Original subtitles

{y:i}prevod i obrada Gaca62

{Y:i}Novembar 1949. godine u Jugozapadnoj Kini...

{Y:i}gde Crvena Armija nije preuzela vlast... još uvek.

Dobro jutro. Ja sam otac O'Banion.

Dobro jutro, oče, ja sam otac Lemej.

Dosta kasnite. Nama je rečeno da ćete ovuda proći pre nekoliko dana.

Tako sam planirao, ali...

imali smo... jako težak put.

Iskreno rečeno, otac Bovard jedva čeka da ga zamenite.

I njega čeka dvodnevni put do misije u San-Li-Vanu.

Moram da se izvinim ocu Bovardu, stvarno mi je žao zbog kašnjenja...

Pretpostavili smo da ćete... doći sami.

Verovatno bih morao da vam objasnim zašto ova devojka putuje sa mnom.

Pa, jesmo malo radoznali, molim vas.

Njena majka se nedavno preobratila...

a i ona je željna...

da prigrli novu veru...

da nauči nešto više o hrišćanstvu.

Znate, napravio sam ogromnu grešku...

kad sam ovu devojku spasao iz prolećnih poplava i...

Da li je, kao što ona kaže, kineski običaj da kad nekome spasete život...

onda ste i odgovorni za taj život?

Takva je tradicija...

Zar nije malo preterala?

Verujte mi, učinio sam sve što je u mojoj moći da prestane da me prati.

Tri puta sam prekidao svoje putovanje da bih je vratio kući.

Problem je što je mnogo brža od ove tvrdoglave zamene za konja.

Veoma neobično, oče.

Neobično? Ovo je prava noćna mora.

Kako god, četvrti put, uspeo sam da nateram konja u galop...

i pobegao sam joj par kilometara.

A onda, kada sam se okre...

kad sam se okrenuo da vidim gde je...

video sam je u daljini, ovako majušnu.

I onda... šta mislite, šta se desilo?

Nemam predstavu. -Onesvestila se.

I šta sam mogao? Vratio sam se da je osvestim.

Važno da sam je osvestio.

A pošto sam smatrao da mi je dužnost da nastavim dalje put...

stavio sam je na konja, i sad sam tu, umoran i bolnih nogu.

Ona se jako brzo oporavila.

I sad nameravate da vi, ponovo jašete a da ona trčkara pored vas?

Oče, ovde je predivno. Zašto ne ostanemo?

Sjajna ideja. Sjaši, molim te.

Ostaviću je ovde sa vama i nastaviti dalje.

A kad ja odem, kad budem daleko, slobodno je vratite kući.

Ta odluka ima smisla.

Pozdravljam te.

Oče, ne možete ovde da me ostavite samu. -Moram.

Umreću. -Siu-Lan imaš puno razloga da živiš.

Ako odete bez mene, nemam za šta da živim.

Ubiću se.

Moraš mi obećati da nećeš.

Obećavam da hoću. -Ovo je mnogo ozbiljnije nego što ste nam rekli.

Siu-Lan, ubistvo je greh.

Ti znaš razliku između grešnog i ispravnog, dobra i zla.

Ako je greh voleti vas, onda sam jako grešna.

Ali, zašto me to što sam grešna čini tako srećnom?

Siu-Lan, prelepa si i uskoro ćeš pronaći nekog mladog...

I vi ste prelepi. -Pobogu, hoćete li se više oprostiti?

Upravo to i pokušavam.

Zbogom. -Oče, ne ostavljajte me, molim vas.

Ne ostavljajte me.

Molite se da vam se ovako nešto nikad ne dogodi.

Mene u to ne mešajte. -Pomozite mi.

Molim vas.

Oče, preklinjem vas.

Ne ostavljajte me! Ne ostavljajte me!

Stvarno sam sveštenik. -Nisam ni mislio da ste kaluđerica.

Otac O'Banion, pretpostavljam?

Vidim da sam vas razljutio, oče.

Stvarno? Pokušavam da prikrijem ljutnju.

Jako mi je žao što sam ovoliko zakasnio.

Ne tražim vaše izvinjenje. Čekao sam vas.

Jedva sam uspeo, nekako da dođem. Mogu da vam objasnim...

Ako će vam za objašnjenje biti potrebno vremena koliko i da dođete ovamo...

ne želim da ga čujem.

Želim samo da odem.

Požuri malo sa tim koferima.

Mogu ja i sam.

Hvala A-Vang.

Konačno.

Pa, vidim da ste spremni... -Sjajno zapažanje!

Da, spremni smo već 6 beskrajnih dana i 6 besanih noći i ja...

i moje jadno srce koje preskoči svaki drugi otkucaj.

U proteklih 6 dana shvatio sam da nemamo ni minut za bacanje...

Znate...

dobio sam odsustvo... posle 25 godina...

i želim da pobegnem odavde...

pre nego što crveni zlotvori upadnu sa severa.

Napreduju jako brzo.

Jeste li čuli? -Da, priča se o tome.

Zar me nećete upoznati sa misijom?

Naravno.

Ovo je A-Vang, vaš sluga i kuvar.

On će vam pokazati gde ćete jesti i spavati.

Tamo vam je kapela.

Lepo.

A tu su i kaluđerice.

Govorite li kineski?

Jako malo. Znate, nisam imao vremena...

Toliko ste putovali da ste mogli i grčki da naučite.

Na vašu sreću, par njih govori engleski.

Znaju o ovoj misiji isto koliko i ja.

Izvinite... Do đavola!

A sad, došao je trenutak koji sam čekao.

Oče O'Banion... zbogom.

Do ponovnog viđenja, oče.

Molim vas, pustite me da odem veseo i raspoložen.

Oče, da li biste voleli da upoznate sestru Terezu,

trenutno je u dispanzeru?

Da, naravno.

Sestro Tereza, ovo je otac O'Banion.

Otac Bovard vas je često pominjao, oče. -Da.

Mogu misliti.

Šta ovde imamo? -Gadnu infekciju grla.

Trudimo se da deca budu zdrava, ali uvek nam je neko bolesno.

Kako se na kineskom kaže, 'Kaži 'a''?

Imamo li penicilin? -Imamo, oče, ali ga je jako teško nabaviti,

pa pokušavamo da ga sačuvamo za ozbiljnije slučajeve.

Sestro, šta je važnije od ovog momčića?

U redu, oče.

Jako brzo ćeš biti zdrav k'o dren, junačino.

Dobar ti je taj kroše.

Napravio sam vam lep kolač od pirinča.

Dobar si kuvar, A-Vang.

Otac Bovard je imao sreće što te je pronašao.

Da, ali ponekad bi se... strašno naljutio na mene.

Zašto? -Krao sam vino za pričešće.

Zar ga nije zaključavao?

Ukrao sam mu i ključ.

Pametno... Ali, i pored toga...

ti si dobar hrišćanin, je l' tako?

Da.

Dakle, ako vi ne budete zaključavali vino...

ja neću morati da ga kradem.

Tako ću biti kompletno dobar hrišćanin.

Otac Bovard je govorio da u svakom postoji dobro...

čak i u meni.

Komunisti!

Zarobili su oca Bovarda!

Jadan otac Bovard.

Žao mi je, oče, što vam put nije bio malo duži.

Zahvaljujući vama, verovatno nikad više neću moći da odem iz Kine.

Ovi prokletnici neće da mi kažu zašto su me vratili nazad.

Samo se učtivo smeškaju i upiru oružjem u mene.

Možda će mi njihova glavešina dati odgovor.

Ho-San. -Pukovnik Crvene Armije.

Ho-Sane, ti od tolikih Kineza? U toj uniformi!

Nosim je sa zadovoljstvom i ponosom, starče.

Ti si poslednji čovek na svetu za koga bih pomislio da će...

predvoditi ove... zaklete neprijatelje crkve.

Obratite pažnju na svoje reči, strani svešteniče.

Za vašu informaciju, poslat sam ovamo...

Samo malo, pridošlice. Jeste li vi, i dalje ovde glavni?

Jesam.

Vi se ne mešajte. ovo je između nas dvojice.

Ho-Sane, duguješ mi objašnjenje.

Kako je moguće da se neko tvoje inteligencije...

upusti u nešto ovako sramotno?

Ako ne možete da kontrolišete svoj jezik, predlažem da uđemo unutra.

Predlažeš? Ja zahtevam!

Je l' vam bolje, oče?

Nisam mogao da zaspim pa sam došao ovamo.

Imam ohrabrujuće vesti.

Nacrtali su neki znak na zidu misije.

Sestre su baš srećne zbog tog. Time nam garantuju slobodu veroispovesti...

i nemešanje sa misionarima.

Koliko dugo?

To već ne znam. Malo sam izašao napolje i niko me nije zaustavio.

Užasno sam slab...

i verovatno grešan zbog samosažaljenja.

Voleo bih da me je dobri Gospod pozvao sebi pre nego što sam video Ho-Sana.

Teško mi je da poverujem da je on ikad i bio hrišćanin.

Dođite. Pogledajte.

Ovo je on pošto je odslužio svoju prvu misu.

Nasmejan je jer nije ni jednom pogrešio.

Dok je odrastao često smo razgovarali o tome kako da postane sveštenik.

Ja sam čak sanjao o tome kako će jednog dana preuzeti misiju.

E pa... -Ne morate ništa da kažete.

Verovatno će je preuzeti.

A ovde on...

Moram prestati da mislim na njega.

Žao mi je.

Ako se dobro sećam, oče, kad ste došli...

hteli ste da mi pričate o teškoćama koje ste imali na putu ovamo,

ali ja nisam imao vremena da vas saslušam.

Sad imam vremena.

Oče, imali ste jako težak dan.

Dozvolite mi da sâm nosim svoj mali krst.

Laku noć. -Oče.

Ako otvorite taj ormarić naći ćete flašu pirinčanog vina.

Možda ćemo obojica bolje spavati ako popijemo po čašicu.

Odlična ideja.

Čekajte... a šta ćemo sa misom sutra ujutru?

Ne smemo da pijemo posle ponoći.

Koliko je sati? -Kod mene je 5 minuta do ponoći.

Po mom satu, minut.

Onda ćemo se rukovoditi po mom.

Dobro jutro, oče.

Lep, divan dan.

Šta je tu tako 'lepo, divno'?

Jesi li opet pio vino za pričešće? -Ne, nisam.

Nikad ne pijem danju.

Šta si ti naumio? Ništa ne kuvaš a ni sto nije spreman.

Ja sam spreman. Spreman sam da odem.

Šta si spreman? -Hoćete li vi to da kažete ocu Bovardu, molim vas?

Kad se naljuti, ja ću biti daleko. -Čekaj malo.

Zašto odlaziš?

Pričao sam sa pukovnikom Ho-Sanom.

Jako brzo sam shvatio da je bolje da odem...

i da budem srećan drug nego nesrećan mrtav hrišćanin.

I zato sam ja...

ostao predugo.

Možda deluje uzaludno ali pomolio sam se za Ho-Sana...

molio sam se da ga nisam zauvek izgubio.

Bolje počnite da se molite za A-Vonga.

Njega ste izgubili. Odlazi odavde.

Žao mi je oče, ali Ho-San je rekao da će me učiniti veoma srećnim.

Nezahvalna izdajice!

Tek tako ćeš da napustiš svoju veru hrišćansku?

Ne, ne, oče. To je samo spoljna promena.

U duši sam i dalje hrišćanin.

Doviđenja. Moliću se za vas.

Šta je u vreći?

A to... samo neke lične stvari.

Naravno da su lične stvari. Otvori je.

Da je otvorim?

Bolje da idem na sastanak srećnih ljudi iz Narodne Partije.

Kakav sam ja to misionar?

Prvo sam izgubio Ho-Sana a sad i A-Vanga.

U duši, A-Vang je hrišćanin. Spolja, najobičniji lopov.

Oče O'Banion, suočimo se sa činjenicama.

Ja sam vaš pastor i nemam nameru da postanem vaš sluga.

Umete li da kuvate? -Pomalo... ništa naročito.

Mi ni nemamo ništa naročito.

Pa, ako ste voljni da rizikujete...

Ne bi trebalo da se igram sa stomakom, ali...

pogledajte šta možete da uradite sa A-Vangovim plenom.

Samo zagrejte goveđi gulaš i dodajte jaja u prahu.

U marincima sam često jeo jaja u prahu.

Sećate li se kako su ih pripremali?

Sigurno ne mogu gore od njih.

Nadam se da ćete... -I ja.

Nije loše.

Sasvim ste ga dobro podgrejali.

A šta je ovo? -Kajgana od jaja u prahu.

Nije naročito ukusno, zar ne, oče?

Oče O'Banion, nadmašili ste i marince.

Kakva su ovo jaja? Da mi ih je napravio bilo ko od mojih ja bih...

Ne znam šta da kažem... -Znam ja.

Da ste stigli na vreme ne bih morao da se suočavam sa ovim...

Nazovite to kako hoćete i sahranite ga.

Evo, uzmite moje, bez jaja. -Ubili ste mi apetit.

Šta se ovo dešava?

Pukovnik Ho-San je poslao decu kućama.

I kaže da nam ne može garantovati bezbednost.

Pretpostavljam da bi trebalo da vam budemo zahvalni na brizi.

Shvatili smo da odmah posle oslobođenja...

uvek nastupi period nasilja i odmazde.

Zato bi najbolje bilo da sestre odu.

Ako se spakujete odmah, moj auto vam stoji na raspolaganju, odvešće vas na autobus.

Mi slušamo samo naređenja oca Bovarda.

Mene ćete morati, na silu da iznesete odavde.

Divim se vašoj hrabrosti, sestre...

ali, mislim da je sve ovo jako ozbiljno.

Stari, od sad ja ovde razmišljam.

Poštujem sestre...

ali ću, možda biti prisiljen da ih izbacim odavde.

Ho-Sane, i dalje pričate kao ste dečak.

Samo mi otežavate situaciju.

I tako ćemo i nastaviti.

Šta je sa onim vašim plakatom ispred...

kojim nam garantujete da se nećete mešati u rad misije?

Pridošlice, vaše poznavanje kineskog naroda je veoma ograničeno.

Mi garantujemo slobodu veroispovesti.

Ali, obrazovanje kineske dece je naša odgovornost.

Od sad će to na sebe preuzeti nastavnici iz Narodne Partije.

Mogu li bilo šta da učinim za vas kako biste se osećali prijatnije?

Da... gori u paklu.

Ne mogu da gorim u vašem paklu.

Nisam više vaš član.

Nalazim da je ova nova sloboda prilično teška.

Kao da nas neko drži u nevidljivoj omči.

Pitam se šta će nam nova sloboda doneti sutra.

Ni današnji dan još nije gotov.

Ho-San je pozajmio vašeg konja i moj džip.

Ovo je priznanica.

Izgleda da odavde nigde ne idemo.

Ja sam hteo da odem...

ali sad, i ja moram da ostanem.

Jeste li bolesni, oče?

Samo mi srce nije više mlado.

Nisam te do sad viđao, dete, ali vidim da govoriš engleski.

Učila sam engleski u školi u Kantonu.

Jesi li hrišćanka?

Ne još, ali učim.

Dobro. Dobro.

Sedi, dete. -Baš ljubazno od vas.

Šta te dovodi ovamo, tako daleko od Kantona?

Došla sam za jednim mladićem koji je jako drag srcu mom.

Nadaš se da ćeš se udati za njega? -Da, oče.

Nadam se da i on oseća isto?

Nikako da prizna, ali ja znam da me voli.

Onda nastavi da ga pratiš i nateraj ga da prizna.

Moliću se za vas. -Hvala, oče.

Ali, s obzirom da sam ostala bez novca ovde se moje putovanje završava.

Pa, ja bih mogao da ti pomognem.

Ne previše, ali mogu malo.

Oče, meni ne treba milostinja.

Nekako ću naći neki posao.

Baš lepo povrće.

Reci mi, kad si jela poslednji put?

Davno je to bilo.

Kad je povrće lepo, obožavam da kuvam.

Jesi li... jesi li dobra kuvarica?

Moja mama kaže da samo ja umem ni iz čega da napravim gozbu.

E pa, izgleda da si našla, bar privremeni posao.

Hvala vam, oče.

Dete, slučajno imam...

najgoreg kuvara u celoj, kako okupiranoj, tako i neokupiranoj Kini.

Hajde sa mnom. -Dajte da vam pomognem.

Nemaš pojma koliko si mi ulepšala dan, dete.

I vi moj.

Jedva čekam da saopštim vesti ocu O'Banionu.

Oprezno.

Šta sad kuvate?

Samo vodu. -Bogu hvala.

E pa, jednu svoju brigu sam prebrinuo.

Više nećete morati da kuvate.

Delim vaše oduševljenje, ali ko bi se usudio...

Uđi, dete moje.

Daj da ti pomognem.

Tako.

Oče, ovo je, bezmalo pravo čudo.

Izvan sela sam pronašao baš ono što nam je potrebno.

Samo nebo ju je poslalo.

Pogledajte.

Pored toga što je izvanredna kuvarica, zna i koje su biljčice dobre za moje srce.

Zove se Siu-Lan.

Da. -Ovo je otac O'Banion, dete moje.

Mogu li da uzmem kecelju, uopšte vam ne pristaje, oče.

Oče, ponovo smo rođeni.

Pokažite joj gde šta stoji, ja ću se vratiti kad završim sa čitanjem.

Možete li da mi pomognete, oče?

Možeš ti i sama.

Jako sam srećna što vas vidim.

Žao mi je što ne mogu i ja to da kažem.

Vaše usne ne mogu, ali vaše oči su srećne što me, ponovo vide.

Ako želiš da budem srećan, odmah idi odavde.

Ne mislite vi tako.

Zar sveštenik ne treba da govori samo ono što misli?

U redu.

Prestani da me mučiš. Ne smeš ostati ovde.

Ozbiljan sam, moraš da odeš.

Oče Bovard!

Šta je bilo Siu-Lan? -Otac kaže da moram da idem odavde.

Da ide?

Zašto?

Nikad do sad nisam čuo da je u nekoj misiji žena bila kuvar.

E pa sad čujete.

Nije čudno da žene budu časne sestre.

Oče O'Banion, ne zaboravite da sam ja i dalje na čelu ove misije...

i zato će Siu-Lan ostati.

Bio bih vam zahvalan da prestanete da se mešate i da izađete iz kuhinje.

Da, oče.

Nastavi, dete. Kuhinja je samo tvoja.

Hvala vam, oče.

Oče O'Banion, jeste li poludeli?

Grozno izgledate. -Ne osećam se najbolje.

To vam je od vaše hrane.

Od čega goda da je... grozno se osećam.

Koje loše vesti tebe dovode ovamo?

Došao sam da pozovem starog sveštenika da čuje moj govor.

Obratiću se seljanima. Siguran sam da će vas oduševiti.

U redu. 'Upoznaj neprijatelja svog'.

Doći ću. -Dobro.

Još nešto. Primetio sam da imate novu kuvaricu.

Prelepu Kineskinju.

S obzirom da si mi uzeo A-Vanga, ona će nam pomagati u kuhinji.

Ali, vi ne shvatate, stari svešteniče.

Ona je Kineskinja i samim tim ja sam odgovoran za nju.

Uz vašu dozvolu, razgovarao bih sa njom.

Nasamo, ako dozvolite.

Nismo pojeli ni jedan pristojan obrok od kad se ovaj đavo ovde uselio.

Narediće joj da ode odavde, pazite šta vam kažem.

Možda je tako i najbolje, oče.

Rekoste, najbolje?

Samo sam pomislio. -Idiotska pomisao.

Bolje se pomolite da ta devojka bude sigurna sa nama.

Uveravam vas... mnogo ću se moliti.

Mislite da ju je povredio? -On je vrisnuo.

Hajde da vidimo.

Šta se desilo? -Nesreća. Ništa strašno.

Ispitao sam devojku. Za sad, može da ostane.

Ho-San, da li je to trunka hrišćanstva ipak ostala negde u tebi?

Ne vređajte me, starče.

Mogao bih da se predomislim.

Čuli ste ga, oče. Bar Siu-Lan može da ostane.

Da, čuo sam ga.

Siu-Lan, sve je sređeno. možeš da ostaneš.

Hvala vam, oče. Strašno sam srećna.

Ne razumem. Šta ti je Ho-San rekao?

Svašta je rekao.

I pokušao je da vodi ljubav sa mnom.

Pusti sad to. Šta ti je rekao?

Rekao je da moram da mu prijavim sve što radite.

Sve? -Ne brinite.

Prijavljivaću samo lepe stvari. -Blagoslovena da si, dete moje.

Sad sam kuvarica, pralja i špijun.

Čini mi se da se omča sve više steže.

Apsolutno ste u pravu.

Bog vas blagoslovio.

Kod Ho-Sana se okupilo toliko ljudi da sam se pitao ima li ikoga ovde.

Sad ću da vidim.

Naša kongregacija se sastoji od Ho-Sanovih roditelja...

i, naravno naših kaluđerica.

Blagosloveni da su I dva odana ministranta.

Počećemo sa misom.

Jeste li zabrinuti, oče?

Brine me budućnost.

Mislite na hrišćane koji se plaše da dođu u crkvu?

Da.

Šta ako se više nikad ne vrate?

Šta će onda biti? Gde ćemo mi?

Gde ćemo 'mi'?

Ja idem tamo gde me biskup pošalje.

A njegove naredbe se ne odnose na tebe.

Baš bih volela da popričam sa vašim biskupom.

Sve bih mu objasnila. -Šta bi mu objasnila?

Sve o nama. -O nama?

Sve što bi mogla da kažeš o nama samo je najobičnija bajka.

Nije najobičnija nego prelepa.

Vi ste moj šarmantni princ, a ja sam vaša vila.

Zapisano je da ćemo imati mnogo nevolja...

i da će nas pratiti tamni oblaci.

Ali jednog dana sunce će se probiti kroz oblake...

i ljubav će pobediti.

Ti si blesava. -Blesava?

Mislite, stvarno blesava? -Da, stvarno blesava.

Objasnite.

Mislim, luda. Znaš i sama da se sveštenici ne žene.

Zavetovao sam se. Zakleo sam se.

Mislite, nikad? -Tako je.

Onda ste vi blesavi. Drugi strani sveštenici se žene.

Upoznala sam sveštenika koji ima dve žene i šestoro dece.

Kad mi je prva umrla. odmah je našao drugu.

On nije sveštenik.. On je protestant... pop.

Njima je dozvoljeno da se žene.

Eto tako ćemo i mi.

Postaćete protestant.

Ja ću postati...

Nemoguća si. Već sam se predugo zadržao s tobom.

Oče!

Oče O'Banion?Oče O'Banion!

Oče! Izvinite ako sam vas uvredila. Molim vas, nemojte da se ljutite.

Oče O'Banion?

Ako niste previše zauzeti voleo bih da porazgovaramo.

Da, oče.

Beži!

Nemojte se sa mnom igrati žmurke.

Odmah da ste došli ovamo.

Oče, bolje da se smirite.

Mislim, zbog srca. -Da se smirim?

Dok se vi, tamo milujete...

sa našom prelepom, mladom kuvaricom?

Delovalo je kao da je, u najmanju ruku mazite.

Niti sam je milovao, a nisam je ni... mazio...

samo sam pokušao da je sklonim u stranu...

i onda je ona stavila svoju ruku preko moje i ja... sam se oslobodio.

Ja sam to prekinuo. -Šta ste prekinuli, oče?

To što ste vas dvoje... Upravo to i pokušavam da otkrijem.

Zašto ste morali da je sklonite u stranu.

Zbog onoga što se desilo u bašti.

Toga sam se i plašio. U redu?

Recite.

Vama je sve ovo smešno?

Izvinite, oče, ali sve je toliko tragično, da je smešno.

Dozvolite, da ja sam to procenim.

Recite mi na svoj nasmejan, bezbrižan način...

šta se desilo u bašti?

Prosila me je.

Pitala vas je... I vi ste, naravno pristali.

A sad ste došli po moj blagoslov.

Kada je... venčanje?

Oče, nije vreme za gluposti. -Sasvim ste u pravu.

Shvatate li da ste mi, iznenada postali veći problem od komunista?

Nisam ohrabrivao devojku...

to je samo mladalačka zanesenost.

Jednom da i vi budete u pravu. -Hvala.

Znate, ona se meni poverila...

zato što sam ja konvencionalniji tip sveštenika.

Stigla je ovamo u potrazi...

za čovekom kog iskreno voli...

i u svojoj isfrustriranosti okrenula se vama.

Verujte mi na reč...

vi ste samo smešno otelotvorenje njenog šarmantnog princa.

I kad pronađe svog čoveka, vaš problem će biti rešen...

i opet ćete moći da se prepustite svom svešteničkom pozivu.

U međuvremenu, možda spas nađete u molitvi i meditaciji.

Hvala, oče.

Izvinite, oče, ali Siu-Lan je otišla na pijacu...

i dugo se zadržala.

Trebalo je već da se vrati. Brinem se. -Da. Znam.

Dok sam se ja molio majci bogorodici...

vi ste blejali kao ovca, 'Siu-Lan'.

Kako znate da se još nije vratila?

Možda se odmara u manastiru. -Nije u svojoj sobi.

Hoćete reći da ste se verali uz manastirski zid?

Ne, nisam, zvao sam je i nije mi odgovorila.

Oče? -Evo, vam odgovora.

Uđi, dete. -Žao mi je, nisam ni stigla do pijace.

Dva vojnika su me odvela u Ho-Sanov štab.

I njegovi roditelji su bili tamo.

Zato što su bili na misi? -Da, oče.

Ono što im je rekao bilo je strašno ružno.

Nikad ranije nisam čula da se sin tako razgovara sa roditeljima. On nije Kinez.

Pored toga Ho-San zna i hrišćansku zapovest,

'Poštuj oca i majku svoju'.

Tu zapovest je razbio u paramparčad.

Čak je i oca rasplakao.

Onda je Ho-San mene pitao kako ide moje špijuniranje.

Rekla sam mu da držim oči širom otvorene.

Onda je on rekao da su i njegove oči otvorene i da mu se sviđa šta vidi.

Mislio je na mene.

Rekao mi je da naporno radim i da treba malo da se opustim...

pa me je pitao da se opustim sa njim.

Prekršio je još jednu zapovest.

Baš sam se uplašila.

Ali, onda su vojnici uveli još neke ljude...

pa je Ho-San rekao da ćemo se opustiti neki drugi put.

I sad sam tu... sigurna još neko vreme.

To je sad najvažnije. Zar ne?

Da.

Izvinite, oče. Nisam ništa donela za večeru.

Izgleda da je došao trenutak da izvedem čudo.

Dobro bi nam došlo jedno. -Da.

Recimo da, baš pred vašim očima...

stvorim parče ukusnog mesa, savršeno ispečenog,

garnirano blago prokuvanim svežim mladim povrćem?

Rekao bih, videti, znači verovati. -U redu.

Pođite za mnom.

Ne, ne, malo desno.

Pomerite... Pomerite to drvo.

Tako. Eto ga. Dobro.

Donesite to ovamo i stavite na sto.

Goveđi paprikaš. -Siu-Lan, uzmi ovo.

Da pripremiš to, samo... -Zaboravite.

Zna ona to da pripremi.

Hoćete da vratim ovo nazad? -Ne.

A-Vang zna gde to stoji, verovatno će reći crvenima.

Moram da pronađem neko novo skrovište.

Ovo sam čuvao za crne dane.

Koliko vidim, već su crni.

Možda je bolje da sve pojedemo pre nego što nam daju priznanicu.

Da. -Ima li tamo još nečega?

Vaš mozak počinje da funkcioniše.

Sad sam se setio. Tamo su i dve flaše konjaka.

One su sa leve strane. Oprezno pomerite drvo.

Nadam se da se ovo neće naći u tvom špijunskom izveštaju?

Neće, oče. I ja ću jesti tako da ću biti kriva.

Pa, uspeo sam.

Sad mi treba piće.

Otvoriću vam jednu flašu. -Ne, boga mi, nećete.

Samo mi donesite čašu iz kredenca.

Čašu? -Čašu.

Kako ide? -Dobro, hvala.

Piše samo, 'Zagrej i jedi'.

Nikad ranije nisam jela goveđi paprikaš. Je l' to američko jelo?

Pa, siguran sam da ćeš ti...

Izvinite, oče, flaša je otvorena.

Volite li konjak? -Da, da...

A kako deluje na vas? -Dobro ga podnosim.

Onda, nađite sebi čašu.

Dobro, hvala.

Izvolite, sipajte sebi malo.

Oče... za svetliju budućnost.

Konjak se ne pije na iskap. Morate da osetite miris.

Zar ti nikad ne kucaš?

Izvinite što ovako upadam. Zaboravio sam.

Da li je ovo neki crkveni praznik...

ili vam je preterano piće prešlo u naviku?

Preterano piće? Samo što sam liznuo.

Dobri, stari konjak.

I cela kutija skupih konzervi.

Stari svešteniče, došao sam da vas obavestim da su moji roditelji,

konačno ugledali svetlo. I da nema nikakve sumnje da će se pridružiti Narodnoj Partiji.

A onda sam otkrio da ste učinili mnogo ozbiljniji zločin prema narodu.

Krijete hranu. -Krijemo hranu?

Otac Bovard mi reče da ste pametan čovek.

Kako možete da iznesete tako glupu optužbu. Ove konzerve...

Vaša drskost neće proći nezapaženo.

Za jednu pridošlicu brzo ste počeli sebi da pišete optužnicu.

Drago mi je što vaši sledbenici ne mogu sad da vas vide...

kako ispijate najbolji konjak, jedete skupu hranu...

i sve to kupljeno novcem koji ste iskamčili od sirotinje.

Starče, izgubili ste kontakt sa narodom.

Znaš dobro da od tvog naroda ništa nisam uzeo.

Od kad sam došao ovamo, samo sam davao.

Ho-Sane, pošto istina nije na tvojoj strani, uporno govoriš laži.

Namerno lažeš!

Šteta što ste tako razgovarali sa mnom...

jer to samo dokazuje da ste pijanica, i da to ne možete više da sakrijete.

Za vaše dobro, uzeću ovo... i ovo.

Laku noć.

Postaraj se da to ravnomerno podeliš sirotinji.

Pošto ne možeš ništa pametno da mi odgovoriš, slobodno idi.

Kao što poslovica kaže, kad deliš, deli na ravne časti.

Hvala, oče. -Samo, nemojte na iskap.

Izgleda da je paprikaš gotov.

A gde je sad Siu-Lan?

Nemojte sad opet da brinete zbog nje. Vratiće se.

Ne mogu drugačije. Sa dve flaše vašeg konjaka...

Ho-Sanu može da padne na pamet da je vreme za... opuštanje.

Vaša briga me zbunjuje.

Sigurno ste se odrekli mnogih stvari kad ste postali sveštenik.

Oče... -U vremenima kao što su ova...

ne smemo gubiti smisao za humor.

Da.

Idem da se uverim da je otišao.

Šta to pokušavaš?

Hoće da večeram sa njim, oče, a ja mu kažem da moram vama da pripremim večeru.

Tako je. Koliko vidim pravi si šampion među siledžijama.

Pusti je. -Hvala, oče.

Idi, idi, idi...

Nasiljem ništa nećeš dokazati, Ho-Sane. Biće najbolje da odeš.

Da, dobar hrišćanin ne želi nasilje.

E pa da vidimo koliko si čvrst u svojoj veri.

Učili su te da okreneš i drugi obraz.

Drugi obraz. Pa, drugi obraz.

Drugi obraz. Drugi obraz.

Dobar si ti hrišćanin.

Zaštitio je mene od Ho-Sana, a sad se sâm ne brani.

Nema hrabrosti da se bori. Nema petlju.

Najobičniji tigar od papira.

Hvala vam, oče za ovo što ste uradili. Tako sam ponosna.

Čestitam, oče.

Ako je iko ikad ikog udario ime Gospoda...

Mislite, oče?

Daj mi snage...

Mogu li da popričam sa vama, oče? -Izvolite.

Strašno sam uznemiren zbog onoga što se desilo sa Ho-Sanom.

Što više razmišljam o budućnosti to moje srce jače udara.

Duboko se kajem što sam ga udario.

Ovo nije obična crna mrlja.

Ovde se radi o crkvi koja je upotrebila nasilje protiv oficira Crvene Armije.

Kakva će to crna mrlja biti!

Rekao sam da mi je žao što sam ga udario. Šta sam drugo mogao?

Da vam je crkva na prvom mestu, vi biste se kontrolisali.

Terao je Siu-Lan da uđe u kola.

Verovao sam da je Božja volja da ga sprečim.

Znači, sad ste stavili i Gospoda na svoju stranu.

Znate šta je Ho-San nameravao. Nemojte mi reći da odobravate silovanje.

Znači, to vas muči? Skrećete sa teme, napadajući mene.

Ne napadam vas... -Zašto ste podigli glas?

Zašto mislite da morate da se branite? Iskreno mi odgovorite.

Zašto ste udarili Ho-Sana?

Pa... -Recite mi pravi razlog.

U takvoj situaciji branio bih bilo koju ženu.

Ali, ona nije bilo koja žena, oče. Opet izbegavate temu.

Izgubio sam glavu. -Glavu, oče O'Banion?

Donela sam vam večeru, oče Bovard.

Ne mogu sad da jedem.

Nećete ni da probate. Predivno je.

Hvala, ne mogu. -Staviću u rernu.

Kad budete spremni i večera će biti topla.

Vas večera čeka u trpezariji, oče.

Hvala, nisam gladan.

Onda ću i vašu večeru staviti u rernu.

Jeste li ljuti na mene, oče?

Nisam. Naravno da nisam. -Dobro je.

Stvarno sam vam zahvalan za ono što ste učinili. Vi ste moj heroj.

Mislite da ja uživam u svemu ovome?

Verujte mi, celim srcem želim da se vratim u Ameriku.

Verujte mi, delim vašu želju.

Ali, kad sam već ovde možete li biti strpljivi sa mnom?

Možete li me pustiti da rešim svoje probleme, uz pomoć Gospoda Boga?

Pustio bih vas kad bih bio siguran da vam Gospod Bog pomaže.

Znači, sad sam u dosluhu sa đavolom?

Stvarno? Baš interesantna ideja.

Vaša ideja.

Oče, voleo bih da prestanete da mi gurate reči u usta.

Opet ja.

Donela sam vam ovo zvono, oče Bovard.

Kad budete ogladneli samo pozvonite.

Ne verujem da ću večeras išta jesti, Siu-Lan.

Ne morate da žurite. Mogu ja da sačekam.

I pored vašeg kreveta sam stavila zvono, oče.

Lepo s tvoje strane.

Dobro, recite.

Ne. radije bih da vi meni kažete.

Vi ste je doveli.

Zašto ne spavaš?

Zabrinuta sam za oca Bovarda.

Imao je težak dan. Siguran sam da već spava.

Nema razloga da ne ideš na spavanje.

Ni vama ništa neće trebati?

Ništa mi ne treba.

Ništa?

Ništa.

Želim da budem sam i da meditiram.

Večeras je divna mesečina.

Možda bismo mogli zajedno da meditiramo?

Želim sâm da meditiram.

Laku noć. -Laku noć.

Dobro... laku noć.

Laku noć, oče.

Jeste li zvonili, oče?

Nisam.

Učinilo mi se da čujem zvono.

Dobro znaš da nisam zvonio.

Možda mi u ušima odjekuju otkucaji moga srca.

Danas ste bili tako hrabri. Vi ste najbolji od svih muškaraca.

Sad vas volim više nego ikad. -Prestani!

Sad vam...

sad vam dugujem više nego ikad.

Šta mogu da učinim za vas, oče?

Samo jedno... ostavi me na miru. Brzo.

Kako vi kažete.

A šta ako se predomislite? -Idi!

Šta ćeš ovde? Idi odavde. -Znala sam da ćete pozvoniti.

Nisam hteo. Slučajno, zvono je palo sa stočića.

Nije istina. Pozvonili ste i ugasili svetlo.

Ne, ne, bilo je slučajno. Eno ga na podu. Sad nestani odavde.

Ne vidim ga. -Verovatno je palo ispod kreveta.

Napolje. -Pronaći ću vam ga.

Ne bi smela da... -Oče O'Banion, jeste li budni?

Da.

Šta je izašlo kroz prozor? -Šta? Šta?

To sam ja vas pitao.

Šta je izašlo kroz prozor?

Možda slepi miš. -Slepi miš? U papučama?

Oče, bez naočara vid vam je malo zamućen.

Ne toliko zamućen. Zašto ste oklevali?

Niste mogli da se odlučite da li ste budni?

Bio sam budan.

Oprostite, oče.

Nisam mogla da vas ne čujem. Ja sam špijun, znate i sami.

Ne smete da steknete pogrešnu sliku o ocu O'Banionu.

Trudim se da ne steknem. -Čula sam zvono.

Onda sam došla da vidim šta želi, a on mi je objasnio...

da mu je zvono palo sa stočića kad je gasio svetlo.

Eno, vidim ga. Sad ću da ga podignem.

Vidite? -Da, jednostavno je...

Jednostavno je. -Odmah da si otišla u svoju sobu, šišmišu jedan.

Da, oče.

I, za promenu, koristi vrata.

Da, oče.

Oče O'Banion, kako možete?

Za ceo svoj dugi život, ne videh čoveka kao što ste vi.

Vi dajete novu dimenziju svešteništvu.

Sestre, jeste li videle...

Oče Bovard, morate da se odmarate. -To smo mu i mi rekle,

ali nas ne sluša. -Ovo možemo i mi da obavimo.

Dakle, ja bi trebalo da se odmaram a ovde ima milion i jedan problem.

Kad smo već kod problema, sestre zamolio bih vas da odete...

mislim da jedan mogu odmah da rešim.

Kako vi kažete, oče.

Oče O'Banion, pre nego što još više obeščastite sebe i Crkvu...

Siu-Lan mora da ode.

Slažem se sa vama da treba da ode.

Želeo bih da sam mogao da joj pokažem da je pogrešno što me želi.

Mislio sam da sam ostvario neki napredak, ali... -Napredak?

Poslednji put sam je zatekao u vašoj sobi.

Da vas nisam prekinuo kako bi se to završilo?

Oče O'Banion, jedno pitanje uporno me proganja.

Kad je Siu-Lan došla ovamo rekla je da je traži muškarca kojeg voli.

Da li ga je našla?

Jeste?

Isuse, Marijo i Josife.

Dakle, ja sam se molio da bude zajedno sa vama.

Sad mora da ode. U bašti je. Odmah idite tamo da joj kažete.

Da, oče.

Dobro jutro. -Dobro jutro.

Ubrala sam malo cveća da ukrasim sto kad vam budem poslužila podgrejanu večeru.

Uz lepo cveće, podgrejana večera će izgledati kao sveže pripremljen doručak.

Sedi, molim te.

Siu-Lan, ozbiljno sam razmislio.

O nama? -Da.

I?

Moraš da napustiš misiju.

Mislite... ovo je oproštaj? -Jeste.

Zauvek?

Ne mislite, valjda ozbiljno? Znate da vas volim celim srcem.

Ako ti je toliko stalo do mene, više nikad to nećeš reći.

Ali, vi... -Obećaj mi da mi to više nikad nećeš reći.

Dobro, oče.

Obećavam...

da vam više nikad neću reći...

volim vas.

Ali, uvek ću misliti na vas...

i uvek ću vas sanjati.

Ne možete pobeći iz mojih snova...

Mojih predivnih snova.

To samo dokazuje da moraš da odeš.

Znam da je teško oprostiti se.

To je okrutno. -Možda, ali nema drugog načina.

Ali, zauvek zapamtite...

Zbogom, Siu-Lan.

Oče, ne mogu da odem. -Moraš.

Zapamti šta sam ti rekao, bićeš u prvom autobusu koji polazi odavde.

Ja ću sići.

Oče Bovard, slomljena sam. Upropastili su sve što smo uradili.

Uništili su kapelu i odneli sve iz škole.

Možda ako se svi požalite Ho-Sanu... -To bi moglo da pomogne.

Ne. Samo će nam poslati još priznanica.

Žao mi je sestre, što niste pošteđene ove muke.

Dispanzer!

Misle da su naši lekovi sveta vodica.

Uništili su sve, uključujući i penicilin.

Sada će pored svoje propagande širiti i boleštine.

Krupnim koracima si krenuo da gaziš, Ho-Sane.

Moji drugovi su sa preteranim entuzijazmom ispunili moja naređenja.

Kako da ne?

Napravio sam neke promene u kapeli.

Da li biste voleli da ih vidite?

Od sad ovo će biti sala za sastanke vođe Narodne partije.

Ho-San, mnogo puta smo zajedno ovde vršili službu božiju.

Za ovo što si uradio ovoj svetoj kapeli...

neka se Bog smiluje tvojoj sitnoj dušici.

Znam da si zabrinut, ali njegovo srce i dalje kuca.

Mogu li išta da učinim, oče? -Ništa.

Ho-San ima sastanak u kapeli.

Bolje mu se skloni sa vidika dok ne ode.

Hvala. Hoću. -Laku noć.

Još diše.

Zahvaljujući pilulama za spavanje ne zna da si ovde.

Jesi li planirao još nešto za večeras ili ćeš sačekati sutra?

Više se ne poveravam sveštenicima.

Prestani!

Odvežite me!

Oče... -Nisi zgrešila.

Nisi imala nameru.

Više vam ne mogu ponuditi svoju nevinost.

Nadala sam se.

Sad idem kući.

Oče!

Donela sam vam lekovito bilje.

Dobro je za vaše srce.

Hvala ti.

Napisala sam vam i kako se spravljaju kad mene više ne bude bilo.

Dete, ne znam šta ti je otac O'Banion rekao...

ali moraš da odeš odavde.

I ne zaboravi, za sve postoji razlog.

Ali, oče, kad biste samo znali...

Dete...

mnogo sam stariji i mudriji od tebe.

Ti si tako mlada.

Oče, upravo sam tešio Siu-Lan.

Deluje neraspoložena bez razloga.

Žao mi je što sam morao ovako da postupim, ali nisam imao izbora.

Siu-Lan, vrlo brzo ćeš se smejati svemu ovome.

Da, oče.

Baš lepo. Zašto mi niste pomogli da je malo utešim?

Mislio sam da ste dovoljno rekli.

Izgleda da je i vama teško koliko i njoj.

Znam da je teško oprostiti se...

ali, na kraju krajeva, oče O'Banion...

Ho-San želi da nas vidi. -Recite da ste bolesni, idem ja sâm.

Zahteva da pođemo obojica. -Zašto ga ne ostavite na miru?

Moje naočare. Moje jedine naočare.

Sad više ne mogu da čitam.

Biću srećan da vam čitam kad god poželite, oče.

Hvala.

U međuvremenu, bolje da vidimo šta Ho-San hoće,

da nam Sveti Petar ne bi obojici čitao.

Da.

Bolestan si.

Ako, ništa, bar pati u raskoši.

Šta ti je?

Nešto ozbiljno, nadam se?

Uboden sam... u leđa.

Ko bi to učinio tako... ljupkoj osobi kao što si ti?

To je moja stvar.

Ali, budite uvereni da će krivac biti odgovarajuće kažnjen.

Zvao sam vas...

zato što se rana inficirala.

Dobro je... dobro je.

Nije smešno, starče.

Možda sam mator i neduhovit, ali, sve mi se čini da ću te nadživeti.

Zaveži!

Bolestan je, ima skoro 40.

Još malo i gotov je.

Sigurno vaši doktori mogu da obuzdaju infekciju.

Trenutno, nemamo moderne lekove.

Kakva slučajnost.

Tebi treba penicilin...

a tvoji prosvetljeni drugovi su uništili naše zalihe.

Koja druga misija ima penicilin?

A zašto bismo ti rekli?

Zato što...

vam vaša glupa religija ne dozvoljava da ostavite čoveka da umre.

Pa dobro, bar si nešto zapamtio.

U redu.

Siguran sam da ćeš pronaći penicilin u misiji Lao Čam...

Osim ako tvoji drugovi nisu već zauzeli misiju...

i uništili lekove koji spašavaju živote.

Još nismo oslobodili Lao Čam.

Šteta.

Sad više ne možemo ništa da učinimo...

osim da čekamo kraj.

Ako mi daš propusnicu za putovanje kroz komunističku teritoriju...

ja bih mogao da odem do misije Lao Čam.

A zašto biste to uradili? -U zamenu za slobodu oca Bovarda.

Povešću ga sa sobom i vratiću se sâm sa penicilinom.

Ne. Nećete se pogađati sa ovim đavolom.

Rizikovaću. -U redu.

Ali, uz jednu malu izmenu.

Starac ostaje ovde dok se vi ne vratite.

Onda ćemo ga pustiti na slobodu. -Kakve garancije ja imam?

Imate moju reč...

Takođe, dajem vam reč i...

ako se ne vratite...

starac će biti ubijen.

Spremite sve što je potrebno.

Krenuću odmah.

Oče...

Zbogom... i ne vraćajte se.

Molim vas.

Bar... nemojte žuriti.

Od ovih džombi dobiću morsku bolest.

Mogu li sad da izađem?

Pretpostavljam da možeš.

Idete po lek za Ho-Sana?

Je l' to za vas znači, ko vas kamenom, vi njega hlebom?

Tako nešto.

Nikad ne bih mogla da budem dobra hrišćanka.

Žao mi je što mu taj nož nisam dublje zarila.

Siu-Lan, moraš da se oslobodiš te ogorčenosti.

Volela bih da je mrtav.

Ovaj autobus će te odvesti kući.

Nikad nisam ni pomislila da će se sve ovo ovako završiti.

Uskoro ćeš biti kod kuće, na sigurnom, sa roditeljima.

Ovo ti je za kartu.

Kad bih mogla da ostanem... -Molim te.

Dosta je.

Oče?

Postoji li, u bilo kom jeziku tužnija reč...

od reči 'zbogom'?

Ne postoji, ali ponekad mora da se izgovori.

Siu-Lan, neka ti Bog podari...

svu sreću.

Da nemate, možda neku sličicu?

Nemam.

Nema veze.

Ionako vaše lice nikad neću zaboraviti.

Hoćete li vi zaboraviti moje lice, oče?

Naravno da neću.

Znam da sam obećala da vam više nikad neću reći šta mi je u srcu...

Možete li mi bar reći šta je u vašem?

Recite mi nešto što ću zauvek zapamtiti.

Nešto što ću uvek nositi sa sobom.

Šta biste mi rekli da niste sveštenik?

Odgovoriću ti ovako,

nikad neću više misliti o tebi...

nego što mislim u ovom trenutku.

Mogu li time da se tešim?

Možeš.

Dolazi autobus.

Zbogom... dobri moj prijatelju,

oče O'Banion.

Zbogom.

Zbogom, prijatelju.

Oče, nikad ne zaboravite...

Očekivao sam vas.

Dobro došli... u podrum.

Oče, bojim se da vas Ho-San neće osloboditi.

To za mene nije ništa novo.

Dan pošto ste otišli dobio sam priznanicu za celu misiju.

Tamo se sad nalazi kasarna.

Šta je bilo sa sestrama?

Proterane su sa okupirane teritorije.

Kineske sestre su vraćene u svoja sela.

Zabranjeno je naslanjati se na zid.

Doneli ste penicilin, pretpostavljam?

Ho-Sanu je već bolje.

Jako brzo, osećaće se bolje nego ja.

Za nagradu, biće vam dozvoljeno da istrunete ovde, sa mnom.

Delom je to i moja krivica, oče.

Zašto? Vi ste održali svoju reč.

I više od toga, oče.

Prošvercovao sam Siu-Lan iz misije.

Prošvercovao? Zar nije mogla da ode kad hoće?

Ili ste hteli da uživate u njenom društvu?

Odveo sam je na autobus koji ide do njene kuće.

Pretila joj je ozbiljna opasnost od Ho-Sana.

Ne shvatam. -Znate...

Nije važno.

Dakle, još jednom je šarmantni princ spasao devojku.

Ako ništa, bar je otišla iz vašeg života.

Osim ako joj niste obećali da ćete joj pisati.

Svaki put kad vas vidim sve gore izgledate.

Da li znate da mi je teško kad shvatim da ste mogli da izbegnete...

sve ove mesece pune patnji, samo da ste potpisali ova priznanja?

Moje priznanje je svaki put sve deblje.

Šta si sve dodao od kad sam zarobljen?

Verovatno da ste zapatili vaške.

Ponašate se kao budale.

Ponašamo se kao hrišćani.

Hrišćani? Namerno srljate u smrtni greh.

Samoubistvo.

Ali, bojim se da vam više neće biti dozvoljeno...

vaše namerno samouništavanje.

Uskoro će ovamo stići i koordinator iz Pekinga.

Više nećete moći ovako.

Nedostajaće nam ovaj lagodan život.

Nema sumnje.

Taj čovek neće biti strpljiv kao ja.

On ima svoje metode ubeđivanja.

Da neće da nam čupa nokte?

Očekujete da budemo fini prema našim neprijateljima?

Zamalo da me upropastite i da postanem sveštenik.

Pogledajte me sad.

Postao sam bitan deo moćnog pokreta...

koji će, uskoro osloboditi ceo svet.

Moja budućnost tek počinje. -Tvoja budućnost?

Mislio sam da u Narodnoj Partiji nema mesta ličnim ambicijama.

Upozoravam vas... čak i moje strpljenje ima svojih granica.

Odmah da ste potpisali ova priznanja.

Mladi svešteniče, vi ste razumniji.

Možete li da objasnite ovom zabludelom starcu...

da će potpisivanjem ovih papira odmah biti oslobođen.

Pokušavam da vam pomognem.

Znači, pokušavaš da nam pomogneš?

A ja sam zabludeli starac?

Ti si najpokvareniji đavolov učenik.

Znam šta planiraš.

Objavio bi moje priznanje...

seljane bi nakljukao gomilom laži.

Kako bi moji ljudi pročitali da sam ih ceo život lagao.

Došao sam u Kinu, u ime Gospoda...

da se pobrinem za tvoj bolesni, siromašni narod.

Neću ih izneveriti.

Nikad ih neću izneveriti.

A sad idem u svoju ćeliju... da odspavam.

Ako bude umro, u tvom zatvoru... ti si ga ubio.

Sveca koga ovdašnji ljudi vole i poštuju.

Šta ćeš ti ljudi misliti o tebi, Ho-Sane?

Mislim da ću narediti vojnicima da se isele iz misije,

pa može da se vrati i da umre u svom krevetu.

Tako će biti najbolje... za tvoju budućnost.

Još malo, pa sam gotov.

Ho-San mi je vratio i moj krevet da mogu u miru da umrem.

Ne sekiram se ja za vas, oče. Vi ste neuništivi.

Samo polako sa tim brijačem.

Ne zaboravite da mi je ostalo još jako malo krvi.

To mogu i sam.

Moram priznati da ste mi bili od pomoći, na svoj, trapavi način.

Čak ste mi postali i simpatični.

To je nešto najlepše što ste mi ikad rekli, oče.

Znao sam da ću zažaliti.

Hvala.

E pa, da odmorim stare kosti.

U žurbi da što pre izađu, vojnici su zaboravili nešto hrane.

Uz malo sreće, mogao bih da pripremim kinesko-irski paprikaš.

Posle zatvorske hrane, prihvatiću rizik.

Ali, samo jednu kašiku, molim vas.

Da skuvam, pa ćemo videti.

Kinesko-irski paprikaš?

Oče, iskreno se nadam da vam je bolje?

Kako vam se svideo paprikaš? -Pogrešio sam.

Toliko sam bio gladan da sam pojeo dve kašike.

Pa, napravio sam još, u slučaju da se predomislite.

Neću se predomisliti.

Izvinite što sam se vratila, oče.

Potrebna mi je pomoć.

Trudna sam. -Molim.

Tako...

Uđi. Imaš moju dozvolu.

Uđi.

Dođi, dete. Sedi.

Hvala. oče.

Da sam udata, niko ne bi bio srećniji od mene.

Ovako, osećam samo tugu.

Kad je otac otkrio da si u drugom stanju, oterao te je od kuće?

Da sačuva čast svojih predaka.

Naravno.

A majka?

Dala mi je novac da ne zna otac, i pružila svu svoju ljubav.

Pa si se vratila ovamo.

Oče...

Siu-Lan, zašto si se vratila?

Vratila se zato što je u drugom stanju.

Ovo je užasno.

Izvini, Siu-Lan...

Ova mogućnost mi nije padala na pamet.

Trebalo je ranije da je pošaljete kući.

Da.

Ovo je tragično.

Slažem se.

Prestanite da šetate u krug i uradite nešto. Nađite nekoga da joj pomogne.

Pozvaću Ho-Sanovu majku. -Molim vas...

Zašto Ho-Sanovu majku?

Ho-San je otac.

Otac O'Banion vam ništa nije rekao? -Ne.

On zna i da se to desilo protiv moje volje.

Je l' sve u redu?

Dobro.

Nan sia... šta? -Va va.

Oče Bovard.

Oče Bovard, Siu-Lan se upravo porodila.

Šta je dobila? -Nan šia va va.

Mora da povrati snagu ako misli da doji bebu.

Da, zato sam i krenuo da podgrejem paprikaš.

Niste ga ni probali.

Izgnječite ga, izmešajte i povadite one grozne grudvice.

Možda izvuče neku korist.

Oče Bovard. -Da?

Šta znači 'nan šia va va'?

Predivan dečkić.

Doneo sam ti nešto da pojedeš.

Nadam se da će ti se svideti.

Lep je.

Prelep je.

Ali, takva lepota bi trebalo da bude plod ljubavi muškarca i žene.

Tako bi trebalo.

Koliko sam shvatio, dobio sam sina.

Mislio sam da treba da zna.

Velika porodična sličnost, Ho-Sane.

Neverovatna sličnost.

Želim nasamo da razgovaram sa Siu-Lan. -Ne.

Ne ostavljajte me samu sa njim, oče.

Biću odmah ispred vrata.

Ho-San je šta?

I Ho-San je bio prelepa beba.

Baš se promenio.

Beba plače. Sigurno je nešto boli.

Možda beba želi kod tate.

Majka i dete će, čim budu mogli, da se presele u kuću mojih roditelja.

Neću dozvoliti mojim roditeljima da dolaze u misiju.

Dobro. Tako će im biti lakše.

A vi, sutra ujutru dođite u moj štab.

Šta ti je rekao kad ste ostali sami?

Nešto kao... šteta što se sve ovako odigralo...

jer da se nije odigralo ovako kako se odigralo,

moglo je biti sasvim drugačije... ili tako nekako.

Kad Ho-San tako kaže to mnogo znači.

Meni ne.

Sad vidim da 'nan sia va va' ima budućnost.

Stvarno?

Dobro jutro.

Mladi svešteniče, zvao sam vas da...

Pre nego što počneš, nosim ti poruku od sina.

Rekao je, 'Gu'.

Prestanite da pričate kao idiot.

Primio sam važne vesti.

Mnogi od vaše svešteničke braće i drugi misionari...

potpisali su priznanja i napustili Kinu.

Ako ništa, bar su bili dovoljno pametni da priznaju poraz.

Molim te, objasni drugu...

da pošto vi ne govorite ruski, a ja ne govorim kineski...

I ja... govorim engleski.

Dobro. Dobro!

Dakle, zajedničko nam je da govorimo ovaj beznačajan jezik.

Molim te, druže da shvatiš da se kao Rus...

neću pretvarati da imam nekakvu vlast nad tobom.

Ja sam ovde došao samo da posavetujem one koji imaju tu vlast.

Izvini.

Svestan sam vaše važnosti, druže.

Šta će ovaj sveštenik ovde?

Upravo mi je držao predavanje o komunizmu.

Šteta što nemate boljeg učitelja.

Pa, uz vašu dozvolu...

Čekajte.

Hoćeš da mi kažeš da ovaj strani špijun...

ovako dolazi i odlazi kako mu volja?

Samo do svoje kuće u misiji.

Tamo leži stari sveštenik koji se teško razboleo u zatvoru.

Pa sam mislio... -Znam.

Tvoj dosije pokazuje da previše razmišljaš.

A malo delaš.

Sedite, svešteniče. Sa vama ćemo se kasnije pozabaviti.

Druže, ovo je tvoj dosije.

Apsolutno najgori dosije koji sam ikad imao nesreću da držim u rukama.

Tvoji rezultati u sprovođenju programa indoktrinacije naroda su...

više nego nikakvi.

To je zato što stari sveštenik ima ogroman uticaj u narodu.

Ali, stari sveštenik je bio na putu da ode iz Kine.

Zašto si ga zaustavio? -Mislio sam...

Evo opet razmišljaš!

Delovalo je da je najbolje razotkriti ga pred narodom.

Prošlo je otad već godinu dana, zašto ga nisi razotkrio?

Jako je težak. Ne poznajete ga.

Ne.

Ali, polako upoznajem tebe.

Pukovniče, mekan si. Uzmimo ovu kuću, na primer.

Zašto živiš u ovom luksuzu...

umesto da si u selu sa svojim vojnicima?

Ovde mi je štab. -Da, pun prašine.

I sav ovaj fini nameštaj.

Zašto ga niste razdelili seljanima...

prema proceduri koju je propisala Narodna Partija?

Razdelio sam svu hranu koju sam ovde pronašao.

I šta bi seljaci radili sa svim ovim finim nameštajem?

Koristili ga za potpalu da kuvaju pirinač?

Dakle, o seljacima pričaš sa prezirom.

Samo mislim da ne znaju šta će sa finim stvarima.

I zato si ti uzeo sve fine stvari?

Ovo je jedna tužna situacija, pukovniče.

Jako je tužno...

naleteti na visokog oficira koji je i sâm neindoktriniran.

Bez obzira koliko to poricao ti si i dalje hrišćanin.

Čak si i sveštenike oslobodio pošto su odbili da potpišu priznanje.

Čak si i svoje oficire isterao iz njihovog sedišta...

kako bi ovi sveštenici živeli u luksuzu.

Ako mislite da je osam i po meseci u pritvoru...

Tišina!

Odbio si da podeliš sve ovo sa narodom...

kako bi sâm mogao da uživaš u raskoši, kao kapitalista.

Ti si sramota za Komunističku Armiju.

Izdao si Narodnu Partiju.

Radio sam kako sam mislio da je najbolje. -Opet si ti mislio.

Stalno nešto misliš.

Ako te budu poslali tamo gde ću im predložiti da te pošalju...

imaćeš puno vremena za razmišljanje.

Pored toga predložiću i da drug Čung Ren preuzme komandu.

Hvala, druže.

Pre nego što te bilo gde pošaljemo...

pokazaću ti kako je ovim ovde trebalo upravljati.

Jedva čekam to da vidim.

Prvo ću ti pokazati kako se od starog sveštenika dobija priznanje.

Nemojte.

Svaka sledeća patnja kojoj otac Bovard bude izložen...

samo će naškoditi vašoj stvari među narodom.

Ho-San je u pravu.

Još jednom smo naišli na slaganje...

tvoje i crkve kako bi trebalo Narodna Partija trebalo da vlada.

Ali, ako dozvolite, mi bismo se radije držali proverenih procedura.

U sledeća 24 sata Čung Ren će imati priznanja oba sveštenika.

A u roku od 25 sati ti ćeš biti poslat...

Znaš, pukovniče... što te više gledam...

mislim da te što dalje treba poslati.

Sutra budi spreman da kreneš na dugačak put.

Dakle, sad počinju muke...

i naše, i tvoje.

Za mene? Mene će samo negde da pošalju.

Samog. Pitam se, šta će biti sa tvojim sinom.

Na svu sreću, te je premlad da bi te zapamtio i...

s obzirom da porodične veze više ništa ne znače... -Prestanite!

Shvatio si.

Izvini.

Šta te muči, druže?

Nemaš stomak za ovo?

Nisam znao da treba da uživam.

Tako...

Jeste li spremni da priznate i da narodu kažete istinu?

Jeste li spremni, oče? -Jesam.

Spreman je. Reći će istinu.

Stari je popustio. Spreman je da prizna.

Od ovog čoveka, koga ste nazivali ocem, čoveka kome ste verovali...

čoveka kome ste se ispovedali...

iz njegovih usta čućete kako vas je izdao.

Prevedi, šta je rekao?

Da je od njega traženo da prizna u svoje i u ime mladog sveštenika.

Ali oni koji su tražili to od njega, otežali su mu mogućnost govora...

s obzirom da su ga davili.

Ovaj matori pas previše laje.

I pored teškoća...

odgovoriću onima koji su me mučili.

Vaše sopstvene vođe...

sputavaju vašu slobodu veroispovesti...

i vraćaju vas u ropstvo.

Ali, ne mogu uništiti vašu veru u Boga...

ako imate volje da je gajite u sebi.

Nisam želeo da dođe do nasilja.

Pomolimo se...

za svaki život koji je izgubljen mojom krivicom.

Zvao sam štab da se posavetujem oko trenutne situacije.

Poslaće nam pojačanje. -Nema potrebe za pojačanjem.

30 naoružanih vojnika je dovoljno da zadrži ovu rulju.

Dakle, možete da kontrolišete situaciju?

Možete da kontrolišete ovu situaciju sa 30 vojnika?

Nekoliko bandita sa planine se priključilo narodu.

Sveštenik će platiti za ovo. -I koji je tvoj sledeći, brilijantni plan, druže?

Javno suđenje sveštenicima, a posle toga pogubljenje.

Čekajte.

Pre nego što nestanem, imam li pravo na još jedan predlog?

Reci.

Mogu li da predložim da odmah proterate sveštenike?

Tako neće biti ni živih simbola, ni mrtvih svetaca.

Tako će pobuna ostati bez svog povoda.

Znaš? Jednom je i ovaj mekani sasvim u pravu.

Ukinuti im razlog za pobunu.

Nečasno smo proterani iz Kine.

Nismo nečasno, oče.

Narod će zauvek upamtiti da ste mu rekli istinu.

Nadam se.

To je Ho-San.

Sad nas vraćaju u selo da bi nas streljali.

Nije tako. Pokušavam da pobegnem.

Treba mi vaša pomoć. -Kako mi da ti pomognemo?

Imam plan. Pređite u moja kola.

Ali, nećemo uspeti pre...

Hteo sam da kažem da možda razume engleski.

Sad to više nije bitno. Požurite. Stići ću vas kasnije.

To mi je bilo poslednje delo kao nehrišćanina.

Sad možeš da se ispraviš. Nemoj da ga ugušiš.

Drago mi je što ste sa nama. Nadam se da ćemo imati miran put.

Jesi li ovde svojom voljom?

Sa Ho-Sanom sam samo zbog bebe.

Ako uspemo da se dočepamo slobodnog Hong Konga...

venčaćemo se.

Samo zbog bebe.

Samo da bi dete imalo ime.

Ne... To nije sve. Želim da podižem svog sina...

Svog sina?

Našeg sina.

... tamo gde roditelji mogu slobodno da pričaju sa svojim detetom.

Mora mnogo da nauči iz grešaka svoga oca.

Bio si moćan neprijatelj, Ho-Sane.

Nadam se da ćeš isto tako moćan biti i kao saveznik.

Pokušaću.

U jednom danu doživeo sam životno razočaranje.

Video sam kako mi roditelje ubijaju u kapeli...

samo zato što su došli da se pomole.

Posle svih ovih godina u Kini...

imam osećaj beskorisnosti. -Ne, oče.

To je najveća počast koju su komunisti mogli da vam odaju.

Toliko su se plašili vašeg uticaja da su morali da vas proteraju.

To sam vam i ja rekao.

Prate nas.

To je Čung Ren, ubica mojih roditelja.

Sačekajte me ovde. Odmah se vraćam.

A sad sam učinio prvo delo kao novopreobraćeni hrišćanin.

Vidite da sam sve dobro isplanirao?

Za komunističke čuvare sa jedne strane mosta...

mi smo siromašni seljačka porodica.

A vi ste za nas stranci sa papirima za proterivanje.

A sa slobodne strane, iznenada više nismo neznanci.

Beba je presvučena i spremni smo za novi početak.

Moja žena će biti kuvarica a ja vaš ponizni sluga.

A mi ćemo vam garantovati za posao.

To je moj plan. Ja sam sve smislio.

Pazi šta govoriš, ti si samo ponizni sluga.

Oprostite mi na aroganciji...

ali ja sam nas doveo na nekoliko kilometara od slobode.

Rekli su da prestanem da koristim mozak, a ja sam ih sve nadmudrio.

Sve, sem njih.

Još jednom pokazuju koliko su glupi.

Ovde je nemoguće prizemljiti avion. -Ovo ne zvuči kako avion.

Helikopter.

Brzo. Sakrićemo se ispod drveta.

Misle da putujem sâm.

Bez mene možete bezbedno da pređete granicu.

Siu-Lan, možda ćeš jednog dana pričati o meni lepe stvari... našem sinu.

Biće ponosan na tebe.

Oče Bovard, čekajte!

Ovo su kumovi. Moj ujak Ho Jung Fung...

i moja ujna Ho Tai Tai.

Došlo je vreme da krstimo našeg sina.

Koje ime ste izabrali?

To si ti smislila, ti mu i reci.

Hobanion.

Ho-šta?

Ho-ba-nion.

To je njena ideja da spoji vaše i moje prezime.

{Y:i}zgaca62@yahoo.com