Original subtitles

Po romanu Andree Kamileria

DA LI STE GA VIDELI? Radj. Antonio Pato

Inspektore, brzo!

U banci masakr!

Podignite je.

Bitango jedna! - Prolaz, prolaz!

Banditu jedan, šta to radiš?

Pustite me. Pustite!

Besplatna predstava, a?

Stigao sam na vreme, inače ne znam kako bi se završilo.

Dragi inspektore, takve se stvari ovde često dešavaju.

Seljaci su nepismeni.

Znate da je radjonier Pato jedan od najboljih glumaca.

Da niste stigli na vreme,

izgubili bi nezamenjivog Judu.

Gospodine Lo Forte, možete da mi obezbedite bolje mesto?

Prošle sam godine imao odvratno mesto.

Ledja su mi pukla. - Šta ja tu mogu, ni za moje ne mogu.

Ne mogu da pravim čuda i da stvorim mesta.

Izvini, žurim se.

Meni je mesto za Mortorio obećala moja tetka.

Mogu li i ja da dodjem?

Sve je popunjeno. - Ma nosi se onda!

Vigata, 1890. Veliki Petak.

Dobrodošli ekselencijo, izvolite.

Hvala, hvala.

Ekselencijo, ovo je na Siciliji najznačajniji Mortorio.

Smrt kralju i svim tiranima!

To je neprijatelj države!

A naš gradonačelnik je veliki rogonja!

Stoko! - Drzniče!

Mesto meni je u paklu.

Ne, nada se ne isključuje.

Nadu nikakvu nema taj jadni Juda.

Ja grehe ti opraštam tvoje!

Sam Gospod grehe moje ne može da oprosti.

Kako je dobar!

Kameno srce ni u Nebo ne veruje.

I zato nadežda nestaje sva?

Ja od nje odustajem.

U Nebo ne veruješ ti? - Ja od njega odstupam.

Ne želiš neko pokajanje?

Ne želim.

Odbacuješ i oprost greha tvoga?

Prezir je moj jači.

Sam ću ja, pusti.

Izdajico!

U domu mome ne mogu u miru ni sa se pomolim.

Ni u kapeli mojoj ne mogu.

Bože, odvratno.

Hajde! Divno!

Tvoja sam.

Hajde još.

Hajde opet!

Hajde tiho!

Tiho.

Glupaja kurica!

Glupačo? Ooo!

Tragičan kraj moje sudbine...

..moja smrt.

Završiće u vatri pakla...

U večnom plamenu pakla. Pomozite mi i vi u mojoj agoniji.

Pridjite!

Vaša je duša moja!

NESTANAK GOSPODINA PATOA

Otvorite, molim vas.

Ja sam, gospodja Pato.

Gospodja Pato?

Zašto plačete? Smirite se.

Šta se desilo?

Inspektore, moj se muž nije vratio kući.

Sigurno mu se nešto desilo.

Smirite se. Dajte mi samo vremana da se obučem.

Hoćete da udjete? A, ne, ne smete.

Sačekajte me tu, idem da se obučem.

Hoćete i vi, dok ja...

Ja ću ovde da sačekam.

Da nas neko vidi ovako šta će da pomisle?

Dolazim za čas.

Požurite, moj je muž možda u opasnosti.

Udjite tu, u portun... iza vrata, ne gore.

Da, hajde.

Videla sam kad je kao Juda propao kroz pof bine.

Posle sam otišla kući, zbog dece.

Nisam se zabrinula,

moj muž obično posle toga ostane da sredjuje.

Pregledao sam mesto gde je juče bila predstava.

Posebno mesto na koje Juda pada.

Kako ste rekli, mogao je da padne na glavu.

Mastro Vapano,

naredjujem vam da odmah prekinete sa demontažom bine.

Kako naredjujete, hajde momci.

Ali zašto? - Zašto... zato što...

Nisam obavezan da dajem objašnjenje. Poslušajte i tačka.

Na raspolaganju, inspektore.

Otvorite mesto kroz koje ja pao Juda. - Gde je pao...

Bez komentara, samo otvorite i gotovo.

Već je otvoreno. Ne vidi se ništa. Samo udjite.

A kako da se udje? - Kroz vrata.

Kroz vrata, Hajde da udjemo.

Tu je ulaz? - Jeste.

A šta tražite, inspektore? - Vapano!

Ništa.

Nema ni tragova krvi. - Ma šta to tražite?

Opet? Hajde demontirajte scenu.

Pomerite se. - Kako kažete.

Uvažen gradjanin je bio moj muž.

Šta je moglo da se desi?

Bacio se na ovaj platneni jastuk.

Moram da znam šta je bilo, ne može da se čeka.

Ne stojte tu tako, pomozite.

Kako kažete.

Podignimo.

Ništa.

Vi ne možete da zamislite skandal koji je jadna moja majka

videla u svojoj privatnoj kapeli

na mestu gde se ona moli.

Markiže, podneli ste prijavu, sad je naš zadatak.

To ćemo da vidimo. Da vam kažem nešto.

Kako i ko je naložio da se zaustavi rušenje scene?

Ne znam, inspektor ispituje onu ženu koja je Patova supruga.

To mi se ne svidja. - Ubedite svog kolegu da se scena ukloni.

Nismo mi kolege. - Dovidjenja, marešalo.

A, inspektore.

Razgovarao sam i sa marešalom.

Hoćemo li opet da se onesvesti moja sirota majka?

Tu binu morate da uklonite!

Strpljenja, markiže uskoro će da bude ukolnjena. - Uskoro?

Vi se šalite?

Bina ostaje tamo, hoćete zapisnik?

Mastro Vapano, dodjite ovamo. Kako to da ste prekinuli rad?

Mareša, nemam ja pojma.

Oni su došli da tu nešto rade.

Gospodja Pato je tamo,

kaže da je njen muž bio cenjen čovek.

Pato se nije vratio kući.

Dobar dan.

Ukradu ovcu, pozovu karabinjere.

Pobiju se pijandure, zovu karabinjere.

Pozivaju nas kad im se ćefne,

a kad se desi nešto važno, zovu policiju.

Kakav je to odnos?

Sad ću ja da im pokažem ko su karabinjeri.

Neshvatljivo je,

kako to da nam se poveri slučaj koji se nas ne tiče.

Gospodja Pato se za pomoć obratila policiji.

Kakva je to manija suprostavljanja?

Ovog puta ponašanje je potpuno strano za nas.

PATO JE MRTAV ILI SE KRIJE?

Stvarno da je juče nestao radjonijer Pato?

Izgleda da je nestao posle mortorija.

Tako sam i ja čuo.

Je li istina da nema gospodina Patoa?

Tako se priča. Ko zna?

Pepino, naučili ste da čitate,

ili to samo meditirate ispred?

Ništa ja to ne znam, razmišljam samo o mojim problemima.

A, je li? Pa šte radite ispred tog natpisa?

Možda bi da znate šta tamo piše?

Znate da čitate? - Pomalo.

"Pato je mrtav"

"ili se krije, znak pitanja."

Razumete? "Pato je mrtav il' se sakrio?"

Razumeo sam, razumeo.

"Gde je otišao Pato?" upitao se Kaifa,

glumac koji je igrao Kaifu, gospodin Lagumina.

"Gde je otišao Pato?" - Da, razumeo sam.

Znači nema traga od radjoniera? Pogledali ste u svlačionici?

Po sobama? - Naravno, inspektore.

Odmah smo otišli u svlačionicu

i primetili da nije bilo čak ni kostima.

A on je znao da tamo treba da ga ostavi.

Onda sam pomislio, možda se povredio kad je pao

i onda krenuo kući sa kostimom.

I tako ste bilo spokojni. - Tako sam pomislio.

Jesam pogrešio?

Možete da idete, ali ostanite na raspolaganju.

Ne idem nigde iz Vigate. Dovidjenja. I vama.

Dovidjenja.

Trebalo bi da pogledan sef u banci.

Treba li mi nalog?

Možda u banci ima nekog.

Potreban razlog? - Čeramidaro?

Hoću da ispitam i njega.

Alesandro Santoro. Inspektore, spisak lica.

Koliko ih je? - Više od sto.

Dobro.

Po situaciji na sceni rezultira

da je Pato trebalo da bude izmedju Pilata, odnosno Lo Fortea,

i Kaife, odnosno Lagumine.

Oni su bili prvi koji su mogli da vide njegov nestanak.

I zato...

od padanja Jude na kraju predstave

prolazi oko dvadeset minuta, a i dugi aplauzi.

I zato...

da se je povredio kad je padao, imao je vreme da pozove u pomoć.

Dakle...

radjoniere Pato je nestao, ili je učinjeno da nestane,

u razmaku od najviše dvdeset pet minuta.

Zovem se Vazapoli Onofrio.

Rodjen u Monterealu, ulica Sferalaca, bez broja.

Ma hajde... - Jeste, brigadiere...

Brigadijere, marešalo! - Izvinite.

Moj brat ujutru, kad ode u vinograd da kenja,

to radi u zelju,

koje posle donese kući.

Odvratno! Fuj!

I pojede sa ovčijim mlekom.

Ma hajde, molim te.

Došao si ovde da mi to pričaš. Idemo dalje.

Onda u podne, on klekne

i moli se i moli.

a za sve sam onda ja kriv i možda dodje do svega.

To što radi tvoj brat je odvratno.

A i ti mi se gadiš. - Hvala.

Molim lepo, nastavi.

Prošle nedelje

kad je čuo da će u Vigatu da bude mortorio,

on se uzbudi.

Pocrveni u licu k'o rak,

i kaže da će Judu da ubije golim rukama.

I pošto se od prekjuče do noćas nije vratio kući

pomislio sam da nije popio i ubio Judu.

Bravo, ispravno si pomislio.

Sve smo zapisali, a?

Sad možeš da odeš.

Slušaj, niko tebe ne optužuje. Ne plaši se.

Kako se zoveš? - Abate Djovani.

Bravo.

A sada, reci mi šta si sve radio za vreme mortorija.

Šta si radio?

Izgubio sam glavu.

Oprostite mi, nečasnom grešniku.

Ja sam kriv!

Nisam mogao da se izdržim kad sam video tu zadnjicu.

Zadnjicu?

Koju to?

Margeritu, Pepina Čerkata.

Onu skrenutu? - Da.

Šta si to radio, stoko?

Vrati se na tvoje mesto.

Šta si radio... šta si joj uradio?

Obalio! - Ćuti ti!

Šta si joj radio?

Dok je trajao mortorio,

ja i Margarita Fantuco

hteli smo da budemo mirni i udaljimo se od bine.

Ušli smo u palatu Kurto, popeli se sprat iznad,

došli do kapele. - I tamo?

Tamo smo sgrešili.

Zgrešili? - Tamburali.

Tamburali? - Zgrešili.

Zapiši "nečisto delo" tamburanje.

I posle?

I onda, izgleda dok sam to radio

da se to čulo i dole na sceni.

'Ajde, izlazi! - Pozovi sledećeg.

Sunce ti!

Na severu, u mom kraju, u Napulju,

lepo vaspitanje traži

da se sačeka "napred" i onda udje pošto se prvo zakuca.

A i kod nas na Siciliji. - A, je li?

Izvinjavam se, učinilo mi se da sam čuo "Napred". - Ne, nisam rekao.

A zašto niste rekli? - Nisam imao vremena.

Mi smo u Siciliji brži. - Previše brzi.

Ko je ovo ovde. Ovaj nesrećnik, što nečasna dela u crkvi vrši.

U stvri, ne...

u privatnoj kapeli prinčipese Imelde. Pokvarenjak.

Marešalo, mogu li da za vas nešto učinim?

Morate da pustite da se demontira scena.

Bina sprečava ulaz u palatu Kurto.

Markiz je to zahtevao.

Da?

U stvari ne...

da vam kažem oko vaše istrage,

nestao je i jedan verski manijak, možda se radi o zločinu.

A, je li? - Da.

A ja... pažnja...

baš me zabole za to.

Tako...

Kao što možete da vidite, ja radim, istražujem.

I kao što sam već rekao markizu pevaču,

bina ostaje tamo.

Izvinite, sada mi se čini da je svaka primedba beskorisna.

Ja moram da uradim još dopunske provere.

Što se, pak, tiče religioznog manijaka, za to se porbinite vi.

To je dakle sve? - Da.

I zanimaju vas jednino učesnici u mortoriju?

Onda sam siguran de ćete brzo da pronadjete radjonijera Antonia Patoa.

Mogu s tim da vam poželim uspešan dan?

Mogu li i ja vama da zaželim uspešan dan?

Kapatan kraljevske vojske Arnoldo Mandjafiko.

Moj siroti zet izgubio se negde,

pošto je udario glavom svakako je izgubio pamćenje.

Tako da mu je život u opasnosti.

Ja sam ubedjen da je

moj zet žrtva privremnog gubitka pamćenja,

gubitka koji je nastao zbog pada na glavu ispod bine.

I zato podnosimo, sestra i ja, prijavu vama karabinjerima,

verujući u vašu profesionalnost.

Hteo bih da dodam da se policija,

kojoj se prvo obratila moja sestra,

pokazala neadekvatnom.

Evo prijave o nestanku, kapetane.

Napred.

Moje poštovanje, kapetane.

Kapetane, primio sam žalbu od prinćipese i pevača markiza

da im podignuta bina onemogućava ulaz.

Otišao sam zato kod inspektora Belavie.

Znate šta mi je odgovorio? - Ne.

Smejući kaže "baš me za to zabole."

Tvrdi da bina mora da ostane zbog dopunskih provera.

Uz maksimalni obzir učtivo sam mu naveo

da razmotri sve oko same bine.

Znate šta on meni? - Ne.

Kaže "imam mnogo posla, nemam vremena za gubljenje."

Tako mi je rekao, tako. - Dobro.

Ovlašćeni ste da pokrenete istragu.

Dobro veče.

Zvanično sam ovlašćen kao i vi

da vršim istragu o nestanku radjonijer Antonia Patoa.

Ovo je moje ovlašćenje.

Prijatno veče.

Gospodine kapetane,

ovim vas obaveštavam

o jednom neprijatnom dogadjaju,

koji može da utiče na dalji tok

i nepravilnosti

koje svakako nisu potrebne.

Jutros se kod mene pojavio

moj podredjeni inspektor, da se žali.

Obavestio me da je marešalo karabinjera iz stanice u Vigati

došao kod njega

i izjavio da je on zadužen za istragu nestanka radjonier Patoa.

"Hteo bih da vas podsetim, u slučaju da ste zaboravili,"

"da se ustalila praksa da svaku istragu vodi"

"onaj ko prvi dobije prijavu,"

"za delo koje je od interesa za zakon"

"ili je važno za bezbednost gradjana."

"Pregledom podataka ustanovljeno je da je prvu prijavu"

"podnela mom inspektoru supruga nestalog lica, dok..."

..dok je njen brat prijavu podneo kasnije.

Stoga je neophodno da inspektor i marešalo istragu nastave zajedno,

i dogovorno u skladu sa opštim interesom.

"Što se tiče vašeg lično filozofskog stava"

"oko poštovane i javne bezbednosti..."

.. trenutno koriste ustanovljenje stanja,

ali koristeći u svakom trenutku

i bilo gde osnovni pravac

časti, odanosti i žrvovanja.

Pozdravljam vas, gospodine,

ostajem na vašem punom raspolaganju.

Kapetan Arturo Karlo Bozicio.

Ma nosi se!

Cenjena ekselencijo,

Ponizno vam se obraćam

za veću pažnju prema čoveku kakav sam ja,

a povodom iznenadnog nestanka

mog ljubljenog nećaka Antonia Pato.

Tačka.

Prekjuče mi stiže bolna vest kao od samih andjela,

sa gornjega svoda.

Tačka.

"Ovde sam, preuzvišena ekselencijo,"

"da vas zamolim da reduzmete šta je moguće"

"da se istraži nesreća koj obavija mog dragog rodjaka"

"..i osećanja svih koji ga vole."

"Molim da obezbedite da se dodje do rezultata u ovom pitanju"

"da se tako zaustave govorknaja i klevete"

"koje se o ovome šire."

"Ekselencijo, oslanjam se na vas."

Do mene su doprli glasovi,

a želim da to i ostanu,

o nesporazumu izmedju vas.

Pozivam vas da uklonite svaki nesporazum.

Očekujem hitan odgovor u vezi sa misterioznim nestankom.

Mogu samo da zatražim slogu i harmoniju,

marljivu saradnju

bratski duh.

Mogu samo da zatražim

saradnju,

marljivi rad

i bratski duh.

Mnogo glasina kruži o vašem suparništvu.

Glasine koje su stigle do Rima

gde je podsekretar ministarstva unutrašnjih dela,

senator Pekoraro, oficir i kavalijere

a i ujak nestalog radjonijera Antonia Patoa.

Senator koji od nas traži istragu koja će da bude uradjena

sa duplim potpisom stručnosti i tačnosti.

Naslovi današnjih novina koje će danas da se čitaju,

"Karabinjeri i policija zajedno na slučaju Pato."

Posle svega, meni ostaje jedino da vam zaželim uspešan rad.

Hej, šta je bilo!

Hajde kući!

Odakle tolika cirkulacija?

Pepino, 'ajde kući!

I ti, hajde.

Dobar dan. - Dobar dan.

Dobar dan. - Dobar dan.

Marešalo, ima li kakvih novosti o sirotom radnijer Patou?

A zašto to vas interesuje?

Mislite da takve stvari mogu da se saopštavaju ovako, na ulici?

To onako, izvinite.

Ako ga ja nadjem, zadaviću ga.

Inspektore.

Ovaj, što je bio, on je kamorista.

Zove se Kalodjero Pirelo.

Vršio je kriminalna dela

optužen je za trostruko ubistvo.

Idemo.

Inspektor Kanarela.

Dobar dan.

Pregledao sam kancelariju radjonijer Patoa, kako mi je traženo.

Našao sam na desnoj strani stola jedno anonimno pismo.

Bilo je vidljivo ili skriveno?

Vidljivo, naravno.

Bio je neki naslov, adresa?

Nikakav naslov i nikakva adresa.

Pismo je bilo u kovertu?

Potražio sam ga ali nisam ga našao. - Izvinite, Kanarela,

da li je radjonjer Pato imao neki problem ili je falilo para?

Sve je bilo u savršenom redu, nije falilo ništa.

Ako ste završili mi bi otišli. Dovidjenja.

Ne, ne, sačekajte.

Pismo...

..pročitali ste sadržaj?

Naravno! Iz sadržaja je jasno da je bilo anonimno.

"Ti što igraš Judu, gori si od njega."

Evo.

Ti si Čeramidaro Džerlando.

od pokojnog Andjela i Končete,

rodjen 3. jula u Vigati 1850, godine

gde živiš u ulici Maltezi.

Tačno?

Pa naravno.

Kave si veze imao sa Patoom? - Veze, ma kakve veze?!

Negiraš da si imao odnos sa radjonijerom? - Naravno!

Moralo je da se interveniše zbog svadje u banci.

Kakve to veze ima sa "odnosom"?

Za mene "odnosi" znači da samo bliski

ili rod...

Gluperdo. Odnosi...

Šta je bilo izmedju tebe i radjonijer Patoa? O čemu se radilo?

Samo smo se poznavali, dobar dan i dobro veče.

Slušaj ovamo, nama rezultira,

da si tražio od banke Trinagrija pozajmicu od 280 lira.

Jeste, tačno.

Jesi ih vratio?

To i Antonio Tortoriči može da potvrdi da sam vratio.

Zašto si onda otišao kod Patoa?

Posle toga, kad sam vratio pare banci,

Pato je poslao kurira sa porukom.

Tražio je od mene da dodjem kod njega da vratim pare.

Prvo pomislih, mora da je greška,

ali svejedno odoh do banke.

Kako sam uš'o u kancelariju,

Pato podiže sa stola neko pismo

i kaza da sam to pismo ja napisao.

Jeste, to, baš to.

Tako poredjana slova.

Šta ovde piše?

"Dobro, i šta se posle desilo?"

Ovo si ti napisao? - Ja, pa ja i ne znam da pišem.

Poslaću te na robiju, shvataš? - Zašto?

Šljepio mi je šamarčinu da su mi sve zvezde zasijale!

Taj me je majmun... - Biraj reči.

Majmun... - Biraj reči!

Ma šta da biram, ostajem i dalej da je majmun.

Pomislio sam da je sigurno on zadržao pare.

Šta? - Novac.

Novac.

"Sve sam vratio,"

"i mnogo sam se razbesneo, tako je bilo, inspektore."

Sve sam vratio i ne znam zašto sad ovako.

I gde je sad ta poruka koju ti je poslao radjonijere?

Bacio si je, očigledno.

Neee.

Tu je. Sačuvao sam je.

Evo vam.

Čeramidaru, po tebi, zašto je Pato tako postupio?

Ima dva razloga.

ili je pošašavio

ili je hteo mene da optuži.

Da li prepoznajete ovde potpis radjonijera Patoa?

Da, to je potpis radjonijera Patoa.

Bili ste prisutni kad je Čeramidaru vratio dug?

Da, bio sam prisutan.

A znate li da je ova poruka kurirom

bila poslata Čeramidaru?

Ne, to mi nije poznato.

Da. Tog je jutra filijala bila upravo otvorena.

Radjonijere Pato me je pozvao u kancelariju

i dao mi jednu poruku rekavši da to predam Čeramidaru.

Jeste, tu, pamtim.

Vekovima

se Sveta Majka Crkva borila protiv teatra.

Čak i kad se taj teatr kamuflira božjim delima

on ostaje uvek delo demona.

Zašto stavljati na scenu

strast, patnju pred publikom

i sav bol našeg gospoda Isusa Hrista.

Tog dana Pato, sve ubedljiviji,

sve odvratniji u ulozi Jude,

sinonimu izdajnika,

prikazujući suštinu zla.

Dve su stvari moguće,

jedna da naš Bog, Gospod Bog Otac, svemogući

indignirano se ljuti na njega

i briše ga sa lica zemlje,

ili sam djavo, slušajući njegove vapaje,

uslišva molbu i kaže mu: "Ovo je moj čovek!"

"To je moj posao."

I otvori se zemlja pod Patoovim nogama

i on upade u plamen večnog pakla.

O Bože! Gospodja se onesvestila.

Gospodjo Pato?

Šta je bilo?

Gospodjo Pato... Gospodjo...

Pomozite, molim vas.

Umreću.

Marešalo, inspektore, odvedite gospodju kući sada.

Mirno, mirno.

Mesta.

Hvala, inspektore. Marešalo, moj je muž.

Teško je da se to sluša.

Hvala Gospodu da ste mi pomogli. Kakva muka...

Sednite, gospodjo, još ste slabi.

Ne, ne, prošlo je, bolje mi je.

Da li bi možda kafu?

Ne, gospodjo, ne pijemo dok smo na službi.

Alkohol, kafu možemo.

Inspektor je u pravu, kafa može. Sedite.

Vidi.

Izvolite, poslužite se.

Ja ću bez šećera.

Bez šećera je ukus više...

Ovoliko, više... neću.

Jeste videli ovog čoveka?

Videli ste ovog čoveka. - Bilo gde, van mesta.

Gospodina Patoa. - Marešalo!

Zašto me prekidate u postavljanju pitanja?

Prepoznajete na ovoj slici radjonijera Patoa iz banke?

Ne znam ja nikog, čak ni moju ženu.

Ostavite me na miru, inspektore, ne uznemiravajte me.

Postavljate takva pitanja, bez emocija.

Vi ni pitanja ne umete da postavite. Hajdete.

Šta? Fotografiju? Zar treba ovako?

Gledajte.

Ovo je radjonijer Pato, onaj što je glumio Judu.

Upao je kroz rupu, udario glavom i možda izgubio pamćenje.

Možete da nam kažete nešto?

Marešalo, što to mene zabole?

Prijatno vam.

"Šta to mene briga, vi sa severa..."

Rezultat je isti. Zabole ih za to.

"Juda Pato, kroz pod pao,"

"Crče on, gde mu je glava?"

Deco, dodjite ovamo.

Policajac!

Pobegli su vam. Niste u stanju ni dva deteta da zaustavite.

Sad ću ja. Ej, dodji ovamo! Dodji!

Lep ti je taj stih, kako ide, "Crče Pato"?

"Završi Pato."

Završi!

Kako se zoveš?

Džerlano.

Otac?

Nemo Toto.

Idi kući, Džerlano, idi.

Kojoj kući? Vašoj? moj otac nema kuću.

Slušaj, Džerlano.

Pevao si "Pato crče".

Kaže se Pato je umro. On je sa severa, ne razume.

Pato nije crko, nestao je.

Smejte se, smejte...

Šta je smešno? Ova deca kažu Pato nestao. Niste na to pomislili?

Nije vam palo na pamet?

A vama? - Jeste.

Da? - Ne.

Poslužite se.

Kafa vam je odlična, gospodjo Pato, ni u kafiću ne prave takvu.

Ljubazni ste, ali ne verujem da je to moja zasluga.

Zasluga jeste vaša, i vaših blagoslovljenih ruku.

Marešalo je u pravu, hteo sam da iskoristim i postavim jedno pitanje.

Gospodine inspektore, popijmo kafu na miru.

Ima vremena za istragu. - Ne, gospodja razume.

Recite inspektore.

Hteo sam da vas pitam,

Da li je vaš muž, u poslednje vreme, bio uznmiren?

Apsolutno ne! Zašto mi postavljate to pitanje?

Pitanje, zašto postavljate to pitanje?

Inspektor ne ume da se izrazi. - Odlično sam se izrazio.

Hteo je da kaže...

"Vaš suprug, u poslednje vreme, pokazivao znake poremećenosti?"

Isto je. - Molim vas!

Biljne kapi.

Eto to.

Sećam se...

Apotekar mu je prepisao jer je patio od nesanice.

Bio je nervozan, uznemiran bio je nečim zabrinut?

Možda nešto vezano za banku?

Moj je muž bio principijelan.

Naravno.

Posao je držao tamo.

Izvinite, možemo da vidimo odelo koje je nosio tog dana?

Niko...

niko mi nije vratio njegovo odelo.

Bili smo ubedjeni da je vaš suprug nestao u kostimu Jude,

znači da je neko vratio odelo.

Ubedjena sam da je moj muž udario glavom ispod bine

lutao poljima oko Vigate bez jasnog cilja

rizikujući svoj život.

Inspektore, čovek udari glavom, izgubi pamćenje, onda

zaboravi odelo i nastavi da luta

poljima u kostimu Jude.

Izgleda mi čudno.

A da nije kidnapovan?

Veoma opasno, mnogo rizično.

Evo ovako...

..širina...

..metar i petnaest. - Da vidimo.

Da vidimo!

Jedan, dva, tri, četiri, pet...

Šta sad nalaze novo?

Jedan, dva, tri...

Dvojica su.

Idem ja po pušku pa ću da pucam.

Mama, šta ti pada na pamet. Otići će oni.

Mene ovo mnogo nervira,

ne mogu da uradim visoke tonove. Slušaj.

Dobro. Nisi koncentrisan.

Demon nas iskušava, kao da obavija neku zmiju

koja nas u tišini ujeda i širi otrov.

Ja više na mogu da zaspim.

Čula sam to zveckanje, tamo ovamo.

Sidji dole i oteraj ih.

Mama...

Oni nas ne zanimaju, rade šta rade i otići će.

Ma šta ti uopšte čuješ? Što si toliko blesav?

Zar ne osećaš ništa?

Hoćeš da mi otpevaš ono iz "Norme"?

Odmah mama!

Ko to peva? - Da čujem...

Sigurno onaj bezveznjak markiz.

Tako da..

Inspektore, uradimo nešto. Ja sam naučio da sve radim dobro.

A ne kao vi, onako zbrkano, nasumce.

Ništa nije zbrkano.

Do ovde ima četrdeset stepenika. - Ukupno četrdeset.

Pato je od mene viši, recimo, deset centimetra...

..a od vas trideset.

Šta, ja sam patuljak?

Četrdeset minus pet jednako trideset pet, jelda?

Znači trideset pet metara? - Nek' bude trideset?

Dobro, koliko ukupno stepenika?

Svaka dva i po koraka po jedan.

Izračunavši broj koraka dolazimo do broja stepenika.

Četrdeset sedam stepenika...

Vi ne znate matematiku.

Vi ćete da uradite računicu. - Ne, laka je računica.

Teško mje da se razume.

Merenje prostora, pad kroz binu,

sredstvo za spavanja, kostimi...

Kad treba da predamo taj izveštaj prefektu?

Da mu ne zloupotrebimo strpljenje?

Imajući to u vidu kako možete da mi tražite

ponovnu inspekciju u banci?

Jeste našli verskog manijaka?

Jeste poludeli?

Hteo sam da ubijem Judu da spasim Isusa!

Ali našao sam žensku, tri dana.

Nisam uradio ništa, zašto mi ne verujete?

Samo polako...

Ućuti! Šta kaže, ne razumem ga?

Ova životinja...

Bez uvrede...

Kaže da je tri dana opaljivao. Razumete?

Tamburao. Tri dana za redom.

Tako da nije mogao da spasi Isusa od Jude.

Uhvatite tu kuravu. Ja sam nevin!

Gde je ta "kurava"?

Ne razume, pitajte ga vi.

Životinjo, gde je ta "kurava"?

Niz sokak... - Isto.

..jedna kuća, na kraju.

Smrdeo je.

Smrd'o, smrd'o, sve usmrd'o.

Odvratan, fuj, gadan, nikakav.

Brljojko, smrdljivko, gadno

i odvratno.

I bio je nasilan i svašta radio.

Mislila sam da ću da umrem.

Skak'o je po meni tri dana. Cela tri dana!

I trebalo da milujem tu životinju.

Uprlj'o mi, gospodo, celu kuću.

Pravio lom, gospodo, po celoj kući.

Vršio nuždu napolju, tu, da te bog sačuva. Prljavko!

Kako može takav neko da bude, gospodo, takav gad i navalenko?

Smrd'o je strašno da su se svi razbežali. Razumete?

Ništa nije platio!

Zahvaljujemo vam, gospodjo, i idemo.

Gospodine kvestore, gospodine kapetane,

mislim da sam prema vama bio prilično ljubazan.

I cenio sam ovo što ste mi saopštili

vaš zahtev koji ste postavili sudu u Monteluzi

da pregledate papire u banci Triangrija

u filijali u Vigateu.

Dužan sam da vam napomenem da je banka Triangrija

već izvršila sve provere,

i da nije nadjeno ništa neregularno.

I nama ništa ne rezultira neregularno,

osim jednog anonimnog pisma.

Da, čuo sam za to.

"Ti si gori od Jude..." i tako to.

Senator Pekoraro očekuje nekakav rezultat.

Eto tako.

Bio sam u toj banci, prošle nedelje.

Šta još čekaju da nam daju ovlašćenje?

Ja, medjutim, opet razmišljam... sećate se mafijaša Pirela?

Kad se je raspitivao kod nas o Patou.

I dok je odlazio promrmljao.

Sećate se šta?

Pretnja. Ako ga on bude našao...

..zadavio bi ga svojim rukama.

Moramo to da ispitamo.

Gospodjo Pato, oprostite što insistiram, isnsistiramo,

vaš muž nije ni zbog čega bio zabrinut?

Nesanica...

možda zbog pretnji Kalodjera Pirela?

Mafioza Kalodjera... - Gospodina Pirela.

Već sam rekla, bio je uvek staložen. Izvolite.

Hvala.

Sećam se jedino da ga je uznemirila vest,

tragična vest o smrti supruge njegovog direktora,

gospodina Kardila.

Da je gospodja Kardilo nestala, nisam znao.

Jadnica.

To se desilo u Palernu.

Misteriozno je nastradala.

Siroti čovek, njen muž,

nije mogao da se povrati.

Moj je suprug bio bliski prijatelj sa direktorom banke.

Kao prijatelju to je svakako bio težak udarac za vašeg supruga.

Zabrinutost, briga i ogorčenje zbog gospodje Kardilo,

da je ubijena, shvatam.

Ne mogu da dajem informacije o pacijentima.

Niste čuli za Hipokritovu zakletvu?

Ne mogu da razgovoaram o Patou sa svinjama i psima.

Ja nisam svinja. - A ja nisam pas.

Mogu samo da kažem da je gospodin Pato

fizički izuzetno snažne konstitucije.

Pato, u poslednje vreme, delovao je neuravnoteženo?

Nikada.

Doktor Pikarela je pregledao pacijenta Patoa

najmanje četiri dana pre nego naš...

Ne, ne "naš", ne valja.

Ne piši to. - Piši tako.

Bez ikavog zareza. - Malim slovima.

Napiši "radjonijere" - Sa jednim dj.

Tako se razume?

Kad beše... preduze...

onda...

Ne "beše" - Ne "onda".

kad mu se desilo iščašenje

desnog zgloba ruke...

zarez... desne ruke.

Odakle dve desne? Briši to!

Ne, sa mašine.

Kako, skini ruku...

Pući će mi tako glava!

Sve mi je ovde, ne prekidajte me.

Doktor Pikarela

ustanovio je da pacijent Pato

živahan i uzbudjen, zarez,

što uobičajeno nije bio.

Tačka.

Kapi za spavanje sam mu ja lično pripremao. Duže vreme.

Objasnite bolje?

Bar dve godine

je radjonijere Pato patio od nesanice.

Dve godine nesanice? K'o da sam s Marsa pala.

Sem poslednjeg meseca

nisam nikad videla mog muža da to uzima pre odlaska na spavanje.

Nemamo druga pitanja, dovidjenja.

Dakle, Pato nije mogao da spava

jer je bio uznemiren zbog tragičnog nestanka

gospodje Rekele Kardilo.

U predmetu Pato reč "nestanak" zamenjuje se sa "izgubljen",

jer nestala je gospodja Kardilo,

ona je nestala, mrtva je.

A za Patoa znam da se "izgubio", nadajuće se da nije "nestao".

I tako sad je reč

"nestanak" zamenjen rečju "gubljenje".

Nestanak, gubljenje...

Posle dve nedelje istrage

mi se još bavimo sinonimima i suprotnostima?

Prinudjen sam da zatražim dopust na 24 časa.

Sutra ujutru moram da krenem za Palermo.

Počev od sutra, 15. aprila ove godine,

iz hitnih ličnih razloga.

Arhiv Araldo di Monteluza, Palermo

Inspektore,

našao sam.

"Nepoznati izvršioci ubili žrtvu zbog pljačke."

"Tragično ubistvo u okolini Palerma."

"Jednu ženu, Rakele Infantino Kardilo,"

"varvarski su ubili i opljačkali lokalni kriminalci."

Sve smo sada našli.

"Izrada perika i kostima"

Evo, spisak kostima, perika, sve ovde piše.

Sve ovo za priredbu u Vigati, kostim za Judu?

Ne samo to, nego i jedna seda brada, brkovi,

dobro uradjeno, kao pravi.

Koštalo je prilično. I ogroman šešir.

Don Randaco bio je nazadovoljan.

Opelješili su ga, platio je.

Crkva Santa Madre Vigata

Veče pred sam mortorio,

radjonijere Pato mi je zatražio da mu obezbedim komad štofa.

S kojim obrazloženjem?

Da popravi rukav na kostimu,

pokidao ga je oblačeći.

Rakao je i da je stvar prosta,

jer će sledećeg jutra da mu dodje neka šnajderka

koja mu šije za ženu.

Nikad u mojoj kući nisam videla nikakav kostim,

moj muž nikad nije imao problema sa rukavima,

i nikad mi nije kući dovodio šnajderku.

"Dokazani dogadjaji"

"nekog moćnog političkog čoveka iz Monteluze"

"te su stigle naredbe odozgo"

"da se detaljno pregleda nedodiriva banka."

Koji je ovaj novinar? Ko je taj?

"I tako"

"ova odvratna laž"

"ili, ako više volite"

"to žalosno blaćenje"

"uz puno obrazloženje"

"da je to u svhu rešavanja problema"

"što zahteva temljnu istragu"

"a što je sve usmereno protiv mene"

"iz čisto političkih razloga..."

"zbog ČISTO političkih razloga"

"od zlonamernih jezika."

"U tome vam se najiskrenije zahvaljujem." Tačka.

Post skriptum...

"Upravo sam juče uspeo da obezbedim kod uvaženog ministra"

"da se odobri provera u kvesturi u Monteluzi"

"kojom vi rukovodite."

"Zbog takvih stvari ne treba niko da trpi posledice."

Toto...

Toto, spreman sam.

Od njega ću da poludim.

Što tolika muka, zar taj ne razume ništa?

Gluvonem je.

A šta ga pitaš? Ja to umem!

Toto, ti ćeš da me obriješ. Razumeš?

Razumeo je. Vidiš kako razume.

Samo treba da znaš.

Tvoja žena je velika kurva.

Smešno mu je. Sva sreća što nije razumeo.

Ja ću da poludim!

Sve ću ovde da porušim.

Tebe je udarilo? - Nije.

Nadjite mi tog Patoa...

Kaže mi "banka je zatvorena, gospodine Pirelo,"

"ostavite pare meni, ja ću posle da ih ubacim."

I kod sebe ostavio moje pare!

A meni dao priznanicu. Priznanicu!

Od banke, gde sam stavio tu priznanicu? To je priznanica?

Sve napisao i potpisao levom rukom.

Pojedi priznanicu!

Pato...

Jeste! - O bogamu, da ga nadjemo! - A gde si ti bio?

Odmarao. - Odmarao, čitao.

Sve ću da pobijem!

Kako može to da uradi?

Taj Pato će to da mi plati.

Radjonijer Tortoriko,

nije mogao da pronadje Patoa.

Nestao k'o Juda! Propast!

Smirite se! - Kako da se smirim.

Obrij me, Toto. onda ću da se smirim.

Donesi vodu, Toto, obrij me!

Posle ću da vidim šta ću.

Šta je... Baš dobro.

Zabeleška? Hvala Gospodu.

Da vidim...

Per... Pere... Pirelo...

osta...ne, ostavio...

fali crtica... djen...

..djenge...

.. a djenge, novac.

A, Patou, fali u.

Banka bila pritvorena.

Bila pritvorena.

A, bila je zatvorena, šta će ti ovo p.

On potpiš..

Potpis'o... Ni to nisi lepo napisao.

..priznajem...

Liči na nešto?

Priznanicu!

..priznanicu sa ruku levicu, levicu ruku...

A, potpisao levom rukom, to si hteo da kažeš.

Šta...

Meni levu ruku...

To je insinuacija! Na moje poštenje!

Na časno ime moje banke!

Sad je vreme da se komentariše i priča o Patou.

Baš njih briga.

Nisu shvatili s kim imaju posla.

Ne znaju da su se okomili na mog nećaka

nego i na banku da se samo gubi vreme.

Svašta ću da uradim, u govna da ih bacim!

"Libo, može li da se zna kakva sranja praviš u vezi sa

"onim radjonijerom koji je igrao Judu?"

"Libo, budi pažljiv, radi se o govnjivoj stvari."

"Ne samo taj radjonijere, nećak znaš već kog,"

"nego i to što se upire na njegovog ujaka"

"i njegove poslove sa Trinagrijom."

"Zašto se tim ponovnim pretresom razdražuje pas koji je spavao."

"Ujkica je u stanju, ako pogrešiš, da te pošalje u najveću zabit"

"ove naše lepe Italije."

"Budi mi pozdravljen."

"Pozdravljam te, Vinćenco La Pergola."

Deset bočica lekova,

iz apoteke Lo Pane.

Onda.

Jedno pismo od kapetanja Mandjafika

gde se traži produženje roka otplate duga.

Pisma ujaka Pekorara,

koji traži od banke usluge.

Kredit od pre dve godine

osamnaest hilja lira bez kamate, Kalodjero Pirelu.

Našem cenjenom mafiozu.

Pirelo!

A zašto šake na grudima?

Zašto su mu ih odsekli? - Poruka mafije.

Znači da je krao.

Dobrodošli, gospodine Kardilo. - Hvala, hvala.

Idi.

Lepo izgledate, radjonijere. - Hvala.

Da, ja sam autor izveštaja o afričkim bolestima.

Kod pojave prvih simptoma kod mog pacijenta radjonijera Kardila,

konstatovana je jedna posebna anomalija.

U stvari, nisu se pojavljivale tipične pojave, jedino uspavanost.

A posebnost je bila u tome što su smetnje iznenada nestale,

kao rukom odnete, odmah nakon pretrpljenog bola mog pacijenta.

U stvari, nakon tragičnog nestanka njegove supruge.

Profesor Notarbartolo,

veliki je poznavalac afričkih bolesti.

Da, vi ste bili u Africi? - Nikada.

Profesor je definisao to kao spavaća bolest.

Stalno sam se nalazio u iščekivanju panike,

ali hvala Bogu, to se nije desilo.

A radjonijere Pato vam je pomagao tokom vaše bolesti?

Kakav čovek! Pun razumevanja,

kristalno čestit.

Dolazio je da radimo i subotom.

Nikad se nije žalio.

Na šta? - Na sate i sate prekovremenog.

Dolazio je u Monteluzu kočijama.

Onda je i večerao sa nama,

ostavljajući same suprugu i decu.

Moja sirota Rakele...

sirota Rakele...

bi spremala večeru.

I baš posle večere,

znajući za moju bolest,

pozdravio bi me i vraćao se u Vigatu.

Često sam se budio u mojoj fotelji pre zore

a moja Rakele mirno sedela na kauču da me ne probudi.

Posle bi odlazili u spavaću sobu da nastavimo da spavamo.

Sirota moja Rakele.

Kakvu je ona sve žrtvu podnosila?

Kakve? - Treba ja da odgovorim?

Priličnu? - Priličnu.

Izvinite, kada je Pato odlazio kući? Oko deset?

Manje više.

Ja obično pre zaspim.

Moj je muž svake subote odlazio kod radjonijera Kardila.

Pozajmio bi kočiju od svog prijatelja, Ingariga Vinčenca.

U stvari, dao mu je i ključeve od štale.

Da, svakako.

Vi ste nekada isto učestvovali u tim večerama?

Ne.

Morala sam da budem sa decom, kako bi?

A i to su bile radne večere, uvek se vraćao kasno.

Nikada pre pet sati ujutru.

Sigurni ste?

Sasvim. Imam lak san, uvek bih čula opštinski sat.

Pato je svake subote odlazio na večeru kod Kardila.

Za to mu je trebalo tri frtalja sata. - Za povratak sedam sati.

A šta to može da znači?

Bitango jedna!

Moje cipele, ti si ih maznuo?

Nisam, nikako!

Ubiću te rukama svojim!

Lopovčino! - Bitango!

Kakva je to priča o cipelama?

Dok sam jahao, uz svo poštovanje, onu...

Sinjorinu Margeritu Fantuco, znamo to!

Šta se desilo, nastavi.

On mi je drpio cipele. Sećam se k'o da je sad bilo.

Videla nas je prinčipesa Kurto...

Bože Gospode! Pomiluj... - Ko je to?

Videla nas je, požuri. Hajde.

Beži sad!

Gospode, pomozi nam. Prinćipesa nas je videla!

Moje cipele! Neko mi ih je maznuo.

Hej ti, bitango!

Ja sam bio ispred scene, Imam svedoke.

Neni su ukrali jaknu, Turigo i onaj Karmelo.

A i ovo nisu tvoje cipele!

Bitango! - Tiho. Snizite glas.

Njih mi je dao deda. Burbonske su bile.

Abate, svojim si očima video ovog Mičikea da ti uzima cipele?

Ne, gospodine inspektore.

Možete da idete. Ali sledeći ću put da vas zatvorim.

Da. Idemo.

Tako tako! Da budete brži!

Koliko umrlih on ima?

Pitajmo ga.

Radjonijere Kardilo, dobar dan. - Dobar dan.

Dobar dan. I vi obilazete svoje pokojnike?

Da, baš tako.

Pa... mislim da. - Pokojnici.

Blago vama. Znate barem gde su vam pokojnici.

Vi se šalite. Položili ste cveće po celom groblju.

Da, svima, to je moj način da cveće stavim i mojoj Rakeli.

Ona nema grob.

Vaša supruga nije ovde? - Ko zna gde je završila.

Otišla je u Palermo, ali na stanicu nikad nije stigla.

Moj brat je čekao, uzaludno.

Našli su samo okrvavljenu odeću,

njenu tašnu...

..jednu rukavicu, rukavicu koju su našli u jarku u polju.

Pridružio se moj prijatelj Pato.

Prelepa je ona bila.

Pogledajte. Pogledajte samo.

Gledajte, gledajte.

Gledajte... - Ako je ne date...

..kako možemo da znamo.

Svetica! A kako je kuvala!

Pato je kod nas dolazio sveke subote...

Antonio Pato je završio srednju ekonomsku.

Uz pomoć svog ujaka, majčinog brata,

visokog funkcionera Pekorare Artidora,

odmah biva primljen na posao u Banku Trinagrija,

gde se odmah ističe po urednosti, poštenju

i humanosti prema kolegama

i klijentima.

Na prvi pogled besprekoran život, kuća, crkva i posao.

Jedina greška, kolioko mi znamo,

je ono što je uradio sa Čeramidaro Džerlandom.

Tu počinje da organizuje svoj sopstveni nestanak.

To jest, sopstveni nestanak organizuje sam Pato.

Pošto je rešio da nestane,

odlučuje da organizuje sve na svoj način.

Pošto je pozajmio za predstavu

odeću kod don Randaca,

odnosi to sa sobom u banku u džaku od jute,

tako da ga vide.

Brada i veliki šešir, s kojima odlazi u Palermo.

Pato nije navikao da hoda bos.

Njgove noge nisu bile naviknute na to

i bolele su ga.

A onda ispred stepeništa padaju Abateove cipele.

Prinćipesa nas je videla!

Moje cipele! Neko ih je uzeo!

Onaj dripac!

I sada je Pato u celosti opremljen kao stari seljak.

Tako smo objasnili kako je radjonijere Pato

izašao sa mortorijuma obučen kao seljak.

One kapi, lekovi za spavanje, koje spo spomenuli,

koliko ih je vremena vaš suprug uzimao?

Zapisano je... - Koliko vremena? - Dve godine.

Dve godine. - Dve godine.

A po vama ih je koristio samo mesec dana.

Tačnije, od nestanka gospodje Rakele, supruge Kardila.

Koja je, uz obrazloženje da ide kod sestre, krenula u Palermo,

uspela lako da izbegne devera

koji je čekao na stanici.

Suprug gospodje Romilde, je video da mu snaja ne dolazi tim vozom,

odlučuje da sačeka sledeći.

Ali gospodja Kardilo se pretvara u maglu.

Sledeće nedelje Kardilo vidi ono

što je ostalo od njegove sirote supruge.

Odnosno, pokidanu odeću i puno krvi.

U isto vreme se nestankom supruge

nestaje i Kardilov problem sa spavanjem.

Anonimno pismo vašem suprugu

šalje on sam.

I šta radi posle?

Poziva Čeramidara.

Dobar dan radjonijere. Šta imate?

Udji Čeramidaro.

Sačekaj.

O čemu se radi?

Šta piše ovde?

Znate da ne umem da čitam. Nepismen sam.

"Ti što igraš Judu, gori si od njega."

Ti si to napisao!

Ja ću u zatvor da te pošaljem - Zašto?

Sunce ti božje!

Bitango!

Tako Pato postiže cilj.

Izaziva tuču sa Čeramidarom.

Ovo je bitno.

Jesi poludeo? Šta radiš?

Ništa.

Pustite.

Pustite me na miru!

Ništa.

Besplatna predstava, a?

Bežite!

Sve u redu, radjonijere?

Želite da podnesete tužbu?

Napao vas je i pretio?

Zahvaljujem vam, nemojte da se brinete, inspektore.

Dešavaju se takve stvari.

Anonimno se pismo ne pominje.

Više bi voleo da se o tome sazna nakon njegovog nestanka.

Jeste videli, gospodjo? - Tamo, gospodjo, tamo.

On to sakriva.

A zašto je Pato sebi napisao anonimno pismo?

Napisao je da napravi zbrku

oko njegovog nestanka.

Dve godine pretvarajući se da pati od nesanice,

on kod apotekara Lo Panea

uzima flašicu tih blaženih kapi.

Za neki minut otkrićemo pravi razlog kako su korišćene.

Ne, nego odmah.

Radjonijere Pato predaje gospodji Rakele

bočicu koju mu je dao apotekar.

a onda se trudi da udalji od stola radjonijera Kardila.

Gospodja, ostavši sama, sasvim mirno

sipa ove kapi u tanjir da supom.

Prilično.

Dodjite, gospodjo.

Za stlom večeraju na miru.

Siroti radjonijere Kardilo počinje da daje znake klonulosti.

Ne, ne, ne...

Vidjanje jdnom nedeljno

ovim ljubavnicima više nije dovoljno.

I zato rešavaju da pobegnu.

Nije istina.

Nije istina!

To ste sve izmislili!

Kako ste mogli da izmislite ovako nešto?

Kakva vam je ovo istraga?

Mom je mužu posao i familija bilo sve.

Ostavite me samu, molim vas!

Hoćemo da idemo? - Naravno.

Vi ste krivi. Besosećajni ste.

Ne, vi ste krivi, ja sam radio.

Razmišljao sam...

Kardilo, neutešan i smožden,

shvativši da mu nema žene,

stiže na stanicu u Palermu sa Patoom.

Mogu da vam kažem nešto? Pato se ponaša baš kao Juda.

Hoće da nestane a da se ne posumnja da se radi o ljubavnom bekstvu.

Onda misli i smišljava i pada mu na pamet jedna ideja. Dodjite.

Nedaleko smo od Palerma. Evo ljubavnog gnezda naših ljubavnika.

Da bi bio siguran da će kofer da pronadju prave ruke,

Pato piše poruku i šalje je u kvesturu u Palermo.

A mogu da se kladim da u isto vreme kaa nestane Kardilova bolest

nestane i njegova supruga.

Mislite?

Evo.

Evo to je to.

Radjonijere sada čeka mortorio,

da otpočne realizaciju drugog dela svoje zamisli.

Što bi rekli, sopstveni nestanak kao što je prethodno opisano.

Ovo nije samo naša repostavka, to nam je potvrdio i činovnik.

Lice mu je izgledalo seljački,

ali ruke, bez čvorova, negovane i čiste, nisu ličile na seljačke.

Bile su fine.

I kupio je kartu do Palerma.

U tom trenutku beskorisna je svaka dalja istraga. Tačka.

Bilo zbog inteligentnosti, zarez,

bilo zbog vodjenja računa, zarez,

koju Pato unosi u svaku stvar koju radi, on se nalazi

u trenutnom stanju

dobro obezbedjen novčano.

Stoga on može sebi da dozvoli

da s ljubavnicom krene gde želi.

Na primer u Ameriku.

Stani. Pazi mi ledja.

Izvinite što pišem levom rukom,

uganuo sam zglob.

Ovo je priznanica jer je sad sve zatvoreno.

Sutra je Veliki Četvrtak.

Sve ćemo posle da uredimo.

Možete li sada ovako da igrate Judu?

Da, moraću.

A zglob?

Videćemo.

Kada se čuo glas o Patoovom nestanku,

Pirelo se raspitao gde su mu završile pare.

I shvatio je da taj iznos

nije završio u sefu inspektora Kanarele.

I uopšte nisu bile registrovane.

Gad jedan! - Ko?

On, ne ti. Platiće mi taj Juda.

Zadaviću ga golim rukama. Da li shvataš?

Polako.

Šta je smešno? - Prodji.

Meni nije smešno.

Ali pošto je novac samo malim delom bio Pirelov, zarez,

skoro ceo iznos je pripadao familiji čiji je deo bio,

zarez,

na njega počeše da sumnjaju njegovi

da je prisvojio taj iznos

u dogovoru sa Patoom, zarez,

koga je on posle eliminisao i učinio da nestane.

Tačka.

I pošto Pirelo nije mogao drugačije da objasni

to da je sve uradio Pato,

zarez,

bio je divljački ubijen. Tako?

Da, tako je bilo.

Ovo je naš zaključni izveštaj. Tačka.

I sa ovim smatramo da je istraga zaključena.

Potpisujemo.

Pročitali ste izveštaj?

Naravno da jesam. A vi?

Molim vas prekinite sa tim nepostojećim izveštajima.

Podsećam da u nedelju 27. aprila dolazi ekeselncija Pakoraro.

Predajte direktno njemu, izveštaj o njegovom nećaku, radjonijeru Patou.

Šta da mu kažete?

Da je njegov omiljeni nećak

ostavio ženu i decu?

Da mu pričate o mizanscenu?

Informišete da su ga izradili mafijaši?

Ako želite da vam glave ostanu na ramenima,

u vašem izveštaju mora da bude manje fantazije.

To je sve, možete da idete.

Ernesto. - Šta, Paolo?

Mene je ovo što je kazao kapetan,

ubedilo da po svaku cenu hoće nas da uvale u govna.

Ovamo tamo, nadrljaće kome damo.

Da li to razumeš.

Itekako.

Medjutim, dragi Ernesto,

imam ja ideju kako iz ovog da izadjemo.

Kako?

Da vidimo večeras na groblju.

Zašto? - Ne brini.

Veruj mi.

Svi su muškarci.

Ovaj je od pre godinu dana.

Tri meseca. Mesec dana.

Marešalo, da još tražim?

Ne, ne, pokaži mi ovoga od pre petnaest dana.

Razgovaram ja sa mrtvima, e, oni meni sve pričaju.

Sve što su radili dok su bili živi.

U zemaljskom životu. Živeti.

Recimo, u ovom životu mora da je probni život.

Rekao sam?

Kaže jedan što piše, ovde,

treba da se plašiš što živiš život,

zato više voliš da je pričaš.

Kaže mi uvek

"Karmelo, je l' bolje kad se život živi il' se pripoveda".

Kad se pripoveda.

I ja ga živim sa njima.

Oni me baš zabavljaju.

Pusti priču, don Karmelo, otvori taj sanduk.

Gotovo.

Don Karmelo, treba da promenimo odeću.

Meni je grozno pa ga presvucite vi. - Narešalo, uvek sam na usluzi.

Ovo je odeća koju je nosio Juda.

I u džep obavezno stavite ovu kovertu. Samo požurite.

Vreme nas baš tera, e?

Juri za nama, čini da starimo i onda da umremo.

Ako nas smrt ne sredi ranije.

Ovaj nesrećnik.

Oragnizujte mu sahranu dostojnu hrišćanina.

Idemo!

Sveta Majko Božja!

Senatore, neprepoznatljiv je.

Našli smo u džepu delove nekakvog pisma.

Prepoznajem pismo koje je poslato mom nećaku.

Ovo je za mene strašno težak dan.

Siroti moj muž.

Voljeni nećak, pavši na glavu ispod bine

danima je lutao lišen memorije

poljima ove naše voljene zemlje.

Sve dok nije stigao du tužnog kraja.

Ali šta smo mi, šta smo mi

sa svim našim pompama?

Ništa. Nismo ništa.

I eto tako ovaj će tužan epilog

da ućutka nedostojne glasine

koje su nameravale da bace blato na moju familiju.

"Gospodin kvestor i gospodin kapetan kraljevsjih karabinjera"

"želeli su da javno pohvale inspektora policije Belaviu"

"i uvaženog marešala Džumara iz Vigate,"

"koji su obavili istragu ovog nestanka"

"stručno i narljivo."

"Mišljenje je svih da je ljubav gospodje Pato prema suprugu"

"vodila od početka u pravcu koji je doveo do objašnjenja"

"koje se na kraju pokazalo tačnim."

"Jadni radjonijere Pato, pavši ispod bine tokom predstave"

"mortorijuma udario je glavom"

"i izgubio pamćenje."

"I nakon dugog lutanja, umoran i izgladneo, on je"

"našao smrt."

"Njegovoj ekselenciji Pokoraru"

"porodici, rodjacima, prijateljima"

"ove novine izražavaju najiskrenije saučušće u njihovom bolu."

Šta si rekao...

Ne, ti prvo.

Ne, prvo ti. - Izvoli.

Nema veze. A ti?

Ni ja.

Preveo Donato Di Bergamo