Original subtitles

Ljova, živ si?

Obrada by: www.exyu-subs.com

Kuda ćeš? Jesi poludeo?

Misliš da pobediš olakšavajući posao njegovim plaćenicima?

Trocki je pobedio zato što je fino otišao, je li?

Malo sutra! I ne pomišljaj da se tako lako predaš.

Ja ti ne dam... -Nataša! Predaću se kad počnem da ga se

bojim. Kako ne shvataš? On će pobediti onog dana kad

Lav Trocki prestane da ide gde hoće, kada hoće...

Čuo sam pucnje! -Nisu me pogodili. O!

Lave Davidoviču, bolje uđite. -Ne...

Lave Davidoviču! -Ljova, uđimo u kuću.

Senjor, jeste dobro? -Jesam. Ja sam žrtva tog

neuspelog atentata.

Kao i uvek, nemam ni ogrebotine.

Da, žao mi je nesrećnika. -Hvala.

No, iskreno, Trocki, uvek ste podvrgavali opasnosti sve

koji su bili u vašoj blizini. -Ne morate me kriviti za to.

Nisam ja uništio sve koji su mi ikad stisnuli ruku. Nisam ja

poslao u logore hiljade nevinih. Ne šaljem ja ubice po noći.

A vi i stvarno mislite da je to Staljin? Ostavite se, Trocki.

On vas je već davno pobedio. Što bi vas sad

lovio? Niste opasni po njega. -Ništa vi ne razumete, Džeksone.

Biću opasan za njega dok sam živ, pa ne rekao ni reč.

I smirio se. A ja to neću. To je bumerang, Džeksone.

Šta to pričate? Kakav bumerang?

Stvorio sam Golema, i on se neće zaustaviti dok ne uništi

sopstvenog tvorca.

GRUZIJA, 1903.

Pomozi!

Čime ćete otvoriti? Prstima?

Pogledaj ovo.

I svima sa pozlaćenim epoletama i sedim zulufima, i svim

idiotskim šovinistima, nakićenim u salonima tavanica

u reljefima, i svima koji dave radničku slobodnu misao,

kažemo ovo: zaista mislite da ćete mirno spavati?

Ne, doći ćemo do vas i klepiti vas u zadnjicu!

Jer smo čvršći, mlađi i u pravu smo! I budućnost je naša!

To vam govorim ja, Lav Trocki!

Marksista? -Simpatizer.

A što radiš za eksploatatore, druže simpatizeru?

Imam majku, sestru. Jedinac sam. -Ah ti đubre! Puj!

Majka, sestra... Porodica je smetnja za revolucionara.

Simpatizeri nam ne trebaju. Već saborci.

Odlično, saborče.

Natalija, dobar dan!

Trocki, vi to mene nadzirete? -Iskreno? Da. Hoću da vam

postavim jedno pitanje.

Pitajte.

Želite voće?

Dobro.

Zašto smatrate naše skupove dosadnim?

U Evropi ste, Trocki. Muzeji, izložbe, teatri, život ključa.

A vi sedite u zadimljenim kafeima i pričate o promenama.

Kako ćete izmeniti život koji ne znate i ne vidite?

Da, u pravu ste. Taj život ja ne znam. 4 godine proveo sam

u logoru. Tamo nema ni muzeja, ni teatara. Mnogi nemaju ni

budućnost. Nemaju zašto da žive jer nemaju svrhu.

Ja hoću da im dam svrhu.

Frojd? -Da.

Neočekivano za revolucionara. -Proučavam. To je sad moderno.

Frojd je zanimljiv.

Njegova razmatranja seksualnosti pomalo šokiraju,

no oštroumnost mu je vanredna.

Doviđenja.

Natalija...

Recimo da hoću da vidim tu vašu drugu stranu života.

Odakle da počnem? -Na primer, večeras sam

pozvana na suare kod prijatelja. Možete doći.

A šta je to suare? -Društveni prijem.

Razmisliću.

Oho! Trocki, umete da začudite. -Bože moj, Natali!

Napokon si tu! Kako ti se radujem.

Dobro veče, Noel. Upoznaj se, moj prijatelj Lav Trocki.

Lep je!

Kad se ljuti, još je lepši. Eto me za minut.

Gledate kao da ste spremni da ga zapalite.

Spreman sam. I ne samo njega. Sve.

I mene biste zapalili, Trocki?

Ćutite? Mislim da sam razumela. U vama živi malo, uvređeno

dete kome je nešto falilo - uma, šarma, volje.

Radi toga spremni ste uništiti svakog ko je bolji od vas?

U svojim prljavim porocima, osuđujete druge ljude na nizost

i poniženje. Ljude koji ne dižu glavu od posla da sami prežive

i vama obezbede ove gluposti. I vi smatrate sebe boljim od njih.

Ne, vi ste deca koja se ovde kriju od stvarnog života.

No oluja je blizu. I kada se obruši na vas, jako ćete se

začuditi koliko dugo ste potkradali sve te ljude.

Moliću. Očito nisam stvoren za ovo. Želim svima ugodno veče.

Trocki! Sačekajte!

Kako ide vašem šegrtu? -Sve teče po planu, her Kobert.

Već izlazi u novinama. -Vrlo dobro.

Organizovao sam nekoliko nastupa pred soc-demokratama.

Brzo dobija populrnost. No uložio sam

mnogo para. -To nije problem.

Podsećam, imamo malo vremena.

A... -Ne brinite. Biće još.

Šta sad nameravate? -Mislim da posle istupa

na kongresu, postane realna politička figura.

No bez pokroviteljstva Lenjina teško će moći da istupi.

Za to sam se pobrinuo. -Vrlo dobro.

Otac mi je dobar čovek, no patrijarhalan.

Nisam htela da živim u njegovom zlatnom kavezu i čekam

da me uda i da rodim gomilu dece. Pobegla sam,

na studije u Evropu. -Moj je isto odbio da me razume.

Smešno, odrastao sam čovek, a kao neki dečak želim

da se on ponosi mnome i razume šta hoću.

Postupajući protiv volje roditelja, osećamo da izdajemo njihovu ljubav?

Moguće. Znam da sam u pravu, a osećam neku krivicu pred njim.

Paradoks.

Stoj.

Da ne smetam, mladi ljudi? -Ne. Bili smo kod mog prijatelja.

Lav je molio da vidi stvarni evropski život.

O! A ja za vas imam iznenađenje, Trocki. Poklon.

Šta je to? -Mandat za deputata na kongresu u Briselu.

Lenjin mi u poverenju reče da želi da budete član

redakcijskog kolegijuma "Iskre". -Ali ja ne...

Ništa ja ne znam. Prijatno veče.

Gospodo, provera isprava.

Šta sedite? Dokumenta.

Vah-tang Mirh...vali.

Gospodine oficiru! -Šta imaš?

Idemo.

Premnogo toga pripisujete sebi u zasluge. I Staljina ste,

ispada, vi stvorili. -Dok nije upoznao mene, Koba

se bavio samo prepadima. Kako je sam rekao, bio je radnik na crno

revolucije... Vaše.

A iz mojih članaka zaključio je da prelomni korak nije na

sitoj inteligenciji, već na takvima kao on.

Ljudima spremnim da proliju krv. -Ako je Staljin stvarno

takav monstrum kako kažete, kako vam je to promaklo

s vašim cenjenim osećajem? -Ljudi s kojima sam tada

opštio bili su daleko teži.

Mislio sam da će prava opasnost doći upravo od njih.

PARIZ, 1903.

Lave, nisam vam se danas nadao. -Vladimire Iljiču, pročitao sam

vaše primedbe na moje teze za nastupajući kongres.

To je očigledna podmetačina. Plehanov tako nije govorio.

A pogotovo nije pisao. -Dovraga sa starim magarcem.

Neka nije rekao, ali to misli. I stavićemo ga u stranu.

Onda bih hteo da se upoznam sa tezama vašeg govora.

Zašto? -Da se uverim

da se i vi, kao ja, ne bojite da uprljate ruke.

Hoćete da otvorimo karte? Izvolite.

Ja sam glava, a vi oruđe. Ja govorim, vi izvršavate.

Ne sumnjate, ne ispitujete, ne pravite od sebe uvređenu

šiparicu, već izvršavate. Jasno? -U tom slučaju nađite sebi

drugo oruđe. Ja imam svoju glavu.

Šta vi...

Vaš život je u mojim rukama! I ako zamahnem njima nema vas

ni kao čoveka, ni kao političara. Zato radite šta

kažem. Inače, niti ćete se pojavljivati na kongresima,

niti ćete šetati parkom.

Napolje.

Niste uspeli da...

...me uplašite. Niste. Štaviše, shvatio sam

da se vi mene bojite. Ja ću postati novi lider.

Ljudi će poći za mnom, ne za vama. I onda ćete mi dopuzati

predlažući savez.

Očaravajući ste.

Dobar dan, Natalija.

Dobar dan, Lave. Znači, volite da gledate sa strane?

Neke od ovih slika videće stotine, možda hiljade gledalaca.

Tako da me smatrajte jednim iz prvih.

Vi me osuđujete? -Loše me poznajete, Natalija.

Duboko verujem da niko nema prava da ukazuje ženi

kako da raspolaže svojim telom. To je moral prošlosti,

a ja stremim budućnosti. -Znači, budućnost o kojoj

maštate je amoralna?

Žena će sama rešavati

kome će dati svoje telo.

Telo i čuvstva. I ako i pri punoj slobodi izbora ipak

reši da pripada jednom čoveku...

To će biti iskrenije nego sav ovaj lažni moral.

A ovo je prosto prelepo. -Da, tako je.

Zato sam ovde. I u pravu ste. Sama odlučujem kome pripadam.

Govorili ste o simpatijama prema Frojdu.

Izvolite.

Frojdovo predavanje? -Da.

Ali to je u Beču. -Da. Voz polazi kroz sat.

Stižemo ako požurimo.

Uskoro imate kongres?

Tačno. Direktno iz Beča idem u Brisel. Hoćete sa mnom?

U Brisel? -Da.

Biće mi dosadno.

Da.

Madam, misje, provera pasoša.

Hristo... Sama... Som... Samoksa...

Hristo Samakovalov.

Mi, Bugari, imamo komplikovana prezimena.

Madam Sedova. Misje Samako...

Ne pokušavajte. Sve najbolje.

Trocki!

Šta vam ovo znači?

Dosadne zgode jednog socjial-demokrate.

I to ne razuverava profesore iz akademskih krugova

da nastave da nas uveravaju

da čovekovim ponašanjem upravljaju

razum, ideali i pravila ponašanja.

Besmislice. Starinska glupost. Insistiram da na ponašanje

čoveka utiču dva instituta: strah od smrti

i seksualni nagon. -A pare?

Pare, moj druže, su najprostiji, najvulgarniji

izraz seksualnog nagona. -A snovi?

Zar nama ne upravljaju snovi?

Razočaraću vas, mlada gospo, no vaši snovi takođe su

jedan oblik seksualnog nagona.

Seks je svaka motivacija na aktivnost. U osnovi delanja

milionera i zanesenjaka isto je što i u osnovi delanja

nametljivog ljubavnika...

Dokazati svoju moć, ovladati...

...i pridobiti.

Na primer, vi znate o čemu sanja vaš pratilac?

O svetskoj revoluciji.

Čestitam.

Recimo, kod setnog gospodina seksualni nagon ispoljava se

u novcu. A da bi osvojio vas, vaš mužjak spreman je

da spali pola sveta! Za njega je seks revolucija!

Seksualni instinkt leži u osnovi ne samo ličnih,

već i društvenih odnosa. To što jedno k drugom probavaju

muškarac i žena, probavaju i različiti društveni subjekti.

Borba za vlast je u biti borba za ženu.

A potčinjavanje podanika vladarima zasniva se...

Na strahu.

Delom. No u ne manjem stepenu na ljubavi. U najseksualnijem

značenju te reči. Naterajte mase da vas žele,

i one će za vas pomeriti zemljinu osu.

Pitanja, dame i gospodo?

Moliću vas, her revolucionar.

Komunicirali ste s nama dva sata.

Držali nas u neizvesnosti. Za nas nije postojao niko

sem vas. Izlazi li iz toga da su svi prisutni u sali

vas želeli?

Rekao bih da ste previše uprostili moju teoriju.

No ako pitanje postavite tako da odgovorite na njega sami.

Ali iskreno... -Odgovorio sam.

Ja vas nisam želeo. Ja sam normalan muškarac.

A vi niste mogli odgovoriti na pitanje sa "da" ili "ne".

Sa "da" bi došli u neprijatnost. Sa "ne" bi samo

potvrdili lažnost svoje teorije.

Ipak nisam otišao. Slušao sam vas

sa velikom pažnjom. Znate zašto?

Jer ste vi... u pravu. Paradoks.

Iz paradoksa je satkan naš život.

On je ili genije ili manijak opterećen seksom.

U svakom slučaju ume da šokira. -Šokira?

Zar je moguće šokirati ženu koja pozira obnažena

pred desetinama muškaraca? -Prinuđena sam da zarađujem,

da nemam obaveza ka Parvusu. I u tome nema

seksualnog podteksta. -Po Frojdu, seksualni

podtekst je svuda. -Her revolcionar!

Vi ste veoma redak tip seksualnog agresora.

Pokušali ste me staviti u zamku samo da pokolebate

moj autoritet u očima mase. No, videvši da sam zanemeo,

bacili ste mi pojas za spasavanje. -Izvinjavam se, gospodine Frojd,

ako je moje posve neozbiljno pitanje...

Imate kritički um, ne predajete se reklamama, na vas

ne deluju zakoni rulje. No vašem psihotipu obično je svojstveno

napasti, i ubiti, a vas nešto smeta da završite započet

akt seksualne agresije. Da, da. Moguće slabost...

Pružio sam ruku davljeniku upalom

u sopstvenu demagogiju. Vi to nazivate slabošću?

Brzo vam se sužavaju zenice. Takvu reakciju sretao sam

samo u 2 tipa ljudi - serijskih ubica i religioznih fanatika.

Možete postati oba, naučite li da pobeđujete slabosti.

Ne zanima me da se borim sa slabostima. Zanima me da se

borim sa snagama. Zbogom. -Ostajete li u Beču? Hteo bih

da vas podrobnije izučim. -Drugi put, gospodine Frojd.

Čekaju me u Briselu.

MEKSIKO, 1940.

Zdravo, Hose.

Leo, davno te nisam video, druže. Drago mi je!

Nisam sam danas, s Frenkom sam. Radićemo danas

u četiri ruke. -Ne bunim se, amigo!

Ti nisi normalan, no meni se to sviđa.

Hvala. -Ovamo.

Hose je sjajan čovek, sprema odlične kesadilje.

Ponekad pobegnem ovde od svog pisaćeg stola.

Silno pomaže da se rešim loših misli.

Ne bojite se da uprljate ruke?

Ne bojim se. -Sjajno. Pridružite se.

Čudite se tome što vidite Trockog kako mesi testo?

Zašto? Hitler slika, Musolini je pasionairan automobilizmom.

Ne. Tim ne prestaju biti Hitler i Musolini. Što ste vi bolji?

Znate, slike, automobili... To su navike nadljudi.

Kesadiilje su više primitivne. Više u vezi sa onim tlom

kojim hode obični ljudi. -Gubite se u primerima,

druže Trocki. Još juče ste govorili o sebi kao o

nadčoveku, istiskivali Boga. A sad tvrdite suprotno.

Vaš ular, Frenk, tera vas da vidite protivrečje i tamo gde

ga nema. Da, bio sam nadčovek da bih rešio

zadatke za koje običan čovek nema snage. Tada nisam mogao

da se zanimam ovim. A sad mogu.

No kada god zatreba, opet mogu postati bog.

Znate, svi idoli kad ih gledate izbliza, razočaraju.

I što je moćnije božanstvo, razočaranje je veće.

Zgodna logika da se menja vera i ne zadržava na sitnicama

kao što je odanost. -Ja sam ceo život verovao u isto.

Za mene je uvek božanstvo bila revolucija.

Za mene isto. -Nije isto!

Vi ste je personifikovali svojim Staljinom.

Smestili u ram ličnosti. To je normalno kod običnih ljudi.

I baš zato mi gradimo oko svojih imena mitove.

Ako se dobro zamislite, videćete da ste vi, a ne ja

otpadnik od vere jer pre verujete njemu nego ideji.

Ja na to nikad nisam padao.

I u vođama sam uvek video ljude. I, nažalost, ne uvek najbolje.

Naprotiv!

BRISEL, 1903.

Trocki.

Dobar dan, Vladimire Iljiču.

Džaba ste se sredili, Trocki. Plenum je odlučio da

otkaže vaš nastup.

Razmislio sam... spreman sam da uradim šta ste tražili.

Vaš govor.

Hvala.

Reč ima drug Trocki.

Drugovi! Ja, Lav Trocki, pobegao iz logora, prošavši pakao

carske tamnice, video degradaciju ruskog čoveka i ruskog

pravnog sistema, smatram dugom obratiti se revolucionarima.

Istina, ovde takvih nema mnogo.

Poseli ste po Parizima, Berlinima, Londonima!

Ćaskate, pišete članke! Debljate se!

Ne možete spasti seljake i radnike sedeći po kafeima!

Nećete ispijanjem kafa ojačati proletarijat!

Pogledajte se. Nije li vas stid?

Svi ste ovde... impotentni!

Ne borite se! Vi imitirate borbu, diskreditujući time

veliku ideju revolucije. Druže Plehanov, vama prija

da punog stomaka raspravljate o revoluciji?

Vi ne podmećete leđa? A ruski čovek nek trpi.

Nek pričeka tuđe revolucije u razvijenoj Evropi.

Nije li tako, Georgije Valentinoviču? -Završili ste?

A vi, druže Lenjin, čemu se smejete?

Čime ste bolji? Sedite u istom kafeu za susednim stolom

i pletete intrige. Isto ste impotentni, kao i svi ostali.

Ruskoj revoluciji smučili su se bespomoćni pariski i bečki

petlovi. Trebaju joj novi lideri, novi borci.

Bravo! -Bravo Trocki!

Ona, kao žena, čeka pravog muškarca. Dosta je priča!

Došlo je vreme ruske revolucije. Budite muškarci,

oplodite je, i ona će poroditi novi, pravedni svet.

Bravo.

Loš je revolucionar koji ne može postati ulični ekstremista!

Loš je revolucionar koji se boji da zađe u reke krvi!

Živela ruska revolucija!

Živelo očišćenje kroz krv!

Hvala! -Druže Trocki, zadivljujuće.

Prevazišli ste moja najhrabrija očekivanja.

Tako efektno baciti dva balasta! -Tri. Predajte svojim drugovima

od kojih uzimate novac, da mi više ne trebaju njihove usluge.

A time ni vi...

Zadivljujuće.

Hvala!

Idemo?

Hvala!

Hvala.

Vi ste bandit bez principa. -Ja sam revolucionar.

Bili ste grubi sa mnom.

Naučio sam te da budeš srećna

meni dostupnim metodama. -Tako vi mislite da gradite

svoj novi svet? -Ako mi se posreći, da.

Glavno da rezultat bude isti. -Šta znači "isti"?

Znači da su kao ishod svi srećni i radosni.

Svi? -Svi.

A da ne uzimate premnogo na sebe, druže revolucionaru?

Mislite ako ste sablaznili jednu krkhu devojku

da ćete se svima svideti? Celom narodu?

A narod i jeste krhka devojka. Narodnim masama je psihologija

ženska. Po prirodi svojoj ste pasivni, čekate ponudu od

muškarca, a potom birate najbolje. Takav je i narod.

Posebno ruski. On je kao studentkinja: nikada ne pravi

prvi korak, već to prepušta jakom uverljivom kavaljeru,

a onda mu trči s radošću i predaje se.

Ne razumem kako možete da pokažete takav prezir prema

celom narodu za čiju se sreću borite.

Nema tu prezira. Samo trezvena ocena objekta

koji je predmet sile. -Da sad vidite svoje lice.

Na njemu je prezir ka tom objektu ispisan krupnim

slovima. -Sve i da je tako!

Nije li narod koji vekovima trpi despotiju dostojan prezrenja?

A što se boriti za sreću onoga koga prezireš?

Jer mi se smučilo da ga prezirem. Hoću da ga zavolim.

Da su unaokolo svi dostojni ljubavi. Normalna lica da im

vidim. Lepa, srećna, radosna, kao tvoje.

Da sva unaokolo budu takva. Hoćeš li? Ja hoću.

RUSIJA, 1919.

Življe! Treba još novi svet da gradimo. Hajde!

General Mamontov probio je linije fronta 8. i 9. armije

i ušao u našu pozadinu. -Kako probio? Brojnost?

Smer u kom prodire? Pojasnite pa izvestite.

Razumem, druže predsedniče vojnog saveta. Odmah.

Tako! Harmoniku tu! Osmeh!

Šta se ovde događa?

Ustajte!

Evo smo rešili da napravimo foto-portret.

Zarobili smo Jevrejčića... fotografa, u gradu...

A odakle ovo? -Tako... ovas smo

eksproprisali za armiju kad u dvorištu ovo stoji!

Šteta je da propada!

Druže predsedniče vojnog saveta!

Može li foto-portret sa vama, a?

Niko mi neće poverovati. Ja, Jegor, sirotinja beda,

bosonog, da sam... pod vašom komandom služio.

A ja ću im pod nos fotografiju. A?

"Želim da su unaokolo svi dostojni ljubavi.

Normalna lica da im vidim.

Lepa, srećna, radosna, kao tvoje."

Hteli biste da i o tome pišem?

To je vaša knjiga, vi i odlučite.

Šta mislite, zašto u svetu postoji propaganda?

Da donese poziciju države do narodnih masa.

Da crta iluzije kojih vi ne želite da se rešite.

Slika vašeg sveta je vanredno prekrasna.

Negde na zemlji postoji raj gde vladaju dobri i pravedni titani,

koji vas štite od svakog zla. Vi želite da u to verujete,

pa vaš mozak odbija svaku informaciju protivnu

toj slici. Štaviše, autosugestija sve to

dodatno uljuljkava, no to nisu činjenice.

Činjenica je i to što je Lenjinu spremna da se moli

trećina sveta, a Staljin je njegov verni nastavljač.

Teško bi to ispalo tako da su oni takvi mali ljudi.

Pogledajte kakvu ste preciznu reč odabrali - moliti se.

Odbacite taj ular, uključite razum, Frenk.

Moliti se, to je religija. Što kao ateista morate odbaciti.

Pri čemu oni ništa novo nisu inovirali.

Sve je bilo smišljeno za njih. Lenjinu je data uloga Boga Oca,

a Kobi Boga Sina. -Aha. A vama Jude.

Da. Bila je takva kovanica.

Judica Trocki...

Sudeći po vašoj priči, tako i jeste.

U jednom dahu ste izdali i Lenjina i Parvusa.

Hrišćanskom analogijom, uloga Jude vad odgovara

kao nijedna druga. -A zamislite, Džeksone,

da li bi Juda bio smatran herojem da je izdao

ne Isusa, već prvosveštenike?

A šta vi mislite, da su prvosveštenici ostvarivali

sne čovečanstva, kome bi se sad molili - njima ili Isusu?

Da... Imate oštar um za jednog staljinistu.

Do sutra. Uzgred, primedba. Ni Lenjin, ni Parvus

ničije sne nisu ostvarivali, osim svojih. Tačno tako.

Šta vama treba od mene?

Meni? Ima godina da sam umro. Znači ništa.

Mislim da ste vi mene pozvali.

Juče je zbog mene poginuo još jedan čovek,

a ja skoro ništa nisam osetio. Praznina iznutra.

Da... niste postali serijski ubica, ni religiozni fanatik.

Postali ste nešto još strašnije.

Vi... niste originalni.

Otkad su me proterali iz Saveza, slušam to prilično često.

Manijak ubija druge da oseti.

Fanatik ubija sebe i druge da saoseti.

A vi odavno ništa ne osećate, her revolucionar.

Ni ljubav, ni žalost, ni mržnju, ni saosećanje sa žrtvom.

Šta želite da čujete? Opravdanja?

Nekad sam vas gledao u oči i video kako brzo se sužavaju

vaše zenice u momentu stresa. To je bilo... lepo.

A sad... znate šta vidim?

Ništa. Prazninu.

Vi ste ravnodušni prema smrti drugih...

...i svojoj.

Strah od smrti je za slabe, gospodine Frojd.

Setite se, upućivali ste me na slabosti. Postao sam jak.

Ne bojim se umreti.

Vaša ravnodušnost ka smrti je sasvim prirodna.

Znate, ko se apsolutno ne boji da umre?

Ko? -Onaj koji je već...

...mrtav.

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević