Original subtitles

DVOJNIK

NAPUŠTATE AMERIČKI SEKTOR

Vi pričekajte napolju!

Generale!

Pukovniče Bertold!

Ovamo, molim!

Dakle...

Mogu da garantujem uspeh.

Nažalost pukovniče, ja moram da garantujem Vašu garanciju Sekretarijatu.

Obećavam da, kada započnemo...

...neuspeh će biti moj vlastiti.

Ne bih bio suviše ambiciozan!

Naša vlada bi mogla postati predmet ismevanja u svetu.

Neće biti neuspeha.

Generale! Sve što nam treba je Vaše odobrenje.

Kada će ta fantazija biti spremna?

Kada Den Slejter bude u našim rukama za nedelju dana.

Čini se da to nije dugo. - Hvala.

Ne moraš da budeš pametan da pobediš u ratu.

Sve što ti treba je veća batina.

Mi se ne borimo u takvom ratu.

Tako kažu.

Bombe, pukovniče! Bombe dobijaju rat.

Ako ipak bude neuspeh, barem jedna uteha.

Vaša žena je još uvek mlada žena.

Neće dugo ostati udovica.

Vojni idiot!

Za nedelju dana, počinjemo.

Den Slejter Centralna obaveštajna agencija Vašington D.S.

Sa žaljenjem Vas obaveštavam da je Vaš sin Robert poginuo...

D. Slejter Zamenik direktora

Gospodin Edvards nije ovde.

Je li dostupan?

U Pentagonu? Dvaput sam pokušao za njegovu ženu.

Da ostavimo to za ujutro, gospodine Slejter?

Ne!

Vratiću se za dvadeset i četiri sata.

Sa žaljenjem Vas obaveštavam da je Vaš sin Robert

poginuo jučer u skijaškoj nesreći.

Frenk Vitli

Žao mi je gospodine. Mora da sam zaspao.

Pridruži se mornarici. Uči se bez sna. - Da, gospodine.

Šta se dogodilo?

Vaša žena je zvala, gospodine. Rekla je...

Govorim o Denu Slejteru!

O da, gospodine!

Rekao je da se vraća sutra. Ili dan kasnije.

Kada je otišao?

Sinoć, gospodine. Oko osam i trideset.

Koliko je star dečak?

Šesnaest, gospodine.

Zašto mi se čini da nemamo Frenka Vitlija?

On je ranije bio u britanskom MI-5.

Nekoć u Slejterovom timu za združene operacije na Bliskom Istoku.

Podneo ostavku pre dvanaest godina, gospodine.

Dobro. Proveri s Londonom zašto je odustao.

Uradio sam to, gospodine.

Možeš li me poučiti o tome?

Isključivo zdravstveni razlozi, gospodine.

Očigledno, odleteo je u vazduh u Kairu.

Nije baš jasno ko je izazvao eksploziju.

Izgleda da je Vitli bio pokopan pod kućom četiri dana dok ga nisu iskopali.

Nešto slično Lazaru. - Slično kome?

Lazar, gospodine. Znate, iz Biblije. Ustao iz...

Znam za Bibliju. Prokletstvo, zašto mi nije rekao da ide?

Kada mi je mislio to reći? - Pokušao je gospodine, ali...

Nikada ga ne bi pustio da ode. Radije bih poslao dvanaest drugih momaka prvo.

To mu je sin, gospodine. Jedina porodica koju ima.

Ne sviđaju mi se nesreće.

Ne verujem u njih. Nemam poverenja u njih. - Da, gospodine.

Dobro. Reci mi još nešto o Vitliju.

Nakon što je napustio britansku službu, nestao je skoro na godinu dana.

Pojavio se u Austriji gde je otvorio privatnu školu u Sankt Antonu.

Oženio se s lokalnom devojkom. To je to, gospodine.

Misliš to je to zasad.

Da, gospodine. Doneću odgovore.

I daj mi Slejtera na telefon, gde god da je. - Da, gospodine.

Molim Vas!

Den! - Zdravo, Frenk!

Žao mi je, Dene!

Ovo je Ana, moja žena.

Bilo je kao da smo i sami izgubili sina takođe.

Dovešću Dena kasnije.

Gde je groblje?

Iza crkve.

U snegu.

Vi ste otac?

Bio je moj najbolji učenik.

Najbolji!

Ovo je Hans Frišaurer. On je podučavao Bobija u skijanju.

Počastvovan sam što sam upoznao njegovog oca.

Ko je on?

Nastavnik skijanja. - I ko još?

Ništa drugo.

On vodi školu skijanja. Svi znaju za Hansa Frišaurera.

Nisam pitao ono što svi znaju.

Pitao sam ono što ti znaš!

Dene, čekaju kod grobnice.

Nisi ga proverio pre no što si ga pustio da podučava Bobija skijanju?

Ne.

Zašto ne?

Dene, razgovaraćemo kasnije o tome. - Razgovarajmo o tome sada!

U redu.

Nisam proverio Frišaurera.

Nisam proverio prvo bekstvo.

Sve devojke koje je Bobi odveo na film.

Nisam proverio nikoga zato što ne proveravam ljude više.

Frišaurer je nastavnik skijanja. Ništa više.

Bobi je ubijen na skijanju.

On nije ubijen, pao je. Bila je to nesreća.

Prošle godine su dva olimpijska šampiona poginula blizu istog mesta.

Loša tačka.

Može biti ledena klopka.

Bio mi je sin, Frenk.

Znao si kada sam te zamolio da ga ovde dovedeš

zbog ljudi koji bi mogli pokušati da ga povrede zbog mene.

Znao si to.

Da, znao sam.

A i on je.

Zbog toga je to nesreća.

Hoćeš li doći k meni? - Ne ostajem naknadno.

Je li imao nekih prijatelja u tvojoj školi?

Ne, sem kući. U Gštadu.

Gštad!

Imam Bobijeve stvari.

Želiš li da ih pošaljem s tobom u Vašington?

Ne, za Bern.

Žao mi je, Frenk.

Zbog čega?

Onoga u crkvi. Što sam te pritiskao.

Što sam rekao.

Suviše je teško to prihvatiti.

Znam.

Rđave stvari, a ja nisam bio ovde. Trebao sam biti.

Shvatam.

Planirao sam da dođem i skijam s njim. Na nekoliko nedelja kada pritisak popusti.

Napisao sam mu to.

To nije sasvim tačno, Dene.

Šta?

Tvoja sekretarica je to napisala. Tip slova. Nije sasvim ista stvar.

Ne za dečka koji nije video oca skoro dve godine.

Kako znaš to? - Pokazao mi je pismo.

Dugačka je vožnja kući. Uzeću ti viski za voz.

Uzmi cveće...

Hoćeš li? - Da, naravno.

Možda se sledećeg proleća vratim.

U redu.

Doviđenja! - Doviđenja, Dene!

Želeo bih jednu praznu čašu, molim.

Hvala!

"Međunarodna škola".

Dene!

U čemu je problem? Šta se dogodilo?

Gde je Bobijeva odeća? - U kamionu.

Sva?

Mislim da da.

Šta je nosio tog dana kada je pao?

Ne sećam se.

Skijašku odeću.

Naravno.

Onu koju ti je policija vratila. - Da.

A ti si je stavio u kamion?

Da, mislio sam da bi je hteo poneti kući sa sobom.

Čemu sve to?

Ovo je Bobijevo?

Mislim da da. - Nemoj da misliš, Frenk!

Proveri!

Bio si mi od poverenja pre dvanaest godina.

Proveri, budi siguran!

Bobijevo je.

Zašto nije bilo u kamionu? - Ne znam.

Šta znaš onda, Frenk?

Gde si je pronašao?

U svojoj torbi. U vozu.

Pogledaj ponovo.

Šta misliš šta je napravilo ove rupe?

Ne znam.

To je napravilo!? - Ali, policija...

Ićemo potom na policiju.

Frenk, sada me ti zabrinjavaš, Frenk.

Optužuješ li me zbog nečega, Dene? - Ne optužujem, Frenk.

Svo to onda... stručno mišljenje po tebi misli da se dogodilo Bobiju?

Šta se dogodilo na toj planini?

Pao je. Policijski izveštaj takođe tako kaže.

Pao je ili je gurnut!?

Pao je! - Jakna kaže da nije!

Ako je i nešto, je li to neko kome veruješ da je bio gurnut?

Dobro, Frenk. Ko?

Kako da znam odakle te rupe na jakni ili kako je završila u torbi.

Onda neka te to ne zabrinjava.

Den, znam da želiš nešto ili nekoga da okriviš pored sebe.

Dečko mi je bio poput vlastitog sina. Voleo sam ga.

A ja nisam?

Nisi voleo sem prokletu stvar u svom životu!

Frenk!

Dragi! Šta se dogodilo?

Slejter se vratio.

Ali zašto?

Pronašao je nešto, pa je odlučio da se vrati.

Da?

Frenk, spojiću Vas!

Halo! Vitli? Ovde Bil Edvards iz Vašingtona.

Kako ste?

Da, znam. Surove vesti. Zato Vas i zovem. Je li Slejter tamo?

Hej, Holstede!

Na policiju! Ali zašto?

Gospodine!? - Želim kafu. I deo toga.

Ček, ček! Sad mi polagano...

Šta je Slejtera nateralo da misli da mu sinova smrt nije bila nesreća?

Naravno da sam video tragove na opremi. Bilo je i mnogo tragova na telu.

Uveravam Vas, oni nisu prouzrokovali dečakovu smrt.

Ovo su zvanične policijske fotografije još mekanog tela.

Trenutno prouzrokovana smrt u uslovima lomljenja vrata.

To je sve navedeno u zvaničnom izveštaju.

U izveštaju je prisutan i moj potpis o tome.

Nisam video da su rane na grudima bile uzrok smrti već samo da su prouzrokovane padom.

Neko ga je gurnuo s litice?

Moguće.

Gospodine Slejter, nema dokaza da je Vaš sin bio gurnut.

O, gospodin Vitli!

Gospodin Vitli mi je rekao da ste Vi u građevinskim poslovima.

Recite mi, ako bi neki radnik pao s neke građevine,

da li biste rekli da je to nesreća ili ubistvo?

Sigurno bih ispitao sve činjenice pre no što bih zaključio zapisnik o tome.

Gospodine Slejter, dali smo Vam sve činjenice.

Skijate li? - Da.

Tada ćete shvatiti da to nije bezopasan sport.

Moj sin je bio vrlo dobar skijaš.

Ah, čak i iskusni skijaši ginu na planini, znate. Prošle godine smo imali...

O da, znam da su dva olimpijska skijaša poginula na istom mestu. Znam sve o tome.

Gospodine Slejter, ovo je maleno skijaško odmaralište.

Ja ne želim slučajno ubistvo ili neku aljkavost s veoma neprijatnim publicitetom.

Da li smo ispitali sve okolnosti koje obavijaju smrt Vašeg sina...

Znate, nije bilo neposrednih svedoka.

Nema ni čvrstih dokaza koji bi govorili da nije bila u pitanju nesreća.

Ipak, ako biste objasnili svoje razloge

zašto verujete da je šenaestogodišnji dečak imao neprijatelje koji bi ga namerno ubili?

Hvala, gospodo!

Edvards je zvao. Zabrinut je. Želi da ga odmah nazoveš.

Koliko je policija istraživala?

Proverili su stanicu žičare. Razgovarali su s ljudima koji su napustili gondolu tog jutra.

Koje ljude?

Ne znam koje ljude, nisu mi rekli.

Tebi poslednjem.

To se dogodilo rano ujutro, nije li?

Da. Oko sedam, osam sati.

Jesi li ga video pre no što je napustio školu?

Šta je doručkovao? - Gospodine Slejter, molim Vas!

Frenk ne pokušava da sakrije bilo šta od Vas.

Uskrs je. Škola je prazna. Bobi je bio sam.

Tokom praznika obično je doručkovao s nama u kuhinji.

Ali tog jutra nije doručkovao tako da nismo videli kad je otišao na skijanje.

Gde se to dogodilo?

Na Valugi.

Na kosini zvanoj staza Buler.

Vozi me tamo.

Želiš li da pođem s tobom?

Ne!

Zatvoreni smo. Vreme za ručak.

Ne možemo ni da jedemo! Gore-dole s planine celog dana!

Celog dana gore-dole, gore-dole!

Svi su ludi!

Zatvoreni smo!!!

Sutra se odmaram!

Slejter je otišao do stanice žičare.

Ne sviđa mi se svo to čekanje.

Šta predlažeš? Batinu?

Zašto da ne? Požurila bi posao, mislim.

Ništa neće biti požurivano.

Slejter mora raditi tačno ono šta radi.

Misliš li da ću ugroziti sav svoj rad samo zato što je tebi dosadno?

Misliš li da su ljudi u Vašingtonu toliko glupi kao ti?

Jedina stvar koju će Edvards prihvatiti je to da poveruje u istinu.

A kada se to desi, mi se pokrećemo.

Ali, ja još uvek kažem da bi...

O, da znam. Batina nas je koštala dva rata.

Govorili ste?

A da, gospodine. Dečak. Naravno da ga se sećam.

Veoma tragično.

Svako jutro, kada nije bilo škole, čekao je na prvi vagon.

Dakle, neki od srećnih ljudi se skijaju.

Ponekad na kraju sezone,

on je bio jedini na prvom putovanju.

Da li je bio sam kada se dogodila nesreća?

Ne. Bila je i drugih. Dva muškarca i žena.

Žena?

Mnogo više od žene... - Poznajete je?

Znam li je? Ime kuće! To je to što znam. O, ne!

Samo u poverenju, ona je takođe bila na prvom putovanju pred Uskrs.

Dan je bio privlačan.

A ponekad u prvom vagonu posle podne bude i više ljudi.

A one muškarce? Poznajete li ih?

Ne. - Ali mogli bi da prepoznate ženu?

U mraku.

Još bi radije i tamnu sobu, ne bi li? - Ona bi radije kurac.

Evo ga, gospodine.

Sankt Anton. Skijaško odmaralište.

Hoteli, gostinjske kuće, par prodavnica.

Planine. Sneg.

Ništa važno što mogu da vidim, gospodine.

Mi nemamo nlkoga tamo. Oni nemaju nikoga tamo.

Sad imamo nekoga. Slejtera.

Ne žele Slejtera. Zašto bi ga dovlačili hiljade milja?

Zašto neutralisati metu u blizini svog mesta? Nema mi to smisla, gospodine.

Možda su duhovi!?

Slejter ne vidi duhove.

Zašto me nije nazvao? Rekao sam Vitliju da me nije nazvao.

Šta se, dođavola, tamo dešava? Daj mi taj spis.

Ko je naš najbliži čovek? - Miler, gospodine. Cirih.

Hm, Miler.

Ej, koliko?

Šezdeset hiljada i šesto četrdeset i šest franaka.

Četrnaest hiljada dolara!?

Pogodba?

Izvinite.

Miler.

Zdravo Miler. Edvards je. Dobro sam. Hvala.

Slušaj!

Ima maleni grad u austrijskim Alpima nazvan Sankt Anton. Da li ti je poznat?

Dobro. Den Slejter je tamo gore.

Njegov dečko je imao nesreću skijajući se.

Poginuo je. Da. Da, tako je.

Kako god, Slejter je želeo na sahranu i možda bi mogao imati neku vrstu neprijatnosti

tako da pokušavam dopreti do njega.

Da... Međunarodna škola...

Vitli... Dobro.

Otvoreno!

Molim Vas, mogu li da razgovaram s Vama, gospođice?

Molim!

Izvinite, ali ne govorim nemački.

Pitao sam, da li biste razgovarali sa mnom?

Izvinite, ali ne govorim italijanski.

Dobro.

Kako biste da Vas pitam?

O čemu?

Je li iko skija s Vama?

Ne.

Mogu li ja da skijam s Vama?

Ne!

Zašto?

Zato što radije skijam sama.

Ali, Slejter ne skija sam. Tako je u knjizi.

Bojim se da ne čitamo iste knjige.

Gde oni idu?

U drugu gondolu. Prema vrhu.

Koji putem obično skijate?

Mislim da Vam se neće svideti.

Molim Vas, odlazite!

Prestanite da me sledite.

To će Vas naučiti lekciju! Dok se ne informišete o

preslabim šeprtljama ili o lakim devojkama.

Barem mi recite svoje ime...

Mlada dama se zove Erikson!

Jučer sam je pitao da skija sa mnom.

Bojim se da smo obojica iste sreće. - Gde je odsela?

Mogla bi se pronaći, verujem, u kolibi gospođe Karington.

Ne odustajete lako, zar ne? - Ne.

Uzgred, znate li gde je staza Buler?

Skijate je. - Ima li litica?

Tamo na vrhu.

Ali, budite oprezni. Dečko je poginuo tamo

pre neki dan.

Hvala.

Slejter me nazvao.

Tako je.

Ne, nije zvučao zabrinuto. Rekao je da će Vam kasnije uputiti poziv.

Ono što je stvarno želeo je da mu proverim dva imena,

gospođicu Erikson i gospođu Karington.

Erikson i Karington. Dobro.

I Mileru, u tri sata izlaziš, je li tako? Dobro.

Holsted kaže da ima avion u šest sati i trideset minuta iz Ciriha za Sjedinjene Države.

Želim da pozoveš Slejtera i da mu kažeš da ga želim u tom avionu.

Kontaktiraj sa mnom čim ti potvrdi.

Tako je. Nađite se na aerodromu i uguraj ga u taj avion.

To je sve. O, Miler...

Ne zaboravi! Radiš za mene, a ne za Slejtera.

Srećno!

Da, gospodine?

Voleo bih da vidim gospođicu Erikson. - Da, gospodine!

Koje ime da najavim, gospodine?

Den Slejter. - Da, gospodine!

Gospodin Slejter?

Kako lepo što ste došli.

Ali bojim se malo rano.

Zabava neće početi sve do sedam.

Žao mi je, nisam mislio da upadnem.

Ne, niste uopšte.

Ah, mogla bih skijati.

Hoće li vreme biti čudesno!? Zapravo, ja se i bavim skijanjem.

Jer nikada nisam bila blizu užasne stvari.

Strah od smrti. Ali proglasila bi ga božanstvenim.

Jesmo li se već sreli?

Ne.

Ja sam Šarlot Karington.

Da li je gospođica Erikson ovde?

Poznajete je?

Tek smo se upoznali ovo poslepodne.

Nikad mi nije pričala o Vama. Nestašna devojka!

Obično mi sve kaže.

Barem se nadam da je imala dobar osećaj da Vas pozove na moju zabavu večeras.

U stvari i nije. Odlazim iz grada.

Sada ste Vi nestašni!

Apsolutno insistiram! Jednostavno morate doći.

Pokazaću Vam kako da nađete razonodu. - Hvala, pronaću je.

A trka posle nje?

Trka!? - Da. Prijavite se!

Sigurna sam da ćete nešto osvojiti.

Dobar dan, gospodine Slejter!

Zašto mi nisi rekla za ovog čudesnog muškarca?

Znaš koliko smo očajne za odanim muškarcima!

Vi ste odani?

Dobro. I ja sam. Samo na trenutak.

Zabava počinje u sedam.

Vidimo se tamo. Đina draga, je li moja nova haljina već stigla?

Da, u Vašoj je sobi.

O, dobro. Odoh da je isprobam.

Apsolutno je božanstvena. Izgledam u njoj kao da imam dvadeset.

Baš poput "Snežne kraljice".

E pa, nemojte da zadržite Đinu suviše dugo, hoćete li?

Ne bismo želeli da se razvije još nestašnih navika, zar ne?

Dakle, Đina je.

Jeste li uvek toliko istrajni?

Samo kada mi je nešto važno.

Ne vidim razlog zašto bi Vam ja bila važna.

Meni laska što ste ušli u sve ove nevolje, ali...

Šta radite ovde?

Ja radim ovde, to je očigledno.

Šta to?

Gospođa Karington je bogata. Ne voli da putuje sama,

tako da ja putujem s njom.

Tako lepa su putovanja!?

Zaradim svoj novac, uveravam Vas. Ako biste me izvinili!

Hoću, nakon što odgovorite na nekoliko pitanja.

Gospodine Slejter! Moje obaveze prema gospođi Karington uključuju

održavanje vremenskog rasporeda,

rukovanje s poštom pazeći pritom da se pravi ljudi pozovu na zabavu.

Eto to radim za gospođu Karington. Da li su to odgovori na Vaša pitanja?

Ne baš.

Mene zanima šta ste radili u utorak ujutro?

U utorak?

Kada ste skijali. Rano.

Jeste li Vi policajac? - Ima li kakve razlike?

Gospodine Slejter, bojim se da ću pobeći od odgovora.

Đina, molim te...

Nemoj praviti grešku o meni ili o mojim namerama.

Šta Vas je navelo da pomislite da sam zainteresovana?

Đina!

Sad me morate izviniti.

O, Vilfred!

Da, gospođice Đina?

Gospodin Slejter odlazi.

Hoćete li molim Vas pokazati mu izlaz?

Đina! Imam problema s prslukom.

Hoćete li poći ovuda, gospodine Slejter?

Vratiću se večeras.

Zahvali gospođi Karington na njezinom pozivu.

Đina, daj požuri. Pukla je kopča.

Međunarodna škola. Da!

Dene! - Da?

Vašington je.

Edvards?

Den Slejter je.

Imamo ga, gospodine.

Ne, onaj drugi.

Halo! Dene? - Da.

Čega se ti to igraš? Žmurke?

Pokušavam te dobiti na telefon celog dana.

Upravo bih te nazvao.

Kakva je to buka?

Izvinjavam se.

Brijem se.

Baš si našao vreme kada da se briješ.

Trebao si da budeš u šest i trideset u avionu iz Ciriha.

Uspeću.

Ne znam šta misliš raditi na tim uzastopno gore-dole Alpama,

ali mogu to jasno da namirišem skroz preko Atlantika i ne mirišem dobro.

Nameštaju nekakvu zamku za tebe.

To je način podizanja uloga.

Zar ne misliš da je već vreme da povučeš svoj rep otamo?

To je upravo ono zbog čega sam i ostao.

Možeš li uspravno da odšetaš odande? - Odmah!

Đavola ćeš! Sad, slušaj ovo.

Samo popričaj s Milerom ponovo.

Stiže avionom na voz u deset i deset večeras

da te uhvati i zatvori rezom. Jesi li razumeo?

Razumeo!

I ne želim da se pomeriš iz te školske zgrade

sve dok Miler ne dođe tamo i izvede te. I to je naređenje!

Jesi li razumeo? - Razumeo.

I Dene... - Da?

Znam kako se osećaš povodom dečka. Osećam se kao da mi je neko otkinuo glavu, ali...

Žao mi je! Ne mogu ti to dopustiti.

Ćao!

Dobro Dene! Vidimo se kod kuće. - Da.

Šalje Endija Milera iz Ciriha. Toliko potrebnu zaštitu.

A šta s devojkom?

Tako je. Šta s njom?

Još uvek nameravaš na zabavu?

Vratiću se na vreme za Milera.

Dene, ako je devojka uradila nešto važno, ne bi li trebao policiji reći o tome?

Zato što je ona mamac.

Mamac za klopku.

Ne mogu to prihvatiti.

Šta je toliko teško, Frenk?

Šta? - Komadić nevinosti.

Ne možeš uokolo ići i sumnjati na svakoga. Mogla bi biti nevina.

Mogla!? Ne rukovodi se s može biti. Nekoć si to znao.

I još jedna stvar koju si ovde gore u Diznilendu zaboravio!

U našem poslu nikada ne veruješ u naklapanja.

Čak i kada si sam.

Da!

Da, tako je.

Miler je na putu. Stiže u deset i deset. - Dobro.

Je li Slejter razgovarao s devojkom?

Otišao je u kolibu, ali je očigledno još nije ispitao.

Ali, Miler će stići pre no što Slejter razgovara s njom.

Ne brini se, razgovaraće s njom. Večeras je zabava gospođe Karington.

Batler me uverio da će biti tamo.

Maks! - Batler?

O, veliki rodoljub! Insistirao je da bude isplaćen u funtama sterlinga. Maks!!!

Obuci se. Idemo na zabavu.

Kalmare...

Uđite, molim Vas. - Hvala.

O, izvinite!

Konačno ste stigli.

Reci mi! Zašto si promenila mišljenje o meni?

Promenila sam. To je sve.

Da Vam donesem piće? - Ne.

Mnogo je zgodnih devojaka. - Ne.

Šta biste voleli? - Tebe!

Pet minuta dalje od ove plesne ludnice.

Pa, barem ste direktni.

Ima li ovde mirnije mesto?

Na spratu.

Dakle?

U utorak ujutru kada si skijala,

u gondoli za vrh su bila dva muškarca i dečak.

O, dečko koji je imao strašnu nesreću. Američki dečak. Da.

Ko su bila dva muškarca?

Ne znam.

Nikada ih pre nisi videla?

Možeš li ih opisati?

Vi ste policajac, zar ne?

Objasniću kasnije. Samo mi reci sve čega se sećaš.

Bio je prelep dan. Dopada mi se biti rano na planini.

Sećam se, kada sam ulazila u vagon, da je jedan muškarac izgledao paranoično.

Krupan čovek. Plavokos.

Drugi je razgovarao s dečakom.

Razgovarao? - Da.

Jesi li čula šta je govorio? - Ne.

Onaj drugi, ne plavokosi, prestao je pričati kada je ušao u vagon.

Kako je on izgledao?

Ne mogu reći. - Zašto?

Bio je maskiran.

Maskiran? - Ništa tajanstveno.

Skijaška maska. Preko nosa. Bilo je veoma hladno.

Sve što sam mogla videti su bile njegove oči.

I onda su prestali razgovarati? - Da.

Da li je dečko izgledao nervozno ili uplašeno?

Ne. Osmehivao mi se. I bio je posramljen.

Zašto?

Pa, jednom ili dvaput ujutro, znao mi se narugati.

I to na najljubazniji način. Ali, tog jutra nije.

Bio je posramljen. Zbog čoveka, sigurna sam.

Kako se ponašao s tim drugim čovekom, tim maskiranim?

Dečko je izgledao prilično srećno.

Srećno!?

Znate, bilo mu je drago što je čovek tamo, što su zajedno.

Šta se onda dogodilo?

Ništa.

Pa, stigli smo na vrh. Navukla sam skije

i kada sam se s vrha spustila niz padinu, nisam ga videla ponovo.

Jesi li skijala na stazi Buler tog jutra? - Ne.

Zašto nisi?

Mnogo je staza. Ja sam skijala na jednoj od ostalih.

Činio se simpatičnim dečkom.

Da li ste ga poznavali?

Nema šanse.

Sirota majka.

Umrla je pre nekoliko godina.

Dobro, onda njegov otac.

Je li to sve?

Da.

Skoč.

S ledom, gospodine?

Ako budem želeo led, tražiću ga.

Slušaj, Slejter je kod šanka.

Hajde! - Hvala!

Gospođice!

Zaplešimo!

Videli smo se na nekom mestu. Ne?

Jesmo li?

Da, mislim.

Dozvolite, gospođice.

Zovem se Gruner.

Maks Gruner.

A Vaše?

Gospodine Slejter! Sami ste, kako lepo!

O, dobro veče, gospođo Karington!

Pa nećete valjda piti skoč čitavo veče?

Ne želimo da pijani padnete, zar ne?

Konobar! - Da, gospođo?

Da li biste dali gospodinu Slejteru naš specijalni melktert. Ispod kolica je.

Da li bi gospodin želeo s ledom ili bez njega?

Led u melktert!?

Ne zabrinjavajte se, gospođo Karington.

O, molim Vas, zovite me Kari. Svi moji prijatelji me tako zovu.

I učestvujte u večerašnjoj trci. Volela bih da Vam uručim pehar.

Hej, tu ste! Bojala sam se da ste otišli. - Melktert za Vas!

Videla sam ga! - Zar nemaš ništa drugo da radiš, Marija?

Koga to?

Čoveka iz gondole. Onoga pod maskom. Plavokosog.

Da? - Da! Plesala sam s njim.

Sigurna si?

Zove se Gruner. Maks Gruner. - O čemu to pričaš?

Gde je on?

O, Vilfred! - Da, gospođice Đina?

Bio je čovek. Krupan. Plavokos. To je gospodin Gruner.

Maks Gruner. Jesi li ga video?

Gospodin je otišao pre samo koji trenutak.

Sam?

Sam, gospodine. - Izvrsna zabava!

Imate li spisak gostiju?

Da. Gore. - Dobro.

Ja sam sačinila spisak gostiju. I uverena sam da nema puno Grunera na njemu.

Znam, nisam ni ja bio do večeras.

Ako želite adresu gospodine, na odlasku sam čuo što je čovek rekao taksisti.

Šta to? - Baumerova farma, rekao je.

Baumerova? Znaš li gde je?

Ne, gospodine.

Da?

Nisi stigao?

Da!?

Postoji Baumerova farma šest kilometara izvan grada. Zašto?

Doću da te pokupim.

U čemu je stvar, Frenk?

U šta se upetljavamo?

Nekoć smo bili prilično dobar tim.

Računam na tebe.

Sada ne računaj na mene.

Niko se ne može toliko promeniti, Frenk.

Dene!

Razlog zbog čega sam prestao...

Želeo bih da pokušaš da shvatiš.

Samo sam želeo da ponovo živim kao ljudsko biće.

Normalnim, običnim životom.

Normalnim!? Osam časova u učionici? Rezance za ručak?

Da. Poverenje umesto ucene.

Izgradnja umesto pokvarenosti.

Laganje je način života, sumnjanje u sve

dok ne započneš da preispituješ svoje vlastite misli.

To je bolest.

Prosionalna paranoja učini celi svet i sve u njemu ružnim.

To je bolesno.

Bolesno? Ili je samo strah?

Barem ja ne moram da živim s ubistvom šesnaestogodišnjeg dečka.

To je čudno, Frenk. Mislio sam da veruješ da je bila nesreća.

Ja.. - Upravo si rekao ubistvo.

Rekao si mi da ne govorim ubistvo kada je nesreća.

Upotrebio sam pogrešnu reč.

Eno Baumerove farme gore.

Dobro. Isključi svetla. Stani na kraju mosta.

Ne želim da te uvlačim u bilo šta, Frenk.

Možeš da se vratiš Ani ili možeš da čekaš.

Čekaću!

Daj mi desetak minuta.

Da?

Da li je ovo Baumerova farma? - Da.

Da li je Gruner kod kuće?

Želeli bi da vidite Grunera? - Da.

Uđite, molim. Pozvaću ga.

Dođite, dođite.

Osećajte se udobno.

Uzeću Vaš kaput.

Ne, hvala.

Skinite svoj kaput. Uradite kako Vam je rekao.

Sada i svoj sako.

Pažljivo!

A sada i ostatak!

Ja ću voziti!

Dene, bio je pucanj. Uspaničio sam se. - Dobro.

Ali, vratio sam se. - Dobro.

Šta se desilo?

Bila je to čeka na patke. Ja sam bio patka.

Šta se desilo?

Loše za tebe što si priznao. - Ja!?

Smestio si mi prilično dobro, Frenk.

Zašto bi ti ja smestio?

Mala je škola. Mali bankovni račun.

Ne misliš zaista tako?

Mora da je devojka.

Devojka ti je smestila. Ne ja!

Ona je imala veze s čekom za patke.

Možda.

Nisam bio ja, Dene.

Idemo da vidimo gospođicu Erikson.

Obojica ćemo videti kakvu vezu drži.

Da, gospodine Slejter?

Ovaj, je li gospođica Erikson ovde?

Da je potražim za Vas? - Da, molim.

Sačekaj me ovde.

Hoćete li da popijete nešto? - Da, molim.

Viski? - Da.

Izvolite.

O, Dene!

Jesi li pronašao Grunera?

Đina!

Šta je? Nešto nije u redu?

Da.

Reci mi.

Ne ovde.

U moju sobu. - Dobro.

Daj mi minut. Susrešću te.

Đina!

Šta je?

Prokletniče!

Zašto?

Poklon za rastanak. Nešto po čemu ćeš me upamtiti.

Ali zašto?

Ne zašto, već ko?

Ko je ubio da me ovde dovučete, jesam li u pravu?

A ti misliš da sam to bila ja!?

Mora da si pijan!

Pijano trezan.

Samo ne volim novac, gužvu ili nameštaljku.

Ali, rekla sam ti istinu. Ja radim ovde.

Radiš!?

Ti si bludnica! Celog dana ti se momci dopadaju.

Ti si mamac. Šta si drugo inače?

Napolje! ! Čula sam dovoljno! Napolje!

Spusti to!

Dodirni me, Dene... - Dene, prestani!

Ostavi je na miru.

Dobro.

Ne ti, Frenk. Ja ću uzeti auto.

Gde? - Na Baumerovu farmu.

Dene, to je ludost!

Druga veza je tamo. U farmerovoj kući. Uzeću ključ.

Poći ću s tobom. Ovoga puta neću bežati.

Ne, Frenk. Sam ću isporučiti paket.

Imam posao za tebe. Idi da se sretneš s Milerom. Dovedi ga tamo.

Ali biće kasno.

Stićeš na vreme.

Samo se pobrini da se pojaviš s njim!

Ključ!

Ko je to?

Frenk Vitli.

Mogu li da uđem?

Šta želiš?

Nisam se vratio da te molim da oprostiš Denu Slejteru.

On nema potrebe za tim.

A ne bi to ni voleo.

U njegovom svetu ne priznaješ greške i ne nudiš izvinjenja.

Jednostavno, ili pobeđuješ ili gubiš.

Nema ničega između. U tome je i stvar.

Ko je on? Zašto me je tukao?

Dečak o kojem te je ispitivao...

On nije samo pao. Nije bila nesreća.

O, ne. - A ti si bila u gondoli tog jutra...

Ali, valjda ne veruje da sam ja... - Zašto da ne?

On misli da sam i ja to mogao učiniti. Deo toga s Bobijem.

A ja sam njegov prijatelj.

Ko je bio dečko?

Njegov sin.

Još uvek nisam objasnio zašto sam se vratio.

Ne želim da pokušaš da oprostiš njemu.

Želeo bih da pokušaš da oprostiš meni.

Slejter mi je ime. Den Slejter.

Kako je prošlo? - Savršeno!

Savršeno!?

O, veoma osećajna mlada dama. Nije mi se dopalo šamaranje.

Biće interesantno kada je ponovo budem sreo kada vratim svoje lice.

Pa, pomozi mi da vidim kako ćeš da umreš s tim licem.

To ga neće zaplašiti. Ne bi ni tebe.

On je uvežban da reaguje kako bi i ti.

To je bio lakši deo.

Plastična hirurgija je bila mnogo bolnija.

Tvoja odlučnost i principi su bili lakši za kopiranje.

Napravili smo istu mašinu, Slejtere. Vladi za koju će raditi.

Nećeš se nikada s tim izvući.

Dolazim u ured svakoga jutra tačno u osam i trideset.

Moja sekretarica ima spremnu kafu za mene. Crnu. Bez šećera.

Njeno ime je Volton. Dženet.

Trideset i sedam. Neudata.

Slepo crevo joj je uklonjeno pre četiri godine.

Ne tuži se na kasne časove zato što je tajno zaljubljena u mene.

Svakog četvrtka igram poker... - To je lakši deo.

Prefinjenost, da!

Vidim malu razliku u tome isprva, ali biće veoma razumljivo.

Smrt moga sina.

Vi Amerikanci ste veoma sentimentalni ljudi.

Nikada nećeš dospeti do Edvardsa.

Već jeste. Ti si ga uverio.

Paranoja je poput tifusa. Zarazna je.

Edvards nikada neće prihvatiti smrt tvoga sina kao nesreću.

Mora biti ubistvo. Jedina stvar koju će gospodin Edvards prihvatiti.

Svestan je zamke pa ti je naredio da pobegneš.

Ali naravno, tvoja reakcija na sinovu smrt je bila predvidljiva još mesecima unazad.

A sada je Edvards poslao Milera koji te izvlači iz zamke.

Kalmar će ga sačekati.

A onda će zajedno u Vašington.

A Edvards će sam sebi čestitati što te je spasio.

Jesi li ti ili je Maks upotrebio štapove za skijanje?

O, ja sam to učinio.

Obučio si svog sina da ne veruje neznancima.

Čekao sam ga u stanici žičare.

Rekao sam da imam odsustvo na dvadeset i četiri sata.

Bio je ushićen što je njegov otac našao vremena da skija s njim.

Ti si kopile!

Ja sam ti.

Imate li još pitanja, gospodine Slejter?

Ovo neće uspeti.

Ne možete duplikovati čoveka sasvim tačno.

Lice da, ali ne ono što je.

A, da! Njegovu dušu. Besmrtna duša!?

Takva stvar ne postoji.

Obrazac ponašanja, slavodobitno razmišljanje, da.

Pavlovljev dokaz smo ponovo pokrenuli pre koju godinu.

Kalmar je moj dokaz da se to može napraviti s čovekom.

A šta je s njegovim otiscima prstiju?

Kalmarovi otisci prstiju su već zamenili tvoje u spisu u Vašingtonu.

Za praktične svrhe.

Nećeš više postojati.

Dobro.

Pripremite ga.

Teško, zar ne?

Gledati samog sebe u lisicama!

Kada budem negde daleko odavde, na isuviše visokom mestu,

naš dvostruki život doći će do kraja.

Kako treba.

Odvedite ga u auto.

Velika dela ovise o tebi, Kalmare.

Svestan sam.

Srećno!

Trebaće nam sreća. Organizaciju imamo.

Ali, zašto se vratio sam?

Ne znam.

Očigledno, za njim idemo.

Zašto se nisi vratio na farmu s njim?

Nije me želeo.

To je...

Vratio se sam. Pištolji...

Pakao!

To nije Slejter.

Bio je Slejter, u redu.

Jesi li naoružan?

Ne.

Bolje budi.

Ne, hvala.

Hvala!

To je tamo gore.

Milere? - Gde je svetlo?

Nema svetla.

Ostani tu gde si. Pokriću začelje.

Ostani gde si, Dene. - Jesi li lud?

Ne. A ti?

Jesi li siguran što sam se vratio? - Nećemo čekati.

Držaćeš se mene gde god da sam?

Žalim, Dene. Naredba. - Edvards?

Pravo s vrha. Ja sam dadilja.

Samo do Ciriha ili celim putem do Vašingtona?

Pravo do Edvardsovih ulaznih vrata.

Osigurač, Endi?

Takva je shema.

Siledžijstvo nad sinom... ...ostavi za kasnije.

Da, želeo bih to sam da uradim.

To znam sigurno.

Možeš videti Edvardsov pokazivač. - Da.

Hajde da krenemo, hoćemo li?

Dugačka je vožnja pred nama.

Pozajmljivač će biti u Vašingtonu,

a Vi gospodine Slejter zaista mrtvi i pokopani.

Uskrs je, znate! Uskrsnuće.

Zanimljvo poređenje. Zar ne mislite?

Vraćam se u školu.

Da, gotovo je.

Nešto da uradim ovde?

Jednu stvar.

Nadgrobni spomenik. Voleo bih da vidim da je podignut.

Pobrinuću se za to.

Gospođica Volton će ti poslati ček.

Da.

Pretpostavljam da se nećemo ponovo videti.

Biću u nekoj vrsti posla.

Naravno.

Slušaj, postajem pomalo nervozan. Još uvek imamo vremena da stignemo na voz

tako da hajdemo na osvetljenje.

Odvajanje vagona na stanici. Pokupićemo te onde.

Dobro.

Reci im.

Prošli bi. Propustite nas!

Izvini, ali jedino što želimo je da prođemo.

Brzo!

Makni mi se s puta!

Sakrio se!

Otišao je ka stanici žičare.

Urlikanje je omiljeni deo mog omiljenog dana.

Sad, ovo je za sve neograničeno izdržljive i prelepe mladiće!

O, i devojke!

Pokupimo ga pa na vrh.

I onda odskijajmo na drugu stranu. S telom.

Uzmite skije!

Sledite ga!

Pustite me unutra, pustite me unutra. - Možeš li, da, da...

Srešćemo se na drugoj strani.

Na drugoj strani planine.

Drugoj strani!

Drugoj strani!

Đina!

Đina!

Đina, gde ideš?

Vratiću se.

Ali želim te ovde!

Žao mi je, gospođo Karington.

Dobro, moja devojko. Idi i ako odeš,

ne vraćaj se. - Neću.

Hajdemo!

Je li gospodin Vitli unutra?

Ko je Ana? - Devojka te želi videti.

Uđite, molim Vas. - Hvala.

Dođi. Proverimo prvo stanično pristanište.

Čekaj! Čekaj! Čekaj!

Spojite me najbrže što možete.

Tvoj čovek je rekao da ga nazovem čim te privedem.

Ovo mi je upravo dovoljno osvetljeno.

Ništa se neće desiti. - Nadajmo se.

Rekao sam zbogom. - Devojka ima nešto važno da ti kaže.

Šta je ovo?

Ona je bila u gondoli u utorak kada se ono dogodilo.

Pravo do ulaznih vrata, Dene! Sećaš se?

Šta je, Đina ?

Posle večerašnje trke, razgovarala sam s gospođom Karington.

Ovo je gospođica Erikson? - A on je bio u gondoli.

I mislio sam da bi mogla da bude zbog noktiju.

Gruner? - Ne, ne Gruner.

Onaj drugi, onaj s maskom. - Gledajte, damo...

Sam? - Da.

Damo, gospodin Slejter je na putu kući. Ne ako, zašto i ali.

Ko ste vi?

"Western Union". Ja dostavljam ljude po novoj službi.

Gospodin Vitli je rekao da veruješ da smrt tvoga sina nije bila nesreća.

Zar ti više nije stalo ili ti je još uvek?

Sedi, Dene.

Uzećemo sledeći voz. - Sledeći voz je sutra ujutro. Sedi!

Uzećemo sledeći voz. - Dene!

To je način kako postupam da pokrenem lavinu.

Nije ovde!

Moramo pronjuškati dole u središtu stanice.

Uzmite baklje!

Vatra!

Hajdemo!

Skijaši! Eno skijaša!

Je li to on?

Ne.

Čovečuljka kojega nema tamo!? U maskaradi!

Hajdemo Dene pre no što joj se pričine svi ljudi s pancericama na planini.

Otišao je gondolom. Sigurna sam.

Mogao bi još uvek biti na planini.

Da radi šta? Pravi Sneška?

Unajmiću taksi da nas odveze u Cirih. - Ne.

Pa, niko nije gore. Barem ne večeras. Sam.

Ali ako je gore i spusti se skijama,

bićeš mi potreban ovde dole Endi.

A gde ćeš ti otići?

Proveriti stanicu.

Nema kocke. Gde ti odeš, idem i ja. Kao u pesmi.

Pobednik!

Maks! Maks!

Rekoh ti šta sam čuo. On je ovde negde.

Hajde da pogledamo u kuhinju.

Gondola dolazi.

Maks!

Ima li koga u gondoli?

Pazi!

Maks!

Kalmare!

Je li ovde?

Pređi tamo!

Slejteru...

Jedan od nas ne može postojati.

Kockaj se!

Dene!

Tu sam, Frenk!

Pucaj, Frenk!

Pucaj!

Pogodićeš devojku!

Upucaj ga, Frenk!

Jesi li ti zvanični krvnik, Frenk?

I on je deo toga. Moraće i tebe da ubije.

Gondola! Zato je bio maskiran.

On ju je nosio.

To je nameštaljka. Dvostruka.

Mog dvojnika.

Daj mi pištolj, Frenk.

Frenk! Bio je moj sin.

Stoj!

Idi videti je li Miler svestan!

Miler će znati.

Ti imaš pištolj, Frenk.

Ti bi trebao znati. Zar ne želiš da znaš?

Ja znam.

Učinila sam to Denu Slejteru.

Pogrešila si sa šamarom. - Ti nisi ja.

Ja bih je ubio.

Frenk, ako si već odlučio, ono što ću reći neće napraviti nekakvu razliku. Ali, ako nisi...

Ali ako nisi... - Đina, reci mu ponovo. Možda te nije čuo.

Frenk, upucaj ga!

Pusti ga da zavrrši.

Ovaj ovde Den Slejter mora stići u Vašington.

Zauzeće moje mesto

pa zaboravi na zapadnjačku bezbednost. Ne bi je bilo.

Njegova lukavost, Frenk! Frenk, na tvojoj sam strani.

Dobro. Hajde da prekinemo!

Postoji samo jedan način da budeš siguran. Pucaj u obojicu!

A šta s Bobijem?

Bobi sad nije važan.

Upucaj nas Frenk. - Hajde, pucaj.

Nemaš dovoljno petlje da ubiješ Bobijevog ubicu.

Dođavola s tobom! Dođavola s bezbednošću!

Voleo sam svog sina i ja ću da...

Ko je tamo?

Niko.

O kako je lepo se vratiti u posao s umetninama. Nema kopija. Isključivo originali.

Edvardsu će se to svideti.

Da. Svideće mu se bilo šta posle ovoga.

To ste vi!

Hajdemo, drugar!

Hvala ti za sve, Frenk. Voleo bih da...

Bez naklapanja, sećaš se.

Pobedio si, a svi ostali su izgubili.

Da. Tako se igra zove.

I bio si u pravu.

Den Slejter nikada nije voleo sem prokletu stvar u svom životu.

Postoji sedište do mene.

KRAJ

Preveo i prilagodio Oprem Dobro