Original subtitles

www.subtitles.hr

"Ta večita drolja, more, pljuje i sikće u snu moga oca.

Širi se, puzi i sisa svoje tužne i meke

peščane desni, zavija na pun Mesec uhvaćen među stenama,

kao pastila u razbijenim zubima mumla dok prtlja po bravi.

Sloj soli na kojem moj otac hrče prema plimi cele noći

otpuhujući ribice u Blederskajt.

A ja, dosadan i zamoran Paskal,

mislim kako se njeni beli udovi

i njegova crvena glad svode na ovo:

noćna veštica jaše atlantskim dubinama

dok on sanja metle

u svom sramotnom snu."

Možete da tapšete, završio sam.

Dosta, dovoljno. Hvala.

Verujem da vam skromna stipendija koju mi dajete

za nasumično čitanje moje beznačajne poezije

daje pravo na postavljanje kratkih pitanja.

Kratko, jer se vreme za koktele brzo bliži.

Ima li pitanja? -U poslednjoj pesmi, g. Makglende, govorite o svom ocu.

Recite nam više o svom poreklu.

Mnogo je kontradiktornih priča.

Koje ja širim. Činjenica je da sam

jedno od osmoro dece.

Moj otac je bio tkač, siromašni tkač

u severnoj Škotskoj. Bio je napola Velšanin.

Moja majka je bila napola Irkinja, pa bismo mogli reći

da u meni ima manje velške kiše nego škotske magle.

Gospodine Makglende, veoma nas zanima

ko je vaš najdraži autor.

Ja sam.

Koga čitate? -Čitam sve.

Gospodine Makglende, ne sve. Čitate i Harolda Robinsa i takve?

Da, čitam Harolda Robinsa, ali ne udišem.

Gospodine Makglende? -Da? -Čitate li i autore koji su đubre?

Nema autora koji su đubre, samo čitalaca.

Možete li da sažmete moralne standarde

savremene književnosti u odnosu na one od pre stotinu godina?

Ne samo da mogu nego i hoću.

Pre sto godina Hester Prajn iz "Skerletnog slova"

nosila je slovo A zbog preljube.

Mislim da danas ne bi dobila ni C+.

Gospodine Makglende... -Na usluzi.

Toliko je toga napisano... Bolje rečeno, toliko je priča

i postoje glasine...

Draga moja gospođo... -Vejbern.

Draga moja gđo Vejbern, shvatam da vas visokorazvijeni osećaj

za prefinjeno sprečava da otvoreno kažete da vas zanima

moj privatni život. -Ne, ne.

Imajući nešto malo novca, obrazovanja i društveni položaj,

svaki čovek svakog stila može od ljubavnog života da napravi haos.

A žene? Šta je sa ženama?

Žene? Svaka žena s imalo hrabrosti

može da pretvori svoj brak u ruinu.

Mislite da preterujem? Recite mi koliko žena ovde

nije pretvorilo svoj brak u ruinu?

Ovo je savršen trenutak da ja kao predsedavajući...

Predsedavajuća, Bobi.

Da vam kao predsedavajuća ženske književne grupe Vudsmouka

zahvalim na informativnom, čarobnom i kulturnom popodnevu. -Hvala.

Pošto ćete još malo ostati u našem društvu,

nadam se da ćemo ponovo imati čast da čujemo

živahne reči pesnika koji je postao... kako da se izrazim?

Može legenda svog doba.

Legenda svog doba. Hvala. -Hvala vama, gospođo Springer.

Prolazi li neka pored pansiona "Kap rose"?

Treba mi prevoz. -Ja imam mercedes!

Mislio sam da nećeš doći. -Morala sam da ih zavaram.

Trebalo je da čuješ kako sam te ispljuvala

muževljevoj sestri. Nisam znala jesi li

čist pesnik ili prljav poslovni čovek. Kao medved koji pleše.

Rekla sam i nešto zlobno o tvojoj poeziji.

Da je vrlo izvedena.

Od koga? Sumnjam da znaš ime ijednog drugog pesnika.

Halo? Da. Gospođa kako? Haksbi... Sa iks?

To je lepo čuti, hvala. I ja uživam u svojoj poeziji.

U sredu? Nisam siguran. Trenutak.

Moram da zavirim u rokovnik.

Samo trenutak. Ko je, dođavola, gospođa Makster?

Haksbi. Sestra mog muža, Lusil.

Stvarno? -Nažalost.

Zove me na večeru u sredu.

Reci da si zauzet. -Jesi luda? Besplatni obrok za gladnog pesnika.

Gospođo Haksli, biće mi drago. Tako je. Ne znam.

Nadam se da je skup. Tačno. U redu, vidimo se.

Pozdrav! Dolazi po mene oko sedam. Ima prijatan glas.

Ima li i takve grudi?

Upozoravam te, Gauene. Kloni se Lusil.

Zašto? -Zbog doktora Haksbija.

Lekara doktora? -Zubara doktora.

Holivudske zvezde dolaze kod njega da poprave zube.

I zato treba da izbegavam njegovu ženu? Kojom logikom?

Logikom da će te ubiti. Znam šta je uradio jednom muškarcu.

Zašto misliš da ću se ja nabacivati Lusil?

Iako te poznajem tek nekoliko dana,

znam da si skot. A i poznajem Lusil.

Je li nosila crno s lancima? Nisam je primetio.

Ti nikad ne primećuješ žene. -Primetio sam da ima ravno dupe,

a takve žene su hladne jer im nedostaju obline

i u temperamentu.

Ona je sestra tvog muža. Neka i tebe pozove na večeru.

Ona ne može da odbije, a ja ću se osećati zaštićeno.

A sada na posao. -Šarmantno.

Gospodine Makglende. -Dobro jutro, gospodine Pajkrafte.

Polako, Rubene. Polako. -Sunarodnik.

I divan primerak svoje pasmine, ako smem da kažem.

Ne bi me začudilo da se oblači za večeru.

Ni mene. -Gospodine Makglende, stigla je razglednica za vas.

Hvala.

Gospodine Pajkrafte, pitam se

mogu li nakratko da pozajmim stolicu?

Imate u svojoj sobi, i to dve, ako se ne varam.

Ne varate se. Obe su divni primeri

lažnog američkog kolonijalizma. Ali malo su krhke

za ono što meni treba. -Šta vama treba, ako smem da pitam?

Naravno. Patim od akutnog artritisa u vratu.

Posebno je akutan posle jučerašnjih vrlo napornih...

Lekar mi je preporučio istezanje i dao mi

ortopedski okovratnik u koji postavim glavu

kao glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.

Shvatio sam, ali šta će vam stolica?

Uz okovratnik ide remenje

kojim treba da se obesim s nekog čvrstog predmeta.

I dalje ne shvatam šta će vam stolica.

Treba mi čvrsta stolica da se ne bih obesio.

Priznajem, ponekad se zapitam zašto se trudim.

Uzmite stolicu i izujte se pre... -Nego što stanem na nju.

I dozvolite mi da dovršim rečenicu...

Izvinite zbog toga.

Mi Englezi ćemo se uvek čuditi, Rubene.

Znaš šta me čudi, Idit?

Nisam morao da platim razglednicu.

Kakvog smisla ima u tome da dolazim u Njujork?

O čemu da razgovaramo? Iskreno, ne mogu da ti platim ručak.

Ti ćeš? To ne liči na tebe, Idit.

Ako sakupim za voznu kartu do Njujorka,

pozvaću te. Na tvoj račun, naravno. Zdravo. Ne, ne volim te.

Kao ni ti mene. U redu, pozdrav!

Dođi, Rubene. Hajdemo kući.

Rubene!

Rubene!

Šta radiš, kog đavola?

Rubene, prestani. Budi dobar dečko.

Izvinite, gospodine Makglende. -Polaskan sam.

Dođi, Rubene. Do kuće je dug put.

Mogu li malo da se prošetam s vama?

Istezanje mi opusti vrat, ali ukoči noge.

Bilo bi mi drago, kao i Rubenu. Zar ne, Rubene?

Dođi, momče.

Ja znam ko ste vi. Ne bi škodilo da vi znate ko sam ja.

Frenk Spoford. Svaki Rubenov prijatelj je moj prijatelj.

Drago mi je.

Pesnik, čujem? -Neki mi tako kažu. Ja to ne tvrdim.

Ja gajim piliće. Neću reći da se bavim običnim uzgojem pilića,

kao što možda očekujete, najpre zato što nisam skroman.

I nema ničeg običnog u vođenju farme pilića.

Neobično je, ako želite istinu.

Želim. Ništa ne cenim koliko istinu.

Ne praktikujem je, ali je cenim.

Mogu li da pretpostavim da ste jedna od ugroženih vrsta,

čovek rođen u Novoj Engleskoj?

I gore. Ne mogu biti na pogrešnijem mestu.

Pravi urođenik u modernom gradu. Možete li to da zamislite?

Na pogrešnom mestu sam zato što sam ostao. Moj rodni grad

porastao je od 1800 komšija do dvadeset hiljada stranaca.

Pristigli su iz Njujorka ili odakle već.

Žive tamo i u drugim naseljima.

Zovu se Orčard Vju i Vinjard Hejven.

Sva imaju imena. Žali bože šuma i vinograda

i stabala jabuka sravnjenih sa zemljom za novu kulturu.

A žene... to su one koje stavljaju "recimo"

i "oko" ispred svake reči.

Koliku bi gospođa kokošku? Od koliko kilograma?

Recimo oko tri.

Sutra sam pozvan na večeru, recimo oko sedam.

Nabavićemo vama ulaznicu. Džek mrzi balet.

Ne mrzim ja balet, Lusil. Prezirem ga. Velika je razlika.

Nemate ništa protiv da mi budete pratnja?

Ni slučajno. Koja je to trupa?

Je li to ono kad plesači dočaravaju

savremene fenomene kao što je raščišćavanje sirotinjskih četvrti?

Jeste, ali to predivno rade.

Bez mene, nažalost. Sutra odlazim u Njujork.

Ja možda... hvala. Ja možda

ne dobijam potvrdu kao vi pisci, ali moj posao zahteva mirnu ruku

i ranije ustajanje, pa bih morao da krenem.

Često razmišljam, ne baš s ljubavlju, o zubaru iz mog grada.

Verovao je u vađenje zuba da bi spasao druge zube.

Kao kad srušite drvo da drugima date priliku.

Stomatologija u Americi je svetlosnim godinama ispred evropskih kolega.

Ne samo stomatologija. Pogledaj našu kampanju

za brzo čitanje. Brzo čitanje? Ubrzano čitanje?

Valjda još nije stiglo do Engleske.

Sumnjam da smo uopšte čuli za to. Ali mi Britanci

kaskamo 15-20 godina za kulturološkom propasti

koja doseže ostatak sveta.

Smejte se, ali čini čuda. Lumis, na primer.

Lumis iz "Ujedinjenih gnojiva" rekao nam je kako ne može da radi

jer mu se izveštaji gomilaju na stolu. Čovek je bio očajan.

Šest meseci kasnije pročita sve za jedan sat.

Naš najbolji učenik pročitao je "Rat i mir" za 55 minuta.

Vreme je merio neutralni odbor.

Ali pročitao je knjigu kao što čovek s gnojivom čita izveštaje.

Nije je pročitao kao knjigu. Ja bih na primer

želeo da pročitam Ficdžeraldovu "Blaga je noć" što sporije.

Platio bih gomilu novca nekome ko će me naučiti

kako da čitam knjige koje volim ritmom puža.

Mnogo vam hvala. -U redu. Idem po auto.

Zašto se ograničiti na čitanje? Zašto ne slušanje?

Minutni valcer za pet-šest sekundi ili odete na balet,

a u devet ste u krevetu sa svojom ili tuđom ženom.

Čuo sam za vaše novije uspehe, doktore.

Upaljeni zub više nije izgubljen, zar ne?

Ne obavezno. Muči vas nešto?

Samo me povremeno probada s jedne strane.

Svratite kad budete u Njujorku da pogledamo.

Vrlo ljubazno, ali ja znam vašu reputaciju

i trenutno...

Dovoljno zaradimo na onima koji mogu da plate

da povremeno nekoga počastimo.

Sutra idem u Njujork.

Možda vas pozovem, pa ako nađete vremena...

Pozovite ambulantu, ubacićemo vas.

Ostavio sam cigaretu, trenutak.

Doktore, hvala vam na divnoj večeri. Bilo je vrlo stimulativno.

Idit, hvala ti na divnom ručku

i strahovito dosadnom popodnevu, ako smem da kažem.

Smeš. Hvala ti što si se sredio.

Idit, o čemu se radi?

Hajdemo u moj hotel da razgovaramo. Dođi, prošetaćemo.

Koliko je daleko? -Sedamsto metara.

To je putovanje, ne šetnja. Idemo taksijem, ja častim.

Lepo i neočekivano. -Ostavio sam cigaretu.

Prošetaćemo.

Šta je? Želiš razvod? -Ne!

Jedva si udata za mene, a ne želiš razvod. Šta je onda?

Veliki američki izdavač želi da napišem tvoju biografiju.

Stigla sam iz Londona, pokrili su mi sve troškove.

Želiš piće? Kuća časti.

Naravno.

Imam viski, votku, džin i nešto što se zove "Džek Denijels".

Šta ćeš? -Sve ih pomešaj. -Trebalo je da se setim.

Koga zanima pesnik koji je još živ?

Nemaju pristojnosti da sačekaju da umrem?

Kad umreš, objaviće džepno izdanje.

Većina pesnika koji išta vrede, Kits, Šeli, Bajron, Četerton,

Dilan Tomas, Brendan Bihan umrli su strašno mladi.

Očekuju isto od mene, valjda.

Gauene, računaju na to. -Zašto ti?

Ima boljih pisaca od tebe.

Naravno, ali ko te poznaje bolje od mene?

Šta ijedna žena zna o svom mužu?

Pet godina nisi napisao ni stiha.

Znam zašto ti je dovoljno da životariš

držeći predavanja, šarmirajući žene i gnjaveći njihove muževe.

Ti si jedno od onih nesrećnih stvorenja

koja objedinjuju ogromnu ambiciju i strahovitu tromost.

Tromost. Ako misliš lenjost, reci lenjost.

Više volim tromost. Ti si kao dečkić koji sanja

da će biti simfonijski dirigent koji se klanja gromkom aplauzu

dok mu pramen pada preko jednog oka. Ali nikad ne sanjaš

o napornom radu koji bi te doveo do pozornice.

Jesi li završila? -Uvek si želeo nezasluženo voće.

Prokleto si perceptivna, nije čudo što nam je brak propao.

Zato si se okrenuo poeziji.

Morao sam. Moje telo se pobunilo protiv nehumanosti

redovnog zaposlenja. Očajan, okrenuo sam se poeziji.

Nije redovna i nije zaposlenje.

Imali smo lepih trenutaka, zar ne, Idit?

Najživlje se sećam kolibe.

Sumraka, šetnji uz more.

Tebe kako šetaš. Ja sam bio previše lenj.

Ali gledao sam te tamo dole

s rukama u džepovima crvenog vunenog kaputa.

Sećaš li se svog crvenog vunenog kaputa?

Malo-malo bi

uzalud pokušala da baciš žabicu.

Jedva sam čekao da se vratiš kući.

Idit?

Ne! -Ni za dobra stara vremena?

Za njih tek ne. Osim toga, nisam sama ovde.

Nisi? -Nisam.

Mlađi muškarac, verujem. -Mlađi od tebe. Gad je mlađi i od mene!

Čime se bavi? Osim što je omladinac?

On je glumac. -Gospode!

Nije posebno dobar. Uskoro dolazi. Svideće ti se.

Nemam vremena. Moram da pozovem zubara.

Imaš imenik? -I dalje imaš problema sa zubima?

Zubi su gnjavaža. U međuvremenu sam ostao bez još dva.

Jedan u tuči, drugi prirodno. U gornjoj vilici imam još samo pet.

Izgubim li još dva, zubar neće imati na šta da okači most. -Jadni Gauen!

Kako se tip zove? Nisam opsednut osmehom.

Vidim zubne navlake s tri metra, most sa šest.

Haksbi? Neobično ime.

Dobar dan, ovde Gauen Makglend.

Doktor Haksbi je rekao

da ćete me ubaciti ako pozovem.

Šta? Sutra neću biti ovde.

Hvala na trudu. Pokvarenjak!

Ima hitan slučaj, neko je razbio zube

u saobraćajki ili tako nešto.

Čim saznam da ne može da me primi, počne da me boli zub.

Uprkos medicini, jedini efikasan lek

protiv zubobolje je viski.

Izvini, Gauene. Izvoli.

Šta je to? -Diktafon.

Šta će mi diktafon?

Za zalutale misli i anegdote.

Deliće koje bih mogla da ubacim u tvoju biografiju.

Zašto misliš da ću odobriti biografiju koju ti ili neko piše?

Duguješ mi. Bili smo šest godina u braku,

a dve sam te skoro usrećila.

Ja sam bila nesrećna svih šest.

Koliko ćeš zaraditi tom knjigom?

Mnogo, nadam se.

Držaćeš predavanja po svetu kad ja umrem. -Razmišljala sam o tome.

Zaradićeš više pišući o meni nego ja od poezije.

To je neizbežno.

Ovo stvarno...

Zdravo, dragi. Alvine, ovo je Gauen Makglend.

Gospodine Makglende, čast mi je.

Ja sam depresivan, ti prokleto dobro izgledaš.

Dolazim čim ovo ostavim.

Očaravajući osmeh. -Jedna navlaka i mali most.

A sante leda? Jesi li ikad razmišljao o njima?

I tihoj dugoj polarnoj noći? I džinovskim sekvojama koje stoje

od pre Hristovog rođenja. Jesi li?

Ti izgledaš kao inteligentan čovek, ali o čemu razmišljaš?

Izvini.

O čemu razmišljaš? Jesi li razmišljao o filozofiji?

Pripremite karte.

Karte, molim.

Karte. Izvolite.

Karte?

Karte?

Izvolite.

Hvala. Izvolite. Karte...

Karte?

Karte?

Izvinite, možete li da pridržite?

Samo trenutak.

Samo se šalim, gucnite. To je viski.

Sada...

Karte...

Izvinite što vas zadržavam, znam da imate

stvarno mnogo posla. Ne shvatam

jer sam je kupio o svom trošku.

Svoju kartu do Vudsmouka.

Budite ljubazni, napišite mi račun.

Izvinite, kondukteru, ja ću platiti njegovu kartu kad dođete do mene.

U redu.

Čula sam da čitate na mom koledžu, to je najmanje što mogu.

Smiri se, Rubene. Gauene, druže, drago mi je što te vidim.

Zdravo, Rubene. Dobro sam, hvala. A ti?

Vreme je za čaj, pa sam svratio na piće.

Drago mi je što jesi. Nije zabavno piti sam.

Da sam znao da dolaziš, pripremio bih pristojan burbon.

Jedino vreme u koje pijem.

Izgleda prefinjeno, ali osvojio me njegov lavež.

Pokušava da izrazi osećanja, kao pravi član porodice Spoford.

Kao moj otac. -Bez leda, hvala.

Ja nisam rezervisan, govorio je. Rezervisanost je za Skandinavce.

Ako ne možemo da izrazimo osećanja, ne zaslužujemo ih.

Kratko smo ovde. Izrazimo svoja osećanja dok možemo.

Mama, idem samo do pošte da pošaljem pismo.

Nije to ni pismo nego razglednica.

Pismo, razglednica, šta već, stavi nešto na sebe.

Džordže, razgovaraj sa svojom kćerkom. -Divno izgledaš.

Majko, molim te, ne ljuti se!

Ta devojka... -Govoriš o mojoj unuci Ženevi?

Jesam li ti pričao o njoj? -Tvoja unuka?

Prelepa je. Nasledila je to od mog oca. Vitak, izduženog lica.

I najplavlje oči koje si ikad video.

Šteta što nisu lepše smeštene.

Molim te, skini mi mamu s vrata. Brine se da ću...

Gospodine Makglende, zdravo.

Vi se poznajete? -Upoznali smo se.

Putovali smo istim vozom. Nisam mogao da pronađem kartu

i neobjašnjivo nisam imao novca,

ali tvoja unuka je bila vrlo ljubazna i...

Nije to bilo ništa. -Voleo bih da ti vratim.

Nema žurbe, bila mi je čast. -Ti si mu platila kartu? -Da.

Uzmi novac.

Možete li da unovčite manji ček?

Avans sa univerziteta Jejl.

Koliko? -Trista dolara.

U blagajni imam samo 40.

Ostalo možete da dobijete u piletini i jajima.

Ujutru ću otići u banku, možda može gospodin Pajkraft...

Matori Hari neće da unovči ček s Jejla.

On ne veruje u visoko obrazovanje.

Izvinite, moram u poštu. -Idem i ja tim putem.

Odlično.

Hvala na piću, Frenk. -Kom? Nisi ga popio.

Dođi, dođi.

Je li to onaj pesnik koji siluje sve žene u Vudsmouku? -Jeste.

Moraćeš da sačekaš svoj red, Meri.

Zašto se zadržavam u Vudsmouku?

Shvatam da sam iza neprijateljskih linija, ali ima mnogo pitanja

o američkom životu na koja bih voleo da odgovorim.

Je li istina da cveće iz supermarketa ima garanciju?

Koliko dugo ljudi nose plastičnu odeću

i da li se proizvodi od soje i virusa gripa?

Ženeva! Ženeva!

Tede! Kad si se vratio s Oksforda?

Tede, ovo je Gauen Makglend. Gauene, ovo je Ted Springer.

Baš mi je drago. Izvinite što skakućem,

ali istrčao sam 6 km i planiram još toliko.

Ako prestanem, istegnuću zadnju ložu natkolenice.

Razumem, verujem da to nije lep prizor.

Znate li da sam slušao kurs o vašoj poeziji prošlog semestra?

Nisam znao. Ljudi vole da me drže u neznanju.

Pao sam. -Žao mi je.

Zašto niste varali? -Ne bi pomoglo.

Ima jedna pesma.

Počinje: "Koliko duboko u tvoj topli potok moja noga gazi,

ona koja tačno meri, lenjir u tvom krevetu,

dok polumesec, tradicionalan i bled,

prati tu pristupačnu lakoću i tečnost ljubavi."

Zove se "Reka".

Iskreno, ne razumem je. Šta znači?

Znači da nisam imao love, pa sam je prodao

za ogromnu svotu nekom uredniku koji je isto nije razumeo.

Izgledaš veličanstveno. -Hvala. Da, lepa je.

Zvaću te. -U redu.

Vidimo se u subotu. Zdravo.

Zdravo.

Fin mladić. Kakav je kad je statičan?

Šta je mislio time da se vidite u subotu?

Njegova mama me je zvala na zabavu. Pođi sa mnom.

Sumnjam da će me gospođa Springer pozvati.

Zabava je za mene. Ja sam počasni gost, a Bobi je pitala

hoću li doći s nekim. Hteo bih da to budeš ti.

Zvuči primamljivo. Proveriću, nisam sigurna za datum.

Još jednom hvala. -Gospođice Spoford... Ženeva...

Jučerašnji događaj u vozu,

tvoj stav, ponašanje i velikodušnost...

Ne želim više o tome.

Želim da znaš da... Opraštam ti.

Ostani ovde, Rubene.

Zdravo.

Ženeva, kakvo iznenađenje!

Dođi da se javiš svima.

Gospodine Makglende, još jednom zdravo. -Zdravo, Tede.

Izvinite nas. Izgledaš famozno!

Gauene. -Koliko je tvoj sin proveo u Engleskoj? -Godinu dana.

Živeo sam tamo celog života, a nikad nisam rekao "famozno".

Zašto si doveo Ženevu Spoford?

Zaljubljen sam u nju. Ako smem da pozajmim reč tvog sina,

mislim da tvoj muž izgleda zaista famozno u tom sakou.

Sviđa mi se kako je gustu sedu kosu uskladio s tepihom.

Izvanredno. Jesi li uredila celu kuću u skladu s njim?

Budi pristojan, Gauene. -Hoću.

Odnesi tamo, posluživanje će lakše ići.

Pokaži mi nimfomanke.

Ne brini, otkriće se same.

Gauene! Divna žurka. -Recimo divna.

Bobi, ti budi domaćica, ja ću se pobrinuti za Gauena.

Zar ne izgledaju divno zajedno?

Ja mrzim njihovu muziku. Prezirem njihov jezik i politiku.

Ukratko, mrzim njihovu mladost.

Rembo mi je bio najdraži pesnik 19. veka

dok nisam negde pročitala da je prestao da piše s 19 godina,

ušao u posao i obogatio se. Prodao se.

Ljudi stalno govore o prodaji.

Lično jedva čekam da se prodam.

Samo ne mogu da nađem kupce.

Tvoje piće. -Mnogo hvala. Izvinite me.

Gauene, dođi. Kakav nered.

Dođi.

Kako si se našao među tom gerijatrijom?

O čemu ste razgovarali? -Uglavnom o laksativima.

Ne znaš da povučeš crtu ili te je baš briga?

Ne možeš sve da dobiješ. Čak i kao seksualni anarhista

moraš samo da uzimaš i uzimaš i uzimaš?

Hoćeš li da dodaš "sve što nosi suknju"?

Potpuno si amoralan? Šta nije u redu s tobom, Gauene?

Kad bih samo znao! Kako samo zuriš u moju zaovu

tim mesožderskim pogledom.

Mesožderskim? Je li to bilo pre ili posle večere?

Si-Bi je ljubomoran, ali Lusilin muž...

Upozorila sam te na Džeka, razbiće te.

Divna žurka. -Hvala što ste došli, oče Klejtone.

Žao mi je što nisam upoznao počasnog gosta, nije bio naročito prisutan.

Vrlo je stidljiv, čujem.

Ovo je Gauen Makglend, a ovo je otac Klejton

iz episkopske crkve Svih svetih.

Drago mi je, g. Makglende. Čast mi je.

Čuo sam da ćete neko vreme provesti s nama. -Tako izgleda.

Ako sutra želite na misu, dobrodošli ste. -Sutra...

Iako ste kratko ovde, želimo da se osećate kao član naše kongregacije.

Naravno. Ko je ona?

Slavni Makglendov smisao za humor!

Laku noć, Bobi. I hvala ti još jednom.

Hvala, oče. -Laku noć.

Stvarno, Gauene?

Tod i ja se dugo nismo videli.

Drago mi je što više nema akne. -Kako znaš?

Pretpostavio sam. Nijedan osetljivi mladić ne može da ih izbegne.

Živo se sećam senzacionalnog otkrića

da se erupcije na mom licu zovu impetigo.

Osetio sam da to nije bolest već naziv reke

u Indijanskoj Americi. Impetigo lenjo krivuda

kroz doline u proleće jedva curkajući kao potočić,

ali preliva se u slapovima

kad dođu pritoke nabujale od planinskog snega

i uliva se u zaliv...

S aknama ili bez, godina u inostranstvu učinila je čudo.

Sazreo je na Oksfordu.

Jeste. Srećom, ja nisam.

Kažem srećom jer mislim da je zrelost precenjena.

Ti si pohađao Oksford?

Nešto mnogo bolje.

Mene su izbacili s Oksforda.

Trkajmo se do trema.

Dao sam ti dvadeset godina, ti meni moraš prednost.

Čekaj!

Sada? -Sada.

Pobedila sam!

Pobedila sam! -Pustio sam te.

Kavaljerstvo i ta sranja.

Hvala još jednom.

Mogu li ponovo da te vidim? -Naravno.

Kad? Sutra? -Sutra idem u crkvu.

U crkvu? -Moji roditelji su u kongregacijskoj crkvi,

a deda je ateista.

Ja ne znam šta sam.

Ali Ted me je pozvao. Mislim, u Sve svete.

Kakva slučajnost, i mene su pozvali.

Planiraš li nešto posle mise?

Tad ide da trči 13 km. -Srećno mu bilo.

Mogu li da te otpratim kući iz crkve?

Sigurno ni otac Klejton nema ništa protiv.

U redu. -Dobro.

Laku noć, Gauene. -Laku noć.

Idit, draga moja, evo poglavlja za tvoju prljavu knjigu.

Zaljubljen sam, Idit.

Pokušaj da zamisliš sledeće.

Stojimo na pragu njenog skromnog doma

i na svoj užas čujem sebe kako govorim mladoj devojci:

"Mogu li da te otpratim kući iz crkve?" Zamisli!

Crkva...

Samo biti u istom hladnom zdanju,

disati isti ustajali vazduh kao i krepka devojka

jedrih grudi i kose kao zrela pšenica.

Bokova koji se njišu kao zvona i velikih očiju

boje različka.

Ona je sjajno stvorenje, Idit. Zrači svetlošću

koja kao da dolazi iz zdravih mladih devojaka.

Moje srce krvari za sirovom mladošću kojom me ona muči.

Na kraju krajeva, Idit,

nema afrodizijaka kao što je nevinost.

Gospode.

Gde je ona? -Ko?

Ona s kojom si razgovarao. -Nisam ni sa kim razgovarao.

Čula sam da jesi. Nisam razabrala reči,

ali čula sam da govoriš.

Samo sam beležio misli ovim uređajem.

Sastavljao si pesmu? -Recimo.

Smem li da je čujem? -Ne.

Tek razgovora radi,

smem li da pitam gde je tvoj muž?

Džek? Duboko spava što znači

da ga ništa neće probuditi do tri ujutru

kad ide na hodočašće u kupatilo.

Uzimajući u obzir put, imamo malo manje od sata.

Šta te muči?

Bez brushaltera, padaju kao obešen čovek.

Gauene, ti si govno. To znaš, zar ne?

Znam, a pošto i ti to znaš, šta dođavola radiš ovde?

Žao mi je. Bože... Žao mi je.

Hoćeš li da mi posvetiš tu pesmu? -Naravno.

Dobro. Možda tako postanem besmrtna.

Jao.

Telo Hristovo, hleb čovečji.

Telo Hristovo, hleb čovečji. Telo Hristovo...

Ne, hvala. Ja sam na dijeti.

Sigurno je čuo samo pastor. -Ja sam čula.

Hteo sam da ti čuješ. -Zašto?

S tobom se ponašam kao školarac, a oni izjednačavaju

nestašno i muževno. Hteo sam da te impresioniram mačo imidžom.

Jadni otac Klejton, kako te samo pogledao.

Zdravo, deco. Želite prevoz?

Ne, hvala. -U redu.

Ne izgleda loše ta devojka.

Lepša je od Bobi Springer?

One su neraspoznatljive. -Neraspoznatljive.

Znaš, studirala sam psihologiju.

Jesi? Žao mi je.

Ne bi trebalo da te čudi što me zanima tvoj slučaj.

Sad sam slučaj?

Zar te ne muči to što si skoro jednako poznat

kao ženskaroš i kao pesnik?

Ne. Muči me što nijedno ne donosi zaradu.

Znaš da je prihvaćeno psihoanalitičko objašnjenje

da svesno ili podsvesno ženskaroši pokušavaju

da dokažu da su nešto što nisu.

Bore se protiv onoga što stvarno jesu.

Ovo je poseban dan za mene. Za nekoliko minuta

optužili su me i za bogohuljenje i za homoseksualnost.

Ne znam čime se više ponosim. -Ja te ne optužujem ni za šta.

Samo pokušavam da istaknem da su se pre sto godina

Frojdu smejali.

I dalje čovek može dobro da mu se nasmeje. -To je tipičan stav.

Možemo li o tome uz čašu vina?

Samo dve devojčice koje se malo opuštaju.

Zanimljiva je sklonost genijalnih muškaraca

prema ženama lakog morala. Još dva? -Stiže.

Van Gog i devojka kojoj je dao uho i Brams...

Brams je bio s mnogo drolja.

Ja ne govorim o genijalnim muškarcima. Govorim o tebi. -Hvala.

Tražeći promiskuitetne odnose i žene predstavljaš kao promiskuitetne

a to je nešto što nije vredno potrage.

Van Gog i Brams su bili srećnici

jer su rođeni pre psihoanalize.

Agresivan si prema nama.

Gle kako zavrćeš ubrus. Čiji je to vrat?

Tvoj.

Ne osuđujem te kad to kažem.

Svi u sebi imamo tračak suprotnosti.

Žene muževnog, a muškarci ženstvenog.

Ne treba toga da se stidimo.

Nema sumnje da je on heteroseksualan.

Govoriš o meni, druže? -Da.

Samo sam spomenuo da si heteroseksualan.

I mislio sam. Hoćeš li te reči da podržiš i delima?

Pogrešno si me shvatio. Želeo sam da kažem da tvoja seksualnost...

Znam šta si mislio. Ko si ti, dođavola?

Pusti ga. -Mogu sam!

Upoznat si s pravilima Markusa iz Kvinsveja?

Platićeš zbog one opaske. Ovde ili napolju?

Hajde.

Džeri će ga razbiti. -Takav je jer misli da ću uskočiti i sprečiti ga.

Nećeš? -Ne odmah.

Gade! Prokleta gorilo! Dođi, hajdemo odavde.

Krv. Ja krvarim krv. -Osvetiću ti se, gade!

Jesi li dobro?

Nisam. Nikad nisam bio i nikad neću biti.

Gauene...

Zašto si uvek prisutna kad se najviše stidim?

Pijan i bez pare u prokletom vozu, a sad kako se previjam

od udarca u stomak.

Misliš da imam lošije mišljenje o tebi jer ne znaš da se tučeš?

Ne mogu da se tučem? Ne mogu da se tučem?

Znaju me u pola londonskih i u većini škotskih pivnica

kao jednog od najboljih boraca modernih vremena.

Ja da ne umem da se tučem! -Slušaj, Gauene, ja ne...

Ženeva, reći ću ti nešto. Radije bih se dobro potukao

nego napisao odličnu pesmu.

Molim te, Gauene, nemoj da se ljutiš!

Ne razumem te.

Dozvoliš mi da te poljubim. Ne opireš se, ali ne reaguješ.

Ti si zagonetka. Osećam toplu struju ispod leda.

Tražiš bednika. Ja sam bednik.

Od onog dana kad sam te video u vozu. Tako lepu, tako hladnu

i tako neuhvatljivu da ni na koga drugog ne mogu da mislim.

Svela si me na najbezvrednije stvorenje.

Nesrećno zaljubljenog muškarca.

Roje mi se takve misli da me ništa na zemlji

ni u paklu ne bi moglo naterati da ih izgovorim.

Nikad nećeš čuti kako mrmljam analogije kao što su

doneću joj sveti gral ili ubiću zmaja.

Ili tuširaću se dvaput dnevno.

Dozvolićeš mi da nastavim da baljezgam?

Ne. Gauene, volela bih da prestaneš.

Poslednja glupost. Stalno razmišljam...

Ne znam kako ću živeti bez tebe.

Stvarno ne znam.

Žao mi je, Gauene.

Jesam li ja tebi smešan? Bedan? Predmet sprdnje?

Nisi.

Ali moraću da živim bez tebe, zar ne?

Shvatam. Neću da te gnjavim. Zdravo, Ženeva.

Ne moraš da me pratiš, sam ću pronaći put do kuće.

Idit, nemaš pojma šta sam preživeo.

Ali reći ću ti jedno. Odlazim daleko.

Negde gde me niko ne poznaje i nedelju dana ću

samo zavijati kao pas.

To je sve, Idit. Vrat me ubija.

Gauene!

Bože. Gauene, jesi li dobro?

Poezija je divna, ali da li je razumeju?

Nije važno da li je razumeju.

Žene uvek divlje tapšu.

Seksistička opaska. Muškarci ne tapšu?

Muškarci su previše razumni da bi dolazili na moja čitanja.

Ma daj, Gauene. -Ljutiš se. -Ne ljutim se.

Šta onda radiš? -Ja...

Ne požuruj me. Pokušavam da nađem pravu reč. -Samo polako.

Važnost reči ne možeš preceniti.

Šteta ili dobro koje čine... -Opet držiš predavanje?

Pokušavam otmeno da te izvučem iz teške situacije.

Uzmi skromnu mišjakinju.

Izbacujemo je iz vrtova kao kriminalca.

Da se zove "jutarnja maglica" ili "Marijine oči"...

Kao mišjakinju je čupamo uz psovke,

ali i te kako bismo pazili da ne izgazimo "jutarnju maglicu"

ili "Marijine oči". To je, draga moja Ženeva, moć reči.

O, Gauene, volim te!

Jesi li sigurna da je to prava reč?

Možda bi ukrasila sa "obožavam"?

Ne budi pohlepan.

Ne smeta ti ako samo nastavim da zurim u tebe?

Ne, ali znaš kuda to obično vodi.

Šta misliš o tome?

Ne krevetu od jutarnje maglice ili Marijinih očiju.

Šta bi bilo lepše?

Opet ideš? -Bojim se.

Opet s onim tipom? -Ako misliš na Gauena, da.

Svako veče već dve nedelje.

Je li? Nisam znala. Hvala ti, mama.

Ne razumem. Je li to zato što je bogat i slavan?

Slavan jeste, bogat nije.

Čudno, to obično ide zajedno. Bogat i slavan.

Ili star i pohotan.

Suptilno, Meri. Vrlo suptilno.

Nije toliko star. Ne čekajte me, imam ključ. Laku noć.

Ne sviđa mi se. A tebi, Džordže? -Onda ni meni.

Izgledaš kao jedan od onih zlikovaca sa farme iz crtaća.

Kao one lisice i psi koji su uvek u lovu.

Žudim za tobom.

Nažalost, svet je pun žena i žudnje.

Uvek više nego što zadovolje.

Ne znam. Ja dajem sve od sebe.

Stvoreni smo za žudnju.

Bez nje ne bi bilo slikarstva, poezije, muzike.

Sranje!

Zdravo, Lusil. Ne sada.

Ma nisu prošle dve nedelje.

Malo me boli zub. Popio sam tablete

pre dvadeset minuta.

Upravo počinju da deluju.

Zvaću te uskoro, obećavam. Zdravo, Lusil.

Zdravo.

Požurimo dok se ne javi Bobi Springer.

Znači, nije ga samo njegova poezija pretvorila u legendu?

Ne, njegov nemar i tromost jednako su legendarni.

Gauen je uvek tvrdio

da kod pisanja najviše mrzi papire.

Kako ste se vi i Gauen Makglend upoznali?

Zajedno smo igrali u radio-drami.

Gauen je izražavao prezir prema, kako je rekao, đubretu

u kom sam ja predano igrala. Hvala, rekoh, ja sam ga napisala.

Posle toga Gauen i ja smo se zaljubili

i dve nedelje kasnije venčali.

On je oženjen. Viđaš se s oženjenim muškarcem.

Ako ne želite o braku, možemo dalje.

Baš suprotno. Biće to važan deo knjige koju pišem o Gauenu.

Jeste li se čuli u poslednje vreme?

To nije lako. Mislim da je trenutno u erotskom pohodu na istočnoj obali.

Ja sam čula dovoljno.

Tačnije, na predavačkoj turneji.

Mama, želim... -Jesi li znala da je oženjen?

Naravno, to nije tajna. Ni velika stvar. Izvinite me.

Imamo materijala za razmišljanje.

Ko, dođavola, zove u pola dvanaest noću? -Javi se i otkrij.

Perem zube. Ti moraš samo da ispružiš ruku. -Ja čitam.

Znam da čitaš. Vidim da ti se pomeraju usne.

Halo? Gauene, jesi lud?

Samo trenutak. Zove Gauen Makglend.

Ko? -Ti mu trebaš.

Halo? Da, šta je?

Gornji kutnjak? Osetljiv na hladnu vodu?

To može da bude gadno.

Pogledaćemo. Prvog pacijenta imam sutra u deset.

Dođite u pola deset, pa ćemo videti šta možemo da uradimo.

Žao mi je, sada ništa ne mogu.

Popijte aspirin. Laku noć.

Zvučao je užasno. -Mnogo ga boli. -Ne deluješ nesrećno.

Nisam baš lud za njim.

Zašto ga onda besplatno lečiš?

Da ga ponizim, ako te baš zanima.

Šta to ima u njemu da sve žene u Vudsmouku

balave za njim? Ko je on, dođavola?

Pa, nije zubar. -Preći ću preko toga.

Hvala. -Hoda u zgužvanom odelu od tvida

i rasparenim čarapama, a žene mu se bacaju pred noge.

Spusti to. Imam pitanje.

Čujem te.

Jesi li se kresala s njim?

Dragi, možeš li da budeš malo prefinjeniji?

Je li bio s tobom? Jeste li se vas dvoje...

Ne odugovlači, želim odgovor.

Šta ako je odgovor da? -Je li?

Jeste!

I preko toga ćeš preći? -Neću.

Preko toga neću!

Dobro jutro, Gauene. -Dobro jutro, dr Haksbi.

Pogledao sam snimke, oba zuba izgledaju u redu.

Nema apscesa ni rupa. -To je dobro. Sigurno je neuralgija.

Ne baš. Dogodilo se to da se pretkutnjak,

to je ovaj ispred, pomerio.

Bolje rečeno, nagnuo se.

Koren se pomerio napred, dalje od kutnjaka,

dok se zub pomerio prema kutnjaku, pa je rezultat

ovaj trouglasti džep u kom se razvila upala. Zato vas boli.

Pogledaću, zinite.

Otvorite malo jače, Gauene.

To je manja upala koje se možemo odmah rešiti.

Penicilin i gotovo.

Ali ponoviće se.

S vremenom će, za godinu dana, a možda i sledeće nedelje,

preći i na kutnjak, a to ne želimo, zar ne?

Tako ćete izgubiti oba, što bi onemogućilo

postavljanje mosta. Postoji samo jedno sigurno rešenje. -Koje?

Izvaditi pretkutnjak. On vredi mnogo manje. Uopšte vam ne koristi.

Kutnjak na toj strani sve drži.

Kad on ode, izgubićete ih sve

jer nećete imati dovoljno sidrišta.

Od veštačke vilice deli vas samo taj kutnjak.

Rado ću sada izvaditi taj pretkutnjak, Makglende.

Donesi brendi i daj gospodinu Makglendu piće.

Gauene, sve je u redu. Slušajte.

Biće bezbolno i neće trajati duže od deset minuta.

Može još jedan?

Gospođice Tompson, novokain, molim.

Sedim ovde uzbuđena i vedra, a ti izgledaš kao...

Malopre sam proveo najgorih pola sata života u zubarskoj stolici.

Samo... -Za damu. -Hvala.

I piletina za gospodina. Prijatno.

Samo... -Da, gospodine?

Došlo je do greške.

Vi ste naručili piletinu, zar ne?

Jesam, ali ne dečju porciju. -To je naša uobičajena porcija.

Naručio sam glavno jelo, ne predjelo.

Naravno, gospodine.

Šta te je spopalo? -Tri martinija i zubobolja.

Zar nije to onaj pajac koji krade bakšiš?

Zdravo, Gauene!

Ženeva, nemoj biti tako prokleto vesela.

Izvini. Cenim tvoj pokušaj,

ali loša raspoloženja, kao i dobra, nažalost nisu zarazna.

Je li ovo dovoljno, gospodine?

Sinko!

Počisti ovo.

Laku noć.

Ženeva!

Nikad me u životu nije bilo toliko sramota!

Ljudi su zurili. Dva para sam prepoznala.

Šta taj kelner pametnjaković umišlja?

Samo malo. Šta te muči?

Tebe boli zub, a mene sad glava.

Samo želim kući. Pozovi mi taksi, molim te.

Nemoj... -Molim te, pozovi mi taksi.

Ali Ženeva, šta je... -Molim te!

Bože!

Isuse!

Gospodine Hajkofe, ovde Gauen.

Kako se zove najbolji zubar u Vudsmouku?

Znam za njega, on je u Njujorku, bio sam kod njega. Ovde.

Kako se piše?

Ljubazno od vas što ste me primili u sredu kad igrate golf.

U redu je, da vidimo. Dođem kad je slučaj hitan,

a tako je zvučalo preko telefona.

Dostići ću momke u drugom delu igre.

U pravu ste, kutnjak ima apsces.

To ne mora da bude smrtna presuda za zub, zar ne?

Nikako, ali to nažalost nije sve.

Ovaj zub možemo da spasemo antibioticima,

a ako ne uspe, možemo hirurški da odstranimo apsces,

ali postoji nešto ozbiljnije.

Imate oštećenje desni oko njega. Periodontalna bolest

uništila je desni zbog čega ćete izgubiti taj zub

čak i ako nekim čudom sve ostalo dobro prođe.

Nije li vam zubar sve to objasnio pre vađenja pretkutnjaka

čime ste praktično postali bezubi?

Gospodine Makglende, jeste li dobro?

G. Makglende! Je li morao da ga izvadi? To me malo zbunjuje.

Morao je znati da ćete kad ga izvadi izgubiti sve na toj strani.

Ne možemo da pričvrstimo most na ono što je ostalo.

Žao mi je, ali moraćete sve da ih izvadite.

Dogovorićemo termin. Ne volim da kritikujem prethodnike,

ali nije dobro štedeti na zubaru.

Je li vam on prijatelj? -Ne baš.

Neću pitati za ime, ne zanima me,

ali važno je ići kod nekoga ko zna šta radi.

Ja mislim da je on znao šta radi.

U ime Oca

i Sina

i Duha Svetoga.

Gauene, jesi li tu?

Ženeva!

Gauene, moram da razgovaram s tobom.

Moj dom je tvoj dom.

Prošetajmo se. Ova soba je previše depresivna.

Žao mi je što to kažeš. Meni se sviđa što izgleda korišćeno.

Dođi.

Gauene, ja sam trudna.

Gospode bože!

Tebi je to smešno? -Ne znam.

Treba vremena da se slegne.

Jesi li rekla roditeljima? -Nisam.

Hoćeš li?

Ne znam. Možda kažem dedi.

Ocu neću, a majci pogotovo ne.

Gospode.

Ona će reći kako treba da se razvedeš i oženiš sa mnom.

Da li bi se udala za mene? -Ne bih.

Dobra devojka.

Da li bi se ti oženio sa mnom?

Volim te previše da bih se oženio tobom.

Šta ćemo onda?

Prošle su dve hiljade godina otkad je jedna porodica to izvela,

misliš da je prerano da objavimo da je reč o bezgrešnom začeću?

Bože.

Povlačim predlog.

Srećom, danas to nije velika stvar.

Šta to? -Abortus.

Isuse. -Ti to ne želiš?

Ne muči me toliko ideja koliko reč.

Ne želim da se moje dete abortira.

Ne smeta mi "otkazati", "poništiti", čak ni "ukloniti", ali "abortirati"?

Za sve ću se sama pobrinuti, šta god da odlučim, bez brige.

Hvala ti što me štitiš od okrutne stvarnosti.

Gauene?

Zar ne misliš da bi bilo najbolje da se više ne viđamo?

Zar ne, Gauene?

I šta onda?

Zar ne misliš da bi bilo najbolje da se više ne viđamo?

Izvini, mislio sam da je to retoričko pitanje.

Da, tako bi bilo najbolje.

To ne znači da ću te zaboraviti.

Slatko. Hvala ti za sve.

Hoćeš li ponekad razmišljati o meni?

Razmisliću o tome.

I otišla je.

Kao dobro izabrana junakinja, nije se osvrtala.

Kad reče: "Ne misliš li da bi bilo najbolje da se više ne viđamo?",

ja sam rekao: "Da, tako bi bilo najbolje."

Moj glas je odzvanjao kao šaka lažnih kovanica

i tako, draga Idit...

Imam poklon za tebe.

Kraj tvoje knjige. Snimiću ti

poslednje zalutale misli, poslednja osećanja tvog protagoniste

Gauena Evansa Makglenda!

Kad sam silazio niz stepenice ordinacije doktora Ormsbija

kao u snu...

Znao sam prema kom odredištu idem.

Uvek sam znao da će za mene bezubost...

Bezubost biti trenutak istine.

Bezubost je za mene

najveća kosmička uvreda upućena čoveku,

dokaz da je njegovo postojanje tragikomično.

Kako je to za mene bio znak,

život je postao nepodnošljiv.

U dugom strateškom povlačenju zvanom život doživljavao sam sebe

kako idem prema grobu zub po zub i pesmu po pesmu.

Svojevoljno ću otići u grob.

Svojevoljno, Idit!

S nekoliko preostalih u mojoj glavi.

Dođi, Rubene. Idem u grad na piće. Dođi!

Stalno razmišljam o Ženevi. Kad smo sedeli na gradskom trgu,

osetio sam poslednji, beskrajni nalet čežnje.

Da posegnem za njom i držim je.

Otpor je bio verovatno jedini čin samokontrole

koji sam ikad izveo.

Razlog više za moj odlazak.

Čak i ako ona odluči da rodi,

daću detetu nasleđe ako ne budem ovde da ga pokvarim.

Polako, Rubene. Uskoro ćeš videti prijatelja.

Znaš, Idit, ovo su moje poslednje misli.

Žalim za pesmom koju nisam završio.

Sećaš li se one koja nam se oboma mnogo sviđala?

"Hajde, raširimo piknik na litici.

Jedimo, pijmo, budimo veseli, okrenimo leđa ponoru.

Do sumraka kad slepe miševe ne razlikujemo od lasti,

darove od pretnji, zabranićemo uzvišene pesme kao što je ova..."

"Uzvišene pesme kao što je ova." Nisam mogao da je završim, zar ne?

Dođavola, nisam mogao da je završim!

Beznadežno?

"Ovo je naš beznadežni raj.

Ovo je naš beznadežni raj.

Ovo su cveće naše oči zalile." Prilično dobro, Idit.

"Ovo su cveće naše oči zalile.

A vino iz naših vena...

Pesme iz frula od šupljih kostiju...

Radost curi iz svake rane." Idit, to je to.

Otkucaj je

i pošalji nekom. Nemoj, ti si tako beznadežna, Idit!

Sam ću.

Znači li to da sam prevelika kukavica za ovo?

Mislim da znači. Zašto bih?

Dođavola! Prokletstvo!

Ima još pesama koje treba napisati.

I žena s kojima treba voditi ljubav.

Uključujući i tebe, moja najdraža Idit.

Zdravo, prijatelju. Sranje! Rubene!

Obrada: NikolaJe

Preuzeto sa www.subtitles.hr