Konju su...

Odrobili glavu kao pevcu.

To mi je zapravo jedino nejakno u cijeloj toj priči.

Sve je kod nas, djecu, izukraždano.

Sukobljeno.

Ubijamo se zbog stope zemlje jer ne svemo ništa da izgubimo.

Od muke smo zlije borao.

I ti seljaci što su bezumnju konju u glavu osjekli, tko zna... Možda su i

junački poginuli na ceru.

Gospodine Katiću, čuo sam da granata više nemamo.

A pošto nas vlada nije snadila municijom, da nas bar vi...

Kao opozicija snabdajte nekom dobrom idejom da nam probudite sažaljenje prema

sebi.

Sažaljenje?

Svi mi umiramo kao izdajice nekoga ili nečega.

A to ne da služuje uvek sažaljenje.

A pa gospodine Katicu, svečano izjavljam da pristupam vašoj stranci.

Svjetošto neće imati nikoga da mi posvjedoči o tome.

I od sutra ginemo za čast.

I ne samo za čast.

Nego za drugu sudbinu.

Ovim ratom izmenit ćemo ceo tok naše istorije.

Bićemo evropska država.

E ako nam je to najvažniji ratni cilj...

Onda nema smisla ni ratovati.

Jer ta ita Evropa, ne samo da je bila surova i nepravedna prema nama,

već i glupa.

Noita te florida mundi, zapamti.

Najzet prilike za tvoj latinski.

Gospodine Katicu, a vi, vi, vi zaista verujete da moj otac nije bio

gad?

Zaista verujem.

A onda smo se dogovorili.

Gospodine Katicu, ja, ja sam za Pašića.

Ali ću doći.

Ajde. Doći ću.

Lako noć.

Muj prvi ratnički dan.

Ajde, dosta više.

Do reće.

Tata.

Kada si rekao da smo svi izdajnici nekog ili nečega, si mislio na strice i dedu.

Zašto ste se rastali?

Duga je to priča, sine.

Pričat ću ti kad se vratim, brat.

Pa ćao.

A zašto da ratujem za kralja i otačbinu, a ne za svog dedu i Perovu?

Pre mnogo je hteo jednom smu.

I pri trećoj radošta? Moć.

Želeo mi je moć nad ljudima.

Uzelo mogu od saćima.

Moć je u vlasti.

Oni kad čini dobro čini to bez mere, bez pravde.

Ovi su ljudi tirani, s ubeđenjem.

Gledaj, seljak koji je svog sina od 80 -ih poslao za Pariz, a ne

može da mu da običan čovjek.

Gde me toga smaciti?

U beogradskoj stanici, tu.

Drugo za par je za on mi.

Ne stavi ovako ruku na rame.

Kažem Vukašine, sine.

Da učiš što igda možiš.

Pokaži Evropi majku imbelo svetku u kojoj je pisao.

Kakav čovjek i bio dedo.

Trebalo bi ja da se naspavam.

Moram nešto da ti kažem.

Pašić je bio namerio da te pomogne.

Napisao je pismo. Tata, ne želim to da čujem.

Ja se na satanku vrhovne komande nisam osprotivio slanjiđaka na frontu, a htio

sam.

I kažem ti što nisam.

Hoće i to da znaš.

Hoće li ti biti lakše ako krenem s tobom na front? Ne.

Sine. Ne.

Što se tiče nas dvojice, sve je kako treba.

Bukasine, ajde, odošli džaci!

Gospodine ,doklad suđaci?

Zakratne su.

Ne možeš i ti ,det.

Koga si što htjela da isplatiš?

Druga.

Momka Bogdana Dragovića.

Dobro je, Bogdan.

Dobro je.

Poznajete ga?

On je prijatelj mog sina.

Bili smo svime zajedno u kafani.

Je li ljut što nisam stigla?

Nije, nije bio ljut.

Bilo mu žal.

Šta je rekao?

Pretpostavlja da te nešto zadržalo.

Zalutala to.

Prvo sam se dodosnula na vozu.

Jeste li otišli pravo na front?

Odakle si?

Iz prerova.

Čija si pis prelao?

Učitelja Kosta.

Dumovića.

Oznajete mog oca?

Ja sam Ukašnik Adić.

Pa Bože, vi ste Ivanov otac.

Znaš Ivana?

Znam.

Mislim, ne znam ga lično, ali Bogdan mi je dosta pisao o njemu, obožava ga.

Vi ste finuć bili sa njim?

Skoro do zore.

Bogdan je otišao ranije na spavanje.

Znaš li... Znaš li kako je moj otac sa zdravljem?

Čekat ću.

Dobro je.

Njegovim čezama sam došla.

Dobro je da sam vas našla.

Dao mi je ove dukate da dam Ivanu.

Reći ću mu da ćete mu ih poslati.

Pozdravim mogoće.