Original subtitles

Senjor Džekson!

Tražili su da vam predam.

Drži.

Shvataš da ima mesta koja nisu za žene? Čak ni danju.

Hajde, odvešću te kod sebe. -Ne. Ti si odličan ljubavnik

za sve, osim za mene. Niko više ne može biti

zaista dobar u postelji posle njega. On je prozreo ceo ovaj

pakleni svet. Spavanje s njim je kao injekcija narkotika ravno u mozak.

Kao da spavaš sa samim Bogom, razumeš?

Onda da te odvezem kući. -Zašto? Dobro mi je i ovde.

Frenk, ti i on ste slični. Ni ti ne voliš da priznaš poraz.

Predaj mu to. I kaži...

Ne, ne govori ništa. -Ne želim da ga vidim.

Pogotovo ne sad. -Uradi to radi mene.

Dobro. Zvao me danas na piknik.

Obrada by: www.exyu-subs.com

Džeksone, druže, danas niste svoji. Ne krivite me za sve

grehe čovečanstva. Desilo se nešto?

Ništa. -A.

Danas mi je jedan čovek rakao da ne umem da priznam poraz.

I da u tome ličim na vas. -Aha! Ja nemam šta da priznam.

Nikada nisam zapravo poražen, iako sam mnogo puta

bio na ivici. No uvek sam uspeo da izmenim situaciju

u svoju korist. Na primer, priča oko oklopnog voza...

Čujte, briga me za vaš oklopni voz, dovde mi je!

Shvatam. To su najbolje godine vašeg života, vrhunac. No hoću

da čujem o drugom. -Sad vas prepoznajem, Frenk.

Hajde. Za šta me danas optužujete?

Mir u Brestu.

Ljudi ti to neće oprostiti.

Zar ne možeš da ne potpišeš taj prokleti mir?

Ne mogu. Armije faktički nema.

Ako ne damo Nemcima ono što žele, uzeće pola zemlje...

Dovraga. Naterajte vojnike da ratuju! -Kako ne razumeš?..

Sami smo razbili armiju. I sad ih nije moguće naterati da ratuju.

Odbij. Ne mogu ni oni tebe da nateraju. -Lenjin samo to čeka.

"Drug Trocki odustao je od presudno važne misije!

Dole drug Trocki!" Ne.

Vreme mi je.

Mogu li?

Biće da ste vi taj Trocki, zadužen u sadašnjoj

vladi za inostrane poslove.

Valja nam popiti... za poznanstvo.

Mudrujete o trećem putu. Iz ćorsokaka u koji ste vi,

Boljševici, uveli Rusiju, dva su izlaza - kapitulacija i smrt.

Vladimire Jevstatjeviču, budimo jasni. Niste li vi, carski

generali, gurnuli vašu ljubljenu Rusiju u rat?

Mi smo radili svoj posao. I da ne bi vaše,

revolucionarne agitacije... Sećate se?

"Pucajte u oficire, bratite se sa protivničkim vojnicima!"

Ko je kriv što su naše ideje postale vojnicima bliže?

Vaše ideje pretvorile su borbenu rusku armiju u stado stoke!

To ste uradili vi, Boljševici! -Podsećam da ste i uz sve to

ipak prihvatili vlast Boljševika, druže Skalon.

I zato se primirite.

Nisam prihvatio vašu vlast, već volju Rusije.

Moja otadžbina, ona...

Kao zaljubljena, no sluđena žena, ne uviđa šta čini.

No posle će uvideti. Užasnuti se i zažaliti.

Ali ja ću uvek biti sa njom. I u radosti, i u patnji.

Bravo! Reči pravog patriote. "Rusija", "otadžbina" - samo

prazan zvuk. Juče je Kurlandija bila Rusija, sutra će postati

nemačka. Šta Kurlandinac smatra svojom otadžbinom, a?

Svetska revolucija potire pojam otadžbine. Zastareo kao

i sve u čemu ste živeli. Nema vaše Rusije. Zaboravite je.

Šta mi smeta da vas ubijem ovde i sada?

Barem ću sačuvati oficirsku čast.

Nenaoružanog?

Čaj, drugovi?

Na sto ga postavite.

NEUTRALNA ZONA, BREST-LITOVSK, Decembar 1917.

3. DECEMBAR, POČETAK PREGOVORA SA NEMAČKOM O PRIMIRJU

Nemačka vlada insistira na hitnom potpisivanju mirovnog

ugovora na osnovu samoopredeljenja naroda Poljske, Litve, Kurlandije,

Estlandije i Liflandije. Uvažavajući volju tih

naroda, nemačka vlada predočava deklaracije

vlada Poljske, Litve, Kurlandije, Estlandije i Liflandije,

potpisane novembra i decembra ove godine.

Liflandija takođe prelazi Nemačkoj imperiji?

Narod Poljske izražava želju da se prisajedini Nemačkoj? Bunilo!

Dosta! Kakav je ovo cirkus? Ovo nije volja naroda,

već bezvredne ceduljice koje su po vašem diktatu napisale

marionetske vlade okupiranih delova Ruske imperije!

Her Skalon, kao bivši

carski general, nemoguće da ne znate da Ruska imperija

više ne postoji, već ti... Sovjeti jevrejskih deputata.

Kao narodni komesar inostranih poslova, izjavljujem:

Sovjetska Rusija potpisaće sporazum. Samo bismo hteli

da bolje preciziramo status Liflandije.

Ako je to jedini problem, do kraja nedelje pripremićemo

sve papire.

Bilo mi je drago, gospodine Trocki.

Naređujem u što kraćem roku, distribuciju agitacionih listova

na nemačkom jeziku. Pišite o štrajkovima i policijskom

nasilju. Revolucija u Nemačkoj je pitanje vremena. Naš zadatak

je da to ubrzamo. Treba dati izokrenutu sliku

o stanju u Nemačkoj koju nemačke vlasti na sve načine,

taje od svojih vojnika. Tačka. Neka se pamfleti podele u

polumilionskom tiražu na svim frontovima gde ruski vojnici

ratuju s nemačkim. Tačka. Narodni komesar Trocki.

Mislite da će njegov plan delovati? -Moguće.

Dozvolićete mu? Pa tad će on postati spasitelj Rusije.

Koba, u poslednje vreme vas sudbina druga Trockog brine

više nego sudbina same revolucije.

9. OKTOBAR, NASTAVAK PREGOVORA SA NEMAČKOM

Neprospavana noć, gospodine Hofman?

Sad je onda vreme da razmotrimo vaš separatni mir sa Ukrajinom.

Kakva Ukrajina? Kakve ona ima veze? -Nego...

Zaključili ste separatni mir s delom Rusije i to sa

nelegitimnom vladom.

Sprdate se sa mnom?

Nastavićemo kad gospodin Hofman počisti obuću i obnovi pravila

diplomatske etikecije.

Sovjeti razvlače vreme. To se više ne može trpeti.

Predlažem da danas udarite na Grodno i...

Vi ste idiot, Hofmane? Kakav rat? Kakvo Grodno? U zemlji nam je

revolucija! Shvatate li?

Šta ste rešili, moj kajzeru?

Sati su u pitanju.

Pošaljite vojsku na pobunjenike i dajte im bojevu municiju.

12. OKTOBAR, ZAKLjUČNA FAZA PREGOVORA SA NEMAČKOM

Pre nego pređemo na potpisivanje ugovora, s radošću saopštavam:

pokušaj revolucije u Nemačkoj je propao. Opšti štrajk je

prekinut. Fabrike oružja opet rade. Po direktnom ukazu

imperatora Vilhelma II u formi ultimatuma se

od Rusije u toku 24 časa zahteva da potpiše mirovni sporazum.

U tačku pet unose se sledeće izmene. Rusija se obavezuje

na potpunu demobilizaciju svoje armije smesta.

Kao i jedinica formiranih pod sadašnjom

vladom. Sem toga, ruski vojni brodovi moraju se odvesti

u ruske luke i ostati tamo do potpisivanja punog mira

ili se sasvim razoružati. Brodovi država

koje su i dalje članice Četvornog saveza,

a nalaze se u sferi vlasti Rusije, tretiraju se isto

kao ruski brodovi.

Šta znači "ne potpisujemo"? Je li to rat ili mir?

To je treći put - ni mira ni rata. Zapišete.

Naredba narodnog komesara Trockog. Smesta ukloniti svu

vojsku sa pozicija. -On je skrenuo, gospodo!

Ako se rat i poveo iz samoodbrane, davno je prestao

da bude takav za obe strane. -Rekoh vam da je lud!

Poverili ste sve ludaku, gospodo! Skrenuo je. Sprečite ga!

Smirite se! -On je izdajnik! Ruke!

Ovo je bezumlje.

Sigurno putujete, gospodo? -Sigurno.

Pričao sam s Nemcima. Garantuju azil svakom ko nije povezan

s Boljševicima. -Ja ne mogu s Nemcima.

Ne shvatam ni kako ste se vi odlučili, Vasilije Mihajloviču.

Vladimire Jevstatijeviču... Generale Skalon, dobro ste?

Ne brinite, gospodo.

Skalon, idete? -Odmah ću, Aleksandre Aleksandroviču.

Primećujem da je jadnik imao svaki osnov da vas mrzi.

Slagali ste da Rusija nije imala resurse za nastavak rata.

Imala ih je, samo su bili u sovjetskoj opoziciji.

A koga to? -Kozake.

Naravno. Kako bez njih? -Nemojte tako. Imali ste

mogućnost da se pomirite sa unutrašnjim protivnikom

pred udarom spoljašnjeg. Posebno jer je i Namačka bila izmorena

i pred porazom. -Zaključiti takav savez

značilo bi da novi svet koji smo mi poveli

ne može da funkcioniše bez tradicionalnih oslonaca starog.

Ali bar bi sačuvali veliku zemlju, i vašem mrzitelju

Staljinu ne bi uspelo da povrati nazad Finsku,

Pribaltik i Galiciju. Vi ste se povinovali Nemcima i vaš ponos

skupo... -Tiše.

Šta? -Pst.

Znate kako starosedeoci zovu ovo mesto?

Ala del Kokodrilo - Krokodilski vir.

Dajte.

Džeksone, ne pomerajte se.

Džeksone, privlačite pažnju predatora. Ne pomerajte se.

Vi ste ludi! -Ja sam Nemac. Zamislite da sam Nemac.

I šta ćete raditi? Čekati da vas ovde pojedu?

Ili iskoristiti pruženu ruku pomoći? A?

Da vidite sada kako izgledate. Puni mržnje i straha istovremeno.

Obmanuo sam vas, ovde nema krokodila. Izađite.

Želim da shvatite prostu stvar. Mene su mnogo puta saplitali

i bacali u vir. To nije važno. Važno je da sam svaki put

isplivao. I Brestski mir je kao ishod bio prinuđen da

potpiše Lenjin. Eto.

PETROGRAD, Januar 1918.

Nazvaću stvari njihovim imenima.

Pregovori s Nemačkom su propali, i zato se zvanično

odričem ovlasti narodnog komesara inostranih poslova.

Prosto rečeno "perete ruke".

Ne mislim da perem ruke, Vladimire Iljiču.

Svi mi iz ovoga treba da naučimo lekciju.

Država dalje ne može da postoji bez jake, disciplinovane,

i spremne armije. -Ne udaljavajte se od teme, Trocki.

Ne skidam sa sebe odgovornost za propast

pregovora, no da smo imali delujuću armiju niko

se ne bi usudio da nam diktira uslove. Zato

molim da mi poverite dužnost glavnokomandujućeg

i zadatak da obrazujem novu Crvenu armiju.

Niste se snašli sa potpisivanjem mirovnog ugovora,

a sad hoćete sa ratom? -Ako ko iz prisutnih želi

da primi odgovornost za podizanje armije, izvolite.

Objavljujem pauzu sednice.

Nadam se da ćete položiti račun, Lave Davidoviču, i da ako

pretrpite neuspeh ponovo... -Odlično razumem, i s tim u

vezi imam jedan uslov.

Uslov? -Da.

Na ključna mesta u novoj Crvenoj armiji moraće se postaviti...

stručnjaci carske armije.

Oni su profesionalci.

I istinske patriote. -Predlažete da opet damo vlast

u armiji carskim oficirima? -Tačno. Dajte otvorenu naredbu.

U slučaju izdaje carskog oficira porodica će mu biti streljana.

Budalština! Ne spremamo mi godinama klasnu revoluciju

da pripadne istim tim satrapima preobučenim u našu uniformu.

Podržaću vas.

Delujte.

Gde ste sabrali ovakve junake, druže Sermuks?

Sami ste rekli, Lave Davidoviču, da revolucija ne sme samo da

ustraši, no i da zadivi. -Da vam predstavim,

Lave Davidoviču. Larisa Rejsner. Moja žena.

Raspoređena ovde kao vojni korespondent.

Sećam se. Čitao sam vaše zlobne eseje o meni.

Izvinite za taj članak. Larisa je poeta. Bavila se

anarhizmom i još uvek ne može da se reši maksimalizma

u svojim tekstovima. -Nemojte se pravdati, druže Raskoljnikov.

Bolje mislite kako ćete podići Volšsku flotilu.

Dobro? -U vagone!

Sad, Lave Davidoviču, sve zavisi od vas. Sudbina ruske

i svetske revolucije u vašim su rukama. Bez preuveličavanja.

Koba, i vi ćete uskoro na front? -Nemam tako lepu uniformu

kao vi, druže Trocki. No oba ćemo učinite sve

za našu pobedu, zar ne?

Kud si ti pošao? -Tata, pokaži im tamo svima! -Obavezno!

Tata, neće te ubiti? -Kako? Pogledaj

kakav oklop imam. Nema još topa da ovo probije.

Pomažite mami. Vratiću se.

Uradi šta moraš, Lave.

Vidimo se, tata!

"Telegraf upravo donosi lošu vest: pao je Kazanj.

Znači da ako se ne desi čudo, mlada Sovjetska republika

umreće bez hleba i nafte. Crvena armija se rastače,

dezertiraju čitavi pukovi.

U vazduhu lebdi osećaj katastrofe, od toga se tako silno

želi živeti i osećati".

Početak teksta treba ukloniti. Ubuduće bez pominjanja poraza.

Položaj Crvene armije na frontu je

siguran. Uspeh na našoj strani. Naši snažni odredi guše

bande protivnika, a evropski radnici malo po malo zbacuju

jaram svetskog kapitala. -Lave Davidoviču!

Da. -Stižemo.

Je li vam jasno? -Da, Lave Davidoviču.

Bojim se da dalje nećete proći, druže predsedavajući.

Kapelj se probio, presekao nam liniju i ide ovamo.

Oni znaju da smo ovde. Ni nazad nema puta. Tamo je vojska Komuča.

Koliko imamo vremena? -Najviše sat.

Vi možete otići rekom. Daći vam četu kao odstupnicu.

Mi ćemo probati da se pomeramo ka Bogučajevsku.

Došao sam da...

Zaustavim odstupanje.

Ako sad pobegnem, to će načisto demoralisati armiju.

Ako ostanete poginućete.

Smrt nije važna, već kako se umire.

Ako umrem boreći se, mom nasledniku će biti lakše.

Mi ne planiramo da umremo sa vama.

Onda predajte oružje.

Uhapšeni ste. Obojica.

Evo.

Vojnici se potčinjavaju nama.

A dalje?

Šta nameravate dalje?

Dezertiraćete?

Raspustite vojnike, a sami kuda ćete? Kapelju?

Primiće vas... U lance, pa na prvu liniju.

Jer baš ne vole prebege.

Ovako ili onako moraćete da ratujete.

Poginućete, pitanje je vremena.

Oružje... Na sto!

Zatvorite ih... Ne. U okove pa kod vojnika.

Oružje im dajte neposredno pred boj. Vodite ih.

Savetujem da se presvučete.

U nešto adekvatnije situaciji.

Metaka i granata imamo. S ljudima je problem. Belih je 3 puta više.

Biciklisti će čuvati put od voza do reke u slučaju...

Ostav! Svi u stroj. Biciklisti, stenografisti, kuvari. Svi!

Lave Davidoviču, već su vas videli na frontu, govoriće...

Da ipak izvedemo evakuaciju komande?

Zar nisam bio jasan? Svi u stroj! Trkom. -Razumem.

Lave Davidoviču, jedina šansa nam je odbrana.

Oni isto misle, zato nas neće očekivati.

Jedina šansa nam je pobeda.

Misle da se bojimo. No mi ćemo ih pomesti i okrenuti

njihovo oružje protiv njih samih, uradimo li što se od nas

ne očekuje. Napašćemo!

I ja se bojim smrti, kao svi. No idem tamo da preživim.

A ako je suđeno da umrem, umreću u boju za ono u šta verujem.

Napred marš!

Nazad!

Lave Davidoviču, naša vojska odstupa.

Stoj!

Stoj! Kuda?!

U napad!

Slušajte me! Već smo pobedili, ostao je još jedan korak!

Napred, mamicu vam vašu!

U napad... U majčinu...

Bravo junaci!

Bravo.

Ura! Ura!

Tiše, tiše. Lezite. Ne smete ustajati...

Pobedili smo? -Da. Stiglo je pojačanje,

i Kapelj je odbačen.

Nisam znala da umete to sve. -Sedeti u sedlu? Odrastao sam

na selu... -I da psujete. Toliko ste ih terali u

materinu. Sada vojnici s punim pravom mogu da vas smatraju

ocem, posle svega što ste rekli o njihovim materama.

Moram biti dominantan, a seksualna sila je glavna sila

i praroditelj moći. -Čitali ste Frojda?

Razgovarao sam s njim.

Druže Trocki, borci čekaju.

Ura! Ura!

"Ako bilo koja jednica samovoljno ostavi pozicije,

prvi će biti streljani njeni komesar i komandir.

Dalje svaki deseti vojnik.

U slučaju dezerterstva svaki peti.

Jaki i hrabri vojnici biće postavljeni na komandna mesta.

Kukavice, kradljivci i izdajnici takođe se imaju streljati.

Smrt ili pobeda. Trocki".

Druže Trocki, Raskoljnikov.

Lave Davidoviču, uzeli smo Kazanj. Crvena armija je u ofanzivi

na celom frontu.

Hvala, slobodni ste.

Silvija, vaš verenik uplašio je sve krokodile unaokolo.

Ne morate se ničega bojati, uz njega ste sigurni.

Ipak poražava sposobnost nepriznavanja poraza

i samoumirivanja pobedama. Gde je vaša hvaljena objektivnost?

Objektivnost je prosta, Džekson. Što nas ne ubije, ojačava nas.

Ipak je Niče bio u pravu. -Niče je završio svoj život

u ludnici. Hoćete da završite kao on? Izvolite,

živite u izmišljenom svetu. -Normalan čovek nije u stanju

da izvrne svet naglavačke, ustroji dve revolucije i

ostane živ.

Pogledajte, Džeksone, živ sam. -Zaista?

Da. -Vama je 60. Starac ste, negde na kraju sveta,

odakle pokušavate da se borite sa najvećim političarem

današnjice putem memoara koje niko neće

čitati, jer ih piše poraženi. A sve zato

što ne umete da prihvatite poraz. Zamišljate da

ste još na konju, u svom vražjem oklopnom vozu?

To je prosto smešno!

Što se onda od nas dvojice smejem samo ja?

Čuje se samo moj smeh... -Trebalo je da vam predam

jutros, no... -Zaneo sam vas svojom šetnjom.

"Dragi moj, voljeni Leo, ti si čovek akcije. Ja isto.

Nama, a posebno tebi, nije ostalo mnogo života. Oboje to

shvatamo. Imam novca, i ne vidim više smisao ostanka ovde.

Što da se, oboje usamljeni, skoro pokojni, krijemo u tamnicama

sadašnjih života? Daj da odemo i sazdamo novi. Provedimo ostatak

dana kao obični ljudi – kraj mora, u ljubavi i pažnji.

Čekaću te u našem baru. Ako ne dođeš, razumeću.

Potrudiću se da razumem. No s tobom ili bez tebe sutra odlazim.

Tvoja F."

Što ste se vratili? Ona vas sigurno još čeka.

Vidite, Džeksone, odem li s Fridom, moj pređašnji život

bio bi okončan i priznao bih da se više ništa ne može uraditi.

Evo vam ga na.

Evo vam ga na!

Jeste me razumeli?

Evo vam ga na!

JUŽNI FRONT, CARICIN, 1918.

Lave Davidoviču... -Druže predsedavajući Vojnog saveta,

što nas niste obavestili? Pripremili bi se ovde.

Naredite svojim ljudima da izađu.

Zašto? –Imaćemo poverljiv razgovor.

Druže Vorošilov, jeste li i u boju tako odlučni?

Idite!

Nisam ponudio da sednete!

I dovedite se u red kada razgovarate s predsedavajućim

Revolucionarnog vojnog saveta.

Jedno pitanje za vas. Nastavićete sa sabotažom mojih naredbi?

Ja ispunjavam one naredbe koje smatram nužnim.

U tom slučaju ste uhapšeni. Upućujete se u Moskvu.

Ovde su svuda moji ljudi. Satraće vas.

Istina.

Pogubićemo vas ovde.

Druže Trocki, samo sam izvršavao naredbu.

Čiju? -Staljinovu.

Staljinovu? -Da.

Vi komandujete frontom. Staljin je prekomandovan ovde

samo kao rukovodilac snabdevanja.

Ispunjavate naređenja intendanta?

On je heroj revolucije, član Saveta narodnih komesara.

Čujete? Koba je sad heroj revolucije. Nađite i privedite

mi tog heroja. A ovoga u haps.

Lave Davidoviču, mogu li? -Da.

Uđite. Stanite.

Savetujem da pogasite svetla, druže Trocki.

Bombardovaće nas aeroplanima. -Šta me još savetujete?

Ne stojte tamo, Koba, sedite. Znate da zahvaljujući

bivšim carskim vojnim ekspertima naša armija napokon

pobeđuje? Ako izuzmemo front kojim komanduje heroj

revolucije intendant Koba.

Čujete li me? -Govorio sam vam već,

druže Trocki... nismo dizali revoluciju da podpadnemo

pod bivše carske oficire.

Dovraga, Koba! Bili ste i ostali razbojnik,

sitan kriminalac sa psihologijom trgovca.

Ništa se ne razumete u politiku i vojnu strategiju. Što se mešate?

Nemojte tako sa mnom da razgovarate, druže Trocki.

Udaljavam vas i Vorošilova s fronta. Idite u Moskvu.

I ne trčite mi pod nogama, zgaziću vas.

A znate, druže Trocki...

U Moskvi zaista mogu da uradim više no ovde.

No ispričao bih vam jednu priču.

Nad gorama Kavkaza kružio nekad gordi orao, a dole u jezeru

plivale divlje patke. Krete orao da ulovi jednu i ustremi se

dole, no patka je uspela da zaroni u vodu, i orao izvisio.

Orao se jako naljutio, poleteo visoko ka samom Suncu

i svom snagom se obrušio ka dole: "Ovog puta nećeš mi pobeći!",

reče orao i sam zaroni u jezero. Samo u vodi

on je počeo da se davi i zamalo se utopio.

A patka je spokojno mahnula krilima i odletela uvis.

"Gledaj, orle, ja se odlično

snalazim i na tvom nebu, a ti se umalo nisi utopio u mom jezeru".

Poučna priča. Samo ja nisam orao, već lav.

A nisam ni ja patka.

Znate, Koba, setio sam se i ja jedne stare priče.

Jednom je šakal prišao lavu i rekao: "Daj da se porvamo".

Lav se osmehnuo i okrenuo. A šakal mu zapreti: "Reći ću

svima da me se lav boji". Lav mu tad odgovori: "Neka me zveri

sumnjiče da se plašim, bolje no da me preziru za ubistvo šakala".

Savetujem vam da ipak pogasite svetla.

Nataša, idi, ja ću još malo da radim.

Niste se nikada zamislili kako će se to završiti?

Ne, nikada.

Ne verujem.

Odviše ste stari da to razvlačite tako dugo.

I odviše Trocki da umrete u postelji.

Mislite. Možda samo o tome i mislite.

Kako god, vaš način bežanja od odgovornosti sigurno nije za mene.

To je, pre, izraz slabosti. -U mom slučaju - možda.

Zato bi u vašem položaju to bio primer junaštva.

Hrabrije.

Drugo od vas nisam ni očekivao.

Ja sam već mrtav. Kao i sve za šta ste živeli, Trocki.

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević