Original subtitles

Preuzeto sa YTS.MX

Zvanična YIFY stranica za filmove: YTS.MX

Zdravo, Sung-jin.

Iznenađeni?

Želio/željela sam te vidjeti i reći ti lično,

ali ako bih to uradio/uradila, Mislio/la sam da ću oslabiti.

Ja...

Vraćam se u Berlin.

Ne znam.

Nisam siguran/sigurna u vezi...

moj odnos s tobom.

Nisam siguran/sigurna ko si ti.

Dakle, to me ljuti.

Imam toliko sumnji i brige.

Dakle me to muči.

Sada mi je zaista teško.

Mislim

Nisam sposoban/sposobna za brak.

Ne bih se trebao/trebala ženiti/udavati.

Ja sam čudna djevojka.

Nije tvoja krivica, Sung-jin, ali moje.

Dakle, trebao bih ići.

Hvala tebi, Sung-jin,

Bio/bila sam tako sretan/sretna.

Nadam se da si i ti sretan/sretna.

Ćao.

(Sung-jin, pogledajte video)

(Skriveno lice)

Sada, počnimo sa Prvi pokret,

104. takt, drugi udarac.

Jedan, dva, tri!

- Maestro. - Zdravo, šefe.

Ne izgledaš baš dobro.

Stvarno?

Imam stvari o kojima moram razgovarati.

Radi se o sekciji za violončelo.

Ne možemo nastaviti vježbati

sa sjedištem koje je zauvijek ostalo prazno.

Ravnoteža je poremećena u potpunosti.

Muzičari se pretvaraju nisu zabrinuti.

Da, znam da bismo trebali sačekati da se Su-yeon vrati.

Ali oni šapuću o tome,

pa sam mislio da bih trebao da ti kažem.

Uskoro ću se time pozabaviti.

Razumiješ, zar ne?

To je Geisha kafa.

- Probaj. - Hvala vam.

Je li prošlo 12 dana?

Mislim da da.

Ona definitivno nije otišao u Berlin.

Njeno violončelo je još uvijek kod kuće

i nije ponijela mnogo odjeće.

Ne brini.

Uskoro će se vratiti puzeći nazad sa nekim bezveznim izgovorom.

Tako glupo.

Ona misli da može sve

kao kćerka muzičkog direktora!

Žao mi je.

Zašto ti je žao?

Mora da je negdje u hotelu

sada uživam u sobnoj usluzi.

To je zato što sam je pogrešno odgojio.

Imao sam je kad sam bio mlad

i pusti je da ima bilo šta što ona želi.

Ili sam je možda dobro odgojio,

ali ona samo slijedi moja ličnost.

U svakom slučaju, sve je moja krivica.

Moja je krivica.

Usput, dolazi violončelista za današnji intervju.

Vjerovatno je sada u tvojoj kancelariji.

- Violončelista? - Da.

Su-yeon je pozvala prijateljicu da je pokrije.

Ona je odgovorna djevojka, znaš?

Ali ne bismo li trebali čekati još nekoliko dana?

- Misliš? - Da.

Ako se ona vrati

i iznenada pronalazi zamjenu, bit će tužna.

Dragi/a.

Nisi li rekao menadžeru da više ne možeš čekati?

Željeli ste zamjenu.

Rekao si da je tutti slabiji.

To je istina sa stanovišta dirigenta.

Ali reci mi stvari direktno.

Ne dozvoli da to čujem od drugih.

Ali direktore, ja...

Intervjuirajte violončelistu.

Je li ovo tvoj profil?

Da.

Čula sam da si Su-yeonina prijateljica,

ali vi niste ići u istu školu.

(Životopis)

Predavao nas je isti učitelj/učiteljica.

Razumijem.

I Su-yeon

bio je pomoćni instruktor u mojoj srednjoj školi.

Rekla je tamo bilo bi mjesto ovdje

i rekli su mi da se prijavim.

Je li spomenula još nešto?

Bio sam iznenađen kada sam je čuo/čula nakon mnogo godina.

Jesam li došao greškom?

Ne.

Hajde onda da čujemo kako sviraš.

Zapravo, moje violončelo nije prikladno da se iznenada odsvira.

Ako je u redu,

Možete li poslušati moj snimak?

Naravno.

Schubertova arpeggione sonata.

Prijavljujete li se iz zabave bez ikakvih pametnijih aktivnosti?

Šta misliš?

Kako se možete prijaviti sa lakšim komadom kao što je ovaj?

Najviše volim Schuberta

jer njegovi komadi su najtužniji.

Kada slušam njegove pjesme,

toliko su tužni da se osjećam bolje.

Zato mi je on omiljeni.

Ostavit ću svoj profil.

Molim te, bacaj to.

Ostavit ću i USB.

Možete ga izbrisati i ponovo upotrijebiti

ili ga izbacite.

Bilo mi je drago upoznati te, dirigent.

Najviše volim Schuberta

jer njegovi komadi su najtužniji.

Šta radiš ovdje?

Vidio/la sam to na tvom profilu.

Jesam li te uhvatio u nezgodno vrijeme?

Bio/la sam veoma nepoštovan/a ranije danas.

Bio sam loše volje od nečeg drugog.

Greškom sam se istresao na tebe.

Došao/la sam da se izvinim.

Žao mi je.

Razumijem.

Uživao/la sam u tvom nastupu.

Molimo vas da se pridružite našem orkestru.

Stvarno?

Pa, volio bih.

Odlično.

(Franz Šubert)

To je Šubert.

Da, to je Šubert.

To ćemo izvesti.

Pretpostavljam da je to riješeno. Molimo vas da vježbate i dođete.

Čekaj.

Zapravo,

I meni je Schubert omiljen.

iz istog razloga kao tvoja, Mi-ju.

Prije svega,

To je instrument tako niske klase.

Možeš čuti razliku od ostalih.

Je li tako, direktore?

Mora da je mnogo vježbala, ali joj je potrebno još rada.

Zaista nam je bila potrebna Su-yeon na praksi.

Znao sam da smo trebali sačekati za Su-yeon, ali dirigent...

Šta si mislio/mislila?

Kakva je bila tokom treninga?

Pa...

To je bio njen prvi trening.

Morat ću vidjeti kako će se snaći.

Ipak, moraš imati prvi utisci o njoj.

Mislim da je veoma vrijedna.

Igrala je iznenađujuće dobro zbog nedostatka mnogo vremena za pripremu.

Ona također ima dobre manire.

Zatim, kao dirigent, Nemate nikakvih zamjerki?

To rješava stvar.

On misli da je zadovoljan s njom samo kao podređeni.

Je li tako, majstore?

Kaže da je zadovoljan.

Zašto to govoriš?

Ona je vrijedna s dobrim ponašanjem.

Pretpostavljam da je moja luda djevojka ne mora se vratiti.

Da, to se često dešava.

Obično počinje nakon nekoliko pokušaja,

ali sada neće.

Da.

Nalazim se u Goyang-siju.

Molim?

Možete li doći ranije?

Postoji li problem?

Moj auto neće da upali.

Vidim...

Ideš li kući?

Da.

Moj violončelo izgleda tako mali.

Izgledalo je ogromno na mom zadnjem sjedištu.

Ipak, vidio sam te dobro ga stisnite.

Nisam mislio da će ući.

Kada si me vidio/vidjela?

Tog dana, nakon vašeg intervjua.

Bacio sam pogled kroz prozor i vidio.

Stvarno?

Sram me je.

Ah...

Da li biste željeli večeru?

To bi bilo lijepo.

I ja volim peći meso na roštilju.

Nikad ne pečem meso na roštilju na ovaj način.

Imam kompleks.

Kompleks?

Moja majka vodi mali restoran.

Ako dobro grilujem meso,

Mislit će da je to zbog moje odrastanje.

Pada kiša.

O, ne. Nemamo kišobrane.

Ali volim kišu.

Usput,

Čuo sam druge članove kako kažu Vas dvoje ste imali problema.

Jesi li se borio/la?

- Čuo sam da je otišla... - Možemo li to preskočiti?

Radije ne bih rekao/rekla.

Usput, I ja imam kompleks.

Šta je to?

Ja sam siroče.

Kada sam bio u desetom razredu,

moji roditelji su umrli

u saobraćajnoj nesreći.

Izgubio/la sam mamu

i mog tatu odjednom.

Dakle, imam kompleks zbog toga što je siroče.

Živjeli.

Hvala vam!

- Hvala. Ćao! - Čuvaj se.

Ćao.

Ne bih li trebao/trebala sjediti pozadi?

Manji sam i mršaviji.

Rekao sam da je u redu.

Kada vozač dođe,

Zamoliću ga da prvo te ostaviti.

Kada izvadimo violončelo,

Idem na prednje sjedište.

To si već pet puta rekao/rekla.

Jesam li?

Baš kao kiša, Alkohol je lagano nestajao.

Volio bih da mogu više piti.

Ali sve je zatvoreno, zar ne?

Mi-ti.

Da?

Trebamo li otići na još jedno piće?

Gdje?

A šta je s našom kućom?

Zapravo, ne znam mnogo o vinu.

Izgleda skupo.

Ni ja ne.

Ne moraš mi ugađati. Moraš znati.

Ne, zaista ne mislim. Samo ga pijem.

Ne samo to...

Ljudi koji opisuju vino i kafa s velikim detaljima,

Prezirem ih.

Kažu,

Miriše na augustovsku prljavštinu

ili da sadrži majsko sunce.

To je smiješno. Bože.

Pa, onda.

Ne znamo, ali nazdravimo.

Živjeli.

Kuća je tako lijepa.

Potpuno sam pijan.

Vino me toliko opija.

Tako mi se vrti u glavi. Pranje lica nije pomoglo.

Ali sam se natopio i napio. U haosu sam.

Molim te, nemoj.

Ne mogu.

Ne možemo ovo uraditi u ovoj sobi.

To je pogrešno.

Kako ću se suočiti s njom kasnije?

Čekaj!

Svidjelo mi se.

Zašto si me svukao/svukla?

To je izmet cibetke nakon jedenja zrna kafe.

Nevjerovatno, zar ne?

- Pretpostavljam. - Sve je u ambalaži.

Čak se i kaka može uljepšati

i prodato po visokoj cijeni.

Nije važno šta to zaista jeste.

Tako ljudi to vide.

Vidjeti znači vjerovati.

Zato ljudi također treba biti dobro upakirano.

Ljudima je potrebna ambalaža, zar ne?

Usput,

Radi se o Su-yeon.

Ne misliš li da je to čudno?

Mislio sam da je opet dobila hirove

prije nego što se vjenčate.

Ali nešto nije u redu.

Znaš li šta je najčudnije?

Ona ne koristi svoju karticu.

Su-yeon je tip

da idem u kupovinu čak i ako umrem.

Ali ona ne koristi svoju karticu.

To je tako čudno.

Pa...

Možda je to njen način da pokaže Je li ona zaista ljuta?

Mislim...

Možda želi ostati potpuno se skriva?

Misliš?

Polako počevši se brinuti.

Nikada nije bila tako odlučna.

Znam...

Sinoć je padala velika kiša.

To nije moja krivica.

Ali sve ostalo je bila moja krivica.

Opijanje, idem u tvoju kuću,

i odlazak u tvoju sobu.

Da biste izbjegli daljnje kvarove,

Neću ti odgovoriti.

Razumiješ, zar ne?

(Violončelo, Kim Mi-ju)

(Violončelo, Kim Mi-ju)

Halo?

Jesi li tamo?

Misliš li da sam lud/a?

Ne bih trebao/trebala dolaziti ovdje.

Ali sam ovdje došao dva puta.

Tvoje sviranje klavira me je natjeralo da svršim.

Dvaput sam ovdje u njenoj sobi...

Šta nije u redu?

Odjednom je potekla vruća voda iz tuša.

Dobro sam.

Šta?

Dobro sam, zaista. Nisam se opekao/opekla.

Stvarno?

Sačekaj vani.

(3 mjeseca ranije)

Šta? Ovo je bezveze.

Htio sam te zagrliti na kapiji.

Šta je važnije od mene?

Zaboravi to.

Sung-jin, mama ne može doći. Šalje svog vozača.

Reći ću mu da dođe ovamo.

Imamo previše torbi.

U redu je.

Sung Jin!

Možete li nam kupiti kafu?

Osjećam miris i želim ga odmah.

U redu.

Gospodine Kim? Ja sam.

Molimo vas da dođete do kapije broj 4.

Hvala!

Vau.

Nisam imao/imala pojma došli biste na aerodrom.

Nisam bio/bila zauzet/a,

pa sam došao da ti dam ključ i dobrodošli.

Bez dobrodošlice,

i složili smo se da ćeš Ostavite ključ iznad kapije.

Ovdje.

O renoviranjima...

Dao/la sam sve od sebe, ali Ne znam hoće li ti se svidjeti.

Sve sam vidio/la na našim video pozivima.

Napravio/la sam sve izbore i sve odobrio.

Naravno da je to moj stil.

Zašto spominjati nešto tako očigledno?

Tačno.

Ono što nije moj stil je...

dolaziš da me sretneš ovdje ovako.

Nije li ovo malo čudno?

Pretpostavljam da si u pravu.

Zahvalan/na sam.

Hvala ti za sve što si uradio/učinila,

ali šta nije u redu, nije u redu.

Je li tako?

Razumijem.

O, kafa! Hvala!

Idemo.

- Sviđa li ti se? - Ogromno je.

Kada sam ovdje pohađao časove kao student,

Mislio sam da je to kao ukleta kuća.

Ali onda mi je stalno padalo na pamet.

Dao sam ga potpuno renovirati.

Sviđa ti se?

Naravno.

Možemo puštati glasnu muziku

i ima odlično dvorište.

Moj san je bio da živim u ovakvoj kući.

Ostvarilo se bez ikakvog truda.

Zašto?

Ne sviđa ti se?

Da, sviđa mi se.

Ali se nekako osjećam neugodno i pitam se da li pripadam ovdje.

Navikni se na to.

Šta?

Sve stvari...

da nisi iskusio ranije.

Znaš zašto?

Ti si maestro, Sung-jin.

Maestro...

To je prirodno za majstore.

Osim toga, to nije ništa za moju mamu. da mi poklone ovakvu kuću.

Ne osjećajte se opterećeno.

Nije to to.

Jednostavno nisam navikao/la na to.

Sve je prirodno za tebe.

Razumiješ? Naš maestro.

Nedavno sam bio ovdje.

Je li lijepo?

Nevjerovatno je s džunglom uz plažu.

Stvarno?

Vau!

Pored plaže je džungla.

Sung-jin! Pogledaj ovo!

Zar nije nevjerovatno?

- Ne gledaj joj bikini. - Hej!

Prekrasno je!

Košta 30.000 dolara za 5 noćenja pa je to malo previše.

Ali vrijedi toga.

Su-yeon. Je li vjenčanje? odmah nakon koncerta?

Da.

Onda će biti vrhunac sezone. Bit će skuplje.

Nije važno.

Dobri su.

Dragi/a.

Mogu pušiti ovdje, zar ne?

Da, naravno.

Zašto pereš suđe?

Trebaju nam još čaša za vino.

Odgovara ti.

Usput,

Je li tvoja mama išta rekla nakon našeg sastanka?

Voljela je upoznati te.

Rekla je da si veoma elegantan/elegantna.

Sretna je što se ženim sjajna porodica.

Usput,

moje mišljenje o tebi se promijenilo nakon što upoznaš svoju porodicu.

Nisam imao/imala pojma koliko si sjajan/sjajna!

Veoma si snažne volje sa postavljenim ciljevima.

Mogu osjetiti koliko naporno radiš da izgradite sliku o sebi.

Zašto mi ovo govoriš?

Samo kažem ono što sam shvatio/la.

Kao što ljudi kažu,

Ti si čovjek koji je sam sebe stvorio.

Sviđaš mi se sve više, draga.

Brinula sam se zbog našeg useljenja.

Ali završilo se grandiozno, zar ne?

Da.

Je li ti se svidjelo to mjesto?

Gdje?

Odmaralište na slikama.

Svidjelo mi se.

Rekao si da ćeš ti to odlučiti.

Ne izgledaš previše srećno.

Je li to zbog šta su rekli moji prijatelji?

O čemu?

Da su bili iznenađeni da sam te progonio/la.

Nagovijestili su da si mi prišao/prišla iz očiglednih razloga.

Uopšte me nije bilo briga.

Stvarno?

U redu.

Onda ću odlučiti o tom odmaralištu.

30.000 dolara za 5 noći, ha?

Skupo?

Koga briga? Mama ionako plaća!

Znaš šta?

Dušo, želiš li znati šta ne mogu podnijeti?

Kao da si sarkastičan.

Ne želim ništa osim najboljeg.

Imati najluksuznije i udobne stvari su moj stil.

Mrzim kada me ljudi kritiziraju

i praviti se sarkastičnim primjedbe na to.

Hajde da to popravimo, u redu?

U redu.

Dobro. Prvo spavaj.

Čekaj!

Zaboravio/la si da me poljubiš.

Hvala.

Šta ti misliš?

On se oporavlja, zar ne?

Mislim Konačno se prilagođava.

Hajde.

Hajde da mu damo komplimente U redu, gospođo direktorica.

Šta god.

Pogledajte ovo.

(Plan koncerta)

Tim za planiranje je ovo predložio.

Hajde da odlučimo zajedno.

O, molim te.

On snažno insistira da otvaranje bude 'Nedovršena simfonija.'

Neka to ima.

Onda idemo s više lirskih komada.

Ovo je bio koncert u Beču.

To je dobar primjer.

Je li tako? Naravno. Bilo je veoma uspješno.

Trebali bismo promijeniti i otvor.

Slažem se.

Usput,

O čemu si pričao/pričala sa tim violinistom?

Koji violinista?

Na sceni, je li to bio In-jung?

Izgledalo je kao da pričaš o nešto smiješno.

Jesmo li bili?

Pružila je ruku

a ti si ga ljubazno pogledao/la.

O, to.

Rekla je da su joj nokti slabi

i stalno je prekidao.

Šta nije u redu?

Šta?

Otkad smo se vratili u Seul.

O čemu pričaš?

Ljubazan/ljubazna prema violinisti

i svi ostali,

ali zašto si hladan prema meni?

Šališ se na sve što radim ili ne pokazuju interes.

Zašto?

Hmm?

Mogu li i ja nešto reći?

Šta?

Zašto me stalno sramotiš?

- SZO? - Ja?

Morate li vas dvoje imati sastanak?

dok su muzičari gledali?

Šta?

Moraš li se uvjeriti da znaju

da sam lutka?

Mama je samo htjela moje mišljenje

prije nego što donesem odluku s vama.

Tačno!

Zašto o tome pričati gdje te svi mogu vidjeti?

Šta?

Je li to tako sramotno?

Mislim da bih bio ponosan biti marioneta?

Nosiš narukvicu.

Žao mi je što sam pretjerao/la

na aerodromu.

Izvinjavam se.

Razumijem.

Zašto nisi došao/došla useljenje?

Nisi me pozvao/la.

Mora da gubim kontrolu. Mislio/la sam da jesam!

To je tako slično tebi.

Baš si kul/kul.

Volim što si uvijek tako hladno i mirno.

Sung-jin me izluđuje.

On je zgodan i obećavajući je dirigent.

Njegova porodica je siromašna, ali to nije bitno.

Jedna stvar me muči.

Šta?

Mislim da mu se ne sviđam.

Ali ti se sviđa?

Jesi li lud/a?

Ali mora da me voli.

Čak i ako ga ne volim, Mora da me voli.

To je jedino pošteno.

Kako je to fer?

Jeste!

Dakle, došao si kod mene po savjet?

Mi-ti.

Sjećaš se?

Onog dana kada sam te prvi put poljubio?

Gdje je to bilo?

Hladna soba u kući gospođice Park.

Nikad mi se niko drugi nije sviđao

ali ti od tada.

I ti također, zar ne?

Možda izgleda kao Izdajem te...

Ne, izdajem te.

Ipak, nikada neću izdati naša zajednička sjećanja.

Nadam se da to znaš.

U redu.

Dobro.

Jesi li ušao/ušla u hladnu prostoriju?

Da.

Onda moraš imati ključ.

Ovako si ga ukrasila?

- Lijepo je. - Bože.

Koga briga da li je lijepo, Ne slažemo se.

Pođi sa mnom.

Ponio si ključ, je li tako?

U redu.

Moraš li ovo uraditi?

To je zato što me on ljuti.

Praktično sam ga spasio.

Umirao je bez ikakvog posla i bez novca.

Kako se usuđuje praviti se nedostižnim?

Naučit ću ga lekciju prije nego što se vjenčamo.

On misli da je moja velikodušnost njegovo je pravo!

Najviše mrzim tu riječ.

Šta? Velikodušnost?

U svakom slučaju,

Želim vidjeti šta on radi bez mene.

Bit će zabavno!

Ovdje je, zar ne?

Dođi ovamo.

Stvarno ideš tamo?

Gurni to.

Vau.

Otvori ga.

Vau.

Hladno je.

Vau.

Isto je kao i prije.

Zar ovo ne vraća uspomene?

Su-yeon.

Uplašen/a sam ovdje.

Glupo? Zašto se bojiš?

Ovdje sam. Ne budi.

Kad ti dam ovakav znak,

Uđi ovamo i čekaj me.

U redu?

Kao tvoj podređeni?

Kao podređeni i rob.

Sviđam ti se, zar ne?

Onda si moj rob.

Razumiješ li?

Onda me poljubi.

O, molim te.

Rekao si da ti se sviđam.

U redu, onda zatvori oči.

U redu, dobro.

Zatvaram oči.

Mislim

Nisam sposoban/sposobna za brak.

Ne bih se trebao/trebala ženiti/udavati.

Nije tvoja krivica, Sung-jin,

ali moje.

Dakle, trebao bih ići.

Hvala tebi, Sung-jin,

Bio/bila sam tako sretan/sretna.

Nije li to bilo dirljivo?

Znam to.

On će se slomiti kada ovo vidi.

Bit će tako tužan.

To je tako tužno.

(Sung-jin, pogledajte video)

Je li ovo previše? Ne, hladno je.

Dakle, uvodna pjesma je Šubert?

Da! Znaš li koliko je insistirao?

Kaže da je Schubert najtužniji.

On voli Schuberta.

Čekaj! Trebao bih to pokvariti. kao da sam otišao u žurbi.

Rekao je da je to tako tužno, Osjeća se bolje.

Spakovao/la sve?

Da.

Dobro.

Teško je.

Daj mi ključ.

Koliko dugo ćeš ostati?

Možda najviše 3 dana. Moram vježbati.

Pomoći će mi i s dijetom.

Ulazim.

Gurnite policu za knjige nazad.

Su-yeon.

Idem sada.

Ćao!

(Nema signala)

Zdravo, Sung-jin.

Iznenađeni?

Vraćam se u Berlin.

Ne znam.

O, tako si tužan/tužna.

Nisam siguran/sigurna u vezi moj odnos s tobom.

Nisam siguran/sigurna ko si ti.

Dakle, to me ljuti.

Imam toliko sumnji i brige.

Odveži me, molim te.

Neću to ponoviti.

Pusti me. Molim te?

Bože.

On je tako tužan. Jadnik.

Da vidimo.

Sung-jin! Ovdje sam.

Sung-jin! Ovdje sam!

Sung Jin!

Gle! Unutra sam!

Zaglavio sam ovdje!

Hej!

Sung-jin! Ovdje sam!

Sung-jin! Zaglavio sam ovdje!

Sung Jin!

Sung Jin!

Sung Jin!

Vrati se!

Prokletstvo!

Dovraga.

(Rezanci s okusom govedine)

Zašto si došao tako kasno?

Mislio sam da ću zauvijek ostati zaglavljen.

Jesi li dobro?

Ti...

Kako si ušao/ušla ovdje?

Zašto si u našoj kući?

Pijan sam.

Sung-jin me je napio.

Rekao sam da ne mogu piti vino, ali mi ga je stalno davao.

Mislim da me želi.

Jesi li lud/a?

Ključ...

Prebacio/la sam ga.

Da te prevari.

Moraš biti ljut/a

i šokiran/a.

Trebam li te pustiti van?

Ali ako to uradim, hoćeš li mi oprostiti?

Hoćeš li oprostiti?

Onda bih bolje da nešto uradim neoprostivo.

Šta?

Šta?

Šta je ovo!

Mi-ti...

Potpuno sam pijan.

- Vino me tako opija. - Sung-jin...

Šta radiš?

Mi-ti! Ne radi to! Ovo nije smiješno!

Mi-ti.

Molim te, nemoj.

Hej!

Ne radi ovo! Stani!

Mi-ju! Mrziš da te muškarci dodiruju!

Nemoj to raditi!

Stani! Ne diraj je tu!

Stani! Mi-ju!

Stani!

Dobro.

To je to.

Stani! Jesi li lud!

Ti si lud/a!

Mi-ju! Prestani!

Sung Jin. Jesi li lud/a!?

Zašto si me svukao/svukla?

Prestani!

Ne!

Prestani! Prestani!

Stani!

Nemoj to raditi!

Ne...

(7 mjeseci ranije)

(Dobro ide / Tako umoran/a)

(Nedostaješ mi)

Mislila sam da ste vi djevojke mrzio ovu kuću.

Zašto gospođa Park?

Bila sam tako oštra prema vama, djevojke

kada si ovdje pohađao časove.

Zahvaljujući tome, Živimo od violončela.

Drago mi je Su-yeon kupio ovu kuću od mene.

Ovo je skoro isto.

Da. Polica za knjige je tako lijepa.

Jesi li ostavio/la stvari iste tamo unutra?

Molim?

Mislio/la si da ne znam?

Znao sam otkad ste vas dvoje počeli

ulazeći tamo.

Žao mi je.

Za šta? Nema potrebe.

Mislio sam da ste vas dvoje samo zezaju se kao djeca.

Ali ste ostali zajedno godinama

i kupio ovakvu kuću.

Šta je ovo mjesto?

Oduvijek sam se pitao/pitala.

Moj pokojni otac je ovo dodao kada je kuća izgrađena.

Moj otac

bio je u toj lošoj jedinici 731,

tokom japanskog kolonijalnog perioda.

Bio je tamo medicinski službenik.

Razumijem.

Tamo je uradio neke loše stvari.

Zato je uvijek bio uplašen

i htio se sakriti.

Nakon posla, ulazio bi ovdje

i pazi na mamu,

ja i moja sestra kroz ogledala.

Pozvao bi nas unutra i zaključao lanac i oko nas.

Je li lanac još uvijek tu?

Šta?

Kako se osjećaš?

Dobro.

Osjeća se tako kul i uzbudljivo.

Htio sam to probati.

Daj mi ključ.

Šta? Zašto si to uradio/uradila?

Možeš ga uzeti i odvezati me.

Šta ako ne uradim?

Znam da ćeš me odvezati.

Vjerujem ti.

Vjeruješ mi?

Da.

Samo tebi vjerujem.

Neću te odvezati.

Ne, znam da ćeš me odvezati

jer sam tvoj/tvoja.

(Ona)

Zdravo!

Zdravo. Šta radiš?

Snimao/la sam video

da vam pokažem završenu kuću.

Odlično si uradio/la posao.

Usput,

Imam ti nešto reći.

Šta je to?

Vraćam se u Koreju s nekim.

SZO?

Čovjek.

On je moj zaručnik.

Upoznao/la sam ga ovdje.

Vraćamo se zajedno.

Vau.

Znam.

Vau, zar ne?

Vau...

A šta je sa mnom?

Znam.

'Znam?'

Čestitaš mi?

Ženim se. Živjet ću s muškarcem.

Sada ću živjeti svoj pravi život

koje ljudi prepoznaju.

Pravi život?

Živjet ću svoj pravi život od sada nadalje.

Ako ćeš živjeti svoj pravi život od sada nadalje,

Šta je sa mnom?

Jesam li za tebe bio lažan život?

Hajde.

Dozvolite mi da budem iskren s vama.

Znaš gdje sam osjetljiv/a i vole biti dodirnuti.

Ti si kao moj alat, a ja sam tvoj.

Znali smo to, zar ne?

Nemojmo jecati zbog ovoga, u redu?

I...

Misliš li da sam lud/a?

Ne bih trebao/trebala dolaziti ovdje.

Ali sam ovdje došao dva puta.

Bacićeš me...

u zatvoru kada ti Izađi, hoćeš li?

Ne! Neću!

Kunem se da neću!

Ja sam te prvi povrijedio.

Neću te kriviti ni za šta.

Neću te prijaviti. Dakle, molim vas, pustite me napolje!

Pretpostavljam da sam to zaslužio/zaslužila.

Usput,

Konačno razumijem

šta si mislio/mislila.

Pravi život...

To je život koji ljudi misle da je stvarno

i normalno, zar ne?

Sada razumijem.

I...

Mislim

I meni je potreban taj život.

O čemu pričaš?

Imat ću tog čovjeka

za pravi život.

Preživjet ću to.

Šta?

Žao mi je, Su-yeon.

Morat ćeš nastaviti ostati tamo unutra.

Mi-ju! Ne!

Mi-ju! Pogriješio/la sam!

Sve je moja krivica! Ne radi to!

Šta nije u redu?

Odjednom je potekla vruća voda iz tuša.

- Šta? - Dobro sam.

Dobro sam, zaista. Nisam se opekao/opekla.

- Zaista? - Sačekaj napolju.

U redu.

Moramo probiti zid duž ove cijevi.

Ili mogu ubiti originalna vodovodna linija

i spojite novi.

To je takođe veliki posao, ali je bolje.

Ova kuća je kao bunker.

Zidovi su tako debeli.

Ovdje! Ovamo!

Neko je ovdje!

Ubiti originalnu cijev?

Ne ne!

Ako je to najbolji način, Hajde da to uradimo.

Kada možete početi?

Odmah ću početi.

Ne! Stani! Ne!

Čekaj.

Čuješ li taj zvuk udvaranja?

Ne! Stani! Nemoj!

Šta dovraga!

Isuse!

Ovo je jezivo. Odlazim.

Sung-jin! Ja sam to uradio! Ja sam bio!

To je tako čudno!

Nema zapisa zbog njenog izlijetanja.

Ona nije u inostranstvu.

Nikada nije koristila svoju kreditnu karticu.

Njen telefon je i dalje isključen.

Nije me ni jednom pozvala!

Ja sam njena mama. Poznajem svoju kćerku.

Ovo je potpuno drugačije od Su-yeon.

Nešto mora biti pogrešno.

Ona nije tip koji bi se bavio ghostingom. bez ikakvog razloga.

Je li tako, draga/dragi?

Zar se ne slažeš?

Da.

Dakle,

Prijavio sam njen nestanak.

Trebao sam to uraditi prije nekoliko dana.

Policija će otići sutra do tvoje kuće.

Naša kuća?

Ne shvatite me pogrešno.

Nije zato što sumnjam u tebe.

Samo će provjeriti.

Direktor/Direktorica.

Sumnjaš li na mene?

Ne, naravno da ne.

Nemoj raditi tako polovično.

Javni službenici...

Šta on traži bezvoljno?

Leš koji sam sahranio?

Ne shvataj to lično.

Mi ovdje samo slijedimo naređenja.

Zapravo, naš je zadatak da posmatramo tvoje lice dok vršimo pretragu.

Vidi tvoj izraz lica.

Dakle, kakav je moj izraz lica?

Svijetlo, čisto i nevino.

Ne brini se za veličinu.

Previše je zagušljivo i malo, zar ne?

Volim manje kuće.

Naša kuća je prevelika.

Ne volim to čuti.

'Naša kuća.'

1117.

To je tvoj kod za vrata?

Šta s tim?

Su-yeonin rođendan je 17. novembra.

O, stvarno?

Koristim samo isti kod postavio prethodni vlasnik.

Kakva slučajnost da joj je rođendan.

Ne znam kako da se promijenim takve stvari.

Da?

Pogledajte ovo.

Direktore. Ovo sam vidio stotinu puta...

Pogledajte to ponovo.

Vidiš?

Baš ovdje.

Pogledaj u ogledalo iza Su-yeon.

U ogledalu,

Vidiš li tuđu ruku tamo?

Samo sam pogledao Su-yeonino lice. kada sam ovo igrao,

ali danas imam čudan osjećaj

i pažljivo pogledao.

Onda sam ugledao ruku. Vidiš li?

Da.

Neko je bio s njom

kada je napustila kuću.

Šta te dovodi ovdje?

Odjednom si me propustio/la?

Da.

Kako romantično.

Ne zvoni.

Samo pritisnite 1117 i uđite.

Nema nikoga zaista ko se teško predstavlja.

Svi su fini i dobri prema meni.

Posebno sam se približio sa ekipom violončela.

Izašao/la sam na ručak s prvim violončelistom.

Ona je tako fina.

Kako se može tako snažno pokloniti i harizmatično?

Želim to naučiti od nje.

Čekaj.

Postoji jedna osoba.

Koncertni majstor.

Znaš njegovu ličnost.

Sekcija za duvački materijal pravi greške,

ali on viče na sekciji za gudače.

Mislim da će naš orkestar biti

mnogo bolje bez njega.

Zašto ne jedeš?

Imam pitanje.

Šta je to?

Bila si sa Su-yeon kada je otišla, zar ne?

Šta misliš?

Tvoj zglob se odrazio u ogledalu.

Ta narukvica...

Onaj sa plavim kamenčićima.

Danas ga ne nosiš.

Plavo kamenje?

Ova narukvica?

Da.

Bio sam u sobi dana kada je otišla.

Šta?

Lagao/la si o svemu?

Rekao si da te je zvala godinama kasnije a vas dvoje niste bliski.

Rekao si da nikad nisi bio do naše kuće.

Sve su to bile laži.

Žao mi je.

Ali možeš li prestati govoriti, 'naša kuća?'

Šta?

Šta želiš? Zašto si me lagao/la?

Zato što mi je Su-yeon rekla.

Rekla mi je da renoviram, pa sam to i uradio.

Zatražila je pomoć da ode kuću, pa sam i uradio/la.

Rekla je da je zamijenim, pa sam i uradio/la.

Samo sam uradila ono što mi je rekla.

Radiš li šta god ona kaže? Jesi li ti njen sluga?

Ili njen rob?

Jesam li ja zaista rob?

Jedino što sam odlučio

i jesam spavao/spavala s tobom.

Gdje je Su-yeon sada?

Moraš znati.

Nemam pojma.

Ne laži.

Vas dvoje ste par, zar ne?

Šta misliš?

Vidio/la sam slike ovdje od vas dvoje.

O čemu pričaš?

Hajde.

Samo smo se zezali.

To je samo znak našeg prijateljstva.

Prestani lagati.

Reci mi.

Gdje je Su-yeon sada?

Ozbiljno ne znam.

Kunem se da ne znam.

Ne uništavajte vodovodnu liniju!

To sam ja!

To sam ja.

Uključite ga.

U redu, hoću!

To sam ja! Ovdje sam!

Vidiš? Ovamo.

Ovdje sam!

Su-yeon, jesi li to ti?

Isključite ga.

Su-yeon.

Jesi li unutra kuće?

Ovdje sam.

Jesi li zaključan/a?

Zaglavio sam! Izvuci me odavde, Sung-jin!

Su-yeon?

Jesi li ovdje?

Su-yeon...

Ovdje sam! Sung-jin! Tačno sam ispred tebe!

Ovamo!

Zarobljen sam ovdje!

Su-yeon? Jesi li ovdje?

Zaglavljen sam ovdje unutra!

Unutra si, zar ne?

Da! Da!

Šta nije u redu?

Zašto si stao/stala?

Šta je to?

Onda si sve vidio/vidjela.

Je li tako?

Vidio si me sa Mi-ju...

Sve si vidio/vidjela.

Nije me briga. Pustite me napolje.

U redu je! Ne zanima me!

Samo me izvucite odavde!

To znači...

Mi-ju je znala i došla ovdje, zar ne?

Namjerno ti je htjela pokazati.

Je li tako?

Znala je da je posmatraš.

Nije me briga! Kunem se!

Prokletstvo.

Šta ste vas dvoje?

Spasi me! Sung-jin! Molim te, izvedi me odavde!

Molim vas!

Molim te, izvuci me!

Molim vas, pomozite mi!

Su-yeonina je krivica.

Samo me je iskoristila i uvrijedila.

Zatvorio si je zbog toga?

Nisam je zaključao/zaključala.

Ušla je sama.

Onda je nešto pošlo po zlu.

Sve što sam uradio jeste da je nisam pustio van.

To je ista stvar!

Drugačije je.

Zaključavanje nje je zločin.

Izvući je van je pitanje. velikodušnosti.

Nema velikodušnosti što je sada ostalo u meni za nju.

Ona je zla osoba.

Ona samo iskorištava ljude zatim ih napušta.

Šta planiraš uraditi?

Samo da je držiš unutra? Šta ako umre od gladi?

Iznenađen sam što nije. Ona nema hrane.

Mi-ti.

Ovo je kao ubistvo. Ne!

To je ubistvo!

Šta onda?

Pustiti je sada?

Onda se izvini i reći da je to bila šala?

Mislim da će mi jednostavno oprostiti i reći da je i ona kriva?

- Ipak, ovo je pogrešno. - Znaš njenu ličnost.

Bacit će nas oboje u zatvor kao saučesnici.

Nije li to razlog zašto si došao k meni?

Zato što se bojiš?

Da nisi, nazvao/la bi policajci ili izvođači radova

i izvukao je.

Šta onda?

Samo je ostavi tamo dok ona ne umre?

Nisam ni ja siguran/sigurna.

Ali

Osjećam olakšanje što znaš.

Ti odlučuješ.

Pratiću te.

Bez obzira na sve.

Znam da mi nećeš oprostiti.

Nakon svega Uradio sam da bih stigao dovde...

Kada izađeš, Uništit ćeš me.

Zdrobit ćeš me na komadiće, Zar ne?

To bi Shin Su-yeon uradila,

naravno.

Ali Su-yeon,

I ti si mene lagao/la.

Voliš žene.

Je li tako?

Bravo! Bravo!

Današnja potpuna proba bilo je fantastično!

Još uvijek moramo vježbati nekoliko stvari.

Sjednite.

Bio sam toliko impresioniran.

Mislio sam da je dan koncerta!

Ali zašto izgledaš tako tmurno?

Ja?

Kriješ li nešto od mene?

Naravno da ne.

Jesi li išta čuo/čula Je li Su-yeon?

Ne.

O, moj Bože.

Konačno radimo ruka u rukavici,

ali to je dilema.

Razmisli o Su-yeon.

Ostavila je svog vjerenika,

ali njena mama ga zapošljava.

Mislim, imenovan.

Onda će joj biti teško da se vratim.

Sinulo mi je.

Ako Su-yeon nastavi da se drži podalje,

Nisam siguran/sigurna šta da mislimo o našoj vezi.

Razumiješ?

Ali danas je bilo zaista dobro.

(Su-yeon)

(Su-yeon)

(To sam ja)

(Slažete li se vas dvoje dobro?) dok mene nema?)

- Šta ćeš uraditi? - Mi-ti.

Hajde da razmišljamo racionalno.

Ako je još uvijek živa, to znači nismo počinili zločin.

Možda za tebe,

ali

To je za mene zločin.

Ipak, bolje je nego ubistvo!

Provjerio/la sam.

Ključ je još uvijek u mojoj torbi.

Zapravo, sumnjao sam da si to ti.

Ja?

Da.

Hajde.

Hajde da ostanemo ovako.

Nije lako izaći odatle.

Smirimo se.

Ne.

Idi i otvori ga sada.

Ili ću pozvati policiju.

Maestro je pozvao.

Došlo je do nečeg hitnog.

Otkazao je današnji trening.

Još jedna stvar,

Violončelistica Kim Mi-ju je pozvala

i rekao Bolesna je i otišla je kod doktora.

To je sve.

Hvala vam.

Ovo je tako strašno!

Direktore, možeš li vjerovati u ovo?

Nakon što sam primio tekstove,

Trčat će ovdje ako su nevini.

Ako su krivi, neće se pojaviti.

Sa kopijom njenog identifikacionog dokumenta, njen pravni zastupnik

može aktivirati njen broj na drugi telefon.

Oni to ne znaju.

Mora da su paničarili.

Tako sam uplašen/a.

Šta su, dovraga, uradili?

Prestravljen/a sam.

Ovo je ulaz?

Ima li ovdje nešto iza?

Kako se ovo otvara?

Sung Jin.

Ona ne može izaći.

Kako ga otvaraš?

Ne može izaći odatle!

Mi-ti!

Su-yeon?

Jesi li dobro?

Vidiš?

Rekao sam ti da ne može izaći.

Ko je onda poslao te poruke?

Su-yeon.

Jesi li dobro?

Ona je još uvijek živa.

Su-yeon.

Su-yeon. Probudi se.

Su-yeon! Su-yeon! Prestani!

Su-yeon!

Su-yeon! Stani!

Jesi li lud/a?

- Pusti. - Hajde da izađemo.

Pomakni se.

- Sung-jin! Idemo. - Pomakni se!

Ona je luda!

Moramo izaći!

Rekao sam, mrdaj!

Su-yeon...

Ustani.

Jesi li dobro?

Idemo, Sung-jin. Ja ću se pobrinuti za to.

Operi se i pojedi nešto.

Idem u policiju.

Ne.

Nemoj.

Gladan/a sam.

Naruči mi nešto hrane.

Kimči gulaš.

Naravno.

Prvo ću se istuširati.

Umirao sam od želje da se istuširam.

Upomoć. Skini mi ovo.

Mi-ti.

Ti si na drugoj strani, Zar nisi?

Sad se tuširam vrućom vodom.

Ako se petljaš s vodom kao i ja, platićeš.

Neću ti dati vode.

Hajde da pričamo o ostatku nakon što se tuširam.

Bio sam zabrinut jer nisi odgovarao/la na moje pozive.

Onda odjednom dođeš ovako da plati ostatak.

To je tako slično tebi.

Je li Mi-ju dobro?

Znao si, zar ne?

O vama dvojici? Naravno! Ja sam bio tvoj učitelj.

Stvari su postale neugodne među nama dok sam se zaručivao/zaručila.

Ipak,

Planiram da zadržim veze s njom.

Ne smijemo gubiti ljude, zar ne?

Mnogo godina sam mislio

tvoj posesivni instinkt ne može se pobijediti.

Na kraju si sve dobio/la.

Čak je i moja kuća postala tvoja.

Pretpostavljam da si u pravu.

Ali gospođica Park?

Jesi li Mi-ju loše govorila o meni?

Koje ja upravo koristim i napustiti ljude?

Ali zaista si mi se svidio/la.

Cvijeće je tako lijepo!

Inače, obožavam tvoju kuću.

Tako sam sretan tamo.

To je kuća koja donosi istinska sreća.

Ideš na golf?

Izvini. Jesam li te probudio/probudila?

U redu je.

Trebao bih ustati.

Baš voliš golf, zar ne?

Zabavno je.

Mama kaže da ćemo ići zajedno igrati golf sljedeće sedmice.

Da, čuo/čula sam.

Vrati se na spavanje

Vidimo se kasnije.

Zabavi se igrajući golf.

Jesi li ga zaključao/zaključala?

Baci ključ.

Tako si lijepo obučen/a.

Jesi li me čekao/čekala?

Svuci me.

(Skriveno lice)

(Režija: Kim Dae-woo)

(Song Seung-heon)

(Cho Yeo Jeong)

(Park Ji-hyun)

(Park Ji-young, Park Sung-guen)