Original subtitles

Daj nam ruže dok smo još ovde. B. Parker

SKRIVENA FLORA

Moji roditelji su me obično dovozili do srednje škole

rano ujutru. Nije mi smetalo vreme koje sam provela sama.

To je bilo dok Džerod nije prebačen u moju školu.

Poremetio mi je pogled na dečake i svet.

Nešto kao što imaju pre nove ere i novu eru u Bibliji.

Ako bi moj život bio dokumentovan, mogli bi da razdvoje

ko sam bila pre i posle Džeroda.

Mogu li da sednem sa tobom?

Nakon što smo proveli skoro svako jutro zajedno,

nije prošlo mnogo vremena pre no što smo postali prijatelji.

Uopšte ih nisam ni imala.

Bila sam stidljiva. Ili sam bar sam to govorila ljudima.

Džerod je bio previše kul da bi se družio sa mnom,

ali to nije znao. Ili ga možda nije bilo briga.

Njegov porodični život je bio težak.

Roditelji su bili razvedeni.

Nijedan od njih se nije ponašao kao da ga želi.

I on je imao svoje probleme sa telom i identitetom.

Mislim, zar nemamo svi?

Da smo možda svi bili otvoreniji o našim problemima,

shvatili bismo da se svi osećamo loše i možda bismo

prema sebi bili malo finiji.

Pošto on ionako nije želeo da bude kod kuće,

provodio je mnogo vremena sa mnom i mojom porodicom.

Oni su ga zavoleli,

kao što sam i ja.

Obavljao je kućne poslove,

radio je u dvorištu leti…

Rad u dvorištu… leti.

Radovi u dvorištu…

Pa, gde sam stala?

Da.

Za moj 16. rođendan, moji roditelji su iznajmili mesto

i platili nekim bendovima mojih prijatelja da sviraju privatni koncert.

Ova dvoje starije dece vozili su tri sata da bi prisustvovali,

iako su samo sedeli na parkingu

sa otvorenim prtljažnikom, pijući votku.

Pokušali su da me nateraju da pijem, ali sam stalno izmišljala izgovore.

Džerodu nije smetalo.

Otpio je gutljaj iz boce i pružio mi je.

Popustila sam, ili su bar tako mislili.

Stavio sam usne na bocu da izgleda

kao da pijem, ali sam držala jezik za zubima

pri vrhu, što je zaustavilo piće.

Pst! Probudićeš mi roditelje.

Samo se smejemo. Trezni ljudi mogu da se smeju,

Zar ne?

Toliko si pijana.

-I ti si.

Nikada nismo razgovarali o tome šta se dogodilo te noći,

i činilo se da se ništa nije promenilo kod nas ni na jedan ni na drugi način.

Međutim…

Počeli smo da se mazimo noću.

Sećam se da mi je bilo tako udobno ležeći na njegovim grudima jedne noći

da sam se onesvestila i probudila shvativši da sam balavila po njemu.

Bila sam posramljena,

ali nisam znala šta da radim.

Da li da obrišem?

Ali onda, da li bi se pitala zašto ga trljam „tamo dole“?

Slina mi se skupila u njegovom pupku

i sve je bilo tako blizu njegovog…

Nikada ranije nisam videla tuđ.

Bar ne lično.

Nisam znala šta da radim sa tim.

Ali sam se potrudila koliko sam mogla,

i on je svršio, tako da

Pretpostavljam da sam dobro uradila posao za prvi put.

Ova spavanja su se nastavila sve dok jednog dana,

Džerod mi je rekao da je poljubio dečka.

Bila sam slomljena

Ne zbog činjenice da je bio sa nekim drugim,

već zbog činjenice da ga je poljubio.

Nikada me nije poljubio.

Bila sam dovoljno dobra da mu pušim, ali ne za poljubac?

na kraju smo se udaljili.

Koliko sam poslednje čula, preselio se na istočnu obalu, oženio se,

i dobio bebu.

Brejden je bio još opsednutiji svojim telom nego Džerod.

Išao bi na trčanje noseći kesu za smeće

što mu je to pomagalo da se više znoji', što je, mislim, pomoglo i tebi

da više smršaš.

Ne bih rekao da je Brejden bio sanjar, ali je bio sladak.

Nije bio visok.

Malo je mucao

a njegov osmeh je bio više štreberski nego „Holivud“.

Ali njegova harizma i energija su bile opipljive.

I imao je trbušnjake danima.

Ne sećam se tačno

kako smo počeli da se družimo,

Ali je bio prijatelj sa Džerodom i živeo je samo nekoliko blokova

dalje od mene.

Ne bih rekla da me je Brejden tretirao kao govno.

- Brejden. Ah! - Rekla bih da me je

tretirao kao „jednog od dečaka“,

što nikada nisam osećala da jesam.

O sranje!

Sve što je rekao, shvatila sam lično...

za razliku od tipičnog dečaka

koji bi se verovatno samo nasmejao tome.

Imala sam svoje nesigurnosti.

Imala sam tešku telesnu dismorfiju.

Brejden mi je tako ljubazno dao nadimak

„Debela“

nešto što je smatrao izrazom nežnosti.

Možda je mislio da je očigledno da se šali,

s obzirom na to koliko sam bila mršava,

ali način na koji sam to shvatića je bio da je on komentarisao

činjenicu da nemam trbušnjake kao on.

Stoga je celo moje telo koje nije bilo zategnuto ili definisano bilo debelo.

Pretpostavljam da je to kao zagonetka sa kokoškom ili jajetom.

Ne znam šta je bilo prvo.

Da li je Brejden to dodao mojoj telesnoj dismorfiji?

Ili ju je stvorio?

Zato što je imao toliko nesigurnosti,

Brejden je zaista voleo da pokazuje svoje telo.

Nije mu smetalo da se presvlači preda mnom.

I opet, nisam sigurna da li je ovo radio sa svim svojim „braćom“

ili me je namerno zadirkivao,

ali je voleo da mi pokazuje koliko je gladak bio „tamo dole“

kad god bi obrijao stidne dlake.

Stejt muškarci su se ponašali i ponašaju se iznenađujuće gej.

Mislila sam da su srećni završeci u romantičnim komedijama takvi

kakvi će život i veze neizbežno biti.

Dakle, svaki momak koga sam upoznala

već je imao tu predispoziciju da bude

u poređenju sa ljudima kao Metju Mekonahi,

Džordž Klunija i Hju Grant.

Kada bih išala kod Brejdena,

njegova mama bi uvek pravila šale o tome kako je ne bi bilo briga

da li je Brejden gej.

U mojoj glavi, to je bio njen signal,

„Ako ste vas dvoje tajno gej,

biste li mogli, molim vas, samo da nam se otkrijete?“

Kad bi samo.

Mislim da me je naterao da zevam.

Da.

-Samo ću…

Brejden.

Brejden.

I od tada, svaki put kada bih prenoćila,

on bi pronašao način da me zagrli "u svom snu".

Sećam se jednog puta, vraćali smo se kući sa žurke…

Iskrali smo se i neko nas je vozio nazad do njegove kuće…

Ovaj tip sa kojim sam se ljubila celu noć je morao da sedi napred

jer mu je bila muka u autu.

Mogla sam da živim zauvek u ovim kratkim

ali značajnim trenucima.

Bio je to uvid u alternativni univerzum gde sam mogla da vidim

kako bi bilo da smo zajedno.

Učinila bih sve da ovo postane stvarnost

izvan ove jedinstvene, pijane noći.

Kako su se trezni umovi vratili,

stvari su se vratile u normalu.

Brejden nije samo poznavao Džeroda,

već je bio i prijatelj sa onim koji će uskoro postati

moja treća simpatija,

Sander.

Ako su Džerod i Brejden bili moja Tipična Muška Psiha 101,

Sander je bio moj uvodni čas o mentalnom zdravlju,

krivičnopravnom sistemu i zavisnosti.

Brejden i Sander su se poznavali preko njihovog vannastavnog

hobija:

skejtbording.

Sva trojica bismo se ponekad družili

po komšiluku. Milsim da sam se uvek osećala nekako

ženstveno pored njih, jer su se ponašali tako muški,

posebno kada su bili jedan pored drugog.

Uvek je bilo takmičenje u zamahivanju velikim kurčevima.

I znam šta mislite, ali ne, nikada nisam imala priliku da sudim

ni o kakvom takvom pravom takmičenju.

Bili su samo prijatelji, ali

smešno je kako su momci uvek želeli da istraže svoju

seksualnost, ali nikada nisu jer su se plašili šta bi njihovi

prijatelji mogli da pomisle.

Ali nijedan od njih nije trebalo da mari, pošto su imali iste

zabranjene želje.

Nikada nisam razumela zašto se Sander ponašao onako kako se ponašao.

Gledajući unazad, sasvim je očigledno.

Nikada ranije nisam srela nikoga sa ADHD-om.

To me je pomalo zastrašilo.

Bio je nepredvidiv.

Bilo je uzbudljivo, ali i zastrašujuće.

Voleo je svoj auto. Kada bih se vozio na njegovom

suvozačevom sedištu, osećala sam se kao u „Brzi i žestoki“.

Bilo je seksi i uzbudljivo.

Kao, on je bio Pol Voker, a

ja sam bila Eva Mendes.

U isto vreme, on je vozio bezobzirno

i nije imao poštovanja prema svom životu.

Uvek ću pamtiti, i to radim do danas,

kada bi prolazio kroz žuto svetlo, pokucao bi na

unutrašnji ugao stakla automobila dva puta kao da bi odbranio

od loše sreću zbog prolaska kroz to žuto svetlo.

Rvao bi se sa mnom a ja bih se trudila iz sve snage

da se ne... ...'uzbuđujem',

Ali je bilo uzbudljivo.

Sada mislim da je razlog zašto je to uradio bio taj što

je i njega to uzbuđivalo.

To je bio način da bude izuzetno blizak sa mnom, a da

ne priznaje nikakvu čudnost.

Ovaj osećaj mi je bio previše poznat.

Da li je slučajnost da su tri momaka u istoj grupi prijatelja

baš slučajno imala slične načine ponašanja?

Osećam se kao da sam mu postala seks igračka.

Sander je patio od napada depresije, sa kojima se tada,

nisam mogao poistovetiti.

Verujem da je to imalo mnogo veze sa njegovim ADHD-om.

Brejdon je bio bokser,

i mislim da ga je Sander pitao kao prijatelja da li bi

ga pretukao jer je osećao da mu je potrebno

da ga pretuku do kraja.

Brejden je poneo svoje

bokserske rukavice da bi se uverio da udarci nisu toliko kritični.

Sander je preventivno naložio Brejdenu da ne prestaje

niti da mu dozvoli da uzvrati udarac, a ne lice.

Prvobitno, nisu hteli da me uključe jer su znali

da ću pokušati da to zaustavim.

Znala sam da će se to desiti sviđalo mi se to ili ne,

pa sam mislila, bar ako sam ja tu, ne može da izmakne

kontroli.

Naravno, videla sam tuče.

Nikada nije bilo da neko povređen

neko do koga mi je stalo, i nisam mogla ništa da učinim

da to zaustavim.

Mogla sam samo da gledam.

Nije idealna situacija sa rogonjom.

Oboje smo se posvađali zbog Brejdena,

i mislim da se on odselio i verio se sa ženom.

Posle srednje škole,

Sander i ja smo krenuli svojim putem.

Ostavio je devojku da zatrudni, a onda je

ulazio i izlazio iz zatvora.

Kada je tek pušten, otišla sam kod njegovih roditelja

u kući gde je boravio.

Mislim da nisam primetila ništa drugačije u njegovom ponašanju

jer je imao svoje uspone i padove,

ali je delovao nervozno.

I mene je to učinilo paranoičnim,

pa sam se zapravo preplašila kada sam čuo…

Idi kući, Roksi.

Zašto?

Svejedno ćemo krenuti. Samo idi.

Gde ćeš?

Mogu samo da te pratim tamo.

Ne želiš da ideš tamo.

Zašto ne?

Mislio sam da danas samo pijemo.

Šta si ti? Njegova kučka?

Šta god. Samo se smiri.

To je bio prvi put da sam videla nekoga kako puca.

Sećam se ove scene u

„Rekvijemu za san“ koja me je proganjala,

ali videti je uživo

bilo je nestvarno.

On i njegovi prijatelj sa lošim uticajem su išli negde,

a ja sam i dalje želela da idem.

Možda je deo mene želeo da ga zaštiti ili popravi.

Na kraju krajeva, bio mi je prijatelj godinama.

Skoro deceniju, ako ne i više.

Nakon tih prvih nekoliko godina bez javnog predstavljanja ni sa kim,

tajno sam žudela

da imam otvorenog kbir partnera gde bih i ja,

mogla da promenim svoj Facebook profil u „u vezi“.

Nije bilo fer prema meni što moji vršnjaci imaju momke

i devojke još od osnovne škole.

Izlazili su zajedno tokom celog svog srednjoškolskog perioda.

U međuvremenu,

Ja sam bila samo eksperimenti za ljude.

Sećam se da sam prvi put videla Rivera u biblioteci.

Svi su poznavali svakoga

u našoj školi, tako da kada bi se pojavilo novo lice,

ono se isticalo.

Kada sam stigala kući,

Otvorila sam Majspejs

na poruku od njega

i počeli smo da razgovaramo.

Delovao mi je pomalo naivno.

Na primer, objavljivao je objave pitajući javnost

da li neko želi da razmenjuje gole slike.

Ne znam zašto to nije bio dovoljno veliki znak za upozorenje.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što smo odlučili da to zvanično ozvaničimo.

Dečko i…

Dečko?

Tako si zgodan. Mislim, tako je zgodan.

Jedan od mojih prvih javnih odnosa gde sam

mogla da budem kod njega kući, da se družim sa njim,

da objavljujem o njemu…

Hej. Vreme je za večeru.

Vreme je da Roksi krene, zar ne?

Sećam se jednog puta kako sam morala da se sakrijem u ormar.

Bolje da ovde nikoga nema.

- Nikog nema ovde. - A ako ima-

- Imamo matursko veče- Tata, garantujem ti

Nema nikoga ovde. -River,

Ako nekoga ima ovde,

Bolje da ode. -Nema nikoga ovde.

Bilo je pomalo strašno.

Jedne noći, bila sama sa svojom prijateljicom i njenim dečkom.

Nisam mogla da dođem kući, jer čak i da sam se izvinila

da se ne osećam dobro i da ne želim da provedem

tu noć više,

kao što sam se valjalo.

I iako sam znala da mi nije dozvoljeno da uđem,

pogotovo ne ovako kasno,

mislila sam da kontaktiram Rivera.

Pitala sam ga da li mogu da dođem

i upozorila sam ga da snimam

i on je rekao „da“.

- ...nema garancije. - Noć je mlada.

Jesi li dobro?

Ja sam, ja sam. Dobro sam.

U redu. U redu.

U redu.

Čuvaj se, u redu?

ćao, ljudi!

Dakle, tu sam bila, pojavljujući se, naduta,

nepozvana, u kući nekog tipa koga sam upoznala te nedelje.

Znala sam da se ništa loše neće desiti.

Opet.

Prokleti Obama Husein.

Pokažite svoj izvod iz matične knjige rođenih!

- Pssst! - Mogu li ući?

-Da. -U redu.

-U redu. -U redu…

- Da. Da. - U redu.

-Samo moraš biti tiha, u redu?

-U redu.

Da, da. Samo sedi tamo.

U redu.

Bilo je hladno te noći…

Ali je bilo toplo u njegovoj sobi.

Sve u vezi sa trenutkom kada sam bila tamo

bilo je blaženstvo.

Osećala sam se tako bezbedno,

A onda sam pogledala dole.

River mi je skidao pantalone.

River je počeo da mi liže dupe,

što nikada ranije nisam osetio.

Ovo me je uspavalo u još veći trans.

Nisam mogla ni da govorim.

Bila sam paralizovana

i bez reči.

A najgore od svega je bilo

što se sve osećalo dobro.

Ponovo sam pogledala gore

i osetila sve.

Mislim da bi ovo obično mnogo bolelo.

Obično prvi put najviše boli.

I čak kasnije u životu,

to i dalje nije najzabavnije iskustvo.

Ali sam se kotrljala.

Kotrljala sam se tako jako da nije imalo nikakav osećaj.

Ne znam da li je bilo dobro,

ali nije bilo loše.

Moj prvi seks,

Nisam pristala.

Moje prvo seksualno iskustvo

bilo je silovanje.

Nisam izgubila nevinost.

Otuzeta mi je.

Bila sam jedina kvir osoba u grupi prijatelja

koja su pretežno bili heteroseksualni momci i

njihove devojke.

To je bila Adel,

„Someone Like You“ na KROX 725.

Gledajući TV vesti, Čez Bono je postao prva

transrodna osoba koja je pevala „Ča Ča“ na podijumu „Plesa sa zvezdama“

sinoć.

Bono, naravno, jedino dete Šer i Sonija Bona.

I dočekana je sa kritikama

od strane raznih roditelja,

verskih i političkih aktivista koji

pozivaju na bojkot emisije.

Neki kažu da bi gledanje Bona bilo, citiram,

„zbunjujuće za decu“ i da je njegova podela, citiram,

„najnoviji primer kako mreže pokušavaju da promovišu

seksualnu agendu američkim porodicama.“

Sada, kada bi ovi „strejt“ momci pili,

postajali bi stvarno zavodljivi.

Ako su se osećali onako kao što sam se ja osećala dok sam pila,

onda znam da su razmišljali svojim kurcem, a ne

svojim mozgom.

Kao da je svaka internalizovana homofobija napuštala

njihovo telo isto tako brzo kao što je alkohol ulazio.

Slažem se, ali

ponekad bi se ovi flertovi pojačavali.

Jedan momak je bio posebno veoma flertovan.

Zvao se Fredi sa 'ie',

zbog čega sam ga zadirkivaža i govorila da je pretenciozno.

Mislim, nisam volela da biram ime.

Nisam mogla da biram kako se piše.

Vau. Tssst.

-Šta se ovde dešava?

Kao da je znala.

Kao da je imala šesto čulo i osetila napetost

gde god da je bila pre.

Nisam pokušavala da budem razarač...

- Šta se dešava? - Ali nisam mogla da ignorišem

svoja osećanja prema njemu.

Fredi i ja smo se dopisivali

i ne sećam se kako se to pokrenulo,

ali, nekako, oboje smo odlučili da se masturbiramo na Fejstajmu.

Nisam to smatrala varanjem,

ali možda sam samo tražila izgovore za sebe.

Razvijala sam prava osećanja što smo više radili

stvari kao te.

Nakon srednje škole, preselila sam se u stan.

Nehajno sam nastavila

svoju potragu za ljubavlju.

Počela sam da razgovaram sa tipom po imenu Sander.

Još jedan.

Smešno je to što se moja mama udala za dva tipa sa istim prezimenom,

pa sam pomislila

Sander mora da je moj ekvivalent mami i Majku.

On je bio prva ljubav.

Njegove oči su, kao, gledale u okean.

Oboje smo bili novi u seksu,

tako da je bilo lepo imati nekoga tu da

isprobamo nove stvari zajedno.

Jesi li dobro? Jesi li dobro?

Ovde, ovde, ovde. -U redu.

-U redu? -U redu. -U redu.

-U redu. U redu. Jesi li spremna?... U redu. Da.

O, hvala.

-Da, nema na čemu. U redu. Spreman?

U redu je, hej, hej. Samo diši.

U redu. U redu.

U redu.

U redu je.

Da.

U redu je. U redu je.

U redu.

- Da? - Da.

Roksi: Ooo!

U redu je. ROKSI: Ja-žao mi je.

Ne-ne-ne-ne-ne-ne. Ne.

Ne-ne-ne. U redu je.

Sranja se dešavaju.

Posle tog incidenta,

neko vreme smo se bavili seksom pod tušem.

Osećalo se više…

Čisto.

Morali smo da istražujemo sebe i da isprobavamo nove stvari jer

u školi vas ne uče o gej seksu.

I jedan dan koji je bio posvećen seksualnom obrazovanju,

bio je odvojen na dečake i devojčice.

I ne mislim čak ni da je hetero

seks bio naučen.

Više se radilo o našim promenljivim telima.

To je bio prvi put da sam zaista mogla da budem nežan

u javnosti sa nekim.

Možda smo samo mislili da smo zaljubljeni jer

smo stalno pili i uzimali ekstazi.

Bio je to najbolji osećaj ikada.

I znate kakav je to osećaj

ako ste imali prvu ljubav.

Znaš da se ništa ne može uporediti sa tim.

Ništa se ne može uporediti sa onim što ta osoba učini za tebe.

Zauvek ćeš upoređivati svaku osobu posle toga

sa svojom prvom ljubavlju.

Upotreba ekstazija nije pomogla našoj vezi ni na koji način.

Nažalost, nisam znala, ali sam brzo otkrila,

složenost kratkoročnih i dugoročnih neželjenih efekata

mog novog leka po izboru.

-Ekstazi ili MDMA, kako je medicinski poznat,

pojačava oslobađanje serotonina, dopamina

i norepinefrina, što izazove efekte podizanja raspoloženja

koje ljudi doživljavaju. Međutim,

oslobađanjem velikih količina serotonina, MDMA uzrokuje

da mozak postane značajno iscrpljen

njegovim važnim neurotransmiterima, doprinoseći negativnim

psihološkim posledicama koje ljudi mogu iskusiti

nekoliko dana nakon uzimanja,

poznato i kao „prevrtanje“.

Kao mamurluk, ali nakon što se prevrnete.

Ovo je bilo brutalno.

Umesto da nam kažu da će nam to napraviti rupe u mozgu

kako bi nas sprečili da to pokušamo, mogli su nam jednostavno reći

koliko će to uništiti naše emocije

i mentalno zdravlje.

Usponi su bili visoki,

ali pauze su bile nepodnošljive.

Samo biti hormonski tinejdžer je dovoljno teško

bez destabilizacije celog raspoloženja.

Sećam se da je Sander bio na kauču i spavao sledećeg jutra

dok sam ja slušala muziku i plakala bez razloga.

Ako bih morala da pogađam,

Rekla bih da sam plakala od straha da ću izgubiti nekoga

ko mi je toliko značio,

taj osećaa koji nikada ranije nisam iskusila,

i mogućnosti da nikada neću moći

ponovo ga stvoriti,

fizički ili emocionalno.

Tog leta, Ejmi Vajnhaus

je preminula i ja sam preuzela neku vrstu otelovljenja njenog karaktera.

Dok sam proučavala njen život i slušala njenu muziku,

Osećala sam se kao da je ona moja neizbežna sudbina.

Kao da sam već bila na putu toga.

Pila sam vino svaki dan

i delovalo je glamurozno.

Imala sam 19 godina i pomislila sam,

„Način na koji živim,

nema šanse da ću doživeti preko 27.“

Postoji taj ozloglašeni Klub 27,

spisak nekih od najvećih umetnika koji su tragično

preminuli u 27. godini.

I pomislila sam,

„To ću biti ja.“

U tabloidima koje sam viđala Ejmi i njenog dečka, Blejka,

oboje su imali modrice svuda.

Mislila sam da moramo da se svađamo kao oni

da bismo voleli kao oni.

Tako ludo.

Drago mi je što smo odlučili da krenemo večeras.

Kakva jebena zabava. Jesi li?

- Jesi li se zabavila? - Da.

Šta?

- Na pauzi smo, zar ne?

-Da. -Zar se nismo

složili za pauzu?

-Da.

-Šta za tebe znači pauza?

Jer mislim…

Mislim da pauza znači nešto drugačije za mene.

-Nego što znači za mene?

-Da.

-Pa…

Znaš, išala si na to putovanje

i upravo si se vratila. -Da.

-Upravo si bila na koncertu. -Da.

Šta? Zar mi više nije dozvoljeno da radim šta hoću?

Ne, ja-ja…

Ja ne, ja ne kontrolišem šta radiš.

-U redu, onda nemoj.

Ja-

Ne mislim da pauza za mene znači jebanje sa nekim drugim,

zar ne?

-Pa... Da li to znači tebi?

-Manje-više. Da.

- Pauza, a? - Da.

-Samo mala pauza?

- Zašto vičeš? - Hoćeš da ti polomim

nešto tvoje?

Zvučiš ludo.

Možda bi trebalo da ideš u krevet.

-Da. -Da. -Ne, to je smešno.

-Šta ćeš da slomiš? Šta ćeš da slomiš?

Nogu? Ruku?

-Šta kažeš na ovo? -Beži od mene.

- Šta kažeš za ovu? - Ne, ne diraj me, dođavola.

- Šta kažeš za onu? - Rekao sam, ne diraj me, dođavola!

Isuse, prokleti Hriste. Sedi.

Mrzim kada se ovako ponašaš.

Pretvaraš se u takvog prokletog kretena.

Sander. Sander. Molim te

Molim te za pažnju poslednjih

jebenih nekoliko nedelja! -O Bože. Imaš-

-Ne želim da budem na jebenoj pauzi.

-Pa zašto si onda rekla da?

Samo sam pokušavala da te nateram da me jebeno pogledaš, Sander.

Gledam te upravo sada. Šta-

Mislila sam da će tretman tišine uspeti.

Mislio si da ćeš me, ako mi ne kažeš ni reč

naterati da obratim pažnju na tebe.

Slušaj, volim te.

Volim te svim jebenim stvarima koje imam.

Mi smo

zajedno smo u ovome. Mi smo jebeno srodne duše.

U redu.

-Umrećemo zajedno, jebeno.

Umrećemo zajedno, zar ne?

Reci mi. Reci mi.

Mi smo bliznaci. Mi smo bliznci. - Evo. U redu je. Sedi.

-Sve što se desi meni, desi se i tebi,

i sve što se desi tebi, desi se i meni.

-Evo, lezi. -U redu? Lezi.

- Pođi sa mnom. - Hej. Hej. U redu je.

- Pođi sa mnom. - Lezi. - Ne…

Sander. Šta ti-

- Samo legni. Idemo u krevet. U redu-

- Da li me želiš? - Idem da spavam.

- Da li me ŽELIŠ? - Ići ću da spavam ovde.

-Da li me želiš? Samo odgovori na prokleto pitanje!

Hej, naravno da te želim!

Pusti me... Želiš me? - Isuse Hriste. Pusti me.

- Želiš me? - Da. Da.

-Želiš me? -Da. Da, da, da.

Samo idi u krevet, važi? -Ja sam ono što želiš? -Da.

-U redu je. U redu je. -Reci mi. Reci. Reci.

Reci mi. Reci mi. -Da. Ti si ono što želim.

U redu je. -To je ono što treba da čujem.

- U redu. - Da. Ti si ono što želim.

-Zašto me povređuješ? -Ja

- Zašto me povređuješ? - Povređuješ me!

Vidi šta si uradila..

-Sander. -Hej. U redu je.

-Sander, šta god ti se desi-

- Biću ovde ujutru. - Slušaj! Šta god se desi

tebi, desi se i meni, -Vidimo se kasnije, važi?

-Šta... Lako spavaj.

-Sander!

Vrati se ovamo! Sander!

Sander, ne ostavljaj me!

Sander.

Potreban si mi!

Dušo, dušo, molim te!

Sander!

Potreban si mi!

Pogledaj šta mi radiš, Sander!

Pogledaj šta mi radiš!

Je li to ono što želiš?

Vidi kako me povređuješ, Sandere!

Volim te!

Ti…

Toksično ili ne,

to je ipak bila moja prva prava veza.

To je kao da se drogiraš

po prvi put i postaneš zavisan.

Neprestano težiš tom osećaju ponovo,

ali nikada neće biti tako dobro kao prvi put.

I to je, samo po sebi, užasno depresivno.

Tako si bezobrazan/na.

-Sviđa mi se.

-Ne bih mogla bez tebe.

-Znam da nisi mogao/mogla.

Iako naša veza je trajala samo

četiri meseca,

ništa se nikada nije približilo osećanjima

Osećala sam se kao kada smo se zabavljali.

Ne znam šta mu se desilo.

Čuo sam da je postao, kao, Isusovski nakazan,

opsednut hrišćanstvom, i pronašao Boga ili šta god.

Spreman si da pođeš.

Hm. Da li želiš… možda

- Da. - Mogu - Da.

Samo, oh…

- Uh, pantalone. - O, sranje.

Želim te u sebi.

Sačekaj samo sekundu.

Mogu samo, u redu.

Samo sekund. Sranje.

Ja, hm... samo moram da...

Trudim se. Trudim se.

Sranje.

To je zato što sam previše debeo, zar ne?

-Fredi.

Fredi!

Nisi debeo.

Ja…

Ja sam ta

Koja nikada ranije nije nikoga jebala.

Samo sam bila jebana.

Znao sam da je ovo loša ideja, pa mislim da bi trebalo samo

da se vratim unutra.

U redu.

Hej, hej!

Hej.

Hm...

Šta radiš sutra?

Ništa.

Zašto?

Ž-želim da ti pokažem nešto.

9 ujutru.

Budi spremna.

Spremna, Fredi.

Hej, Fredi. -Da?

-Zašto je neravno?

-Nije toliko neravno. -Ja-Da, u redu.

Znaš šta? Mislila sam da je bilo malo vruće u početku.

Neću da lažem. -Da?

Povez za oči. Baš seksi.

Sada se osećam kao da me voziš do

rupe od dva metra u pustinji. - Bože, kako je mračno.

- Zašto bi to uopšte rekla? - Fredi! Fredi!

Fredi, postaje-postaje sve neravnije. Gde-

Molim te, reci mi. Gde idemo?

-Ne mogu ti to reći. -Molim te.

-To je tajna. -Fredi. -Roksi.

- Prestravljena sam! - Roksi, Roksi.

Zašto je sve to napeto- Postaje ozbiljno-

- Pogledaj me svojim očima. - Oh, ups.

- Fredi. - U redu, izlazim…

-U redu, -i svratiću.

-Vidimo se za sekundu? -Ne viri.

-Da? -Ne viri. -U redu.

-U redu. Obećavaš? -J-obećavam. - U redu.

Časna reči, obećavaš. -U redu. Hajde da to uradimo.

Ne viri!

Ovo je tako glupo.

-U redu. Uhvati me za ruku. -U redu.

-Skinućeš se. -U redu.

-Ima ivičnjaka. -Fredi. Ah!

Oh... Dobro si. Dobro si.

-To je zemlja. - Da, to je zemlja.

-Zemlja. Fizička Zemlja. U redu, priđi.

-Zašto idemo gore? -Samo. Samo-

Zašto idemo gore? - Zbog… visine.

- Visine?!

Koliko smo visoko?

- Tako smo visoko… - Bože. - U oblacima smo.

U redu. Prati me. -Molim te…

-Prati me -U redu, da.

Obiđi prednji deo auta. -U redu.

O, dragi. Evo ivičnjaka. Eto ga.

-Isti? -Sada se spuštamo nisko.

- U redu. -Spusti se nisko. Spusti se nisko. Spusti se nisko.

Spusti se nisko. -Koliko nisko? Koliko nisko do poda?

Koliko nisko možeš da se spustiš?

- U redu, stop! - U redu. Sranje. - U redu. Spremna?

-Sada nastavi. U redu.

Šta je dođavola? Fredi.

Da? Da, jesmo li bezbedni?

- Da. Bezbedni smo. - U redu. - Ali drži povez preko očiju.

- U redu. U redu. U redu. - Nastavi da hodaš... - U redu.

-...i hodaj. - U redu.

Verovatno ne bi trebalo da se vraćam unazad, ali…

U redu, ali sada postaje ozbiljno…

Stvarno sam zabrinuta, Fredi. - Postaje ozbiljno ovde.

-Postaje smrtno jebeno ozbiljno upravo sada

jer stalno idemo naviše. Zašto idemo naviše?

- U redu. - Sve je u redu.

-Lepo iznenađenje, zar ne? I, kao, biće dobro?

-Da. -Kao, biće zabavno? -Da.

Fredi, stvarno sam nervozana. Fredi.

-Hej. Pogledaj me. Ili… Pa…

Sve je u redu, je l' tako?

Samo mi veruj. U redu?

Fredi. Verujem.

Hajde. -U redu.

U redu.

-Spremana? -U redu.

Idi! Napred! - Sranje! Fredi! U redu.

Fredi. Fredi.

- U redu. - Fredi?

- Dobro je? Dobro je? Idemo.

U redu, da. Malo kamenja. - Vau.

Ali, dobro si. Sada će biti uspon.

Pod usponom mislim na ogroman korak, kao, gore.

- Jesi li, ozbiljno? - Da. Ne, ozbiljno.

- Mrtvo ozbiljno? - Mrtvo ozbiljno.

O, sranje. - Mislim, ne želim da umrem.

- Čekaj, imaš me? - Dobar si. Imam te.

Skoro sam te imao. - Oh. Oh.

Ne, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj!

Mogu. U redu. Mogu. U redu. - Eto ga.

Sranje. U redu. Hm…

U redu sam da, kao, istupim napred i…

Dobro je? -Da.

-Bezbedno je? -Mislim da je dobro.

-Jesmo li dobro? -Jesi li spreman?

- Ne. - Pa, šteta jer…

- Pa, idemo. - Svakako ćemo to uraditi.

- Da. - Samo se okreni tako.

Skinuću ti povez, važi?

- U redu. Ne guraj. - Neću te gurati.

Obećavam. Spreman?

Tri…

Dva… -Da.

-Jedan.

Fredi.

Bez reči sam.

Vau. Za sve postoji prvi put.

-Jesmo li sada na krovu? -Da.

Čija je ovo prokleta kuća, Fredi?

Ali, moj tata je vlasnik građevinske firme,

i pre nekoliko godina, dobio je projekat da radi na njemu.

I ja sam pomogao u renoviranju.

Bila je…

Zove se Kuća Nautilus, a projektovao ju je ovaj čovek

koji se zvao Bruno sedamdesetih godina.

Pogledajte krov. Njegov dizajn je spiralni.

Znam, kao, izgleda kao trougao, ali, kao, odozgo,

to je spirala, i cela stvar, možeš samo da pratiš

krugove u krug i u krug i u krug i iznova i iznova

i iznova dok ne dođete do kraja.

I ima samo pet tačaka kontakta,

dakle, kao, zidovi… na vrhu zidova,

ima prozora i stakla tako da se svetlost uvek-

-Vau. -kreće po kući.

Svaka soba uvek ima prirodno svetlo.

Simba.

Sve čega se svetlost dotakne…

…je tvoje.

Ali, šta je sa tamo? Šta je sa tamo, tata?

Oh, to je El Paso.

Nikada ne smeš tamo da ideš.

Oh, ućuti. Ja sam tamo rođena.

-Da, pa, pogledaj kako se to završilo.

-U redu. Oh. U redu. U redu, gospodine Las Kruses.

-Da. Da.

-Hej! Šta radite gore?

Siđite sa mog krova!

-Sranje! Fredi! Fredi! -Da, da, da.

-Napred! Napred! Napred!

-Sranje,Fredi! Ne mogu da verujem da smo to preživeli.

Mislim da je ovo deo priče gde

glavni lik postaje nesimpatičan

Ili možda samo više…

Čovek.

U svakom slučaju,

Zaista se trudim

da se ne osuđujem.

A to znači biti iskren.

To znači biti iskren prema sebi.

Hej! Ja sam narator!

Izvini! Samo što ti je trebalo celu večnost.

Piškila sam,

što često radim ovih dana,

ali ćeš to uskoro saznati.

Postupno sam prestala da upotrebljavam ekstazi, i počela sam da pijem

mnogo više.

Ljudi sa kojima sam se družilao koristili su kokain umestio njega...

i dok sam uživala,

nije to bio kokain koji sam želela.

Alkohol je uvek bio moj porok, a kokain je služio kao sredstvo

da duže ostanem budna i popijem više.

Kako sam zadovoljavala ove želje,

moje ambicije i standardi naknadno su se smanjivali.

Isto tako i moj bankovni račun,

što me je primoralo da se vratim kući.

Otkrila sam ozloglašenu aplikaciju za gej upoznavanje,

koju ne smem imenovati,

ali recimo samo da me zaista

'ispunjava' da ne mogu da vam kažem o kojoj aplikaciji

govorim.

Još jednom, jedan kvir tinejdžer morao je da potraži na internetu

da pronađe druge kvir osobe,

da li je to najbezbednije ili ne.

O da - Mmmm - Daaa

Postala sam malo promiskuitetna osoba

koja je samo želela seks u trenutku,

Pogotovo kada sam bila na kokainu.

Iznova i iznova, stranci su dolazili u moju kuću,

ulazili u moju sobu, vršili delo i otišli.

Bilo je toliko stvari koje su mogle da pođu po zlu.

I jedne noći, jesu.

Jedan momak nije imao fotografiju, ali se zvao

„Momak iz bratstva“, pa sam pretpostavila da je to

neko mojih godina.

Mogla sam lako da kažem „Prevario si me“,

ili čak samo, „Predomislila sam se.“

Ali ne samo da nisam dala

izgovor i nisam rekla ne,

pustila sam tu osobu unutra.

Osetio sam samo, kao,

„Moram da završim sa ovim sada,

jer sam pozvala ovu osobu preko,

i došao je čak dovde, tako da…

Ne mogu da se predomislim.

Bila sam toliko zgrožena.

Pomislila sam u sebi,

„Ovo se ne dešava.

Neću dozvoliti ovoj osobi da se uvuče u mene…

Samo da ne bude neka manja neprijatnost.

Konačno sam uspela…

Konačno sam skupila hrabrost…

Konačno sam skupila hrabrost

da kažem: „Čekaj, prestani.“

U redu je. Dobro si.

Ne, ne. Ne, ne, ne, ne, ne.

-Šta, samo bakšiš?

-Ne! -Hajde, dušo. Samo čip!

Da, evo ga!

Rekla sam: „Stani!“ -Hej, hej, hej.

Ti si jebeni zajebant.

Jebena kučko sa šljokicama!

Taj incident je bio dovoljan da me uplaši

od aplikacija.

Čudno je prolaziti kroz život gledajući priče

seksualnih napada i biti zahvalan što ti se ništa slično

nije nikada desilo, a onda shvatiš da jeste,

a ti to jednostavno nisi shvatila u tom trenutku.

Oh. Jesi li dobro? Pst, pst.

Dobro sam. Dobro sam.

Da.

Pa, uh…

Ja, uh… stvarno sam želeo da dođeš danas

jer

sinoć sam se zapravo osećao malo inspirisano

i želeo sam da napišem pesmu o tebi.

- Ozbiljno? - Mhm.

I, hm... počeo sam da razmišljam,

'Čoveče, stvarno bi mu dobro došao

zvuk gitare.'

Pa...

Pa, nabavio sam ovu malu stvarčicu.

I, hm, ROXII: Stara, 'Stara dvožičana?'

-'Stara dvožičana?' Tako je, tako je.

I, evo je.

Znam da je malo grubo.

Spremna? -Mm hm.

-Hmm. Videćemo.

Hoćeš da znaš moje mišljenje?

-Da, da čujemo.

Mislim da je to najbolja pesma koju sam ikada čula

u mom jebenom životu.

-Da. -Da li bi ponovo otpevao?

Da.

Nikada to neću zaboraviti.

-Čak i ako je muzika loša?

-Jesam li rekla da jeste?

Ja…

Sve što ti treba su dve žice.

Hvala ti.

Kako sam bivala staria, moja navika pijenstva se samo pogoršavala.

Bila sam usamljena,

pila sam celu kutiju od dvanaest flaša svaki dan.

Ketrin, šta želiš?

Zoveš me usred noći.

Šta?

Kurac!

FREDI!

U redu…

Pokušaj da-

Sranje.

Jebem.

Jebem, jebem.

U redu.

Halo. Da li vam je potrebna policijska, vatrogasna ili medicinska pomoć?

Medicinska pomoć.

-Koji je vaš hitan slučaj danas?

Povraćam krv,

I…

Ja…

Proverila sam,

i…

Piše da ću biti mrtva,

i…

I molim vas, pomozite.

- Molim vas. - Koja je vaša adresa?

Ja sam…

pet,

četiri,

šest,

devet

Vrh Mesa.

-Jeste li uzeli nešto u poslednja 24 sata?

-Molim vas

požurite.

Pomozite mi. -Šaljem nekoga odmah. -Molim vas.

-Treba da ostanete na telefonu sa mnom.

-Šta osećate u grudima?

Imate li problema sa disanjem?

Halo?

923035 u 11:37.

Kada ste u Kodu 6 u

hitnoj pomoći, neka pozovu dr Silvera.

Želeo bi da vidi pacijenta.

D-702072.

Moj deda je zapravo taj koji je uveo

mog tatu u građevinarstvo.

-Moj tata je uvek samo želeo da bude, kao,...

Rok zvezda.

-Zar sada ne svira muziku?

-Pa, da, ali on nije zaista svirao sve dok

moj deda nije umro.

-Hm. -Nije mogao da mu se suprotstavi,

znaš?

-Da.

-Na sahrani mog dede,

Sećam se da me je tata povukao u stranu i rekao,

„Ne čekaj.“

Budi ono što ti je oduvek bilo suđeno da budeš.

Živi svoju istinu

ili nikada nećeš zaista živeti.

-A jesi li? Živiš li svoju istinu?

Ne znam.

Ni ja, Fredi.

Ni ja.

5 godina kasnije

Ako sam išta naučila od svojih prethodnih potencijalnih klijenata,

to je da stvari moraju prirodno da se ukorene.

Ne možeš naterati stvari da rastu.

Možeš samo posejati seme.

Ako je prva ljubav kao biti izgubljen na moru,

ljubav prema sebi je biti utemeljen.

Ne odnosi te kao što to čini okean.

To je bezbedan prostor za širenje

i dozvoliti da o tebi brinu.

To je shvatanje da ti je potrebna voda da bi rastao,

ali ne ceo okean.

Prva ljubav je jednostavno trajanje.

Ljubav prema sebi je ispunjenje.

Zdravo.

Preveo Mita

Rez!