Original subtitles

Obrada by: www.exyu-subs.com

Ona je svuda, i u plamu požara, I u tami, neočekivana i bliska,

Bilo na konju mađarskog husara, ili s puškom tirolskog strelca.

To su stihovi Kolje, Gumiljova. Znate o čemu su?

Pojma nemam. -O smrti.

Kažu da Bog daje svakom život dug koliko je dug konac

obmotan oko ljudskog srca.

Ja sam čuo da Boga nema. A ja već rekoh da ste

puka gestikulacija? Larisa, sad mi uopšte

nije do vaše poezije. Kapelj je zauzeo Simbirsk, za koji dan

uzeće Kazanj. On doslovno kao da se igra s našom vojskom.

Već ste ubili iz njega? Već stoput sam vam kazao,

moja revolucionarna borba odvija se na drugi način.

Da, vi ste živi manifest. Odeća, govor tela, maniri.

Čak i vaše oči. Prekrasno znate kako one igraju

na vašem zapaljenom licu. Samo ovo nije miting,

ovo je rat. -I šta s tim?

Pod mecima se ne sećaju manifesta.

Vi pozivate na razum, no instinkti su jači.

Ša može biti strašnije i jače od osećaja bliske smrti?

Gde šifrirani klokot tuče, Klokoće, ropće i viče

Neobuzdanih sila magla, I sen arhangelskih krila,

Bezbrojna suština puteva Vodi ka razrušenom Rimu.

No padne li februarski Rim Odjeknuće trgom narodnim,

Postani njihov anđeo milosrdni i njihov demon bespoštedni.

Obrada by: www.exyu-subs.com

Ljova! Ovde smo!

Ljova, opet nisi uzeo tablete? U redu je. Idemo.

MEKSIKO, MAJ 1940.

Ludačka žega. Ne mogu se navići. Dobar dan, Silvija.

Dobar dan, Lave Davidoviču. Visoko originalna

tradicija. Stari meksički običaj.

Smatra se da na ovaj dan odaju poštu mrtvima.

Frenk!

Moj verenik Frenk Džekson. Pričala sam vam o njemu.

Da, da. Vrlo uporan mladić.

Dame... -Frenk.

Senjor Trocki. Kažite, Džeksone, šta niste

razumeli iz našeg telefonskog razgovora? Bio sam izričit

da intervjua neće biti. -Da, odgovor je bio nedvosmislen.

No mislim da ću vam promeniti mišljenje.

Promeniti? To ni mojoj ženi ne polazi uvek za rukom.

Hoću da vam se zahvalim. Vaša knjiga spasla mi je život

u Španiji. Vidite, ovaj šrapnel trebao je da ide meni.

Što ste dovukli tu knjigu? Vi ste ubeđeni staljinista.

Ili ste misliti da vas neću proveriti?

Zaista cenim druga Staljina kao najvišeg

državnika, no to ne znači... Vaš Staljin je nula,

nikogović, ništarija.

Da, ne samo da cenim druga Staljina, klanjam se pred njim.

Aha. -Kao pred velikim čovekom,

ideologom komunizma. Vi u svakom svom jadnom članku kaljate

njegovo ime. Nazivate krvožednom njegovu borbu

s protivnicima revolucije, a sami ste izložili smrti milione.

Ne samo svoje ideološke protivnike, već i ljude

koji se nisu razumeli u politiku. Da, zaista sam poslao mnoge

u smrt. I protivnika i svojih vojnika. No jedan detalj

razlikuje mene i Kobu. Da? Koji?

Njega baš zabole za ideju. On svoje ljudske

slabosti prikriva ideologijom. Paranoju, vlastoljublje, pohlepu.

Pri vlasti on je isti čovek kakav je bio i pre nje. Ja sam prestajao

biti ja, nestajao. Na-mer-no.

To sam radio.

U ime velike ideje.

RUSKA SOVJETSKA REPUBLIKA, 1918. Teritorija pod kontrolom Boljševika

Uđite.

To je sve? Vojska se povlači ka Svijažsku,

i, sudeći po izveštajima, u krajnje su jadnom stanju.

Stanje vojske je moja briga, ne vaša. Slobodni ste, Sermuks.

Da!

Dobro pamtim 1918. Trpeli smo poraz za porazom. Obične

mere sankcija nisu pomagale. Vojska nije odstupala već bežala.

Braćo! Ovamo! Priđite bliže! Šta treba nama, ruskim ljudima,

da idemo protiv isto Rusa? I uopšte, kažu da neće još

dugo ovi Sovjeti! Neka oni sami, Boljševici,

idu na Kapelja, umesto nas! Da!

Odosmo! -A ako nam ne daju,

sami ćemo se izboriti! -Da! Da!

Kućama! -Da!

Vojnici! Borci Crvene armije! Nije prošla ni godina

od kada smo s vama, uzevši se za ruke,

zbacili jaram despotizma, klasne nejednakosti

i eksploatatora! No još ima onih

koji uporno hoće da nas opet učine robovima.

Oni su tamo, s one strane fronta. Posednici, fabrikanti,

Bela armija – nimalo im se ne sviđa sloboda

koju su Boljševici podarili radnicima i seljacima – vama.

Svima koji su do juče radili po tri smene za tri kopejke,

a danas s oružjem u rukama kažu: "Ne, ne damo vam"

našu slobodu! Ne, nećemo da ponovo postanemo vaši

"robovi!" Znam da je svaki od vas gotov da služi delu

revolucije, gotov da položi svoju glavu radi nje.

Daj ruku, brate.

Hrabrije.

Evo! Između mene i njega nema nikakve razlike.

Ničega što bi moglo da pripada meni a ne bi moglo da

pripada njemu. Ničega!

Uzmi. Uzmi.

Uzmi. -Lep poklon.

Kad ste odlučili da se rešite džepnih časovnika?

Nije ovo za mene. -Pomoći ću.

Svet koji gradimo sa vama je svet u kome će sva dobra

biti zajednička. Ura! -Ura!

No za našu pobedu je neophodno da nas se protivnici boje.

Da i ne pomisle da se sve može vratiti nazad!

A kako da ne misle ako im mi predajemo grad

za gradom? Ako su naše vojnike revolucije danas obuzeli

panika i strah? Juče su borci 2. Petrogradskog puka

samovoljno napustili pozicije i pobegli.

Gde su komandir i komesar puka?

Komandir 2. Petrogradskog puka Gneušev.

Komesar 2. Petrogradskog puka Pantelejev.

Izvedite svakog desetog vojnika iz stroja.

Deseti.

Deseti.

Lave Davidoviču, ove radnike skupili smo na Vasiljevskom.

U štamparijama. Pušku su prvi put videli pre nedelju dana.

Deseti.

Deseti.

Ne bojte se. Mnogi savremenici vas neće razumeti. Osuđivaće,

čak nazivati Judom. Budućnost će vas opravdati i uzdići.

Decimacija.

Deseti.

Sad sami stanite u stroj.

Druže komesare, i vi stanite u stroj.

Za sramnu izdaju Sovjetske Rusije revolucionarni sud osuđuje

dezertere 2. Petrogradskog puka...

Nišani! Njihovog komandira Gneuševa

i komesara Pantelejeva na najstrožu kaznu, streljanje.

Izvršite presudu.

Možda vam sad moja dejstva deluju suviše žestoka,

no tada sam zahtevao od vojske ne samo disciplinu, već

i najviši iskaz ljubavi. Da, da, dobro ste čuli,

ljubavi. Protivnik je donosio samo smrt. Ja sam postao sila

koja je mogla da pogubi, a mogla je i da pomiluje.

To jest, hteli ste da za vojnike postanete drugi Bog?

Drugi? Ne, Džeksone, ne. Gledajte šire. Morao sam ga

istisnuti. Bog je simbol koji niko nije video. Ja sam stajao

s tim ljudima na istom tlu i u mene je bilo lakše poverovati.

I oni su poverovali. A da su okrenuli

bajonete protiv vas? Da, bilo je moguće.

No podigli su ih na bajonete protivnika.

Ne razumem. Nisam ni ja ranije.

Dok nisam sreo čoveka koji mi je objasnio tu nauku.

ODESA, MAJ 1898.

Gadovi!

Zahtevamo Trockog!

Ćutite!

Trocki!

Ćutite!

Demidove! Potrči po Nikolaja Petroviča! Ne stoj, po Trockog!

Ćutite!

Svi su kao pušteni s lanca. A usaglašeni su kao satni

mehanizam. -Smiri se, Demidove.

Smiri se. Šta si rekao, ko tamo vodu muti?

Židov iz broja 17, Bronštajn. Politički?

Da.

Otvori.

Što smo bučni?

Zahtevamo momentalni prekid prakse izbijanja zatvorenika

od strane čuvara i hitnu medicinsku pomoć za

našeg druga, Sivoronova. Zahtevamo kažnjavanje odgovornih.

Sem toga, vi... -Vi...

u kontekstu naših zahteva to nema nikakvog značaja.

Verujem da igrate šah. U kontekstu naših zahteva...

Odložite ovo i nemojte mi odbiti jednu partiju.

Oko mene sve nekvalitetno. Nemam čak s kim da treniram

logičko mišljenje, da ne verujete.

U desnoj.

Sedite.

A vi ste, Bronštajne, fenomen. Bogami, fenomen.

27 godina po ruskim tamnicama i ne pamtim slučaj da je

slinavko Jevrej naveo na bunt ovdašnje ruske buzdovane.

A znate li zbog kojih zlodela je uhapšen Sivoronov, koga

stavljate u zaštitu? Mene, gospodine Trocki...

uopšte ne zanima zašto je uhapšen.

Za šta god, ipak je čovek, ima prava, a vi ga ugnjetavate.

A svi ugnjetavani streme slobodi i pravdi.

Prave reči. Vi, Jevreji i revolucionari, ne znate

ruski narod, a pritom stalno pokušavate da ga od nekoga

spasite i oslobodite. Ruski narod ne sme se oslobađati jer će se

u duši njegovoj dići takav mrak da će progutati ceo svet.

A najpre oslobodioce. Ruskim narodom može se samo upravljati

u njegovom ličnom interesu. Čak i ako je tako,

čemu prebijanje čoveka koji je ionako uhvaćen

i čeka zakonsku kaznu? -A kako drugačije upravljati ljudima?

Kako? Ličnim primerom, idući ka idealima pravde.

Vi ste blaženi?

Uspe li vam, da s takvom naturom, proživite još 5 godina,

razumećete da se ljudima može upravljati jedino...

strahom.

Strah leži u osnovi svakog poretka.

Bolje izbiti jednog nezasluženo, naoči svima, nego li

izbiti svakog koji izgubi strah i priredi haos.

Ne deluje li vam to neljudski?

Jasno. Ali ja sam pod velom vlasti.

Nemoguće je odlučivati o njihovoj sudbi, a ostati za njih čovek.

Vama se sad, u mladosti, naivno čini da je svet

gotov poći za vama samo iz saosećaja za vaše utopijske

snove. No kroz koju godinu naivnost će proći,

a glad za vlašću ostati. Vidim vam to u očima, Bronštajne.

Lepe reči, gospodine Trocki, no opovrgava ih ono

što se sad događa. A vi zbog svog uskog šovinizma

ne možete to da primetite. Izbili ste Sivoronova

da bi uplašili druge. I šta? Dobili ste suprotno.

Ljudi su se ujedinili i traže pravdu.

Ne traže više. Zar ne čujete? Hoće, budite sigurni.

Ne čudite se kad vas talas narodnog gneva izbaci

tamo gde vam je i mesto - u mrtvačku jamu istorije.

A kako drugačije.

Kaže se, caru carevo.

A nama, psima poganim...

Ostaje da molimo za koske.

Sudbina. U 21. stoleću, u sveopštem metežu mase,

radnik sa obućarskim nožem u ruci, penje se stepenicama

ka čudnom liku Sikstinske Madone...

i dere taj lik u ime sveopšte jednakosti i bratstva.

Tako vi to zamišljate? Ne, tako vi zamišljate

21. vek. To je vaš žandarmski svetonazor sposoban

samo da zamisli sve kao robove. Dišu i kašlju

po komandi, žive po naredbi, tako vi zamišljate.

To o 21. stoleću, to nisam ja. To je Dostojevski.

I njega ćete u mrtvačku jamu?

Da, gospodine Bronštajn...

Pogrešio sam. Mislio da imate ono pravo. No ne, samo loše

oratorstvo i pozerstvo. Mat.

U samicu!

Niko sam i rastvoren...

U kvadratu svetla, u nebesa...

I umro neosuđen...

I opet kao zatočenik vaskrsao.

I dan je kao noć, i noć kao večnost...

I samo vera u čovečnost

ne da mi da poludim.

Upravljati ljudima moguće je jedino strahom.

I dan je kao noć, i noć kao večnost...

I samo vera u čovečnost

ne da mi da poludim.

Tata!

Tata!

Ne napuštaj me!

Ne idi!

Tata!

Oče? Ti si?

Ja, ko bi bio.

Onda, Bronštajne, je li nauk usvojen?

Usvojen.

Kunem se da ću izaći odavde...

i uništiti ceo vaš gadni svet.

Nećeš. Jer je taj gadni svet u tebi.

Zapamti, Lejba.

To ti kažem ja, Nikolaj Trocki, koji te mogu zgnječti

evo baš sad.

IRKUTSKA GUBERNIJA, 1902. Logor za političke zatvorenike

Priđi do pećke, ugrej se. Hvala.

Sad baš steže. Možda da tu odeću malo pojačaš.

Da ne bi usput ostao bez nogu. Navikao sam. Šta je s dokumentima?

Dokumenta će biti verna, da nijedan gad ne posumnja.

Kaži koje prezime da upišem. Petrov ili Stepanov?

"Nemoguće je odlučivati o njihovoj sudbi, a ostati za njih čovek."

Trocki."To ti kažem ja",

Nikolaj Trocki". Moje prezime je Trocki.

To jest, uzeli ste prezime svog tamničara?

Nisam ga samo uzeo.

Ja sam ga... ovekovečio.

Ako hoćete, skinuo sam s njega krzno i obukao ga,

kao što rade neki lovci. U biti, ko je to lovac?

Čudovište koje nadvladava drugo čudovište. Ništa više.

1918. morao sam postati najstrašniji od svih čudovišta.

I postao sam. Onda to opravdava sve ono

što je danas prinuđen da čini drug Staljin.

Čudovišta se dele na 2 kategorije. Jedni to postaju

radi višeg cilja, a drugi jer im se to sviđa.

Znate šta ja ovde čujem? Oglašavanje

ranjenog lava koji je savladan od jačeg suparnika.

Zato što je Staljin, a ne vi, izgradio svet o kom ste sanjali.

Njemu je uspelo, a vama nije.

Mili, vreme je za lek. Nataša, neću. Danas se

odlično osećam. -Ne prepiri se.

Znaš da je beskorisno. Vidite, Džeksone, još neko

ne priznaje moje liderstvo.

Deluje mi da vaša žena vidi u vama običnog čoveka,

koji treba da spava, jede i pije lekove.

Čini vam se, Džeksone.

Njoj sam sigurno mnogo više od običnog čoveka.

PARIZ, 1902.

Dok u Evropi brbljaju, Rusija traži realna dela. Putovao

sam u tovarnim vagonima 8000 vrsta, da dospem vama u Evropu.

Kovačnicu revolucionarnih misli. I šta vidim?

Revolucionarne misli naskroz odišu štrudlom od jabuka.

List "Iskra" cele godine piše jedno te isto!

Dokle snevati besposlene teorije o revoluciji u sitoj Evropi?

Ličite na gimnaziste koji prizivaju duh revolucije.

I verujete da će doći! Strašno!

Drug tačno govori. Istinu govori!

Nije u Evropi, već u Rusiji je sad najveći kontrast

između bogatstva bogatih i i bede siromašnih.

U zemlji su milioni podivljali, nezadovoljni,

i upravo sad Rusiji treba revolucija.

Inače će vlast opet početi rat sa Evropom i svaliti na nju

sve nesreće. Lupetate! Revolucija je moguća

samo u industrijski razvijenoj zemlji, samo u Evropi.

Glupost! Evropa, u kojoj žive siti spokojni narodi,

ne može da povede. Saglasno tome, ona će uvek

biti vođena. Rusija je zaostala država.

Da, zaostala.

Okoštala, uspavana, izgorela u sopstvenoj zlobi,

no to je snaga. Energija uporediva s okeanskom energijom

priliva i odliva. Kažem vam: uzmite tu silu,

obučite, naoružajte - i ona će pomesti sve na svome putu.

Bravo!

Odavno me tako nisu uveselili. Vašu naivnost može da nadmaši

samo vaša glupost. Zbogom, dečače u nošnji!

Svako dobro, druže Plehanov. Očito ste se usedeli u ovom kafeu.

Druže Trocki, da se predstavim...

Slažem se u svemu sa vama. Prepušten sam sebi

proletarijat će se ograničiti ekonomskim zahtevima.

Ljudi između slobode i hleba uvek odaberu hleb.

Moliću...

Lenjin. -Znam ko ste.

Ako stvarno tako mislite, što me niste podržali?

On ima autoritet u partiji.

Naša svađa štetila bi pokretu. A vi ćete s takvim varnicama

brzo pregoreti. Pa da treperim kao vi?

Bojim se da mi neće oprostiti. Ko?

Narod. -O narodu brinete?

A vi, o kome?

Ja želim da promenim svet.

Ljudi su tu samo instrument.

U vašim rukama. -I u vašim.

Naš zadatak je naterati ih da žele revoluciju, a ne hleb.

A kako ako se stalno usaglašavate s Plehanovim?

Georgij Valentinovič je takođe samo čovek.

To jest, instrument? Brzo učite.

Dođite u goste.

Bez obaveza, prijateljski. Mi nismo prijatelji.

Pa...

hleb smo prelomili.

Da!

Dobar dan! Dozvolite da se predstavim,

Parvus Aleksandar Ljvovič. Znam ko ste.

I šta o meni znate? Čovek koji zarađuje na

svemu, čak i na revoluciji. Rečju, retko perfidan tip.

Dođoh da vam čestitam na sjajnom govoru koji,

nažalost, neće promeniti ništa. Vi ste vanredan orator,

odličan publicista, čovek koji nesumnjivo ima

osobenosti lidera. Zato dolazim da ponudim pomoć.

Hvala, ne treba.

Mislite da je bolje da sedite ovde?

Pričajmo otvoreno. Plehanov i Lenjin su veliki ljudi,

odavno rukovode pokretom.

Nažalost, ništa se ne dešava.

Na šta ciljate? Pokretu treba novi lider.

Taj lider postoji. Čovek koji pleni srca, za kojim će ljudi

ne samo u kafeteriju, već ako treba, i na bajonete.

Taj lider ste vi, Lave. Mene niko ne zna.

Sitnica. Moj posao je da činim ljude poznatim.

Stvorio sam Maksima Gorkog. Sad je poznat širom Evrope.

Gorki je pisac. Meni takva slava nije nužna.

Još kako jeste! Evo recimo, glumica...

Ako nije poznata, nikome nije nužna ni interesantna.

No, kad postane prima, sve joj se baca pod noge:

novac, dragocenosti, ako treba i kraljevstva...

Da, da, bilo je i toga.

Revolucionarni lider, kao prima, mora odmah uzeti

publiku pod svoje vodstvo. To je nešto poput...

Seksa. Ne, to je sami seks.

Recimo da pristanem. Šta je vaš interes?

Novac. Učiniću vas najuticajnijim revolucionarom

savremenog doba, na vašem imenu zaradiću novac.

Vidite, ništa ne skrivam. Ne pravim iz sebe monaha.

Ja sam trgovac.

Pristajem. Odakle počinjemo?

Hrabrije, moj druže! Ova zgrada pripada meni. Tu useljavam

vaše kolege, socijaliste. Izvolite!

Nije "Metropol", pogotovo ne "Hilton", no ipak je

pristojan smeštaj. Aleksandre Ljvoviču!

Dobro da sam vas srela!

Kirija za naredni mesec.

Natalija Ivanovna, rekoh da ne želim da vam uzmem pare.

Sklonite to. A ja vam odgovorila

da ovde besplatno možete smestiti vaše socijaliste,

a ja neću da budem parazit. Uzmite ili se selim!

Kako vam drago.

Upoznajte novog suseda. Lav Trocki.

Dobar dan.

Bila sam na jednom vašem nastupu.

I kako vam deluje? Nije mi se dopalo.

Drago mi je.

Nažalost, tvrd je orah. Ne popušta.

Izvolite!

Vrata uvek možete zaključati.

S tavanice ne curi.

Kako vam deluje?

Odgovara... Samo kad nije podrum.

Tu imate pravo, nije podrum.

A kako kažete da se zove ona devojka?

Pa dobro, niste ni prvi ni poslednji... Natalija Sedova.

Ona je iz potpuno drugog društva, Lave. Boemka.

Teatri, galerije... Drugi život, drugi ideali.

Razumeo sam vas.

Srećno.

Plehanov je važna figura, no star. Uložiti na njega

nije sasvim razumno. Uložio bih na Lenjina.

Manje je gadljiv u izboru sredstava.

Lenjin je previše tvrdoglav u svojim stavovima,

to može zasmetati glavnom cilju. Ima još jedna varijanta.

Da? Koliko ja znam, u ruskom revolucionarnom pokretu

nema figura kalibra Plehanova i Lenjina.

Ne. Ovaj novajlija stiče ozbiljan autoritet

u revolucionarnom krugu. Uložimo li u njegovo vaspitanje...

Malo je vremena. Ne znam kad će početi rat, ali će početi.

U XX veku nemoguće je pobediti samo topovima.

Treba nam realan oslonac u destabilizaciji Rusije.

S druge strane... stvaranje iz tog Trockog

revolucionara zanimljiva je ideja!

Koliko po vama treba para da se Rusija razbije

posredstvom revolucije?

Nikad mi nije lako da odgovorim na to pitanje.

Ali mislim da bi...

milijardu maraka bilo dovoljno.

Odavno hoću da vas pitam, Gelfande,

što ste izabrali pseudonim Aleksandar Parvus?

Ustručavate se svog jevrejstva?

Svako dobro. -Doviđenja.

Što je bolji spoljašnji izgled čoveka, to je više demona

u njemu. A ljudi kada vide lepotu,

požele da vide i ono skriveno, podmuklo, to privlači.

Nije loše. -Čini mi se da rizikujem da ih izgubim

zbog svih ovih ukrasa. U politici ništa nije slučajno.

Sve je važno: šta govorite, kako govorite, kako izgledate...

Sve to mora biti jedan celovit... manifest.

Sećate se Natalije? Dame kojoj se nije dopao

moj govor? Ne, ne. Stvar nije u tome

da ste loše govorili. Već u tome što... kako da kažem...

sve socijal-demokrate izgledaju ružno.

Loše se oblače. Znam, najvažniji je vaš unutrašnji mir.

To je najvrednije. No unutarnja estetika, u neskladu sa spoljnim

izgledom, sviđa se samo marginalcima.

Da, imam lepe novosti za vas.

Pismo od neke gospođe Sokolovske.

Izgleda ste oženjeni i imate dvoje dece...

Ne žalite?

Nikada ni za čim ne žalim.

"Zdravo, dragi Ljova. Već pola godine se snalazimo u logoru"

bez tebe. Drago mi je da si uspešno stigao u Evropu.

Znala sam da ćeš uspeti. Devojke rastu. Zina te pamti,

Pita kad ćeš doći. Nina je izgleda sasvim

ozdravila. Ne znam šta još napisati. Stalno se sećam

"našeg poslednjeg dana."

IRKUTSKA GUBERNIJA, 1902.

Dokumenta za vas.

Sakrijte to... Trocki.

Kako je Nina? -Usnula je.

Kada?

Danas. Inače neću proći tajgom. Zavejaće.

No valjda nije zauvek?

Otići ćeš, no posle ćemo i... Bićemo zajedno?

Da. Da, naravno.

Kasno je. Nadam se da sam odgovorio na vaša pitanja?

Hvala.

Ovako, Džeksone...

Rešite li da nastavite...

Dođite. Od danas ste dobrodošli u ovaj dom.

Otići ćeš, no posle ćemo i... Bićemo zajedno?

Da, naravno!

Umoran si, Ljovuška? Umoran... Sašenjka.

Tata! Ovde smo! Tata, ne ostavljaj me!

Tata!

Ljova... živ si?

Obrada by: www.exyu-subs.com Preveo: Čarnojević