Original subtitles

Obrada by: www.exyu-subs.com

Zbogom, Lejba.

Lave...

Pismo za tebe.

Od Fride.

Čudno.

Šta joj treba?

"Nisi mi dozvolio da naslikam tvoj portret. Evo ti zato moj.

Bezumno mi fali moj Lav".

PETROGRAD, Maj 1917.

Druže Trocki! Druže Trocki! Ja vas čekam kod prvog vagona.

Mislio sam putujete u komforu, a vi neposredno s narodom.

Idemo.

Zaseli ste u svojoj Americi, druže Trocki.

Cela revolucija je bez vas prošla. -Revolucija tek počinje.

I drug Lenjin isto to govori.

Samo je šteta što nisu još svi naše ideje

prigrlili, druže Trocki. -Vaše. Ja još nisam u partiji.

Evo, druže Trocki. Vaš bivši i sadašnji stan.

Mama, što nas on tako gleda?

Serjoža, govori, molim te, ruski.

Dobro se vratili, druže Trocki.

U Njujorku ovako žive Crnci. -Posle revolucije niko neće

živeti ovako, Ljova. -Gde ćemo kofere? -U onu sobu.

Dobar dan! Mogu li videti gospodina Trockog?

Molio bih da me ne nazivate gospodinom.

S vama želi da se sretne Kerenski Aleksandar Fjodorovič,

ministar i predsednik Privremene vlade.

Verujem da ste upoznati s nezgodnim dvovlašćem

koje je sada na snazi u Rusiji. -Kako ja shvatam,

Privremenoj vladi još se potčinjavaju armija, žandarmi.

Voli vas i sluša buržoazija, no ne i radnička klasa.

Da, sasvim tačno. Autoritet u radništvu, da budem precizan,

nemamo uopšte. A nemamo ni najmanju mogućnost uticaja

na pokrete štrajkača. -Takvu mogućnost ima jedino

Savet radničkih deputata. -Samozvanci!

Samozvanci koji igraju na frulu tog manijaka Lenjina, koji

misli samo o sopstvenoj vlasti. I baš zato naše

inicijative Sovjeti bojkotuju i sabotiraju.

Izvinite što vas prekidam, Aleksandre Fjodoroviču.

Šta vi hoćete od mene? -Čitao sam neke vaše radove,

Lave Davidoviču, daleko ste razumniji od Lenjina i

nemate ništa manji autoritet među radništvom.

Želeli bi da uz vašu pomoć obuzdamo

pokrete štrajkača. -Stvar je u tome da sam došao

ne da obuzdam, već da povedem štrajkački pokret.

Čujte, Lave Davidoviču, svi smo hteli revoluciju. I sad kad se

car odrekao prestola, Rusija ima šansu da pođe u drugom smeru.

Civilizovanim evropskim putem demokratske i parlamentarne

republike. -Živeo sam u toj vašoj Evropi.

Video sam i demokratiju tih parlamentarnih republika...

Sve je to prazno. Tamo nema više slobode nego u carizmu.

Smatrate nekontrolisani haos pravednijim?

Znate šta ja smatram?

Ja ću... oterati ceo vaš svet dođavola.

I uzeti vlast u Petrogradu...

I dovršiću revoluciju. U svetskim razmerama.

Čak i ako me raznesu na delove. I ni sa vama, ni sa bilo kim

ne mislim da se uopšte dogovaram.

Gospodo, trenutak pažnje!

Ako ništa drugo, Leone…

Obojica smo videli moju ženu golu.

Ne radujte se tim, momci. Mene je video golu ceo svet.

Frenk, upoznajte se. Frida Kalo i njen muž Diego Rivera.

Nisu samo svetski poznati slikari, već i ubeđeni

socijalisti. -Opet nisi pogrešio, Leone.

U čemu? -Rekao je da još niste iživljeni po

pitanju stepena ličnih uvreda, i da ćete se vratiti nazad

da završite svoj posao. -Bojim se da senjor Trocki nije

pomenuo da ja ne dajem pet para na 90% njegovih reči.

Na tome se gradi naša komunikacija. -Je li?

Izvoleću doći drugi put, kada ne bude ovako

provokativan. -Neka, druže. Pošaljimo

ovu poročnu ženu da slika portret starca Trockog, a mi

ćemo piti ovu ambroziju. -Ne! Ne, Frida. Ovako neće

ići. Nećeš me slikati u ovome.

Leone, taj kostim simbolizuje tvoju poročnu agresiju!

Uz tvoju dušu idu samo jarki tonovi! -Kao materijalista,

ne verujem ni u kakvu dušu. -Prosto si navikao da diktiraš

svoje uslove. I nikad ne prihvataš tuđe.

Da! Tako je oduvek. -Baš stoga nikad niste imali

prave saborce. Niste mogli čak ni s Lenjinom.

Lenjin mi je uvek zavideo i tražio priliku da me počisti

s političkog polja, a tako da ne iskompromituje

samog sebe pred Boljševicima.

PETROGRADSKI SAVET RADNIČKIH DEPUTATA, Maj 1917.

Bez obzira što drug Trocki nije Boljševik, partija će ga

preporučiti za Izvršni komitet. Napominjem da je

Trocki bio član Saveta radničkih deputata još 1905.

Ima veliko iskustvo. Za mnoge od nas Lav Davidovič gotovo je

simbol Prve ruske revolucije. No glavno... Glavno da je on

izrazito autoritetan među radničkim masama, i sa naše

strane bilo bi krajnje nerazumno da to zanemarimo.

Dakle drugovi, predlažem da glasamo. Ko je za to da

drug Trocki uđe u Izvršni komitet?

Dobar dan.

Židov prljav! -Nos mu grbav!

Marija Pavlovna, hvala.

Dobar dan. -Nema hleba.

Ali ova žena samo što je...

Bilo je. A više nema.

Dakle drugovi, ko je protiv?

Serjoža! Sklonite se od njega! -Ljova! Serjoža!

Sklonite se!

Gde ti je kapa?

Hvala drugovi.

Dovraga i Lenjin! Javno me hvali, a u isto vreme me tajno

kompromituje. Hvala. Boji se da ću mu uzeti vlast.

No ne ide u otvoreni konflikt jer radnici vole mene.

Momke su opet dirali u gimnaziji.

Ipak mislim, možda se nisi trebao vezati s Boljševicima?

Okolo je samo mržnja. -Boljševici su popularni kod radnika.

U gimnaziji nema radnika. Deca dućandžija i trgovaca.

Kad uzmem vlast, neće biti ni dućandžija ni trgovaca.

I hleb mi danas opet nisu dali.

Znaš, Ljova, dok sve ne dođe na mesto... Evo.

Tik-tak... -Leone, prestani.

Inače nikad neću završiti tvoj portret. Nemam tako mnogo

vremena. Leone! -Odkad se ti sekiraš oko

vremena? Nisi ti došla da slikaš moj portret? Zar ne?

Vi ste zabavan čovek, Rivera. -Šta imate u vidu?

Čuh da ste pre tri godine skrili Trockog u svojoj vikendici,

a on je umesto blagodarnosti spavao s vašom ženom.

Naravno ne verujem glasinama... -Ljubav, kao i talant, ne

pripada samo jednom čoveku. -Znači, Trocki vas je izdao

a vi mu dovodite svoju ženu na sastanak?

Senjor Džekson! Izgledate tako ozbiljno...

Oko čega se raspravljate?

Raspravljam s vašim mužem pojam izdaje. -A!..

On tvrdi da je to nešto malograđansko, čak i

buržujsko. -Vrlo je prosto, Džeksone.

Bez privatnog vlasništva u užem smislu i dostupnosti

svega i svakoga nestaju i sami refleksi vlasnika.

Zato izdaja nije moguća. -Svet o kom ja sanjam

ne ukida shvatanje vernosti. -Bravo! Bravo!

Ako kod vas termin vernosti izaziva smeh, a izdaju

pripisujete buržujskim predrasudama, pričajte nam...

o Nikolaju Markinu.

Ko je taj Markin, Leone? -Čovek iz prošlosti. Jedan iz mnogih.

Dobar dan!

Šta da vam kažem... Daću vam za njega 25 rubalja.

A ako me jako zamolite, možda čak i 26.

Ne sporim, možete otići Mendelju na Litejnu,

čuti tamo cenu od 22 rublje i opet se vratiti Ušaroviču.

Dajte novac.

Pozdrav od starih mornara! -Kolja! Što ne dolazite?

Već sam se uplašio za vas. Faja, ne stoj, Kolja je tu.

Nemoj se bojati za nas. Znaš ti da mi sve pošteno,

savesno, pravedno.

Sve je tu? -Sve je čisto kao u apoteci, Kolja.

Dobro, možeš da odahneš.

Idemo.

Ničega se ne plaše, kopilad. -Molim te, Faja. Zato imamo

mir. Niko nam neće uraditi ono što su uradili

Feldmanu, kome su prišli i ubili ga. Vaših 26 rubalja.

Ušarovič nikad ne vara. Ni kad ga pljačkaju.

Podigni.

Ne mrdaj se, čiča!

Podigni sad.

Ej, baksuzi!

Da niste zalutali? -Braćo! Šta ima?

Možemo da podelimo. -Ovo je moja teritorija, bratac.

Šta ti klecaju kolena? Hajde, idi skupi lovu.

Ušarovič je škrt. Drugu neće dati. Hajde.

Hvala. -Ne radimo mi za hvala.

Pet rubalja, da se bratija malo proveseli.

Odmah.

Sačekaj...

Ti... Ovo je sigurno tvoje?

Ti si, Trocki, je li?! Braćo, to je... Trocki! Drži.

Oprosti. Nisam te poznao. Druže Trocki, mogu li da vam

stisnem ruku? Molim vas. Ja sam Kolja Markin. Ljova!

Odrastao sam na tvojim člancima! Ti pišeš delo!

Dobar si! Kako tamo ono?.. Diktatura proleterijata, svakom

po časti, po savesti, po pravednosti, da?

Samo je loše što si Jevrej.

Posle revolucije neće biti ni Rusa, ni Jevreja...

Druže Markin, neće biti.

A šta se vređaš? Ne vređaj se. Ja te volim.

Jevrej je, eto, ali takva ljudina!

Ma kakvi. Zadrži.

Ako ti šta treba, kaži.

Hvala.

Šta ne razumete? Idite od njega!

Nemam slobodnih mesta. Koliko vam već govorim?

Idite. Dobar dan, Natalija Ivanovna!

Prošli put vam je falilo. Evo za onda i za sad.

Što niste odmah kazali da ste dobri sa Nikolajem Grigorjevičem?

Kronštatski revolucionarni mornari

iskazuju puno poverenje drugu Trockom.

I zahtevamo da heroj 1905-e bude član Petrogradskog saveta

radničkih i seljačkih deputata.

Ko je za to da učinimo Lava Davidoviča Trockog

članom Petrogradskog saveta?

Hvala.

Hvala.

Ne mogu da gledam kako stiskaš Lenjinu ruku.

U politici, Nataša, ne prave se oštri pokreti.

Lenjin ja glava Boljševika. Da pridobijem te ljude,

ne smem s njim da se svađam. -A što sam nisi Boljševik?

Rano je, bolivar neće izdržati dvojicu. -Šta?

Hajde.

Prvo ću diskreditovati Lenjina, potom mu uzeti mesto

na čelu partije. -Zabavno je vama političarima.

Kao kod pasa: prvo jedan drugog mirišu otraga, potom se grizu…

A šta ne bi s Lenjinom podelili? Šta je predmet spora?

Svet. Ceo svet.

Rukovodite jednim od poslednjih operativnih delova ruske armije,

gospodine Kornilov. U vreme opšte panike i povlačenja,

vi ne samo da držite svoj deo fronta, no i zarobljavate

Austro-ugare. -Služim Otačastvu.

Želim da vas imenujem za ministra vojnog. Uzmite vojske

koliko mislite da treba. Glavno je da sprečite nemačko

nadiranje. -Šalite se, gospodine liberalu.

A ko je dopustio ovakvu situaciju? Reći ću vam: vi,

kabinetski pacovi koji ne žele da prljaju rukavice.

Ne prebacujte loptu. Ja sam predstavnik civilne vlasti,

a problem je kod vas u armiji. -Dođite da vam pokažem vašu

civilnu vlast. Pogledajte, agitator Boljševika,

partije, koju u Petrogradu ne samo da trpite, no i dopuštate

da štampaju. A evo šta on deli vojnicima. Evo.

"Nema Nemca i Rusa, već radničkih eksploatatora. Okrenimo puške,

pucajmo u oficire, a ne jedni u druge".

I s tim u glavi moji ljudi idu u boj. A vi zbog svog vražjeg

liberalizma čak i ne probavate da ih sprečite.

Ne želim da uvodim zemlju u krvavi haos.

Jedini način da se izbegne haos sada je ovakvo postupanje.

Gotov sam da prihvatim vaš predlog, pod uslovom da u

Petrogradu jednom zauvek raskrstite s Boljševicima,

koji mi kvare armiju iznutra. -U pravu ste. Boljševici ne

smeju na vlast. Sačekaću prvi legalan povoda da...

Dovraga legalnost. Nastavi li ovo da se pojavljuje u vojsci,

časti mi, ostaviću front i okrenuti se ka Petrogradu,

da lično povešam prvo one koji ovo štampaju,

a zatim i one koji im to dopuštaju. Bila mi je čast.

Stupite u partiju boljševika! Samo oni imaju jasan program!

I zaista nameravaš u Boljševike?

Treba vratiti dug Lenjinu, put od mržnje do ljubavi naroda.

Koga to vidim! -Tata, mama! Zamislite,

nas je čika Kolja vodio na strelište! -Pucao sam iz pištolja.

Bravo. Daj im pare nek nešto sebi kupe.

Hvala.

Jevreji, pozdrav mornara Baltika! -Druže Markin, vrlo cenim

šta radite za nas, no ako molim da uzmete decu iz gimnazije,

to ne znači da gađaju iz pištolja.

Šta te je spopalo? Dao sam momcima da malo omirišu barut.

Pa zar je onaj ko ne zna s oružjem muškarac?

Ja ne znam. Zar nisam muškarac? Prosto to ne ulazi u sferu

mojih interesovanja. -Ljova, ne paniči.

Ne brini. Naučiću i tebe. Gospode...

Skloni ruku.

Dobro, moram ići. -Da idem s tobom?

Do njega prosto ne dopire. Otprati Nataliju i decu do doma.

Nešto sam rekao, je li?

Hoćemo li?

Stupite u partiju boljševika! Samo oni imaju jasan program!

A otkuda ste rodom, Kolja? -Mi? Okolina Penze.

Selo Ruski Siromjas. Naziv potiče od istoimene reke

Siromjas. A postoji još i tatarski Siromjas. Da.

I ulice su tako... Prva, druga, treća siromjaska.

Ne može se izgubiti... -Oh!

No Penza je daleko od mora. Kako ste stigli u flotu?

Što me to i pitate? Pozvali me i kraj.

A meni se sviđa. Volim palubu.

Pre sam bio knjigovezac. Nećete verovati, od dosade sam se propio.

Što neću? Verujem.

Ko poslednji - buržuj.

Hvala što ste nas ispratili. -Hoćete do ulazne kapije.

Ne, ne treba. Dalje ćemo sami. Hvala, Kolja.

Druže Trocki. -Da.

Ne razumem te. -Šta konkretno?

Konkretno mi ne razumemo šta ti uopšte radiš u revoluciji.

Mi gradimo pravedan svet za radnike i seljake. A ti?

Ti si inteligencija. -Vladimir Uljanov-Lenjin je

takođe inteligencija. Šta to menja? -Ne, gubiš se, Trocki.

Lenjin je kao ikona u svetu bez Boga.

A kakva si ti ikona? Ti si Jevrej.

Izgradićemo novi svet. Za sve.

Ne. Ne gradimo ga za sve.

Ljova! Pođoh kući, a potom pomislih: daj da te sačekam.

I evo.

Ne uzimaj mi za zlo, a? Jezik mi je brži no pamet.

Prvo se izlanem, pa onda mislim šta i kako.

A ni um mi nije brz. Ljova, no za tebe sam svim srcem...

Zaista.

Daj da pijemo?

Znaš, možeš misliti šta hoćeš, no ti si moj drug.

Iako Jevrej. I za tebe ću i u vatru, samo da je po časti,

po savesti... -I pravednosti. Znam.

Meni će, Nikolaj, uskoro vaša pomoć trebati. Vaša i vaših

iz Kronštata. -To nije pitanje, Ljovo brate.

Svim što mogu! Uzdravlje.

Drugovi, crveni Kronštatci, buržoaski ministri vuku Rusiju

u blato rata. Hapse naše drugove i šalju u logore.

Položaj naroda nije ništa bolji nego kod Krvavog Nikolaške.

Je li tako? -Tako je!

Koliko ćemo to da trpimo? -Nek se teraju ministri!

Vlast Boljševicima! -Živeo crveni Kronštat,

slava i gordost revolucije! -Hajmo, braćo, u Piter!

Pokažimo im ko je glavni! -Idite, naterajte ih da vas čuju!

Dosta smo trpeli! Živeo Lenjin!

Živela partija Boljševika!

Oslobodimo našu braću iz tamnica!

Hajmo, braćo!

Šta se dešava?

Aleksejiču, beži!

Građani zatvorenici, sloboda!

Šta znači pustili sve zatvorenike?

Saznaj ko stoji iza toga.

Jasno.

Eto vam legalni povod.

Hitno pišite ukaz. Za pokušaj državnog udara,

smesta uhapsiti sve lidere Boljševika.

U prvom redu Lenjina.

Poslednje novosti! Kozaci ugušili pobunu mornara!

Svi lideri Boljševika pobegli iz grada!

Poslednje novosti! Svi lideri Boljševika pobegli iz grada!

Mora tako?

Spakovala si kofer? -Aha.

Ne boj se.

Pouzdano znamo da su ovu gnusnu provokaciju isplanirali

Boljševici. Srećom, osujetili smo ovaj podli udarac

s leđa. Izdao sam ukaz o hitnom hapšenju svih lidera

Boljševika. Svi su kukavički pobegli, pa i njihov lider

Uljanov-Lenjin. S tim u vezi, izjavljujem sledeće...

Molim za malo pažnje. Znate da nikad nisam krio

simpatije ka idejama Boljševika.

I sad kad su njihovi lideri napustili hiljade radnika, vojnika,

mornara, koji su im verovali, ne mogu biti po strani i molim

smatrajte me Boljševikom.

Šta on radi? -Ne ostavlja nam izbor.

Izjavljujem da sam imao udela u pripremi jučerašnjih

događanja. Ne žalim i ne mislim da bežim.

U tom slučaju, gospodine Trocki, bićete zadržani. Uhapsite ga!

Pobeda će biti naša, jer je istina na našoj strani.

Trocki je heroj revolucije! -Pravilno.

Trocki! Trocki!

Nataša, sve će biti dobro.

Volim te.

Baš ste sredili Boljševike, gospodine Kerenski.

Dozvolili svima da pobegnu, uhvatili jednog? A taj živ i zdrav.

Ne možete zamisliti šta će početi ako ga streljam.

Oni će... -Zabole me!

Ako do večeras ne bude streljan, krećem na Petrograd.

I vas ću uza isti zid do njega.

Gotov si, židovčiću. Mislio si da se malo ogreješ tu pa će te

Kerenski osloboditi? Ne. General Kornilov ide na grad.

On vas, kerove, neće žaliti. I tebe će na prvi stub da obesi.

Nataša... mislim Natalija Ivanovna, ovo nismo očekivali.

Zar ne možete ništa smisliti? -Razumite, sada

kozački puk čuva zatvor.

Kolja, molim vas, smislite nešto.

Pomozite mi! Radi mene, molim vas!

Dosta je! Basta.

Iz doma nikud ne izlazite.

Ako se ne vratim, bežite iz grada. Još danas...

Zdravo, momci! Šta ste tako ozbiljni?

Imam pitanje za glavnog. Samo jedno pitanje!

Ovo je rezidencija predsednika privremene vlade.

Šta sad! -Bez propusnice vas ne puštam.

A, propusnica? Tu mi je negde. Trenutak.

Gde je? Uzgred, sjajne čizme!

Treba više da paziš!

Stoj!

Šta vam je, ljudi?

Šta vam je, ljudi? -Šta se događa?

Pokušao je da upadne. -Pa uhapsite ga.

A da vam prvo predam vest od generala Kornilova.

Propustite ga.

Ja nisam baš najbistriji, druže Kerenski.

Obrišite se.

No da ste u problemu i meni je jasno. A i sami znate.

Vidim da vam je lice ozbiljno. Nervi i loš san, jel, da?

Pređite bliže na stvar. -Nemam kud bliže!

Kornilov će danas-sutra biti u gradu.

Prvo će Boljševike da poveša, a potom vas.

Pustite Trockog i pomoći ću vam da spasete svoju kožu.

A znate li da vaš Trocki traži da ne oslobodim samo njega

no i da naoružam radnike? -Jasno! A ko će protiv

Kornilova? Armija? Ne u ovom životu!

Sve je prosto, druže Kerenski. Ojačati radnike protiv Kornilova

mogu samo Boljševici. A sad je od Boljševika u gradu jedino Trocki.

Dobro. Kakve mi dajete garancije da ako dam

vašim radnicima oružje, ono neće biti okrenuto protiv vlade?

Nikakve.

U ratu je izgubio ruku.

Nemačka mina, sve do lakta. -Gospode, kakav užas!

Ništa. Vrtio se i napravio novu! Da, drvenu.

Naučio je da se služi tom rukom

kao pravom. A bio je takav čovek da...

Ljova!

Jesu li ipak imali seks?

Nije mi važno. Ja sam za slobodu svih, u svemu.

I to nisu samo reči, Džeksone.

A Kornilov tada do Petrograda nije ni došao.

Blagodareći strahu Kerenskog i posredovanju Markina,

našao sam se na čelu radničke armije sa 5.000 bajoneta.

To je Frida?

To je revolucija... i oni.

I oni se rastaju.

Rastaju, no nastavljaju da se vole.

Ljova, moramo da popričamo. -Zanimljivo.

Hoću da ozbiljno shvatiš moje reči.

Vrlo sam ozbiljan. -Ljova...

Trocki je kao legenda besmrtan, no ne i ti.

Imam novac, mogu ti izraditi nova dokumenta i odvesti te

gde te niko nikad neće naći.

Nataliju ćemo uzeti kod nas. -Zašto svi razdvajaju mene

i legendu o Trockom? Nema jednog bez drugog. Nema.

Pobegavši bih najpre izdao sam sebe,

a ne neku osobu iz bajki.

Sam si rekao da su izdaje predrasuda. –Nisam to rekao.

Rekao sam da u svetu o kom sanjam neće biti mesta

za izdaju. No mi živimo u ovom svetu.

RUSIJA, 1918.

Tamo, napred, Beli već beže. A naspram obale ambar.

Dugačak, jedno stotinak metara.

Moji orlovi raširili se i pokraj ambara trče po dvoje.

Drugovi!

Znači, trčimo mi pored tog ambara, a tamo...

Što ste ućutali, druže Fedotov?

Nastavite.

Kažem znači...

Pretrčavamo mi, znači, a tamo... -A tamo?

Četiri mitraljeska gnezda protivnika.

Jel tako... druže Rakinski?

Tako je, gosp...

...druže predsedniče Revolucionarnog vojnog saveta.

Beli su ostavili u ambaru 4 mitraljeza. Vaš vod, Fedotove,

trebalo je da pokose kao travu.

No primetiću, Lave Davidoviču, da mitraljezi protivnika

nisu zapucali.

Izašli su ka vama podignutih ruku.

Tačno. Pokazali su nameru da pređu na stranu...

Išli su ka vama, ne ka Fedotovu?

Postavio sam pitanje.

Tačno! Išli su ka meni.

Bivši carski oficir, vojni stručnjak, u čiju vernost

ste svi sumnjali, osmatra ambar, čini sve što ste dužni

bili vi, Fedotove. Vaša glupost, samoinicijativnost,

nemar... mogli su da koštaju života sve vaše vojnike.

A tako! Opa! Tu ste se skrili!

Kad pucaju topovi - gde si Markine, a pobedu slavimo

bez Markina? Drži!

Oj, Ljova, zlatna moja glavo kuždrava!

Plan si neki smislio! Topove da likvidiraš!

Momci, a kad sam ga prvi put video... -Drugovi!

Nazdravimo.

Herojima koji nisu doživeli do ovog vremena.

Oh, glavo, Ljova! Oj!

Ljovo! Kuda ćeš?

Hitna depeša. "Moskva, Lenjinu.

Radi postizanja uspeha,

napada na garnizon Pjanog Bora,

najpre ću likvidirati obalsku artiljeriju s diverzionom grupom

pod komandom... Markina. Trocki".

Hitno poslati.

Druže predsedavajući, linija je nepouzdana, šifre su mi stare.

Ako presretnu depešu biće to za Markina sigurna smrt.

Pošaljite.

Šta hoćeš? Što si došao?

Što si mi to napravio, bratac? Nisam imao ništa sa

Natalijom. Nisam ni mogao imati.

Kakve tu veze ima Natalija? Nikad nisam ni bio ljubomoran.

Pa zašto onda? -Zašto?

Upoznali smo se u času mog poniženja, najvećeg u životu.

Video si me jadnog i upamtio me takvog: uplašeni intelektualac

kome se tresu kolena, kog treba paziti, obezbeđivati...

Kog možeš lupkati po leđima. A ja sam bio predsedavajući

revolucionarnog Vojnog saveta! Božanstvo!

Demon koga se svi boje, sem tebe.

Što je to bitno? Bio sam ti prijatelj. -Ne.

Ti si me činio čovečnim, a to nije smelo...

Čovečnošću se ne pobeđuje u ratovima, samo se gubi.

Budi mi zdrav, bratac.

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević