Original subtitles

Ugasi to svetlo!

Isuse!

Ne mogu da spavam. Jebeni kreten hrče.

Jebi se!

Nek' neko probudi tog idiota. - Je l' čuješ kako hrče?

Sem, probudi tog kretena! Probudi ga!

Probudi ga. Ustaj, jebo te!

Kako možeš da spavaš s tim sra...?

Kaži mu da je svanulo dobro jutro. U redu je.

...da sam uočio u ovoj zemlji,

poslednjeg meseca, više povezanih stvari,

kako predsedniku i Beloj kući prolaze njihove laži,

kako im prolaze netačne izjave, kako im prolaze pogrešne procene...

...može da se pretvori u psa, a onda se pretvori u...

...pojavi u prekrasnom novom izdanju.

AT...

Šta ga može navesti da prestane da te voli?

...tako da nam 37 i 39 zajedno sa 35 govori

da on govori o Hristovoj ljubavi prema nama.

...Pata Bjukenona kao antisemitu, protivnika imigranata i protivnika Njujorka.

Kako si, Rej? - Ah...

Trebalo bi da postoji posebno podzemno prihvatilište za idiote koji hrču!

Baš sam govorio kako me stari Abram podseća na Vijetnam.

Kao kad ti onakva jedna puška leži tik uz glavu.

To je moje mleko, prijatelju. - Je l' se zoveš Delvud?

Pametnjaković.

Neko bi trebalo da kaže Džimiju Brodveju za Abrama.

...najmračnija strana smanjivanja...

Sledeći put ih ne iznosi napolje. Dansko pecivo je zajednička imovina.

Nemoj ga iznositi iz kuhinje.

Izvini, mama.

Neki moji prijatelji.

Došli su na doručak. Kao jutarnja žurka.

Sviđa mi se soba.

Uvek idem tamo kad treba da se odmorim u krevetu.

Ko to puši ovde?

E, jebi ga!

Skloni se! - Nemoj da se nerviraš!

Hej, hej, hej! Tiše malo!

Kaži Džimiju Brodveju! Kaži jebenom Džimiju Brodveju...

Skloni mi se s očiju! - Beži odavde!

Beži odavde s tim!

Uskoro ću biti šef ogranka. Daće mi i ključ od sefa.

Opet laže svoju mamu.

Mama, rekao sam ti, ne radim to više.

Sređujem svoj život. Čist sam.

Australija...

Smanji to!

Smanji!

Halo?

U redu, slušaj... Ne zovi me pre 7 sati.

...ne izlazite bez toplog kaputa.

...Jevrejin, je l' tako? - Najbolje oko 10.

Samo da napomenem, ovo nije antisemitska priča, u slučaju da si zabrinut,

jer ja nisam antisemita.

Ako sam išta, ja sam pro-semita.

Zvuči kao nešto što se kupuje u apoteci.

I ja tebe volim, mama.

Slušaj, tip uleti,...

prebije pijanduru i skine šešir dami.

A dama kaže... - Zdravo, Endi!

Hej, Abrame!

Kako si? - Vidim da su ljudi ljuti na mene.

A? - Rej je strašno ljut na mene.

Hm, ja ne...

Ne vole što sam ovde, zar ne?

Ne mogu ništa da učinim. Nemam taj ulični gen u sebi.

Gde da odem? U Gradsko prihvatilište? Bio bih mrtav u roku od minut.

Ako se obratiš njihovoj pici,...

njihova pica ne može odoleti da ti ne odgovori.

Endi, ti si nastavnik, je l' tako?

Da, nastavnik španskog.

Ali uglavnom zamenjujem odsutne nastavnike.

Moram u kupatilo.

Ah, pravopis... - Želeo bih da budem novinar.

Fino.

N E D E LJ A

Metju?

M... Metju?

Vi ste Metju Delakorta.

Sreli smo se u Londonu na festivalu pre par godina.

Vi me se verovatno ne sećate.

Ja sam prijateljica vašeg kamermana Terija Dženingsa.

Zovem se Madlen. Madlen Vejzi?

Madlen! Naravno.

Kako je? - Prilično dobro.

Pa, ne baš idealno. Zvali su me

prošle nedelje u vezi sa novim filmom Dona Hilisa.

Čestitam. - Samo su pozvali,

ali nisam dobila ulogu. Bio bi samo jedan dan posla, ali...

Oh... oh. Bili ste ironični. - Nisam, žao mi je.

Siguran sam da je trebalo da je dobijete. Izgledate kao stvoreni za neki Donov film.

Stvarno? Shvatiću to kao kompliment. I ovaj je kao svi drugi njegovi filmovi.

Svi su ili mutanti ili neka vrsta robota.

Žao mi je. Zaboravio sam to.

U redu je. Nekome toliko zauzetom kao što ste vi sigurno je teško

da zapamti bilo šta ovih dana. Stalno čitam u časopisima

o svim tim raznim projektima koje navodno režirate.

Ali šta radite ovde, mislim u Kvinsu?

Aa... - Jeste li u potrazi?

U potrazi za lokacijom? - Da, tako je.

Zašto biste inače bili na ovoj "ničijoj zemlji"?

Šta tražite? Skladišta, livnice?

Možda želite pogled na Menhetn...

Tražim restoran. - Naravno.

Znate li Blue Sky?

To je... nesvakidašnje mesto.

Mogu da vam pokažem, ako...

Oprostite.

Sto za troje, molim.

Trebalo bi da ima neko ime, zar ne?

Šta mislite o "Oliver"?

Pa...

Šta mislite o mestu?

Ne znam, još nisam video jelovnik.

Ne, mislim kao na moguću lokaciju.

Nije loše. Malo je daleko.

Suviše je očigledno da je renovirano, je l' da?

Pomalo folirantski?

Žao mi je.

U svakom slučaju, grčki omleti su dobri ako ste gladni.

Mislim da ću ipak preskočiti.

Samo što sam doručkovao.

Oh.

Pa...

Šta mislite o uzou?

Izvrsno je. Ne, zaista, to je piće od badema.

Ja ću zemičku i kajganu, molim, i kafu.

I jedan... - Ne, jedan uzo.

Nisam baš skrhana što mi nisu ponudili ulogu.

Nije baš da bih dozvolila sebi da je odbijem, ali eto...

Možda ne bi trebalo da budem toliko iskrena prema vama.

Mora da ste sreli mnoge reditelje posle "Diverzije".

Pa...

Nekoliko.

Znate, Metju, rekli ste mi nešto u Londonu što nikada nisam zaboravila.

Pričala sam o svojoj epizodi

sa R.S.C.-jem (Royal Shakespeare Company), sećate li se,

kada sam imala krizu samopouzdanja i izgubila glas?

Kako bilo, vi ste se nagnuli preko Terija i rekli mi nešto...

Pretpostavljam da se ne sećate?

Ne jasno.

Rekli ste: "Umetnik treba da bude sumnjičav prema poverenju,

sumnjičav prema veri i... da se pomiri sa sumnjom."

Rekli ste: "Sumnja je..."

Koju ste ono reč upotrebili?

"Protoplazma".

"Sumnja je protoplazma svake prave umetnosti".

Jesam li? - Da.

Nikada to nisam zaboravila.

U stvari...

to je bilo izvor velike utehe za mene.

"Dolazi li Antonio?

Dobra, čista dušo, ostavi me.

Ali ostani iza zavese kako bi nas prisluškivati mogla.

Poželi mi sreću

jer odlazim u divljinu...

gde staze neću naći,

niti prijateljskog putokaza

da me usmeri."

Evo nas.

Mogu li vam ponuditi piće?

Ah...

Malo vina?

Da spere ukus uzoa?

Obično ne pijem preko dana.

Ali... možda mogu da napravim izuzetak.

To je lepo.

Uđite.

Oprostite što je toliko zapušten.

Ne volim vođenje domaćinstva.

Susedi. Vole da njuškaju.

Oh, donesite Olivera ovde.

Stavite ga tamo.

Nije da mi nedostaje Engleska. Sad mi se čini kao druga planeta.

Ponekad se pitam šta bih radila da nisam otišla.

Svi ti ljudi, imali su toliko poverenja u mene...

Teri, mladi Dag Krekston.

Dag je bio taj koji me je podržavao da nastavim,

dolazio je na probe kad moga glasa nije nigde bilo,

pružao mi podršku, govorio je: "Sve će biti dobro uveče, ljubavi."

Znate kako on ume lepo da govori?

Da. Dag.

Recite mi, ipak...

ona scena u "Diverziji",

u kući tog para, dok se žena tušira

a muž i bivši muž razgovaraju,

kako se zvao taj lik, onaj koga je igrao Dag?

Znate na koji deo mislim,

kad bivši muž odluta prema tušu

da je pita za restoran pred sadašnjim mužem,

i niko ništa ne govori, a sve odjednom postaje neverovatno napeto?

Sećate se te scene? - Da, naravno.

Je li to nešto što vam se zaista desilo,

ili ste izmislili?

Da li mi se to desilo?

Ne.

Kako je to smišljeno, neverovatan momenat.

Jednostavno toliko... stvarno.

Dag.

Izgleda da su jedine audicije koje moj agent uspeva da mi obezbedi

one za uloge živih mrtvaca - mutanata.

A čak ni tada ne dobijem ulogu.

Pretpostavljam da sam suviše stara da bih igrala ljudsko biće.

Ne govorite tako, Madlen, vi ste vrlo privlačna žena.

U redu je, nisam pokušavala da iskamčim ulogu.

Ali hvala vam.

Oh, dozvolite da vam dopunim čašu.

Ispričajte mi priču, g. Delakorta.

Teri je rekao da ste sjajan pripovedač.

Rekao je da ste mogli da opčinite celu ekipu.

Hajde...

opčinite mene.

Želite da vam ispričam priču?

Da. Volela bih.

Kakvu priču?

Kakvu god želite.

Šta je bilo?

Ništa.

Nedelja...

Nedelja ujutru.

Rano.

Nije još svanulo.

Probudio sam se sâm u svojoj kući...

osećajući nervozu,

potištenost.

Bio sam sâm, ali nisam imao privatnost.

Mogao sam da čujem glasove svojih suseda,

radio koji svira muziku, crtane filmove, vesti...

Onda neki verski kanal, a onda...

reklame.

Kako možeš da spavaš s tim sra...?

Sledeći put ih ne iznosi napolje. Dansko pecivo je zajednička imovina.

Nemoj ga iznositi iz kuhinje.

Šupčino! - Kako to misliš "šupčino"?

To je zajednička imovina...

Bang... ode mu glava. Makar stavi šlem.

Isuse, to je pametno.

...zajedno koristiti tehnologiju... Ne propustite ni sekund...

Kako to misliš "šupčino"? To je zajednička imovina,

to ostaje ovde. Ako hoćeš da jedeš, jedi ovde.

Ti mi reci šta se dešava, gospodine Pičkice.

Vidi, vidi, vidi...

Reći ću ti jednu stvar...

Taj mamojebac seo na mene da mu popušim kitu.

...i penzionisan zato što nije uhapsio kurvu...

Slušaj ovo, tu je taj Jevrejin,

Jevrejin, u redu?

Taj Jevrejin...

Samo da napomenem, Olivere, ovo nije antisemitska priča,

u slučaju da si zabrinut, jer ja nisam antisemita.

Ako sam išta, ja sam pro-semita.

Zvuči kao nešto što se kupuje u apoteci.

Moj doktor kaže da su suve šljive prava stvar.

Sad sam redovan kao voz.

Hej, jesam li vam ikada pričao o tipu koji je došao u prihvatilište...

Ovo je moja priča, sad slušajte.

Tog Jevrejina uhvate stari Rimljani.

Umesto da ga ubiju odluče da mu daju priliku.

Da se bori za svoj život protiv lava u areni.

...i zakopaju ga u zemlju do vrata.

Onda puste unutra ogromnog, gladnog, besnog lava...

...kafu, dve zemičke sa džemom od malina...

ružičasti grejpfrut...

činiju pšeničnih pahuljica sa suvim grožđem...

ali je sve bilo bezukusno.

Lav vidi Jevrejinovu glavu kako viri iz peska,

i krene u napad, zapenio od gladi...

Skoči kroz vazduh da ščepa Jevrejina,

ali loše odmeri skok i preskoči ga,

a Jevrejin podigne glavu i uradi "am - puj"

i odgrize lavu jaja!

Čekaj, čekaj, čekaj...!

Dve sekunde kasnije, lav se u agoniji previja po pesku,

a gomila viče:

"Bori se pošteno, Jevrejine, bori se pošteno, Jevrejine!"

Možda treba biti Jevrejin da bi ovu priču ispričao kako treba.

A, Olivere?

Preda mnom se prostrla velika, neispunjena sloboda dana.

Nedelja.

Dan ništavila.

Dok nisam ušao unutra nisam shvatio da se nalazim u crkvi.

Nikada nisam bio religiozan. Osim toga, Jevrejin sam.

Ali tamo je bio sveštenik i izgovarao reči službe božje.

Sve je mirisalo na sveće i tamjan...

i slatke ženske parfeme.

Imao sam osećaj da radim nešto nevaljalo.

Bogohulno, ali izuzetno.

Osoba isped mene je klekla...

a onda je došao red na mene.

Gledao sam netremice sveštenikovu belu odeždu,

misleći da će me svakog trenutka prozreti kao prevaranta i izbaciti napolje,

ali on je samo izgovorio reči.

Ovo je krv Hristova za razrešenje od greha.

Ta žena na raskrsnici koja je držala tu polumrtvu biljku,

imao sam utisak da će biti moja ako je samo budem gledao,

da bi učinila sve što zatražim, sve što poželim.

Normalno sam povučen čovek,

Ne bih se usudio čak ni da pogledam lepu ženu, ali danas...

sada...

"Zdravo," rekla je.

"Vi ste Metju Delakorta."

Gledajući njeno lice,

slušajući njen lep, muzikalan glas kako izgovara "Metju Delakorta..."

poželeo sam da se zaista tako zovem.

Već sam zaustio da joj kažem da je pogrešila,

kada je ona ponovo progovorila:

"Moje ime je Madlen."

Madlen.

"Srećan Metju Delakorta", pomislih,

"da je ovoj dami toliko stalo da se on nje seća."

Gledala me je...

gledala Delakortu, trebalo bi reći,

širom otvorenih plavih očiju, želeći da ju je zapamtio.

Odugovlačio sam sa odgovorom,

jer sam želeo da to potraje...

koliko god je moguće.

I tako...

Sipajući sebi još jednu čašu vina,

ova dama me je pogledala i rekla...

"Ispričajte mi priču...

g. Delakorta."

Kakva... neobična priča, g. Delakorta.

Eto...

Vrlo neobična priča. - Sad ispričajte vi meni.

Ja? Ja ne znam nikakve priče. - Izmislite neku.

Izmislite neku, glumica ste.

U redu.

Nekada davno, živela je jedna žena

koja je stekla naviku skupljanja razne starudije.

Bilo čega buđavog ili dotrajalog što je izgledalo kao da mu je potreban dom.

Jednog nedeljnog jutra,

otišla je da pokupi biljku koju je videla na rasprodaji prethodne večeri.

Biljka je bila polumrtva, što ju je, naravno, najviše i privuklo.

Kako bilo, dok se mučila noseći kući to čudo,

videla je kako neki čovek bednog izgleda zuri u nju preko raskrsnice.

Debeo. Uplašen. Žalosnog izgleda.

Prilično jadno je izgledao dok joj je upućivao čeznutljive poglede,

kao da godinama nije bio ni blizu žene.

Grozna odeća: izgužvano staro smeđe odelo,

šljampave braon cipele, kao da ih je kupio na ulici.

Izgledao je onako kako je ona i zamišljala te momke,

koji, znate već,...

zure, goli, ispred ekrana u zamračenim sobama.

Naravno, njena saosećajna priroda

odmah ju je privukla tom jadnom primerku.

I, iz čistog sažaljenja...

odlučila je da ga pokupi.

Godine iskustva omogućile su joj da odmah primeti

da će "Metju Delakorta" šablon biti najefikasniji kod ovog tipa.

Ispod svog tupog pogleda, imao je izgled prikrivenog oportuniste.

Doista, naseo je na sve tačno kao što je predvidela.

"Madlen," rekao je, "Naravno, mislim da sam vas prepoznao."

Odvela ga je u uobičajeni restoran,

gde su vodili isti, dosadni razgovor

kakav je već vodila sa desetinama njegovih prethodnika.

A zatim su otišli do njene kuće...

gde ga je počastila jeftinim domaćim vinom...

groznim kalifornijskim šardoneom,

u koji je sipala jaku drogu.

Drogu koja će kod njega podstaći čudne ideje veličine.

A kada se pojavio monstrum od njenog supruga,

taj dežmekasti čovečuljak ga je napao,

i, ko zna, možda uspeo u onome u čemu su ostali podbacili,

da je oslobodi od sedmogodišnjeg tamnovanja u Kvinsu.

Naravno...

ako ne bi uspeo...

to bi ga pretvorilo u palmu u saksiji.

Madlen?

Madlen?

Zdravo. Ja baš krećem. - Kako se zoveš?

Oliver.

O, zdravo, ja sam Madlenin muž. Ja sam Ben.

Ovo je Suki, naša kćerka.

Gde je Madlen? - Ne znam.

Mora da se tušira. To je nezgodno.

Slušajte, je l' vam ne bi smetalo da odete tamo

i kažete Mad da sam ovde? Ne bih želeo da je prepadnem.

Mislio sam da spremim Suki ručak.

Hoćete da uđem tamo? - Da, je l' vam smeta?

Ne.

Kucajte malo jače. - Šta?

Samo napred.

Šta se, do vraga, dešava? Za ime božje, Ben!

Nisam znao da imaš društvo gore.

Metju, ovo... je moj suprug, Ben.

Bene, ovo je Metju Delakorta. Šta radiš ovde?

Mislio sam da spremim Suki ručak. - Jesam li organizovala...

Bio sam zatečen, mislim da znaš, moja bešika...

Ben i ja imamo vrlo zanimljiv brak.

Svaki put kad mi se desi nešto i najmanje obećavajuće,

neki deo njegovog tela popusti.

Tvoja bešika, da vidimo... je li to bilo prilikom dogovaranja sa Čak E. Čizom,

ili je to bio problem sa tiroidnom žlezdom?

Je li to "onaj" Metju Delakorta, "Diverzija"?

Da, Bene, to je Metju Delakorta, režiser.

Nisam li pročitao članak o vama, gde to beše...

Bene!

Nisam pojma imao da ste vi i moja žena prijatelji.

Danas smo se prvi put sreli. - Stvarno? Tek danas?

To je čudesno.

A bili ste gore... - Bene, molim te!

Muževi umeju da budu vrlo naporni.

Samo sam se pitao jeste li stigli da vidite celu kuću.

Lepa je kuća. - Rekao je da se zove Oliver,...

ne Metju. - To se odnosilo na biljku.

Rekao sam vašoj kćerki ime biljke.

Ime biljke? - Nešto što ti ne bi razumeo.

Ime biljke?

To je mala šala koju su mama i g. Delakorta...

Šala?! Shvatam. Lepa biljka.

Još jedna u kolekciji. I bili ste gore?

Da, Bene, bio je gore.

Šta još bi želeo da znaš? - Nije govorio o biljci.

Pozvaću vas kasnije u vezi sa...

onom audicijom. - Audicijom?

Molim te, zašto moraš sve da upropastiš?!

Znaš da je nedelja... - Šta, tvoj dan za primanje gore?

Za ime boga! - Treba da krenem.

Metju, molim vas...

Suki, imam nešto za tebe u tvojoj sobi.

Metju, sačekajte tu. Odmah se vraćam.

O, bože, izgleda da sam prenaglio.

Zaista mi je žao.

U redu je.

Moja supruga, čekajte, čekajte...

Ne želim da kažem išta što bi joj moglo ugroziti...

priliku da radi sa vama. - Ne. Dozvolite da budem iskren.

Mislim da joj... nije dobro. Evo, sad malopre, na primer.

Imao sam osećaj da sam bio savršeno učtiv sa vama i sa njom.

Napala me je kao da sam namerno pokušao da je nasekiram.

O, da, neću vas zadržavati.

Vi ste zauzet čovek. To se vidi.

Vidi. Imam nešto za tebe.

Fino.

Bilo je zadovoljstvo upoznati vas. - Do viđenja.

Ne želim da vas uznemirim, ali pogledajte ovo.

To mi je ona uradila. To je Madlenin ručni rad.

Mislila je da viđam drugu ženu.

Uradila je to makazama za orezivanje.

...doživotnog zaposlenja.

Ostali nemaju zbog čega da budu ozlojeđeni.

Ispalo je da je odlazak iz IBM-a za njih bio blagoslov.

Na primer, Beti Hauser. Njen život je sada ispunjen igranjem bridža,

putovanjima i dobrovoljnim radom.

Je l' te steže? - Ne.

Dobro. Spusti kosu.

Da vidim.

Savršeno.

Nisam vas mogao razlikovati. - Ali ja sam manja.

Teško da bi ti se to moglo zameriti. - Ali ja sam Korejka.

Pa, eto... Evo ti. U redu.

Hajde da...

hajde da počnemo odavde.

Da pokušamo. Sačekaj malo.

Može.

"Poželi mi sreću"

"jer odlazim u diljinu..." - "Divljinu".

I tako, siđem nekako dole, mislim se:

"Lepa žena". Pomalo neobično, ali...

slatko, ako razumeš šta hoću da kažem.

Prava dama! - Tačno. No,...

Zrači otmenošću... - Silazim dole i, na koga naletim?

Na njenog muža? - Na muža, tako je! Na prokletog muža!

Velikog momka, krupnog! - Pa, jeste!

I mislim se: "Hej! Uvrnut tip, uvrnut!

Dogodiće se nešto neobično!" - Pokazao mi taj ožiljak na grudima,

rekao mi da je to ona uradila baštenskim nožem!

Moj prijatelju! Nije mi teško da ti priznam.

Bio sam srećan što sam se izvukao odatle u jednom komadu.

Ali zamalo. - Ima ludih ljudi na ovom svetu.

Ne znam kakav to nož... - Ne moraš da vidiš oružje...

da bi znao da je opasnost blizu. - Zaboravio sam prokleti kaput!

Zdravo.

Zdravo.

Vratili ste se.

Nije trebalo onako da odem.

Ne, ja bi trebalo da se izvinim.

Nije trebalo da vas ostavim onako sa Benom.

No...

drago mi je što ste se ipak vratili.

Žao mi je, nisam znala da će Ben doći.

Niste mi rekli da imate muža. - Živimo odvojeno.

Kad smo kod toga, ni ja ne znam mnogo o vama.

Ne.

To je tačno.

Osim u biblijskom smislu. - Molim?

O, bože!

Gubim li ja to pamet, ali nismo li vi i ja...

Ispravite me ako grešim, ali imala sam utisak

da smo se nas dvoje jebali pre izvesnog kratkog vremena,

a možda je sve bila samo moja halucinacija.

Ne. Jesmo.

Bilo je divno. - Auh.

Pretpostavljam da sam to zaslužila. - Šta to govorite? Ozbiljno sam mislio.

Čudno kako se čovek stalno drži ideje da je to značajan čin,

a, na kraju, ne razlikuje se mnogo od ispijanja šoljice kafe.

To je neka vrsta uvoda pre nego što se pređe na ozbiljnije stvari...

Meni je izgledalo iskreno. - Iskreno?

To je čudno.

Zato što imam osećaj da je sve što sam radila od jutros bila neka vrsta...

produžene audicije.

Čak i najmanji gestovi deluju...

usiljeno.

Vidite šta mislim? - Mama, šta čekaš?

Idi uzmi kaput. - Možeš li da doneseš i moj, molim te?

Taj smeđi.

Shvatam.

Zaboravili ste kaput.

Mora da je u dnevnoj sobi.

Ja...

ću vam doneti kaput.

Suki?

Idi donesi svoju tašnu.

Treba da odvedem Suki na neku zabavu.

Možda bismo posle mogli nešto da pregrizemo.

Znam potpuno drugačiji restoran. Šta kažete?

Čujte...

Želim da budem iskren prema vama.

Mislim... posle susreta sa vašim mužem...

imam pomalo čudan osećaj o svemu ovome.

Teško da bi vas neko mogao kriviti zbog toga.

Uzgred rečeno,...

jeste li ga ikada napali?

Udarili nožem ili...

baštenskim makazama ili slično?

Šta?

Rekao mi je da ste ga napali.

Pretpostavljao sam da to možda i nije istina.

"Možda i nije istina"? Šta mislite ko sam ja?

Naravno da nije istina! Nije uopšte istina!

Ne? Ali pokazao mi je ožiljak.

Ožiljak? Kakav ožiljak, zaboga?

Ovde.

Pokazao vam je ožiljak od operacije na otvorenom srcu

i rekao da sam ga ja napala?

To je stvarno nešto! I vi ste mu poverovali?

I sad treba da vas uverim da nisam manijak?

U redu je, Madlen. Verujem vam.

Imao je šum na srcu.

Otvorili su ga i ugradili mu veštački zalistak.

Može se čuti kako kuca unutra,

kao kod krokodila koji je progutao budilnik u "Petru Panu".

Kad god laže, počne da kuca brže, što je prilično korisno kod muževa.

Rekao bih da je tako. - Da mu spreče zgrušavanje krvi,

daju mu varfarin. Znate li šta je to?

Otrov za pacove. - Otrov za pacove?

Nije ni čudo što se neobično ponaša.

Čudno, nije bio svinja kad sam ga upoznala.

Ljudi se menjaju, pretpostavljam.

Zdravo, Suki. Ćao, Madlen.

Zdravo, Džudi. - Saro, Suki je ovde.

Zdravo, Saro. Srećan ti rođendan.

Hej, kakav besan kostim! Uđite.

Ja neću ostati. Ćao, dušo.

Mama, zar nećeš ostati?

Oh, Džudi, ovo je moj dobar prijatelj, Met.

Zdravo. Madlen... mogu li da popričam s tobom na momenat?

Slušaj, Ben je ovde.

Kako to misliš? - Vidim da ste se vas dvoje opet našli.

Moja žena je mislila da sam vas uplašio. - Bene, šta radiš ovde?

Šta je sa tvojom grupom za podršku?

Želeo sam da vidiš kako Suki glumi, zar je to toliko strašno?

Ja sam joj potreban da joj šapućem tekst.

Dogovor je da živim svoj život uz minimalne kontakte s tobom.

Za ovo što radiš postoji zakonski termin: uznemiravanje.

Znaš da to nije Delakorta? Mislio sam da me zezaš. Ko je on?

Skoti Elster. Predstavništvo Hewlett-Packarda za Istočnu obalu.

Da vam dam posetnicu. - Mainframe računari?

Univex 1502! - Odlična mašina.

Pouzdana. Da.

A vi?

Šta vi radite? - Šta ja radim?

Pa...

Ja sam filmski reditelj. - Stvarno?

Da. - Vidi ti to?!

Mislio sam da ste još jedan zvrndov kao ja.

Radim na tome, bato.

Nikada nisi sreo Metjua Delakortu.

Sve vreme si provodio dureći se u hotelskoj sobi.

Poznajem te dovoljno da znam da ne bi dovela nekog stranca u kuću

i odvela ga gore samo zato što bi ti možda mogao dati ulogu.

Jebi se. Šta ako nalazim da je privlačan?

Znaš, pronašao sam onaj članak. Znači, ako je privlačan,

to čini da je u redu što je spavao s tobom lažno se predstavljajući?

A šta je s onim lupetanjem kako sam te ubola u grudi? - O čemu govoriš?

Nikada... pričao sam mu o mojoj operaciji.

I očekuješ da ti verujem... - Kunem se u boga, Madlen.

Poslušaj. Poslušaj ako mi ne veruješ. Znaš da stara čuka ne laže.

Imam sestričinu koja pokušava da se probije na film.

Koje ste vi uradili?

Ništa veliko. - Ma, hajde.

"Odanost". Snimio sam "Odanost".

"Odanost"? Naravno. Da! Da!

Ko, beše, igra u njemu?

Džo Subalovski.

Selvin?

Oliver Levi? - Ne gledam mnogo filmove.

Ne kao moj klinac. Džoni O!

Dođi, hoću da upoznaš nekoga. Ovo je moj sin Džoni.

Dušo, ovo je... kako se zovete?

Metju. - Meti.

On je vrlo značajan filmski režiser

i zna velike zvezde. - Je l' znate Švarcenegera?!

Zašto ga ne pitaš šta je tema njegovog sledećeg filma?

Kučkin sine. - O, da, hajde da vidimo. - Bene!

Oprostite,...

hteo sam da vam kažem da sam pronašao onaj članak o kome sam vam govorio.

U "Atlantiku". Znate na koji mislim?

Ne, nisam ga video. - Ali, vi ste intervjuisani,

mora da se sećate. Rekli ste toliko mudrih i duhovitih stvari

o sumnji i veri.

Kako bilo, nagovestili ste temu svog sledećeg filma.

Pitao sam se da li biste nam mogli reći o čemu se radi?

Aa...

Radije ne bih. - Aa, haj'te! Mi smo svi prijatelji ovde.

Ovaj tip nije hteo da mi kaže ni o tom drugom filmu, "Odanost".

"Odanost" Da, taj tip Džo...

"Odanost"?

Da, "Odanost" - Ne mislite li "Diverzija"?

Da.

"Diverzija", to sam rekao.

"Diverzija", sa Danijelom de Bozom?

Tata, to nije pravo ime. To si uzeo iz mamine predstave.

E, pa jesam.

Hajdemo, Metju.

Idemo u kafić, je l' tako?

Mislila sam, zapravo, da bi bilo korisno

da se provozamo okolo da vam pokažem neke stvari

za vaš film, Metju.

Nema bogzna kakav identitet ovaj Kvins.

Ne kao Bruklin, pa ni kao Bronks.

Nekako suviše podseća na nužni smeštaj.

Je li to ono što tražite...

za svoj "film", Metju?

Meni izgleda prilično bezvezno.

Upravo su se ispilile prve škrabotine ovog filma.

Još otkada je Ben prvi put dovukao Suki i mene ovamo,

imam utisak da bi neki dobar vetar mogao sve da nas poobara.

Treba li negde da idete, Metju? Zadržavam li vas?

Ne. Ne pre 8:00... ili 7:00.

Dobro.

Znači da imamo još vremena.

Tamo dole je železnički depo.

Trebalo bi to da osmotrite...

za vaš film.

O čemu se radi u vašem filmu?

Ako vam nije teško da mi kažete, naravno.

Radi se o čoveku...

koji je beskućnik.

Privremeno bez smeštaja... u prihvatilištu je,

sa još deset drugih momaka, pod upravom crkve. Tamo je tek par nedelja.

Radi se o njemu i ostalima, on pokušava da sredi svoj život.

Prilična promena usmerenja...

u odnosu na ostale vaše radove. - Da.

Kakav je on čovek?

Običan.

Srednje klase. Imao je dobar posao, dom...

suprugu, ne i decu, bogu hvala, s obzirom šta ga je snašlo.

Šta mu se desilo? - Radio je za veliku...

za IBM, u stvari, gore u Kingstonu.

Bio je računovođa. Radio je tamo skoro dvadeset godina.

Privržen kompaniji.

Pristojna plata, kola, osiguranje...

sve dok ga nisu otpustili.

Zašto su ga otpustili? - Odstranjivanje viška.

To je dobro.

Dobra ideja za priču.

Običan tip srednje klase gubi posao...

i klizi naniže.

Bože, u ovoj zemlji se baš može ispasti usput.

Upravo je došao skoro do ivice smrti.

O čemu pričaš? - Da.

Zaveo je prekrasnu mladu devojku...

za koju se ispostavilo da je ubica sekirom.

Najgora stvar za njega je ipak

što odjednom nema šta da radi.

Znam.

Potrošiš pola života želeći da imaš više vremena...

a kada se to desi, ti samo...

Dani kao da vas gutaju.

Dani...?

Hriste, dani...

Bez posla.

Bez nade za posao.

Svaki je dan kao nedelja.

Ustane ujutru i čeka da legne uveče.

Ne može da dočeka vreme da legne u krevet.

A kad legne, ne može da spava...

Muče ga brige.

Kad ustanete ujutru ne možete da dočekate vreme da legnete.

Nego...

Mmmm... Nego, kaže on meni:

"Znaš onog čoveka, Olivera?"

Ja kažem: "Olivera, Jevrejina, je l' tako?"

Abram kaže: "Došao je skoro do ivice smrti."

"Otišao u krevet sa seksualnim manijakom, a ona pokušala da mu odseče jaja!"

Nemoj da sereš, čoveče.

To je iz prve ruke!

Moram da saznam da li ju je povalio.

Ne bih da se muvam okolo i da me snađe takvo sranje.

Možda je zarazno, je l' tako? - Tako je.

Da, ali možeš li da zamisliš tog debelog govnara sa ženskom?

Ne znam odakle vadi ta sranja. Mora da je lud, čuje glasove ili nešto.

Tako je, on je šizofreničar.

Hoćeš da znaš kako znam? - Da. - Kako?

Rekao mi predsednik Sjedinjenih Država.

A takođe i Devica Marija.

Nisam ukapir'o.

Daj četvrt dolara.

Šta sam ti ja, bankomat?

Upiši mi na raboš, a? - Hej...

Šta je bilo u kovčegu? - Kakvom kovčegu?

Znaš ti, jebo te, o čemu ja govorim.

Svežnjevi novčanica od sto dolara.

Želje puste...

Hej! Hej! Momci, dođite ovamo!

Kralj Lizola i dama sa sekirčetom.

Eno tamo! - Vidi ti Olivera!

Hej, Olivere!

Hej, Olivere! - Hej, Olivere!

Hej, Olivere! - Olivere!

Hej, Olivere...

Hej, šta se dešava?

Hej, momci!

Ja... - Olivere!

Olivere!

Jesi li dobro? - Jesi li dobro?

Jesam.

Ovo je moja prijateljica Madlen. Madlen,

ovo je Subalovski, Selvin, Sem, Rej.

Ray.

Čuo sam da si naleteo na Abrama. Subalovski mi je pričao.

Abrama? Nisam video Abrama.

Ne...

ne danas. - Šta sam rekao, pun je govana.

Ne razlikuje svoj čmar od rupe na zemlji.

Ne ti, Olivere. Govorim o Abramu.

Olivere, hoćeš li prokrijumčariti svoju damu u prihvatilište večeras?

Ne, ne.

Moramo da krenemo. Moramo negde da idemo.

Vidimo se kasnije, momci.

Videćemo se, momci, kasnije. - Čuvaj se, čoveče.

Gledaj da se vratiš do 7:00. Zapamti, nedelja je,...

Džimi će te precrtati. - U redu!

Gde to mora da ide? - Mora da ide negde.

Ne mogu da verujem da mi niste rekli.

Toliko puta sam danas pokušao da kažem istinu.

Žao mi je.

Žao? Zašto bi vam bilo žao?

Malo režisera bi zaista otišlo da živi u prihvatilištu

zbog filma.

Ljudi postavljaju isto pitanje...

gde god da odete.

Prestanete da izlazite jer je to pitanje uvek tu...

"Šta radite?"

To je to pitanje: "Šta radite?"

Zato što to govori ko ste. Ono što oni misle je "ko ste vi".

Jedino što je važno na ovom prokletom svetu je "šta ste".

Ili ono što kažete da jeste.

I onda kad stoji u redu za socijalnu pomoć...

Ti ljudi...

Gledaju vas kao da ste neka pijavica.

Misle da mi taj ček oni "poklanjaju".

Nek' se jebu!

Ja sam zaradio taj novac. Platio sam za pravo da ga dobijem...

tako kaže... taj čovek. - Kako se zove?

Kako se zove? Oh...

Metju, pretpostavljam.

Ponekad osećam...

kao da se prava ja vratila u London...

i tamo srećno živi i dalje.

Znate šta pokušavam da kažem?

Kao da je... ovaj čudni život ovde

samo bizarni produkt mašte.

Da li i vi...

Kao da se uopšte ne odvija u stvarnom svetu.

Ali to je sve što postoji.

To je ono što ja jesam.

To je naizgled ono što ja jesam.

Razumem.

I ovaj čovek se tako oseća.

Kao da je stvarni on još uvek u Kingstonu, sa ženom,

sigurnim poslom i kompjuterom, a ovo što mu se događa u prihvatilištu

je ono što ste rekli, san. Svakoga časa će se probuditi...

Čvrsto se priljubite uz ono što ste imali,

u nadi da će se nešto neverovatno dogoditi i promeniti sve.

Tačno tako.

Taj tip nije nikada planirao da živi u Kvinsu.

Mislite li da je iko ikada planirao da živi u Kvinsu?

To nije naselje.

To je "ne-naselje".

I svako ko dođe ovde pretvara se u "ne-osobu"

i počinje da radi neverovatne stvari. Ozbiljno govorim.

Pogledajte živote koji se odvijaju na bilo kojoj ulici... čiste nasumičnosti.

Sve može... - Ovoga jutra, pa...

znate ono što sam rekla o muškarcima...

koji onanišu u zamračenim sobama... nisam mislila na vas.

Desilo mi se nešto strašno neobično.

Prolazila sam pored jedog prozora i videla tog čoveka,

čoveka koga sam poznavala...

kako sedi... go golcijat.

I, znate...

najčudnije od svega je što sam se posle toga osetila...

uzbuđenom.

Da li vas to sablažnjava?

Rekao bih da ne.

Slušajte...

Ne čini li vam se ovaj dan čudnim?

Ili su vam mnogi dani ovakvi?

Ne baš mnogi.

Srela sam na ulici čoveka koga jedva poznajem...

Popili smo piće...

razgovarali... vodili ljubav.

On pobegne misleći da sam neki manijak.

Ne, ali kasnije, evo nas,

sedimo u restoranu, kao stari prijatelji...

razgovaramo o...

ne znam.

Osećam kao da se dešavalo nešto neverovatno.

U isto vreme, osećaj je...

savršeno prirodan i svakidašnji.

Je l' vidiš? Je l' vidiš?

Je l' vidiš to? - Hajde, Rej, pusti to.

Rej!

Ne može to da uradi. To je javna svojina.

Zaboravi.

Hvala, gospodine.

Mnogo hvala.

Jaja su u procepu.

Hej! - Džimi, Dejvide, uspeli ste, a?

Baš sam se pitao kome da prepustim tvoj krevet.

Džimi, druže moj, kako je?

Nego, zvala je tvoja majka.

Izgleda da ona misli da je ovo privatan stan.

Šta si joj rekao, Džimi? - Da je Valdorf Astorija.

Urazumi se, Dejvide. Rekao sam joj

da je ovo Prvo-jebeno-prezbiterijansko prihvatilište za zemljake beskućnike.

Ako se to ponovi, reći ću joj da je jebena gradska mrtvačnica.

Sobna usluga. - Vi ih o'ladite, mi ih hladimo.

Koliko je sati, Endi?

7:01.

Ostao je još samo Oliver.

Oliver, a? Pa...

taj dečko je dovoljno pametan da zna pravila.

Neću se valjda probuditi ujutru...

i otkriti da si oženjen?

Ne, kunem se.

Šta je, kog đavola, to?

Bene!

Jesi li to ti?!

Šta se, kog đavola, događa?! Bene?

Bene?

Suki?

Hej, pogledaj.

Govnar. Tipično za Bena!

Pravi jebeni Ben.

Potpuno sjeban!

Spolja naizgled normalan...

optužuje me da sam namerno agesivna

i na kraju ispadne da ja izgledam kao ludak.

O, bože... sav si mokar. Daj da ti to skinem.

Drhtiš. - Voda je bila hladna.

O, bože, izvini! Izvini.

Nisam ništa uradio! - Ja imam jedan problem.

Čekaj, čekaj! Čekaj malo.

Čekaj samo malo.

Abrame, niko ne kaže da si lagao.

Ali ja sam se vozio okolo pre neki dan i video sam te na ulici

kako skačeš gore-dole kao da igraš jebenu košarku.

Džimi, ja... - Ja sam te video,

a pomisli ko te je još video.

Ne možeš podneti zahtev za priznavanje invaliditeta,

a onda trčati i skakati po ulici kao budala.

Ne odgovaram na klevete. - Ooh!

E, pa oni te posmatraju, moj druškane.

Pozvaće svog advokata.

Unapređen sam u poslovođu noćne smene, Džimi.

Ah, sereš. - Istina je čoveče, samo...

Potrebno mi je da dolazim ovde posle zatvaranja. Moja smena traje do 10 uveče.

Napolje do 7, unutra do 8 uveče. Bez izuzetaka.

Ovo mi je životna prilika! - Zašto svaki put...

kad imaš priliku da napraviš nešto od sebe,

moraš da kršiš moja jebena pravila? - Džimi, ah...

imamo jedan problem. Onaj tip, Oliver...

Rej! - Ne, čekaj! Taj...

Rej. - Ne, ovo je ozbiljno!

Ti si taj koji određuje pravila, a taj frajer...

Lizol, je l' tako? On uzme Lizol

i on je sad u njegovom privatnom delu...

Rej! - Rej!

Sad ja razgovaram sa Džimijem, kad završim onda možeš ti da razgovaraš!

Ali sad ja razgovaram sa Džimijem!

O takvim stvarima smo upravo pričali!

Taj tip ujutru nikome ne kaže zdravo...

Bože, kakvo sranje! Zbog konzerve Lizola!

Evo. - Hvala.

Hej! Hej!

Ne mogu to da rade! Ne mogu to da rade!

To je protiv pravila, pravila broj jedan,

"Poštuj čovekov privatni prostor"! Pravilo broj jedan!

Hriste. Šta sad?

Oh...

Skoro je 8 sati.

Hoćeš li stići da se vratiš u prihvatilište?

Ne.

Je li ti to neki problem?

Ne bih rekao.

Šta je ovo?

Oliverovi prethodnici.

Reći ću ti još nešto. Video sam ga jutros...

sa velikim zamotuljkom keša, sve dvadesetice.

Kao da ga je krio...

Za šta me sada optužuješ?

Olivera, ne tebe.

Kao da ga je...

znaš, kamarao. - Krišom, je l'?

Da, tako je, krišom. - Dvadesetice?

Meni nedostaje desetka. - U redu.

O čemu se ovde radi?

O lopovu? O kriminalnom aktu?

O čemu, jebo te, govorimo?

Možeš da mi pišaš u lice, ali mi ne možeš reći da je to kiša.

Jesam li u pravu, Rej? - Jesi, u pravu si.

Onda, uradimo ono što moramo da uradimo.

Ne obraćaj pažnju.

To se stalno dešava.

Seme, ti reče da ti nedostaju neke pare?

Da, Džimi. Ali desetka, a ne dvadesetice.

Pa, možda su bile desetice. - No,...

kako ovo da razrešimo, Endi?

Pa... - Džimi.

Da? - Osam je sati.

Tu si u pravu.

U tom slučaju ne moraš ništa da razrešavaš.

Samo postupi po pravilima.

Je li to ono što želite?

Je li to ono što vi, momci, želite?

Šta je ovo?

Šta je ovo, Metju?

O čemu smo pričali poslednjih 15 minuta?

Na šta ciljaš? - Isuse Bože!

I šta se desilo? - Ko će, jebo te, dobiti Oliverove stvari?

Kako je dobio sav taj prostor? Kako je dobio sav taj prostor?

Bio je uglađen čovek.

Sranje. Sranje.

Uvek je bilo nešto mutno u vezi s tim likom.

Nikada nisam naseo na tu žvaku o IBM-u. - Verovatno je bio pomoćni radnik.

Bio je vrlo učtiv.

Želim ti prijatan dan. - Da. Želim ti prijatan dan.

Preveo: - Svetofil -