Original subtitles

UGAĐAČ KLAVIRA

Čekate li mene?

Može biti.

Ja sam Ljuba. - Drago mi je.

Sjedite, molim vas.

Danas je baš lijep dan.

Čudno.

Što je čudno?

Mislim da je vaše ponašanje vrlo čudno.

Zašto čudno? - Vi ste dali oglas.

A ipak prisiljavate jednu ženu da...

prva započne razgovor.

Oprostite. Znate, ja sam malo rasejan. Znam tako da se udubim u misli...

ili da se začitam i da zaboravim na čitav svijet. oprostite.

Oprostite.

Izuzetno ste lepi. Znate li to?

Imate onu... originalnu rusku mušku ljepotu.

I to je jako dobro. - Ja sam Gruzijac.

Ljepota je dobra. - Ubijedili ste me.

A što vi mislite o meni?

Znam da ste vidjeli moje fotografije, ali kako vam se činim u živo?

Vrlo ste lepi. - Stvarno? -vrlo.

Vi to iskreno kazete?

To je dobar posao, zanimljiv i unosan. Dosta!

Ne mogu sad sve da vam kažem, da ne ureknem.

I biće mi potrebna određena financijska podrška.

Moram da skupim neophodne papire, ali trenutno sam bez novca.

Posao je jako dobar. Bila bi prava šteta propustiti takvu priliku.

A koliko vam je potrebno? - Prava sitnica,

naravno u odnosu na buduću zaradu. Već sam napravio neke aranžmane.

Ne bih želio da mi to propadne. - Koliko? -300-400.

Mogu ja da vam pozajmim. - Ne!

Ne poznajemo se toliko dobro. -Ne, čekajte.

Iz naše kratke prepiske ja sam stekla netko mišljenje o vama.

Mislim da ste pomalo čudna ali pristojna osoba.

I takođe mislim da vas život nije mazio.

Koliko vremena ti treba? dvije nedjelje? Rok od dvije nedjelje i meni odgovara.

Pa, dobro, dobro.

Evo, prebroj.

Puno ti hvala. - Prebroj.

Treba li ti neki lijek? Znam jednog lika.

Može da ti nabavi što god hoćeš. Ima veze sa Istanbulom.

Obojeni metali, što god. - Gdje ćeš sad? -Kući.

Odvezao bih te ali mi je auto u kvaru.

Nešto mi je crklo. -Ne brini. Prošetaću, nije daleko. Ulica Sevastopoljska 13...

Potkrovlje skladišta pozorišne radionice.

Iz sažaljenja me puštaju da ostanem tamo.

Što radite? oprostite. - Štrikam.

To je moja omiljena boja. To će biti šal sa engleskom šarom, zar ne?

Nadam se. - U čemu je problem?

Ne, ne, oprostite, ne tako, dajte da vam pokažem.

Nemojte da mi oparate. - Neću, ne brinite.

Ovo ovdje je prva petlja, prva petlja a vi ste je preskočili.

Vi ste je prosto preskočili. Da vidimo, dvije petlje.

Znači jedna... pa druga petlja, a onda preskočim dvije petlje.

A sad kroz? -Jedna petlja, frket, pa vežem.

Dvije petlje... zatim...

Jedna petlja, vuna preko, jednu preskočim.

Dvije petlje, radimo još jednu, vuna preko, preskočimo.

Dvije petlje, i tako dalje.

Evo, nastavite, mlada damo.

Leno, ja ne znam ništa o tome, ali Ljuba postaje nervozna.

Kaže da falšira i da dirka propada.

Ni ona nije profesionalka ali puno voli da svira klavir.

I da znate, ja baš volim da je slušam.

Da, jer iako je ona medicinski radnik...

Sigurno vas ometam. - Ne, ni najmanje.

Mladiću, mogu li da vam pomognem? - Ne, hvala, samo gledam.

U redu, Ana Sergejevna, pozvaću svoje prijatelje sa konzervatorijuma,

pa ću vam se javiti. Ali, koliko znam, svaki pijanista ima svog štimera.

I vaša prijateljica bi morala da pronađe jednog.

Imala je svog štimera, ali je on umro prije 6 mjesijeci.

Ja znam još jednog, ali Ljuba ne želi ni da ga vidi. Ne znam zašto.

Mislim da je to nešto osobno.

Dala sam oglas u novine ali vas molim da ipak pitate svoje prijatelje.

Naravno, Ana Sergejevna, dogovorile smo se.

Još danas sam ovdje, a slijedeće nedjelje ću biti kod kuće, pa ću vam se javiti.

Hvala, Leno. I da, nisam zaboravila na vašeg veterinara. -Niste!

Bio je na godišnjem ali od ponedjeljka će biti na klinici.

I vašu maću ćemo morati da kastriramo.

Da, da, jadnica ne treba da pati. Jeste li zapamtili moj broj?

Podsjetite me, za svaki slučaj. 996... -845.

845, tako je. Izvolite svoj sir.

To je 8.45. Ana Sergejevna, kakva slučajnost!

Sir košto 8, 45, isto kao poslijednje tri cifre vašeg telefona.

Smatrajte da je problem štimera riješen.

Vjerujem u slučajnosti.

Da, hvala i doviđenja. Lijepo se odmorite. -Hvala.

Kakav bezobrazluk! Prodaju otvorene flaše.

Dopustite...

Podignite, ruke, molim.

Da li treba i hlače da skinem?

U životu se događaju grozne stvari o kojima ljudi ne vole da pričaju.

Takve stvari nikad nisu dobrodošle. Na primjer, smrt,

miris starosti, miris stana u kom žive stari ljudi.

Da, miris stana starih ljudi... Čečenija, bolesne životinje.

Tu barijeru je nemoguće preći.

Ali, mi smo je već prešli. Oprostite.

Kasa, ostali smo bez ovčetine!

Dobar dan, Marijo Ivanovna.

Halo? - Doručak, madam.

Ogledalo.

Donesi mi ogledalo.

Čitaš novine? - Moram nešto provjeriti.

A što si ti sinoć čitala?

Svašta. - Pričaj mi o tome.

Čitala sam o jednoj ženi.

O ženi papi. -Znam. "Mama Roma" je bio Talijanski hit film. Neorealizam.

Zaboravio sam tko ga je režirao. - Ja ti ne pričam o filmu.

Znaš tko je rimski papa. Ovo je bila rimska mama.

Žena koja je postala papinica.

Samo par izabranih su bili upućeni u cijelu stvar.

Sve je skrivala ispod širokih odora.

Ali, onda je zatrudnela sa nekim tipom,

i počela je da se porađa tijekom neke crkvene ceremonije.

Možeš li da vjeruješ?

Procesija, hor, kavalkade, kardinali...

i usred toga ona se porađa. Zanimljivo, zar ne?

Spavaš? -Ne, ne, slušam. Papa se porodio!

To su nedokazane činjenice. Niko točno ne zna.

Kapiram. Apokrif. - Tako nekako.

Nego... kako stojimo sa financijama?

Ne baš najbolje, zašto?

Moram da platim fitnes klub.

Već sam se dogovorila da počnem, vidiš da sam se ugojila kao krava.

A ako još prestanem da pušim, to će biti prava katastrofa.

Pored toga, riješila sam da naučim Njemački jezik. -Njemački?

Da, zašto te to čudi? Njemački je tako lijep jezik.

Odavno želim to učinitim.

Nedavno sam na radiju čula jednu Njemačku pjesmu.

I sad želim da ga naučim više nego ikad.

I da znaš, lijepo je znati neki strani jezik. -Javol!

Ovo mora da je to. Tako je.

Posljednje cifre su 8-4-5.

Što ti je to? -Ništa. Samo oglas. Tražim neki poslić sa strane.

Baš si preduzimljiv. Svaka čast!

Mislim da ću još netko vreme živjeti s tobom.

Halo? Da, opet ja.

To je zanimljiva stvar.

Da. Moj bivši muž sahranjen je na Trećem... groblju,

a ja imam lijep dvosoban stan u centru grada.

I taj predivni stan nikako ne mogu da zamijenim...

za neki bliže groblju, bliže mom bivšem.

Voljna sam da prihvatim i jednosoban stan.

Razgovarala sam i sa nekoliko agenata za nekretnine.

Ne, niko. Jako čudno. - S kim pričaš?

Da, baš neobična situacija.

Sve sam pažljivo izvagala.

Da, šala na tuđ račun.

S kim pričaš? - Smiri se malo!

Ozbiljno vam kažem...

riješila sam da ostavim Andreja i da kupim neki stan.

S kim pričaš? - Što ti je?

Da. Naročito jer i on želi da se vrati bivšoj ženi u njen jednosobni stan.

Ja nemam novca, baš kao ni on.

Što ti je?

Shvaćate?

Da, jako zanimljiva priča i vrlo čudna situacija.

S kim si pričala?

Ni sa kim. Sama sa sobom. Samo sam se šalila.

Živjet ću još malo s tobom.

Znaš da moja majka ne voli židove, polužidove i četvrtžidove.

Misli da ću se njoj za inat udati za nekog nerusa.

I delom je u pravu.

To radim podsvjesno jer mrzim svoje djetinjstvo.

Ti ne voliš svoju majku a ja baš volim i mamu i tatu.

I oni vole mene. Ovo su iranski šah i princeza Soraja.

Vidi kako je šah lijep. Je l' da malo liči na mene?

Nije ni Jermenin, ni Gruzin. Možda je židov? Ovo je mamino ogledalo.

Bože...

Živjet ću s tobom.

Živjet ću s tobom... još netko vrijeme.

Živjet ću s tobom još neko vrijeme.

Dobar si... živjet ću s tobom. Živjet ću s tobom.

Dobar dan, Je li to... 996-845?

Da li vam je i dalje potreban štimer? -S kim to pričaš?

Naravno, a koji imate instrument?

Cimerman! Divno! Pijanino ili klavir?

Pijanino. Odlično. Ne, boja nije bitna.

Kada bi vama odgovaralo?

Adresu molim. Samo trenutak da zapišem.

U redu. U redu, hvala. Vidimo se.

Tko ti je taj Cimerman? Cimerman?

Cimerman je jedan Nijemac. Uli Henrih Cimerman.

Zaradićeš neki dinar? - Može biti.

Hladno je.

Idem do kluba.

Nemoj da ulaziš na glavni ulaz, ne bismo voljeli da te vide.

Daj.

Genijalno!

Život ga nije mazio. - Znaš nekog koga jeste?

I to što kazete. -Nisi mu valjda dala novac?

Nisam, Ana Sergejevna, što je s vama? Zašto bih mu dala?

Dobro, dobro, a kako izgleda?

Visok je, dobro se drži za svoje godine. Može se reći, prilično lijep. Tužne oči.

Miki! To ne boli. Ne izvodi.

Dobro, neka ti je bog u pomoći, ali Ljubo, budi oprezna.

Danas se namnožilo svakakvih probisvijeta.

Ljubo, budi dobra, otvori vrata. Ili da opet ustanem?

Ne, ne, samo vi lezite. Posle injekcije mora malo da se odleži.

Dobar dan. -Dobar dan. -Da li ovdje živi moj pacijent Cimerman?

Kakav pacijent? - Uli Henrih Cimerman.

Oprostite, ja sam klavirštimer.

Ana Sergejevna, stigao je štimer!

Pođite za mnom.

Ana Sergejevna!

Ana Sergejevna, stigao je štimer!

Ljubo, čemu tol'ka dreka? Još nisam ogluhela.

Dobar dan. Ja sam Andrej.

Zdravo. Mene zovu Ana Sergejevna.

A to pored vas, to je moja prijateljica Ljuba.

Ljuba... -Jako mi je drago... Ljubo.

A ovo je moj pas, Miki.

Oprostite što ću ostati ravnodušan,

ali od kad je moj pas umro ne mogu da podnesem pogled na tuđe.

Divan instrument u odličnom stanju.

Samo jedna dirka malo propada.

I H u drugoj oktavi je malo... Tako je već nekoliko dana.

Čujete? -Čujem, čujem. - Slušajte.

No? Pokazaću vam.

Slušajte. -Ljubo, sad je dosta. čovjek je...

Sad ne propada, ali do sad je stalno propadala.

Ljubo, pobogu. - Znam, ali...

Ovo je dobar znak. Miš!

To je mišica. Mlada je. Sigurno je žedna.

Ljudi bi trebalo da se bojiš! Ludača.

Kakav košmar! Užas božji!

Smiri se. -Krpu! - Ljubo, donesi mu krpu.

Studirali ste na konzervatorijumu? - Tako je. Samo malo, oprostite.

Ljubo... -Uplašila sam se. - Smiri se.

Oprostite, klijent. Da.

Uskoro.

Da, uskoro.

Doviđenja. oprostite.

U redu je. Dakle, Andrej, studirali ste na konzervatorijumu?

Tako je, draga damo. Samo što sam sad na produženom akademskom raspustu.

Siromašni student mora nekako da zaradi za kruh nasušni.

Gospode bože.

Halo. Na kraju se nisam prijavila u klub.

Odvratno je. Svi su tako znojavi.

Zato sam joj odmah rekla da sebe ne vidim u tom jadnom baletu.

Odgovorila je "Stvarno?" a ja sam je onda pitala,

"Imate li nešto sa malo manje znojenja?"

Onda je ona samo slegla ramenima i rekla... "Ne znam."

Onda sam je pitala, "Imate li nešto veselije i efikasnije?"

A ona mi je rekla, "A što ne idete u šah klub?"

A onda sam ja rekla, "Razmisliću."

Bila sam toliko gladna da sam svratila u kafić nešto da pojedem.

I zbog gladnih očiju, izgleda da sam previše naručila. Crkavala sam.

Možeš li da dođeš da mi pomogneš da sve pojedemo? Šteta.

Mislim da sam upravo vidjela nekoga koga bih mogla da počastim.

Da, popila sam jedno pićence i malo sam pripita, da. U redu. Hoću.

Ženo, dođi ovamo.

Dođi.

Ti, ti...

Ti, dođi ovamo!

Da! sjedi.

Dođi ovamo.

Brzo!

Dođi ovamo! Da, ti, dođi ovamo!

Tebi govorim. Tebi... Da!

Dođi ovamo. Ženo, hoćeš li doći?

Hajde!

Hajde! Dođi, dođi. Ovamo.

Hajde, hajde, dođi.

Sjedi. sjedi. Tu.

Gladna? Jesi li gladna?

Mama i sestra su mi poginule u prometnoj nesreći.

A otac mi je alkoholičar.

Alkoholičar? - Ne izlazi iz bolnice.

Žao mi je. -U stvari, ako je još živ.

Jako nam je žao.

U redu je. što da se radi takav je život.

Pored toga, to je davno bilo. - Sigurno je teško živjeti sam?

Pokažite mi jednog čovjeka koji danas živi lako.

U pravu ste.

Oprostite, milostiva... - Da?

Ali, koliko sam shvatio, i vi ste sami.

Da, moj muž je umro a bog nam nije dao ni jedno dijete.

Dugo ste udovica? - Već više od 8 godina.

To su tako tužne priče. Stvarno, jako, jako tužne i žalosne. -Dosta.

Ja volim priče u molskom ključu. -A ja volim...

Ujeo me je! - I što sad ja da radim?

Miki, ujeo si me! Miki, dat ću ti ja! Vidi ovo! Vidi! -Prestani!

Miki, vidi ovo. - Ljubo, prestani.

Puno volim tužne priče.

A još više... -Ja volim i molske i durske...

Ljubo, prestani, molim te!

Molski ključ se više slaže sa mojim karakterom. -Slažem se s vama.

Mada, ja se trudim da mislim pozitivno.

Ruke imam, noge imam, ostalo je samo pitanje vremena.

Apsolutno ste u pravu. Ljudi previše kukaju.

Usput, da li planirate da se oženite?

Za Ljubu?

Imam jednu dobru priliku.

Problem je samo što su njeni roditelji izuzetno bogati...

pa misle da jurim za njihovim novcem.

Nemoguće ih je ubijediti da to nije slučaj.

Da. Današnje raslojavanje društva prosto je užasno.

Ljubo! Dušo, pravi Andreju društvu, vidi da li mu nešto treba...

a ja idem da napravim neku zakuskicu.

Miki, hajde da napravimo par sendviča.

Miki! Miki, hajde, idi! Idi!

Pretpostavljam da ste na vrijeme završili konzervatorijum? -Jesam, gospođo.

Ali sada sam na produženom akademskom raspustu.

Shvaćam. Na akademskom odsustvu. Pričajte mi o svojim roditeljima.

Već sam vam sve rekao. -O, da. Baš tužna priča. Da, dolazim!

Oprostite, Andrjuša.

Ana Sergejevna... Ana Sergejevna!

Što?

U principu, nemam ništa protiv židova.

Simpatičan je iako nije sto posto Rus.

Možda je neki Čečen? Ili Jermenin?

Zašto si došla ovamo? - Pomoći ću vam.

Ostavi. Ostavila si ga tamo samog, a ne znamo ni tko je, ni što je.

Pusti me, još malo pa sam završila. Idi!

Miki, dušice...

Nisam na tebe vikala.

Što je, mili moj?

Hoćeš malo sira? Ne, dušice. Sir nije dobar za tebe.

Uzbekistanac?

Ana Sergejevna, Uzbekistanac!

Selam alejkum! -Jesi li gladna? Uzmi.

Jedi. Jedi, jedi.

Idite odavde! Idite!

Idite.

Jedi, jedi. Evo.

Klopaj, klopaj.

Ostaviću ti i malo sladoleda. Nisi gadljiva?

Pij.

Ženo! Ženo!

Ženo, jeste li gluhi?

Gluvi ste, je l' da? Gluvi?

Onda moram razgovetnije da pričam.

Ne boj se! Ne boj se! Jedi.

Čekaću, samo jedi.

U drevna vremena, takve kao što si ti hvatali su i prinosili kao žrtve.

Hvatali su beskućnike, skitnice kao što si ti.

A onda su prestali da uzalud žrtvuju vlastite ljude.

Ali to je bilo puno kasnije, tokom perioda tranzicije,

kada su počeli da sumnjaju u ispravnost toga što rade.

Što ti je? Zašto uzdišeš?

Ne uzdiši.

Što? -ovdje je plava štrafta, plava štrafta.

I ovdje je plava štrafta.

I još jedna ovdje. lijepo? - Prelijepo.

Shvaćam, ti si i daltonista, je l' tako?

Jasno.

Pij.

Sjedite, Andrejuška, pojedite nešto s nama.

Čaj? kavu? -kavu. Dakle, naštimovao sam ga,

ali moram da popravim dirku, pa ću morati opet da vam smetam.

Uopće nam ne smetate. Dođite kad god hoćete,

tako vas je lijepo slušati kako s Ljubom svirate. -Hvala.

Naravno, i naše vam društvo može biti dosadno, meni je to jasno.

Ana Sergejevna, otkud vam to? Vi, Ljuba i Cimerman, može li bolje od toga?

Tražite nagradu? -Da. Redovno im šaljem čepove. Nikad se ne zna.

Možda dobijem neki put u inozemstvo ili poklon.

Da, ja sam prije neki dan osvojila servis šalica, ali još ga nisam podigla.

Ne mogu tamo ići, to je negdje bogu iza nogu.

Trebali biste. Te male stvari čine naš život veselijim.

Jeste li bacili čep? - Ne, nisam.

Ljubo, ta flaša je sigurno negdje tamo pored stola.

Kog stola? -Kuhinjskog. To je jedna zelena flaša. Donesi je, molim te.

Samo trenutak.

Odoh. -Ana Sergejevna, oprostite moram da krenem. Žao mi je.

Naravno, Andreje. - Imam klijenta.

Dođite opet, biće mi drago vas vidjeti.

Hvala, puno vam hvala.

Pazite gdje stajete, tu je jedan stepenik. Evo, ovo je za štimovanje.

Odlično ste obavili posao a mi smo vas zadržale. Molim vas, ne ljutite se.

Ali to je baš previše. -Ne, ne, ne, ne budite tvrdoglavi, Andreje.

Hvala. Što se ono kaže, "Neka ruka koja daje uvijek bude puna."

Apsolutno se slažem s tim.

Što mislite zašto vas je ponudila da jedete? Iz čistog egoizma!

Kako bi u ovoj kući uvijek svega bilo u izobilju. Evo i čepa.

Kako to misliš? -Mislim da želite da vam hladnjak uvijek bude pun.

Gospode!

Doviđenja. Donijet ću vam šoljice. Sve najbolje.

Doviđenja. -Doviđenja i dođite nam opet.

Šarmantan mladić. - Slažem se.

Jeste li primijetili njegov dodir? - Da. -Nežan, ali odlučan.

Njegovi prsti kao da ne dodiruju dirke, kao da ih miluju.

Tako su pisali i za Mocarta.

Ne znam, njegov govor mi je nekako zastareo.

"Draga damo", "madam", kao imati 100 godina.

To mi stvarno ne ide u glavu. - Zar nemate 100 godina?

Malo sam mlađa. - Da, imate 99 i po.

Matora je puna k'o brod.

Bronza, stari nameštaj, mermer, porcelan, antika.

Ne znam puno o tim stvarima ali znam što vidim.

Stavi mi karmin, zaboravila sam ogledalce.

Da li ima djece? - Ne, živi sama.

Možda bih mogao da je pitam da me usvoji? Mislim da joj se sviđam.

A da je prosto ubiješ?

Prosto je ubiješ. Tek tako.

Možemo smislitio plan.

Zašto mi to ranije nije palo na pamet? Ali kako?

Da joj nožem prerežem grlo? Da je udavim konopcem? Ili da je bacim sa tjerase?

Nema djece. - Nema djece.

Nema djece. - Nema djece. Pa što?

Nema djece. -Dijamante ima, slike ima. To sve puno vrijedi. djece nema.

Koliko ima godina? - Ne znam. Oko 60. Zašto?

Što misliš, koliko je abortusa imala?

Kakvo je to pitanje? Otkud ja znam?

Ja imam 32 godina. Tri puta sam abortirala s tobom,

a sa ostalima još... - Ne interesira me!

I ne pokušavam da te zainteresiram. Pričam ti o toj ženi.

Mislim da je ubila bar 30 ljudi.

Ne znam. Možda je koristila kontracepciju.

Ja znam. Ubila je bar 20.

Ne shvaćam, o čemu pričaš?

Božja ruka. Znaš što je to?

Ne, ne znam.

Saznat ćeš. Svako sazna prije ili kasnije.

Dobar dan. Došao sam po nagradu.

U redu.

Izgleda da me niste shvaćali, došao sam po nagradu.

Mislim da je to onaj tvoj.

Ne, to nije on.

Nisam on! što je sa mojim šalicama?

Što želite? - Želim svoje šoljice.

Slušaj, možda je ovo onaj tvoj drugi?

Ne, nije ni on.

Što hoćete? -Samo svoje šoljice, ništa više.

Pa zašto to odmah niste tako rekli? - Jesam! Hoću samo svoje šoljice!

Izvolite svoje šoljice.

Ove mi se ne sviđaju. - Ne? Ma što kazete?

A kakve vam se sviđaju? Kažite, možda nešto pronađemo.

Ne sviđaju mi se ni jedne. - To je baš interesantno.

Mislite da je to interesantno?

Da! Da! A što ako mislim da jeste? - Uzeću ove i nestati odavde.

Onda, nestanite! Ne gnjavite ni sebe, ni nas, jasno?

Tamo imate još. - Hvala.

Želim ove.

Ove? -Ove, ove. - U redu.

Cijeli komplet? - Da, koliko ih ima?

Šest. -Dajte mi.

Znate li koliko koštaju?

Otprilike.

Ova je napukla.

Kako napukla? - Tako, napukla.

Kuzja. Kuzja.

Kuzja, ne ulazi ovamo. Znaš da ne smiješ.

Oprostite.

Jedi, Kuzja i slušaj, Kuzja!

Ne smiješ ovamo da ulaziš. Znaš da ne smiješ.

Kuzja, ugodno ti bilo! Kako živiš?

Kuzja, to je od Kuzme, zar ne?

Čitao sam da psi razlikuju 50.000 različitih mirisa.

Onda sam pomislio, na primjer, 37.189-ti je jedan miris, a 37.200 sasvim drugi.

Kako su pobogu došli do toga? Da li su ušli u pseći um?

Ako psi mogu da razlikuju toliko mirisa, kako onda mogu da žive s nama?

Pomislite samo koliko ljudi smrde!

Čovjek bazdi na jučerašnje piće, pušen,

parfeme i gomilu drugih stvari. Što mislite?

Ni djeca ne mirišu baš najljepše.

Ali njihove majke ih vole i svuda ih ljube.

To znači da one taj neugodni miris smatraju ugodnim.

Nisam htio to reći. Vidite, ovaj pas je odrastao, ima oko 50 godina.

Ali ako ga na ulici pokupi neka pijanica,

ovaj pas će ga zavoljeti. Pitanje je, zašto?

Evo, ova je cela. Još nešto?

Ništa, hvala. želim znati zašto nas vole i trpe?

Odgovor se nalazi u samom vašem pitanju, jer oni nas vole i trpe.

Zar to nije jedno te isto? - Ne znam. Možda.

Ljubav i tolerancija. Trpljenje.

Znači zato bordele zovu "domovima trpljenja".

Mladiću... - Zovem se Andrej.

U redu, Andreje, platili ste svoje šoljice,

hvala vam na povjerenju i doviđenja. -Doviđenja.

I ne brinite, neću zvati poresku policiju.

Kuzja!

Miki! Smiri se. -Kakvi ljudi! - O kakvim ljudima pričaš?

Molim? -Pitam, o kakvim ljudima pričaš?

Na što mislite? Pitate, kakvi ljudi? Otkud ja znam kakvi su oni.

Ja pitam vas, vi pitate mene. - Prestani da me zbunjuješ.

Pitam te, o kakvim ljudima pričaš? - O ovim. O ovim, o ovim ljudima!

O, gospode bože moj. Božanstvena,

zakasnio sam na sastanak 10 minuta a vi, ljubav mog srca već ste otišli.

Pobogu, Ljubo! Čekaj da vidim što se Dolje događa.

Što vam mogu reći? Po Talijanskim standardima ja sam bas-kantante,

ili tembralni bas. Ja nemam problema ni sa niskim, ni sa visokim registrima,

a za to je neophodan ogroman rad.

I ja radim. A mnogi ne rade. Čak i solisti!

A ja im se onda smijem, kakvi ste to solisti?

Da bi napravili pristojan zvuk neki moraju ovoliko da razjape usta.

Drugi se boje da ih otvore, a kad ih otvore zvuče kao šaran kad zevne.

Ljubo! - Ana Sergejevna!

Ana Sergejevna! -Molim vas, čekamo vas.

Predivno!

Zašto... zašto govoriš u množini? Zašto kažeš, "ti ljudi"?

Ako pričaš o onom otrcanku, onda govori u jednini.

Da, pričam o tom otrcanku.

Kako je mogao da se pretvara da je netko drugi?

Upozna ženu, prevari je i uzme joj novac.

Novac si mu sama ponudila!

Koliko puta sam ti rekla da je svijet prepun probisvijeta?

Ali ti nisi htjela da slušaš! Sad si naučila lijekciju.

Hoćeš da ostaneš? Ljubo? - Čekala sam nedjelju dana.

Mislila sam da je zauzet ali da će se uskoro javiti.

A onda sam izgubila strpljenje i sama sam ga pozvala.

Nisam znala gdje da ga tražim.

Toliko sam vjerovala njemu i vlastitoj intuiciji...

da ga nisam čak ni pitala da mi pokaže svoj putovnica.

A onda sam dobila ovo pismo u kom piše...

da se nikad nismo ni sreli.

Kad sam ga pročitala samo što se nisam onesvijestila.

Napravila sam budalu od sebe.

Na toj klupi sjedio je neki sasvim drugi čovjek.

Da, ispala sam budala.

Nije mi bilo jasno zašto se tako čudno ponaša.

Bila sam glupa, došla sam pola sata ranije...

i zavela sam nevinog čovjeka.

Glupača.

Ljubo, hoćeš da ti donesem čaj? Ti sjedi ovdje sa Mikijem.

Miki, sjedi! sjedi!

Čuvaj Ljubu, ovu glupaču. Odmah se vraćam. Čekajte!

Znate li da je ove šolje iz kojih pijete...

Andrej dobio na nagradnoj igri. - Pobogu, ja sam ih samo donio.

Ne, ne. -Postoji glazba koja vas plaši.

Andreje, nema. -Ima! Koncertna simfonija Volfganga Amadeusa.

Takva simfonija ne postoji. - Za violinu i violu.

Ne, ne, ne! - Andante.

Hoćete da vam odsviram? - Da. -Svirajte nam!

Ali vas molim da nas ne plašite.

Upozoravam vas, moj pas je umro zbog ove muzike. Kako je ona?

Užasno. Plače. Ja osjećam mješavinu sažaljenja i ljutnje na nju.

Užasno. ugodno. - Hvala.

Je l' bilo dobro? -vrlo. -To je juha iz kesice. Ja sam užasna kuharica.

Poklon iz Pariza. juha od crnog luka sa puno kalorija.

Andreje, ovo su muzičari. Nemaju gdje da vježbaju.

Vježbajte, slobodno vježbajte. - Hvala.

Andreje, zamislite ovu jednostavnu situaciju.

Došla je pola sata ranije. - Gdje? -Na sastanak.

Na klupi je sjedio mlađi muškarac ugodne spoljašnjosti...

i čitao novine, ali to nije bio on, već samo neki prolaznik.

Prevario ju je. -Naravno, on je nju prevario,

a ona je mislila da ga je zavela.

Simpatično. -Ovo je pismo od čovjeka s kojim je trebala da se nađe,

ali koji je zakasnio. Budala!

Božanstvena, zakasnio sam na sastanak 10 minuta...

a vi, ljubav mog srca već ste otišli.

Nikad ne vjeruj ženama, one su lakomislene i nepouzdane.

Iz vašeg pisma vidim da je vaše srce oteo ukrao neki Romeo.

Možda bih mogao ja da popričam s njom? -Samo izvolite, Romeo.

I, Ljubo?

Da, stvarno želim se udati. Sanjam se udati.

Mislite da sam glupa? -Ne, ne glupa, samo suviše temperamentna.

Stvarno tako mislite? -Apsolutno. Samo ubuduće morate biti malo oprezniji.

Želim da vjerujem ljudima,

a to me čini nesposobnom da razlikujem laž od istine.

Ne toliko samu laž koliko svaku vidljivu promenu u ponašanju neke osobe.

Španjolski konzul imao je mačku. I ta mačka bila je skitnica i avanturista.

Po nedjelju dana je umela da lunja a konzul ju je puno volio.

I jednom dok je mačka bila u skitnji, konzulu je stigla zamena...

i on se vratio kući u Andaluziju. Novi konzul se raspakirao, raskomotio,

a onda se mačka pojavila iscrpljena i gladna.

Mjaukala je i zahtjevala pažnju a konzul nije znao što da radi.

Ovo su iranski šah i princeza Soraja.

Vidite kako je šah lijep. Je l' da malo liči na mene?

Nije ni Jermenin, ni Gruzin, ni židov. Ili možda jeste?

Bogu hvala, to još nije nesreća, nego samo maler.

Samo kratak period baksuzluka. A sad zamislite muškarca,

srednjih godina, koji je već dugo siroče...

i koji sve mora sam oslanjajući se samo na vlastite snage.

Siromašan je, ali ponosan, vrijedan i pun nade.

Jednog dana dok je bio u posjeti jednoj bogatoj obitelji,

upoznao je neodoljivo stvorenje i zaljubio se do ušiju,

a onda je primijetio da mu stvorenje uzvraća ljubav.

Sve je izgledalo predivno.

Jednog dana, dok je štimovao klavir njenih roditelja,

rekao joj je što osjeća.

Čak ju je i poljubio uz zvuke Šopenovog "Nokturna".

A zatim slijedi otkrovenje da osim nje, on nikom nije potreban...

sa svojim ponosom i marljivošću, nikom, a naročito ne njenim roditeljima.

Za njih je on niko i ništa, bezvredni mali glazbant.

Rekli su mu da je nepoželjan...

i zabranili mu da ikad više kroči u njihovu kuću i da se viđa s njom.

On je odbačen, ali ne može da živi bez nje.

Nalazi se u procepu između radosti istinske ljubavi...

i besa zbog nemogućnosti biti s njom.

Zna da nema čime da se suprotstavi neprijateljskim snagama,

osim svojom ljubavlju i da u tom ratu nikad neće pobijediti.

Njegov život gubi smisao i svakim novim danom sve je ubijeđeniji...

da mu preostaje samo jedna stvar, da je preboli i sve zaboravi...

zato što nade više nema, a bol postaje neizdrživ.

Zato što...

Andrej... -Zašto sam se u nju zaljubio?

Andrjuša... Nemoj! -Majka ju je odvela u Francusku!

Uzmi maramicu. Nova je i čista. Andreje, nemoj...

Molim te, Andreje. Sve će biti u redu.

Ana Sergejevna! Andreje, nemoj, molim te!

Ana Sergejevna!

Andrjuška, mili moj. Evo, popijte ovo.

Dobro sam. -Andreje, samo gutljaj. Uzmite gutljaj, biće vam bolje.

Tako, dobro je. - Dobro sam, hvala.

Izgleda da je i meni potreban štimer.

Andreje, svima nama je potreban štimer. Naročito mom sirotom Mikiju.

Slušajte, Andreje, nešto sam razmišljala.

Sve hoću nešto da vas pitam ali nikako da se natjeram.

Vi ste divan čovjek i volite nagradne igre.

Hoćete li, molim vas da zapišete broj mog listića? -Nema problema.

Ne znam kako to zovu. Sertifikati? Vi to sigurno bolje znate od mene.

Pogledajte, možda nađete neke novine sa brojevima.

Molim vas da mi učinite u poslijednje vrijeme sam jako zaboravna.

A ni Ljuba mi nije od neke koristi, strašno je rasejana.

Naravno, pomoći ću vam. - Par puta sam napisala brojeve,

ali, svaki put sam ih izgubila. Učinićete mi to, zar ne?

Naravno. -Ljubo, skloni to, ja ću otvoriti.

Lijepo to spakuj.

Serija 13771, listić 22.

Andrjuška, treba li ti pomoć? - Hvala. Hvala, Ljubo.

Došla sam zbog popisa, ja sam popisivačica. Mogu li da uđem?

Ali, popisivači su već dolazili.

Došlo je do požara i svi papiri su nam izgoreli. Sad moramo sve ispočetka.

Ovo je vaša kosa? -Nije, naš susjed Genadij Vasiljevič čuva koze.

Mogu li da uđem? - Da, izvolite.

Uđite.

Izvolite, sjedite. - Hvala.

Zapisao sam brojeve, Ana Sergejev...

A ovo je sigurno vaš sin? - Ne, nije. Zašto ste...

Vaš putovnica molim. -Donijet ću vam. Andrjuška, poslužite se čajem.

Imaš telefon? -Zašto? - Kad se vrati, pozovi me.

Evo moj putovnica.

Recite mi, zašto sam se uplašila kad sam vas vidjela?

Ne znam.

Gospode bože.

Halo? - Čudno, je l' da?

Halo? Samo trenutak, molim.

Ovo je jako poverljivo. Mogu li negdje da razgovaram nasamo?

Da, možete iz one sobe. - Hvala.

Brzo se vraćam.

Halo? - Čudna neka ženica.

Halo. -Dobar dan. Tko je to?

Loše vas čujem.

Tko je to? - Jako je čudna.

Ni "dobar dan" mi nije rekla.

Shvaćaš da trenutno nisam kod kuće?

Shvaćaš?

Smatram da je ovo vrlo zgodno.

Nevjerovatno. Da, ja sam samo mislila da ti...

Ali, moraš i ti mene da shvatiš. Znaš da...

Znaš da se i ti meni... jako sviđaš.

Shvaćaš? Znam da shvaćaš. Zvaću te kasnije, dragi.

Ana Sergejevna, kako vam se ovo sviđa? -Ljubo, molim te!

Pogledajte, baš je lijep. - Ljubo, pobogu!

Mislim da je to sjajno. Ne. -Ova je još bolja.

Dolazim brzo.

Da, ljubavi, da!

Sve će biti u redu.

Pozvaću te kasnije da ne brineš.

Svašto se izdogađalo da znaš. I hoću...

Kasnije... doneću kasnije.

Napravi sebi neki kačamak ili tako nešto.

Zdravo, ne mogu više pričati.

A tko ste vi, ako niste gospođin sin? Možda treba i vas da popišem.

Ja sam štimer.

Štimer? A što štimujete? -Koncertne klavire, pijanina, sve što stignem.

Usput, moj muž je čuveni pijanista, Andrej... -I on se zove Andrej.

Imijenjaci su... baš čudna koincidencija, zar ne?

Ja sam Lina.

Andrej. -Lina.

Andrej. -Recite mi nešto što moj muž ne ume da mi objasni.

Zašto su svi pijanisti tako užasni pozeri?

U kom smislu? -Dok sviraju, kolutaju očima, prave grimase...

i bacaju se kao životinje po onom sirotom klaviru. Sam bog zna što rade.

To ne rade samo pijanisti.

Oni posebno. što žele time da nam pokažu? što to treba da znači?

Ako je u pitanju glazba, zašto na isti način ne djeluje i na slušaoce?

Jeste li primijetili kako stavljate konac u iglu? -Kao i svi drugi.

Andrjušenka...

Gledate pravo kroz ušice igle, i zamišljate da ste konac...

koji treba provući kroz ušice.

Cijeli proces proživljavate u svojoj mašti.

Božanstveno! -Hoćete da kazete da glazbenik zamišlja glazbu,

i to mu pomaže da stvarno proizvede ton, zar ne? -Tako izgleda.

Ali to je neprilično.

Ako tako mislite, onda je i vaša glazba nepriosobna.

Možda čak i nepristojna, oličenje nepristojnosti.

Gospode, Ljubo! Kakva glupost! Zaboli me glava od vas.

Ili na primjer, ubice. Oni zamišljaju bol svojih žrtava dok ih ubadaju ili dave.

Mislite da im to pomaže? - Ne znam.

Andrjuška svira jako dobro i ne pravi nikakve grimase. Je l' tako, Andreje?

Uz to, još je i naštimovao naš instrument...

a stručnjaci kažu, jako dobro!

Andrjuška, hoćete li nešto da nam odsvirate? Hoćete? -Hoću.

Eto, sada ćete vidjeti... -Svirajte, Andreje. -Da ne pravi grimase.

Svirajte, Andreje.

Kad slušaš andante uvijek gorko jecaš, a naročito kad si pijan.

Setiš se svog psa i shvatiš da su pSjeća i ljudska smrt podjednako grozne...

i da ljudska smrt nije ništa teža od pseće.

Znam da ti ne možeš reći ništa o tome, a ja mogu. Ali ne želim.

A opet, možda bih mogla reći nešto protiv ovoga što sam sad rekla.

Znaš zašto? Prosto, zato što tako hoću.

Ljudska želja je najvažnija. Trenutno, ja želim novac.

Postoji drugi način da se dođe do novca. - Sklonite se odavde, ne mogu da pijem.

Gdje? Kako? Koliko? I kad? - Ja neću da vas molim.

Gubi se! Odlazi! -Vino roze, želite li vino, dobro je za krvni tlak!

Vino roze, jako je pitko. Tko želi vino? Vino roze!

Baš si teška, Lino.

Jako, jako teška. - Pa?

Gdje ćemo naći novac?

Recimo... kod Ane Sergejevne?

U redu. Kad?

Možda uskoro.

Koliko? Možda mnogo?

Popila bih nešto. Hej, vi! Vi s pićem! Dođite!

Vama na usluzi, gospođo. - Tako sam pametna i lijepa,

ali nemam ni žutu banku. Takva sam sirotinja da je to nepravda!

Jesi li ikad ikog ubila, osim komarca? Možeš li da ubiješ pile ili tele?

Hoćeš da znaš da li bih Ani Sergejevnoj...

mogla da prerežem grlo ili odsiječem glavu? Ne, ne bih mogla. A i zašto?

Ljudi su izmislili otrov, vatreno oružje i sam bog zna što sve još.

Što se ono kaže, ništa osobno. - Lina, priznaj da blefiraš.

Ne, ne blefiram, proklet da si.

Znate, Andrjuša, nas dvije smo već 10 godina prijateljice,

i obje smo udovice, ali ponekad me stvarno plaši.

Svi ti njeni problemi sa muškarcima, znate...

ja sam se plašila da bez vas odem kod nje.

Zamolila sam vas za pomoć jer kad je pozovem, ona mi spusti slušalicu.

Ne shvaćam.

Odbij!

Rekao sam, odbij! Nestani!

Arkadije! -Vrati mi to. - Arkadije...

Andreje, to je Ljubin susjed, stalno je tako pijan.

Gubi se! - Arkadije, nemoj...

Zdravo, Ljubo.

Nećeš nas pozvati da uđemo?

Ljubo!

Izvolite, Andrjuša.

Andrjuša, sjedite. Jeste li za čaj? kavu?

Hvala. Upravo smo popili kod Ane Sergejevne.

Ljubo... moram s tobom ozbiljno da popričam.

Andrjušku sam povela zato što sam mislila da ne bi bilo dobro da...

razgovaramo u četiri oka. - Da razgovaramo?

Ja ne želim više da slušam ni vaše insinuacije, ni vaše gadosti.

Gospode bože. Kakve insinuacije? Kakve gadosti?

Ti si mi najbolja prijateljica i samo sam s tobom dijelila svoja zapažanja.

Nisam ništa loše mislila. -Samo ste sa mnom dijelili svoja zapažanja?

Da, ja sam samo... -Ana Sergejevna, sada ću vam sve reći, moram vam sve reći!

Stalno ste me zasipali gadostima, samo ste to i radili!

Puno vam hvala, ali ja to nisam ničim zaslužila! Nikad mi niko to nije radio!

Samo sam se iznenadila kad su odjednom stvari počele da mi nestaju iz kuće.

Što? Ana Sergejevna! A vaše glazbene seanse nedjeljom?

Hoćete da kazete da su se Pjotr Borisovič ili Vera Borisovna...

ušunjali u moju sobu i ukrali mi sat?

Hoću reći da gomila ljudi dolazi kod vas.

Molim? puno ti hvala. - Nema na čemu.

Hvala ti za tu "gomilu". -A vama hvala što me zovete lopovom!

Rekli ste i da vam je iz hladnjaka nestao komad sira.

Ja sam ga ukrala! Ja sam se ušunjala usred noći, ukrala vam sir...

a onda sam pobjegla svojoj kući i grickala ga ispod kreveta.

Ana Sergejevna, vi imate sklerozu i to vam kažem kao medicinska sestra.

Taj sat ste prodali nekom preprodavcu da biste platili vodoinstalatera!

Kao... kao... prvo,

ja nisam rekla da si lopov.

A kao drugo, onda sam prodala i svoju kinesku vazu.

Miki, Sjećaš li se? Ja se odlično Sjećam.

Matora sklerotičarka. Ona se Sjeća?!

Eto, svojim očima ste vidjeli. Što da radim s njom?

Ne znam. -Sad sam se nečega sjetio! Ljubo, dođite brzo!

Neću! -Mislim da znam tko je ukrao sat. Onaj agent!

Agent? -Agent! Kad sam bio kod vas, došla je ona djevojka, popisivačica.

Tako je! Ona mršava plavušica, prenaglašenih manira.

Ona što mi ni "dobar dan" nije rekla!

Vama nije ni "dobar dan" rekla, a vama je tražila putovnica. -Da.

Sjećate se da ju je netko pozvao i vi ste je pustili da ode u drugu sobu?

Sat je bio u toj sobi! -I popisivači nikad ne traže putovnica!

Nikad ne traže! -Živa istina, nikad ne traže putovnica.

Imali ste sreće što niste bili sami. Moglo je biti puno gore.

Da, zaboravila sam... to sam sasvim zaboravila.

Zaboravila! -Niste zaboravili, to je skleroza.

Zaboravila... -Nisi zaboravila, to je skleroza!

Ana Sergejevna! Hoćete da vam dam injekciju?

Hoću.

Taj sat vam je puno značio? - Naravno da jeste.

Sam po sebi je bio skup, a uz to, naslijedila sam ga od oca.

Otac je govorio da je sat pravi raritet.

Bio je ručne izrade, a moj otac se shvaćao u te stvari.

I moj pokojni muž je skupljao stare stvari. Miki, imaš li ti noge?

Što je s tobom? Hodaj sam!

Znate, Andrjuša, ja te stvari uopće ne prodajem...

i ne dao mi bog da od toga moram živjeti.

I taj sat nije bio dio zbirke, više je bio uspomena na mog oca.

Andrjuška, hajde malo da sjednemo. Od kad sam ustala sve mi se muti...

Prosto ne znam što je sa mnom.

Ali tog sira se dobro Sjećam.

Svake nedjelje kod nas dolazi mladić po imenu Saša.

Saša puno voli sir.

Prije 10 dana, neposredno pred njegovu posjetu,

kupila sam 300 grama. I Sjećam se da sam ga stavila u hladnjak desno u samo dno.

I gdje je taj sir nestao?

Taj mladić piše disertaciju na prilično egzotičnu temu,

"Izlivanje crkvenih zvona i tajne njihovih kemijskih jedinjenja".

Ja sam mu pripremila neku literaturu na francuskom.

Prijatelji mog pokojnog muža su mi poslali iz Pariza, a ja je prevodim.

Saša je moje kumče. Imam ih puno. I ja sam odgovorna za sve njih.

Da im nađem posao, da im pomognem da se pomire sa ženama...

Kćerka prijatelja mog pokojnog muža se udala...

za finog, pristojnog mladića koji radi u luci i koji je obožava.

A onda odjednom, pije. -Ja sam htio da budem vegetarijanac. Žao mi životinja.

Ali, nisam uspio da se natjeram, previše volim ukus mesa.

Kakve to ima veze sa... - Nikakve.

Andrjušenka... jeste li kršteni?

Ja puno volim da krstim. Mogla bih da vam budem kuma.

To je velika odgovornost, moraš da popamtiš sve rođendane.

A nestala mi je i konzerva kavijara.

I Leonid Petrovič mi je kupio flašu likera.

Gdje je sve to nestalo? I masline? Ne znam.

Slušajte, Andrjuška, a možda je naša Ljuba lezbejka? -Što?

O, bože. oprostite.

Andrjuša, čujete li vi mene? To je od svih onih novina i časopisa.

Kleptomanka.

Oprostite, mislila sam, kleptomanka. Možda je to zbog zbog stresa.

Uz svu nesreću u životu i nedostatak novca, možda su to živci?

Ne znam, Ana Sergejevna. Ne znam što da vam kažem.

Andrjuška... a što ako ja stvarno imam sklerozu?

Ako sam stara sklerotična žena koja gubi razum? -Ne bih rekao.

Vi ste samo malo rasejani, kao i većina ljudi. To nije od starosti.

Da? - Da. I previše vjerujete ljudima.

I to što kazete da ja previše vjerujem ljudima,

to nije točno, jer ja nikome ne vjerujem! Pa čak ni vama!

To je sasvim logično. Da.

Što vi mislite, Andrjušenka, hoće li ona opet doći?

Naravno da hoće. Pričat ću s njom.

Plač nerođenih beba razdire mi srce.

Zašto ja opet igram crnim? Treba da igram belim.

Plač nerođenih beba razdire mi srce,

ne da mi noću oka da sklopim i poziva na osvijetu.

Znaš koji je najopasniji posao na svijetu?

Posao ginekologa u Amjerici.

Njih često ubijaju ekstremisti koji su protiv abortusa.

A u čemu je greška tih sirotih doktora?

Abortus možeš da izvršiš iglom za štrikanje.

Puno je logičnije ubijati one koje su došle da abortiraju.

Ja sam odlučila da osnujem pokret. -Lina, prestani.

Novac sam uzela da promovišem stvar, u slučaju da me uhapse.

Ja sam osvijetnica. To bih mogla da radim samo za novac.

Ali u višem, providenjskom smislu te riječi, ja sam Božja ruka.

Dosta! rekao sam ti, ta žena je moja.

Griješiš. Ona je naša!

Usput... a koliko abortusa je imala tvoja žena?

Ne znam. Ne Sjećam se. Nijedan.

Zato te je i šutnula, zato što ništa ne shvaćaš, ništa ne znaš i...

Nije me šutnula. Razišli smo se a onda i razveli.

I sad nemaš gdje živjeti. Sad si beskućnik.

Cepanice!

Možeš li da mi pomogneš umjesto što mi ideš na živce?

Samo mi pomozi!

A što misliš... tko je ovo napisao?

Pola dana sam na to potrošila. I kovertu sam ti našla.

To ti nije pomoć?

Bez tebe sve je dosadno i besmisleno,

svi ovi koncerti, sve zabave, piknici, francuski pejzaži.

Često, kad vidim ili čujem nešto interesantno,

ja uhvatim sebe kako želim da razmenimo poglede,

kao da si negdje tu, pored mene.

Imamo i novog poznanika, to je jedan od naših emigranata,

Kiril, zanimljiv momak.

Pokušava da mi se udvara, ali da vidiš samo kako je smiješan u toj ulozi.

Ali ja sam mu svejedno zahvalna jer mi donosi malo radosti.

To je sve za sad. Nedostaješ mi i čekam tvoja pisma.

Po ovo pismu, čak i po rukopisu, može se zaključiti da se radi...

o jako lijepoj, dobroj, pametnoj i pristojnoj devojci. -točno tako.

Ne bih da vas plašim...

ali pomalo sam zabrinuta zbog tog, kako se ono zvaše... Kiril?

To je jako opasan tip obožavatelja.

Djeluju jako smiješno i svi im se smeju.

Ali onda dođe dan kad žena iznenada shvati...

da se toliko navikla na njega i da bez njega više ne može da živi.

I onda počinje da ga gleda drugačijim očima.

A onda... tu je kraj. Nadam se da ovo nije taj slučaj,

i vjerovatno nije. Ali morate to imati na umu.

Što ja tu mogu učinitim? - Podsjećajte je na sebe.

Pišite joj ćešće, jednom u dva dana.

A o čemu da joj pišem? Bio sam tu i tu, gubio sam vrijeme na gluposti...

Pišite joj o tome. Ljubo, Ljubo, malo tiše, molim te. -oprostite.

Pišite joj o tome gdje ste bili i što ste radili.

Pišite joj o meni i Ljubi.

Pišite joj o Mikiju. Puno je pozdravite.

Ne dopustite da vam situacija isklizne iz ruku. Ljubav ne čeka.

Ja to znam iz vlastitog iskustva. Je l' tako, Ljubo?

Da! Da, da, pozdravite Kler od Ljube.

Pozdravite Kler od Ljube.

Andrjušenka, tamo negdje su šolje.

Vadim je riješio da ga nazove...

Ili je to bio podnaslov?

"ispovijest sina vijeka".

"ispovijest sina vijeka"? A što to znači?

To je samo privremeni naslov. Ipak on pokazuje suštinu.

Želim sve da bacim u lice tim groznim svinjama,

kako ne bi mogli ništa da negiraju. Sve što sam morao da istrpim...

Za par mjesijeci ćemo moći to da pročitamo?

Ne. Novac koji mi je Ljuba tako velikodušno dala...

prvo ću morati da uložim, a onda, ako bude zarade, počeću sa štompanjem.

Meni nije cilj tiraž od samo nekoliko tisuća kopija.

Želim 100, 150.000.5-6.000 bilo bi samo kap u oceanu.

100, 150.000 i bog da me vidi!

To niko neće moći da ignoriše ili da se pravi da nije primijetio.

Naravno, da. Odlazite istog dana?

Ne. Da. Ujutru, prije nego što odemo da se vjenčamo,

ostavićemo stvari na garderobi. Imamo vlak u 14:00.

Donijet ću desert. - Pomoći ću vam.

Nema potrebe.

Prestani da ga čačkaš -Samo sam radoznao.

Nemoj biti. Znam što ti i Ana Sergejevna mislite o meni.

Ne mislimo ništa. Samo smo zabrinuti za tebe.

Kako Vadim planira da uloži tvoj novac?

On kaže da svako mora da pronađe svoje mjesto.

Tržište nafte i benzina već ima svoje vlasnike.

Naravno, uvijek možeš izvući neki svoj sitan dio.

Ali on želi da pronađe nešto originalno, nešto u čemu još nema konkurencije.

Na primjer, jedan čovjek kog znamo, počeo je da gaji nojeve.

I on je jedini na tržištu.

Pred njim je perspektiva! Brilijantno, zar ne?

Usput, kako se preziva? - Ko? -Vadim.

Mihajlov. - Gdje je odseo?

U hotelu "Viktorija." Raspitala sam se. Sve!

Idemo!

Nema fotografiranja!

Foto! Foto! -Rekao sam, nema fotografiranja!

Jednu, za uspomenu! -Ne treba! Samo hoće da nas opelješe.

Vadime, samo sekund. Ana Sergejevna, ovo su vam ključevi od moje kuće.

Ostavila sam vam uputstvo kad se koje cvijeće zaliva.

Dragi, dolazim! - Ljubo!

Treba da mi stigne i račun za telefon.

Vrijeme je krenuti. -Kasnije ću vam vratiti novac za taj račun.

Auto čeka.

Vratit ću se za mjesec dana, možda i ranije.

Budite sretni! Sve najbolje!

Za uspomenu!

Skroz sam zaboravila, spakirala sam ti papuče. U koferu su.

Sad mi ne trebaju. -Nemoj da se stidiš. Obuj ih.

Hoću... postepeno.

Hoćeš sok? Jesi žedan? Ponela sam i sok.

Nisam ni žedan, ni gladan. Hoću da pušim.

Uskoro će stanica.

I ja sam pušila, ali sam prestala. Ti nećeš da prestaneš?

Hoću. Postepeno.

Znaš što? Zatvoriću vrata pa puši ovdje.

Imam ja nešto!

Imam nešto.

Kupila sam ti jedan poklon. Evo. Izvoli.

Ljubuška, halo? - Ne, to je upaljač.

Upaljač? - Da. Pritisni ovdje.

Ljubuška, hvala ti na svemu.

Hvala ti na shvaćavanju. - Na shvaćavanju?

Ja sam mislila da sam "ljubav tvoga srca".

To jedno... ne isključuje drugo.

Stanica.

Kuca! Kuca! Kupite kucu!

Tigar! Kupite tigra!

Pogledaj kako je sladak.

Jesi li ikad imala medu? - Nisam.

Pogledaj, kuca!

Nilski konj! Kupi mi nilskog konja!

Nilskog konja? U redu. - Kupi mi nilskog konja.

Evo. Novac je u tašni. Požuri.

Čuvaj se!

I kupi flašu vode.

Požuri. I čuvaj se!

Gospode, prava si mećava.

Čovječe... kakva zbrka!

Andrjušenka, za našu Ljubu. - Za Ljubu.

Znate, Andrjuša, ja ne vjerujem u te bračne oglase.

U meni bude neke neugodna osjećanja, skoro gađenje.

Ne shvaćam, ranije smo imali provodadžije.

Oni su imali svoju klijentelu i svoju odgovornost.

Ovi oglasi, oni su prikladniji za našu četvoronožnu braću.

Slatka mala maca traži zgodnog mačora.

Je l' tako, Miki? Da li bi ti volio da upoznaš jednu slatku macu?

Ana Sergejevna, već je kasno. Morao bih da pođem.

Da, i meni se prispavalo. Ovo je bio naporan dan.

Baš naporan dan. Andrjuška, nemojte da me zaboravite.

Naročito sad kad sam ostala sama. Dolazite mi ćešće, važi?

Hoću. -Kao da to već nisam znala.

Pobjegao je. Ana Sergejevna, ostavio me je.

Prevario me je.

Prevario.

Ljubo! Dušo!

Nemoj da se sjekiraš. -Da nemate malo votke, mislim da me hvata neki nazeb?

Možeš li da mi objasniš što to sve znači?

Srela sam svoju mamu koja mi je dala gomilu pisama adresiranih na mene.

Požurio sam da odgovorim na vaše pismo, ja sam pisac i novinar.

Duša mi je umorna od svakodnevnih problema, moramo da se nađemo.

Dao sam zavodljiv oglas u novine i svima poslao tvoju sliku,

a ovaj je progutao mamac.

Pohlijepa je neizliječiva bolest.

Ti se samo nađi s njim, ostalo je moja briga.

Na kraju krajeva i on je mene prevario.

Ovo me brine. Slušaj oglas koji sam dao.

Emancipovana plavuša impresivnog poprsja,

vlasnica uspješnog restorana, želi da upozna muškarca...

koji ume da vozi skup auto.

Pošaljite odgovor sa fotografijom.

Što kažeš? Hoćeš da im poskidamo maske?

Hoćeš?

Da li ti se ikad dogodilo da slučajno zauzmeš neku pozu...

a onda iznenada shvatiš da želiš da ostaneš u tom položaju...

jer je osjećaj toliko dobar da želiš tako da ostaneš zauvijek?

U redu, to vas nije ubijedilo.

Sjećate se one čuvene rečenice, "Individualizam bez slobode"?

Tu se radi o Vizantijskom carstvu, ali i tad je bilo božjih budala,

a ni njima se ne može uskratiti sloboda.

Ta rečenica je uverljiva zbog svoje lakonske ljepote i kratkoće.

Tu frazu možete staviti ispred zamišljenog ogledala...

i pročitati unatrag, "Sloboda bez individualizma".

A zatim... molim vas, ne prekidajte me. Važi? Važi.

Recimo, u Amjerici ne možete piti pivo na ulici.

Ali čovjek može da skrije boću u papirnu kesu i onda niko ne zna što on pije.

Možda pije viski, a onda je alkoholičar.

Ali možda pije samo pivo, zato što je žedan.

S druge strane, svi razmišljaju o tom čovjeku, a to je njegova osobna stvar.

S treće strane, to bi moglo biti i čisto licemerje.

Da, individualizam bez slobode, to je totalno licemerje,

što se ne može reći za slobodu bez individualizma.

Puškin je napisao, "Sreća ne postoji, samo mir i sloboda." -lijepo.

To je apsurdno, pošto jedno negira drugo, zar ne? -Da.

Ali to samo izgleda tako, jer postoji i treće stanje, mirna sloboda,

točka spajanja u kojoj individualizam i sloboda stoje u ravnoteži.

Slažete se? -Da. Nastavite, to je jako zanimljivo.

Američki režiser Vudi Alen napisao je priču...

u kojoj bankar pada u trans i krade dijamante iz vlastitog sefa.

Zove policiju i kaže joj kako je to sigurno djelo nekog službenika,

zato što niko drugi nema pristup sefu. smiješno!

To je bila komedija. Sjajno, zar ne?

Ljudi imaju puno mentalnih problema. Posljedice tih problema su...

destabilizacija, klaustrofobija, turbulencija. Idemo.

Gdje idemo? -U zatvor ili kod Vadima. Kuda hoćeš?

Da...

uspjeli smo. - Ovdje živi? -Živi.

Hajde. - Radi i spava.

Hajde hodaj, smeće.

Izvolite. - Idemo.

Kuda? -gdje si pošao? - Prokleti "pisci".

Zmijo! -smeće! - Ubit ću ga!

Opljačkao je sirotu ženu.

Nema gdje da živi. -Ne mogu tako brzo. Čekaj malo.

Čekaj, ne mogu tako brzo!

Došli smo u ime svih onih koje si prevario! Budalo!

Kakva podlost. -oprosti. - Mi smo obitelj.

Od svih umjetnosti kinematografija je najvažnija. To je stara izreka.

Proklet da sam ako se ikad budem ženio! Glupe žene! Žao mi je.

Kakav beznadežni idiot! - Klavir je raštimovan.

Rekoh, ovaj klavir je raštimovan! - Ne shvaćam. što se događa?

Klavir je raštimovan. - Glupe žene!

Ostavite taj klavir i gubite se!

Ne, dok ne vratite Ljubin novac! -Čiji novac?

Novac koji ste ukrali! - Što se to vas tiče?

Ona mi je kao sestra! -Ona je moja žena. Hoćete da vam pokažem vjenčani list?

Zajedno smo putovali vozom, posvađali smo se i ja sam otišao.

Od svih umjetnosti kinematografija je najvažnija.

To je stara izreka... Lenjinova.

Slušaj, vraćaj pare dok se stvar nije pogoršala! -Može li gore od ovog?

Znaš što tebe muči? Ne želiš da izgubiš obraz u očima svoje prijateljice.

Ali to ne ide tako.

Gubi se odavde!

Svi na pod. - Lino, odakle ti to?

Čuo si me što sam rekla. To se i na tebe odnosi.

Svi na pod! Odmah!

Čuješ li ti mene? Lezi! Na pod! Odmah!

Odavno čeznem nekoga da ubijem. On to dobro zna.

Odlično.

Molim te, Lino.

Preklinjem ta, Lino, ne budi tvrdoglava.

Donijet ću ti još, Vidjet ćeš.

Ne želim više!

Dobro razmisli i složićeš se da si strašno tvrdoglava.

To je moj novac, ja sam ga uzela!

Naravno da je novac tvoj, ali ako mi ga daš...

imat ću veće šanse da ti donesem još.

Možda meni ne treba više.

Možda se meni ove novčanice više sviđaju. I moje su!

Možda ja želim da trošim ove svoje novce.

Molim te, Lino!

Slušaj, evo što ćemo da uradimo.

Ovaj novac ćeš odnijeti kod Koroljeva, od njega ćeš uzeti druge novčanice,

a njega ćeš zamoliti da ove ne troši.

A onda kad ti dobiješ nov novac, zamijenićemo ga za naš.

Molim te.

Možeš li i meni da daš neki dinar? On bi mogao sve da stuca.

Mogu malo.

Na!

Skenirao sam ti ovu stranicu. što sad?

Tu gdje je Centralna banka treba da promijenimo broj telefona na...

Evo, Centralna banka. Tu je stari broj koji ćemo promijeniti u...

Umjesto starog stavi broj 295-586.

I znaš što? Papir mora biti isti kao onaj u telefonskom imeniku.

Važi? Jesmo li se dogovorili? - Prvo pare.

A u čemu je stvar? - Mala šala!

Vidi kako je ispalo! Imaš sreće, ista boja, ista nijansa.

A čiji je to broj telefona? - To je javni toalet.

Ovo je lutrijska tabela, i tu moramo da promijenimo nekoliko brojeva.

Navali... Leonardo da Vinči!

Oprostite, Je li ovo ženski toalet? -Nije, muški je.

Oprostite, Je li ovo ženski toalet?

Oprostite, Je li ovo ženski toalet? -Nije, muški je!

A gdje ste onda vi pošli? -Zdravo. Ne brinite, to mi je koleginica.

Draga, jesi li došla samo da piškiš ili da me posjetiš?

Čujem da si se udala? - Može se i tako reći.

Mogu li nekoga da pozovem odavde?

Ili, bolje rečeno, netko će me pozvati na tvoj broj.

Ovdje? - Skrivam tragove.

Ja čak ni ne znam ovdašnji broj telefona. -Ja znam.

Vidi ti nju! To baš liči na tebe!

Svo vrijeme znaš moj broj, a nikad da se javiš!

Jesi li vidjela Tanju? - Nisam. -Tu je!

Tanja!

Kako ti se sviđa haljina?

Tanja!

Što je ovo ovdje, noćni klub? - Tako je. Po imenu "Tanja".

Je l' ovo muški toalet? Izvinte, pitam, je l' ovo muški toalet?

Slušaj, jesi li se ti to udala? Tako sam čula.

Pa, ovaj... -A čim se bavi? - Svim i svačim.

Kao i ja. -Ti se baviš njegovim, ili on tvojim stvarima?

Ne mogu pričati dok on sluša.

Prije neki dan sam naleteo na tvog bivšeg, na onog židova.

Baš je sladak. Povezao me je svojim automobilom.

Da si samo vidjela njegove tužne oči.

Svo vrijeme je pitao za tebe, gdje si, što radiš, sve ga interesira.

Misli da si s onim s kojim si bila prije njega.

A ja sam s onim s kojim sam poslije njega.

Rekao je da si mu ti rekla da vaš odnos još nije iscrpljen.

Ne znam, možda je tu još nečeg ostalo, a možda i nije.

Ne znam. -Iskreno, da li da kupim ovu haljinu?

Definitivno nemoj. Užasna je. Tko je to šio? -Ma, nije bitno.

Halo, Ana Sergejevna, zdravo. Tako se dogodilo. Svratiću i sve ću vam objasniti.

Je li Ljuba tu? Neka me pričeka.

Pokušaću da stignem što je prije moguće.

Odlično! -A da probate visoke tonove?

Sjajno!

Moj pas jede čak i orahe. Sjećate li se Čehovljevog "Višnjika"? -Naravno!

Zvono na vratima! netko nam dolazi! Imamo goste!

Baš me interesira ko je to?

Zakasnili ste. Odlazimo, nešto nam je iskrslo. -Dobro, Leonide Petroviču.

A što je opet sa vašim glasom? -Malo sam pretjerao s pivom. Nisam mogao odoljetim.

Morate biti obazriviji. Vaš glas pripada publici.

Doviđenja. -Svakog gosta pola sata dosta.

Što je vas spopalo da svima ljubite ruke?

Zamalo da poljubim ruku i Leonidu Petroviču. -Poljubili ste mu!

Uđite. Uđite, dragi. Uđite.

Ljubo... -Ne, ne, prvo gosti. Izvolite.

Danas je bilo tako veselo... - Molim vas!

Ljubo, Andrjuška se čudno ponaša. što se dogodilo?

Imam razlog. Ovo mi je možda najsretniji dan u životu.

Stvarno? Pričajte nam što je bilo, ne iskušavajte naše strpljenje.

Sjedite, molim vas. - U redu.

Dobro. Ali, prvo...

Ljubo... ovo su tvoje dvije tisuće. Skoro dve, malo je štrpnuo.

Ne pitaj me odakle mi, jednog dana ću ti sve ispričati.

Moj savjet ti je da ne ideš u policiju. Nema svrhe, ništa nećeš dokazati.

I mene ne uvlači u sve to. Zaboravi skota, izbriši ga.

Ne treba ti da bi se razvela od njega. I budi oprezna.

Andrjuša... predivan si! -Hvala. - Nema na čemu, Ljubo.

Sve je u redu.

Sve je u redu, Ljubo, smiri se. -Raduj se.

Andrjuša, rekli ste "prvo". To znači da ima još. -Hvala.

Imate još nešto da nam kazete? - Imam i nećete mi vjerovati!

Danas je dan velikih iznenađenja. Rekao bih, ogromnih iznenađenja.

Ne znam odakle da počnem.

Ana Sergejevna, Sjećate da ste mi davali ono za smirenje? Mogu li sad da dobijem?

Ljubo, donesi mu, molim te. - Da, da, odmah se vraćam.

Suviše sam nervozan i uzbuđen, treba mi nešto da se smirim.

Dobro, dobro, čemu tolika radost? Recite nam, što se dogodilo?

Ne radi se o meni, već o vama. Sretan sam zbog vas.

Sretan sam što konačno mogu da vam se odužim za gostoprimstvo, toplinu,

za svu dobrotu koju sam doživio u ovoj kući.

Možda i ja dobijem svoju proviziju od 7.000.

Što to pričate, Andrjuša? Ništa vas ne shvaćam. Ljubo...

Kakvih 7.000? - Hvala.

Znate onu izreku, noć je pred zoru najgušća?

To je moj slučaj!

Ana Sergejevna, kad biste samo znali kako sam se sinoć osjećao.

Dobio sam pismo iz Francuske, i kad sam ga pročitao preplavio me je bol.

Piše da joj nedostajem i da želi da me vidi.

Uskoro joj je rođendan, ali je to ne čini sretnom jer nisam s njom.

Ali što ja tu mogu kad novca nemam? Ja nisam neka religiozna osoba.

Ali sinoć se nešto okrenulo u meni.

Ujutru sam otišao u crkvu i pomolio se, ali u duši mi je i dalje bilo teško.

Poslije crkve lutao sam gradom da malo razbistrim glavu.

A onda se dogodilo čudo!

Ali, prije nego što nastavim moram nešto da vas pitam. Ana Sergejevna...

Ne, ne, ne tražim vam uslugu, ovo je poslovna ponuda.

Biste li pristali da mi na neodređeno vrijeme pozajmite 7.000 dolara,

pod jednim uvjetom, da vam ukažem na mogućnost zarade od 100.000 dolara?

Andrjušenka, danas nije 1. travanj. - Nije šala. 100.000 dolara, sutra.

Bože, sad me već plašite. Da niste pijani?

Nisam ništa pio, osim vašeg lijeka. - Onda vas ništa ne shvaćam.

Kao što znate, ja se nikad nisam bavila sumnjivim poslovima.

Ne trgujem ni naftom, ni drogama.

Ne shvaćam. Kako mogu sutra da dobijem 100.000 dolara?

Ana Sergejevna... - Plašite me.

Ana Sergejevna, da li vam ja ličim na prevaranta...

koji bi vas uvukao u sumnjive poslove?

Samo treba sutra da odete u banku i stavite novac na svoj račun.

To je sve. - I dalje ne shvaćam.

Ana Sergejevna, draga, hajde da saslušamo Andrjušku.

Slušanje ne može da škodi. poslije toga uradite ono što smatrate ispravnim.

U redu, ali sve ovo mi je i dalje čudno. Dobro, da čujemo. Da čujemo!

U redu. Dajte mi riječ, da me, ako se ono što vam kažem pokaže točnim,

nećete prevariti i da ćete mi dati mojih 7.000.

Pa, ako je to što kaže... -Dobro, ako se to pokaže točnim, dajem svoju riječ.

Ali i dalje ne vidim gdje ću naći toliki novac.

Imam oko 3.000, ove minđuše možda vrede još dvije i to je sve što imam.

Andrjuša... uzmite.

Uzmite. Ana Sergejevna će mi kasnije vratiti. Je l' tako, Ana Sergejevna?

Naravno da hoću, Ljubo. Ako se sve to pokaže točnim.

Oboje pričate gluposti. - Onda smo se dogovorili.

Kao što rekoh, lutao sam gradom i stigao sam i do Centralne banke...

i samo sam ušao i izašao otuda.

Sjetio sam se da je juče bilo izvlačenje i da oni objave dobitne brojeve...

prije nego što ih odštampaju u novinama.

Da skratim malo priču. Draga Ana Sergejevna, primite moje čestitke.

Vaš listić, serija 13771, broj 22, dobio je sumu koju sam vam rekao.

Da vidimo. Miki!

Evo, napravio sam vam fotokopiju. Pogledajte!

Listić...

Da biste raspršili sve sumnje pozovite banku i pitajte.

Ljubo, gdje nam je imenik? Pogledaj u hodniku.

To je pravo malo bogatstvo. -Danas je nedjelja, ali sigurno netko dežura.

Vrti mi se u glavi. - Evo.

Ana Sergejevna, evo broja vaše banke.

Hajde, pozovite ih. - Hoću, hoću.

Pričekajte, dok ih pozovem.

29-55...

86.

Javi se.

Halo? Centralna banka... Tiše!

Centralna banka?

S kim imam čast?

Zovem u vezi lutrijske nagrade.

Ja nisam službenica banke, samo im čistim prostorije.

Ženo, danas je nedjelja i banka je zatvorena. -Budi fina!

Je li to nešto hitno?

Ne znam. Tu je jedna službenica.

Računovođa ili menadžerka, stvarno ne znam.

Elena. Srednje ime? - Aleksandrovna.

Elena Aleksandrovna. Da. Pozovite za minut.

Pozovite ovaj broj. Ja ću joj reći pa će vam se javiti iz svoje kancelarije.

Nema na čemu. Doviđenja.

U redu, pozvaću za par minuta.

Sjajna predstava. -Bravo! - Odlično! Svaka čast.

Rekli su da pozovem opet za par minuta.

Da.

Da, dobili ste Centralnu banku.

Da, ja sam.

Vi ste računovođa? Elena Aleksandrovna? Dobar dan.

Znate, ja imam listić za lutriju koji sam dala prijateljici.

Danas je ona slučajno ušla u vašu banku i vidjela tabelu sa dobitnim brojevima.

Rekla je da ja imam dobitni listić i da sam dobila veliku sumu novca.

Oprostite, jako sam nervozna.

Ali ona nije sigurna Je li dobro zapamtila broj, znate.

Samo prvih nekoliko cifara. Zato sam željela provjeriti s vama.

Mogu da vam pročitam cijeli broj.

13-77... 4.

Tako je, juče je bilo izvlačenje.

A što će vam to? Zašto da se zlopatite?

Samo me interesira da nije pogriješila?

Možete li mi reći koji je broj dobio?

13-77-1?

Hvala.

Ne sjekirajte se. uvijek je teško kad neko drugi dobije, a ne vi.

I poslušajte moj savjet, Ana Sergejevna, nikad nikom ne govorite broj listića...

čak ni najbližim prijateljima. Ne iskušavajte ih.

U redu, doviđenja. sretno.

Doviđenja. O, bože!

Ura! Dobili smo!

Nisam ni sumnjao! -Javila mi se jedna jako ljubazna ženica.

Malo sam je slagala. Rekla sam joj pogrešan, a ona je rekla moj broj!

Sutra u 10:00 idemo u banku,

uzeću svoj novac i dat ću vam 7.000 kao što smo se dogovorili. U redu?

Ali, dogovorili smo se. Meni je novac potreban danas, danas ili nikad.

Da mogu da uzmem putovnica, uhvatim avion i stignem na njen rođendan.

U suprotnom, taj novac mi više ništa neće značiti.

Ne želim da insistiram, ali obećali ste. -Ali Andr...

Ne znam, stvarno. - Zaboravite.

Andrjuša... zar moj novac neće biti dovoljan?

Neće. Sve sam izračunao. Pasoš, avionska karta, boravak...

Ne, Ljubo, hvala.

Samo malo. Morate mi oprostiti, Andrjuša, danas sam van sebe.

Poslije svega što se dogodilo...

a pošto sam vam obećala, izvolite svoj novac.

I poklon vašoj devojci za rođendan.

Jeste li sad sretni? -Hvala, Ana Sergejevna.

Znao sam da ćete održati riječ. Mogu li da zovem prijatelja da mi organizuje put?

Naravno, da. Telefon... a gdje je telefon? Ostao je u kupatilu.

Ljubo!

Miki! Dobili smo, Miki!

Ljubo... ovo je tako čudno.

Odjednom toliki novac!

Moram da se smirim.

Tako sam sretna!

Je li stara krava sretna?

Sve je u redu. lijepo sam ti rekao.

Dobro, kupiću.

Baš mi je drago zbog nje.

Donesi mi nešto slatko, neke bombone ili kolače.

U redu. Vidimo se uskoro.

Pa, Andrjušenka... Je li sve u redu?

Kada ćemo vas opet vidjeti?

Znam da nećete žuriti sa povratkom, ali molim vas,

javite nam ako odlučite duže da ostanete. Važi? -Svakako.

Hvala ti, Andreje. - Hvala i tebi.

Pa, da sjednemo malo pre nego što odete.

Tko je to komponovao? - Silvestrov.

A ja sam mislila da si ti.

BANKA

Psima ulaz zabranjen

Idem. - Dođite, dođite!

Ljubo! -Tu sam! - Ulaz je ovdje.

Tu sam, ne brinite.

Psima je zabranjen ulaz. - Što ćemo raditi?

Ostavićemo ga u kolima. -Ljubo, Sjećate se što sam vam pričao za školu basa?

Ne, zadržaću sav novac!

Ne mogu da pronađem nasljednika. - Ana Sergejevna! -Idem, idem!

Požurite!

Zaboravili ste tašnu. - Za novac?

Tu je muškarac koji će nam pomoći da ga ponesemo.

Stavićemo ga u prtljažnik.

Miki sigurno plače. - Dobro je on.

Dobar dan. - Vaš čaj.

Dobar dan. -Recite mi, gdje mogu da podignem nagradu?

Kakvu nagradu? - Na lutriji, naravno.

To možda jeste malo neuobičajeno. Gdje mogu da ga podignem?

Što? -Novac. Novac koji sam osvojila.

Kada? -Juče. Zar vi ne znate za izvlačenje?

Gdje? - Ovdje, u vašoj banci.

Kad? -Upravo sam vam rekla, juče je bilo izvlačenje.

Usput, gdje objavljujete dobitne brojeve?

Kakve brojeve? - Možda je Andrej pogriješio?

Zar ne vidite da on ništa ne zna. Sigurno je neki pripravnik.

Zašto zapošljavaju djecu? Ljubo, sad ne znam što da radim!

Smirite se. -Recite mi... - Ne znam! -O, bože.

Sve je zatvoreno!

Kažite mi, molim...

Možda vi znate? - Ne znam! -Ljubo!

Evo... ovdje nekog ima.

Evo, ovo je fotokopija vaše dobitne tablica a tu je i moj listić.

Oprostite, ovo je neki nesporazum.

U poslijednje vrijeme nismo imali nikakva izvlačenja.

Kako to mislite, niste imali izvlačenja? A što je ovo?

Ja ne znam što je to. - To je vaše izvlačenje!

Odakle vam to? - Andrej mi je donio.

Koji Andrej? - Klavirštimer.

Ana Sergejevna, moramo u policiju. - Što policija ima s ovim?

Dobro. biste li mogli da pozovete računovođu Elenu Aleksandrovnu?

Ne znam nikoga tko se tako zove. - Da li u ovoj banci iko išto zna?

Sinoć sam pričala s njom.

Žao mi je, to je sigurno neka greška. Banka je juče bila zatvorena.

Ljuba je u pravu, moramo u policiju. Što pre, to bolje.

Kakva je ovo ludnica? Ništa ne shvaćam.

Idem do kola. -Prava ludnica! - Ljubo, idem da upalim kola.

Recite mi, jeste li imali neko izvlačenje? -Ana Sergejevna.

Ne shvaćam. Kako ti se ovo sviđa? Čudno.

Idemo. Sve ćemo kasnije riješiti.

Andrjuša je rekao da je bilo izvlačenje.

Sigurno je pogriješio. - Gospode! -Idemo.

Ovo je ludnica, Ljubo! Prokleta ludnica.

Imao je dugačak nos. -Kako dugačak, Ana Sergejevna? Ima normalan nos.

Imao je dugačak, orlovski nos. -Orlovski?

Dobro se Sjećam njegovog profila dok je sjedio i svirao klavir.

Nema orlovski nos.

Ti nisi obratila pažnju, a ja jesam.

Imao je i debele i naduvene usne, onakve kakve najviše mrzim.

Zar nisu bile tanke? -Slušaj. Ja jako dobro pamtim lica.

Usput, imao je i oblo lice, a ne izduženo.

I imao je tanke obrve.

Nastavite, molim, slušam vas. - Zakasnit ćemo kod matičara.

Idem, idem! Zar ne vidiš da imam stranke?

Ženite se, a mi vas zadržavamo? - Ne ženim se, ja sam kum.

Nastavite, molim vas.

Nastavite, molim vas. -Hoću! Imao je okruglo a ne izduženo lice.

I imao je tanke obrve.

Pobogu, Ana Sergejevna! Kakvo okruglo lice? O čemu pričate?

Dobro, smirite se... -Slušaj, ako ti znaš bolje, onda mu sama kaži.

Nisam shvatio... samo malo.

Dame, oprostite, da li pričate o istoj osobi?

Nastavite, molim vas.

Pobogu, da li pričate o jednom čovjeku ili o više ljudi?

Nastavite, molim vas.

Ana Sergejevna, nastavite. Okruglo lice i orlovski nos, o kome ste pričali?

Ti znaš, ti mu i reci. - Znam i hoću!

Ana Sergejevna, ušutite kad se ničega ne Sjećate.

Šutim... -Senilni ste, lijepo sam vam rekla da ste senilni.

Evo šutim. - Konačno!

Nastavite, molim vas. Pomno slušam.

U redu. Imao je prav nos.

I nije imao okruglo lice. Što ste još rekli?

Ljubo... za sve sam ja kriva.

I kud sam ga pitala da zapiše one proklete brojeve?

Nikad sebi neću oprostiti.

Ne smiješ čovjeka stavljati na takvo iskušenje!

Što je drugo mogao? Siromašan momak, siroče,

trči okolo i daje satove da bi sastavio kraj s krajem.

Mogao je biti dobar muzičar.

To je kao da staviš novac na trotoar i misliš da ga niko neće uzeti,

a onog tko ga uzme, proglasiš lopovom.

To je nemoralno i nepravedno prema ljudima. -Ana Sergejevna!

Razmislite, sam je smislio celu prevaru. -točno.

Imao je brilijantan plan. Neko drugi bi nas samo opljačkao.

Nikad sebi neću oprostiti.

Ljudi... ljudi su slabi.

Imaju svoja očekivanja, ali su slabi.

Jadna, bespomoćna stvorenja.

On je bio tako dobar momak.

Za sve sam ja kriva. Nikad sebi neću oprostiti. Za sve sam ja kriva.

Bio je tako dobar momak. -Dobar momak, Ana Sergejevna. Dobar!

I nevjerovatno talentiran.

Strašno! Njegovi prsti nisu udarali dirke, milovali su ih.

Znate što se meni jednom dogodilo? Ispala mi je novčanica.

Pala je na zemlju pa sam se sagao da je tražim.

Odjednom sam čuo korake. Neki prolaznik.

Rekao sam mu, "Molim vas, hoćete da podignete moju novčanicu?"

Odgovorio mi je ugodnim glasom,

"Naravno da ću je podići, ali vam je neću vratiti."

Pitao sam ga, "Zašto?"

Rekao je, "Zato što je trenutno meni potrebnija nego vama."

Miki, što je bilo? - Ovo je moje mjesto.

Ja uvijek tu sjedim.

SVRŠETAK

✰ RTNNJ ✰