Original subtitles

DRUGI DEO

Carevi�u!

Ona je.

Dimitrije, ti si?

Ti si, kona�no!

Napokon sama sa mnom, pod okriljem tihe no�i.

Da bar na jedan sat zaboravim brige i zlu sudbinu �to me prati.

Poslu�aj izlive moje ljubavi! Dozvoli da ka�em �ta mi je na srcu.

Nije vreme, kne�e! Ti ovde gubi� vreme, a tvoje pristalice se hlade.

Ve� se sva�ta govori, vesti smenjuju jedna drugu, a i Godunov preduzima neke mere.

Ma kakav Godunov! Pustimo Borisa, tvoja ljubav je moja jedina sre�a.

Ja sam sada ravnodu�an prema carskom prestolu i mo�i.

Bez tvoje ljubavi mi ne trebaju ni �ivot, ni slava, ni Rusija u dosadnoj stepi...

- Ti �e� mi biti zamena za carsku krunu. Ti, ljubavi... - Stidi se!

Ne zaboravljaj svoju svetu du�nost!

Tvoje dostojanstvo je va�nije od svih radosti i �ivotnih zadovoljstava.

To ne mo�e� upore�ivati ni sa �im. Ne dajem svoju ruku zaljubljenom de�aku.

Dajem je nasledniku Moskovskog prestola, carevi�u koga je sudbina �udom spasila.

Reci, da mi sudbina kojim slu�ajem nije dodelila carsko poreklo...

Da, recimo, nisam Joanov sin...

Da nisam ovaj momak, tako dugo zaboravljen od sveta, tada...

- Da li bi me i tada volela? - Ti jesi Dimitrije, i drugo ne mo�e� da bude�!

Ja drugog da volim ne mogu.

Ne! Ne �elim vi�e da se pretvaram. �elim da ka�em istinu.

Zna�, tvoj Dimitrije je odavno mrtav!

Sahranjen je, i ne�e vaskrsnuti!

�eli� li da zna� ko sam ja?

Re�i �u ti.

Ja sam siroma�ni monah.

Umorio sam se od mona�ke slu�be i odlu�io da �ivot u�inim zanimljivim.

Re�io sam da napravim �udo. Pobegao sam iz svoje �elije.

Do�ao sam ovde... Predstavio sam se kao Dimitrije.

�ta ka�e� na to, ponosna Marina?

Jesi li zadovoljna mojim priznanjem? Za�to �uti�?

Kakva sramota!

Te�ko meni!

Kuda �e me ovaj govor odvesti?

�ta sam uradio, bezumnik?

Vidim, vidim...

Stidi� se ljubavi prema ni�em rodu. Jedna tvoja re�... Moja sudbina je u tvojim rukama.

Odlu�i!

Ja �ekam.

Ustaj, bedni samozvan�e!

Pod mojim nogama su bili i vitezovi i grofovi.

Hladno sam odbila njihove prosidbe... Sigurno ne zbog odbeglog monaha!

Ne preziri mladog samozvanca!

Mo�da se u njemu kriju vrline dostojne moskovskog prestola.

�ak i tvoje neprocenjive ruke!

Dostojan si om�e, drski bedni�e!

Kunem ti se, da si samo ti mogla da izvu�e� priznanje iz mog srca.

Kunem ti se da nikada i nigde ne�e moj jezik izre�i ovu te�ku tajnu.

Kune� se? A ja treba da verujem?

Verujem ja!

Ali mogu li da znam kako se kune�?

U Boga, kao nedavno prihva�en jezuitski sin?

Ili u svoju �ast, kao vitez plemenitog roda?

Ili mo�da u carsku re�, kao carski sin? Nije li tako? Odgovori!

Avet Groznog je mene usvojila.

Nazvala me je po Dimitriju, koji le�i u grobu.

Oko mene je ljude uzburkala.

Odredila je da mi Boris bude �rtva.

Ja sam carevi�! To je dovoljno.

Sramota je za mene da se poni�avam pred nadmenom poljskom damom.

Zbogom zauvek!

Vreme je za krvavi rat.

Sudbina �e se ve� pobrinuti za mene.

Ugu�i�e, nadam se, ovu ljubavnu �e�nju.

Sada idem...

Da stradam ili pobedim. Ovako ili onako, Rusija me �eka.

Mo�da �u da sretnem smrt �asno kao vojnik, mo�da kao zlo�inac na javnom gubili�tu.

Ti, svakako, ne�e� biti moja drugarica.

Niti �e� moju sudbinu podeliti sa mnom.

�ta ako ja tvoju drsku prevaru...

Otkrijem tvojim ljudima?

Zar misli�... da se ja tebe pla�im?

Misli� da �e vi�e verovati nekoj poljskoj devojci...

Nego ruskom carevi�u?

Znaj da, ni kralja, ni papu, ni plemi�e...

Ne zanima istinitost mojih re�i.

Jesam li Dimitrije...

Ili nisam...

Nije ih briga!

Ja sam im samo izgovor...

Za razdor i rat.

To je sve �to im je potrebno.

A tebi bi, buntovnice, bolje bilo da �uti�, veruj mi!

Zbogom.

Stani, carevi�u!

Na kraju sam �ula re�i ne de�aka, ve� mu�karca.

To me je, kne�e, pomirilo sa tobom.

Tvoje pre�a�nje re�i sam zaboravila. Sve ono u vezi Dimitrija.

�uj...

Vreme je!

Po�uri, nema vi�e odlaganja!

Povedi svoju vojsku brzo na Moskvu!

O�isti Kremlj, preuzmi svoj tron moskovski...

Onda mi po�alji bra�nu ponudu.

Ali, Bog mi je svedok, dok tvoja noga ne zakora�i na presto svrgnutog Godunova...

Ne �elim da slu�am nikakve izlive ljubavi.

Zmija! Zmija!

Nisam uzalud drhtao. Umalo da me uni�ti.

Sada je sve odlu�eno.

U zoru kre�em u rat.

16. OKTOBAR 1604.

Tu je, tu je ona...

Ovo je ruska granica!

Sveta Rusijo! Otad�bino! Ja sam tvoj!

Tu�u pra�inu �u sa prezrenjem otresti sa svoje ode�e.

Pohlepno �u udahnuti novi vazduh, moj ro�eni vazduh!

O�e, du�a �e se tvoja ute�iti.

U grobu �e se radovati tvoje osramo�ene kosti.

Hrabri vite�e, zavidim ti!

Sin Kurbskog, vaspitan u izgnanstvu, zaboravlja sve nepravde i iskupljuje

krivicu svog oca. Spreman si da prolije� krv za sina Joanovog...

Da zakonitog cara vrati� otad�bini.

Ti si pravedan. Du�a tvoja treba da bude obasjana rado��u.

Zar se ne raduje i tvoja du�a, tako�e? Tamo je na�a Rusija. Ona je tvoja, carevi�u!

Tamo te �ekaju srca tvojih ljudi.

Tvoja Moskva, tvoj Kremlj, tvoja dr�ava!

Prvo �e ruska krv, Kurbski, da pote�e!

Ti �e� za cara izvu�i svoj ma� blistavi.

A ja vas vodim protiv bra�e! Litvaniju protiv svoje Rusije!

Neprijatelju otvaram put do prelepe Moskve!

Ali neka taj greh ne padne na mene, ve� na tebe, Borise careubico! Napred!

Napred, te�ko Godunovu!

Da li je to mogu�e? Ra��injeni monah vodi vojsku na nas!

Kalu�er se usu�uje da nam preti!

Vreme je da se bezumnik umiri!

Gospodaru, ni tri meseca ne�e pro�i, a niko vi�e ne�e pominjati samozvanca.

U gvozdenom kavezu, kao divlju �ivotinju, dove��emo ga u Moskvu. Kunem se Bogom.

�elkalov! Neka se po�alje naredba vojvodama iz svakog okruga...

Neka sedlaju konje i po�alju ljude, kao u stara vremena.

Jeretik Gri�ka Otrepjev, ra��injeni monah,

koji je bio klerik u na�oj ruskoj zemlji,

zato �to je uprljao mona�ki lik,

neka bude proklet!

Anatema!

Velikom gospodaru na�em,

Borisu Fjodorovi�u,

cele Rusije samodr�cu,

mnogaja leta...

�uju se glasine kako ve�a mesta otvaraju svoje kapije pobunjenicima.

Moramo ohladiti te glave.

Rado bih se uzdr�ao od pogubljenja.

Ali ne znam kako? Sada �emo odlu�iti.

Sveti o�e, ti prvi reci �ta misli�?

Sam Bog nam li�no �alje poruke.

Gospodaru, pro�lo je �est godina.

Toliko ima od kada te je sam Gospod imenovao carskim samodr�cem.

U pono� mi je nedavno do�ao prosti pastir, ve� u poznim godinama.

�udnu mi je pri�u ispri�ao.

U mladim danima, rekao je, oslepeo sam.

Od tada nisam znao za dan i no�, sve do svoje starosti.

Uzalud sam se le�io i travama i bajalicama.

Umivao sam svoje tamne o�i svetom vodom sa raznih izvora.

Gospod mi nije dozvoljavao isceljenje. Jednom sam u dubokom snu �uo de�ji glas:

Ustani deda, idi u grad Ugli�, u Preobra�enjsku crkvu.

Tamo se pomoli nad mojim grobom. Gospod je milostiv, i ja �u ti oprostiti.

Ali ko si ti?, pitao sam taj de�ji glas.

Ja sam carevi�, Dimitrije.

Car Nebeski mi je dao lik svoga an�ela.

Ja sam sada veliki �udotvorac.

Idi, star�e!

Probudim se i mislim: �ta bi ovo? Mo�da je Bog odlu�io da me na kraju ipak izle�i?

I�i �u! Dalek je put preda mnom.

Stigao sam do Ugli�a, u�ao u svetu crkvu, odslu�ao slu�bu.

Kada su ljudi po�eli da odlaze, rekao sam unuku: Odvedi me do groba carevi�a Dimitrija!

De�ak me je odveo.

Pored groba sam se tiho pomolio...

O�i su moje progledale!

Video sam i Bo�ju svetlost, i unuka, i grob.

To je pri�a, Care, koju mi je ispri�ao starac.

Ovo je moj predlog: Da se svete mo�ti premeste u Kremlj.

Da se stave u Arhangelsku crkvu.

Narod �e tako jasno videti prevaru bezbo�nog zlikovca.

Mo� demona �e nestati kao oblak pra�ine.

Sveti o�e, �ta smrtnik zna o putevima svevi�njeg? Ja ne mogu da sudim Njemu.

Ovo nije vreme da se ljudski umovi optere�uju grobovima i �udesima.

Ja mislim da treba ra�iriti glasine o ra��injenom monahu.

A najjednostavnije i najsigurnije je slede�e...

Ako ti dozvoli�, ja �u se li�no pojavljivati na trgovima.

Ube�iva�u, osve��iva�u bezumnike, i raskrinka�u gnusne la�i prevaranta!

Neka bude tako.

Gospodine patrijar�e, molim te da do�e� u moju palatu.

Potreban mi je danas razgovor sa tobom.

21. DECEMBAR 1604.

Nazad, nazad...

Carevi�! Poljaci! Tamo su, tamo...

Kuda, kuda? Vra�ajte se nazad!

Ti se vrati, ako ba� �eli�, prokleti neverni�e!

�ta?

Kva, kva! Vi biste, �abari prekomorski, voleli da pucate u ruskog carevi�a!

Ali mi smo pravoslavni!

Ja sam besan! Nemaju ruke za borbu.

Imaju samo noge za be�anje!

Sramota.

Dovraga, postaje vru�e. Taj samozvanac je pravi �avo.

- Razbojnik, ali hrabar! - Tako je.

Gledajte, gledajte!

Evo i Va�ih Nemaca!

Naredite im da se postroje, i neka odmah krenu u napad.

Bog je sa nama!

Prekinite bitku! Pobedili smo! Dovoljno je.

�tedite rusku krv. Prekinite bitku.

Jeretik Gri�ka Otrepjev, ra��injeni monah,

koji je bio klerik u na�oj ruskoj zemlji,

zato �to je uprljao mona�ki lik,

neka bude proklet!

- Ho�e li car uskoro iza�i? - Slu�ba je ve� zavr�ena. - Jesu li ga ve� prokleli?

Mogu da ga kunu do mile volje.

- Nema carevi� veze sa tim Otrepjevim. - Carevi�u sada pevaju Ve�nuju pamjat!

Ve�nuju pamjat pevaju �ivom? Strada�e zbog takvog bezbo�ni�tva!

Gledaj! Da nije car?

Ne... To je neki jurodivi.

Gvozdena kapica, gvozdena kapica!

Ostavite ga, mali �avoli!

Pomoli se, Nikolka, za mene gre�nu!

Daj... daj kopejku!

Evo... evo ti kopejka. Pomeni me u molitvama.

Mesec svetli...

Ma�e pla�e...

Jurodivi ustaj...

Bogu se pomoli...

Zdravo, Nikolka!

Lepo zvoni!

Imam kopejku.

Zar je mogu�e? Poka�i!

Uzeli su moju kopejku.

Uvredili su Nikolku.

Car! Dolazi car!

Borise, Borise!

Deca su uvredila Nikolku.

Dajte mu milostinju!

Zbog �ega pla�e?

Nikolku su mala deca uvredila.

Naredi da se poseku, kao �to si ti posekao malog carevi�a.

- Odlazi, budalo! Odvucite budalu. - Ostavite ga.

Moli se za mene... Nikolka!

Ne! Ne...

Ne mo�e se moliti za cara Iroda.

Bogorodica ne dozvoljava.

- Gde je zarobljenik? - Ovde je. - Dovedite ga kod mene.

- Ko si ti? - Ro�nov, moskovski dvoranin.

- Jesi li dugo u slu�bi? - Oko mesec dana. - Ne stidi� se �to si na mene podigao ma�?

- �ta sam mogao? Ovo nije na�a volja. - Borio si se kod Severska?

- Stigao sam posle bitke. - Kako je Godunov? - Bio je zabrinut posle bitke.

- Posle ranjavanja Mstislavskog, �ujski je preuzeo komandu. - Kako je u Moskvi?

- Mirno je, hvala Bogu. - �ekaju li me? - Bog zna! Niko ne sme mnogo da govori.

Nekima su odse�eni jezici, nekima i glava. Pogubljenja su svakodnevna. Zatvori su puni.

�ta o meni govore u tvojoj jedinici?

Govore da si milostiv, ka�u da si, izvini, mo�da prevarant, ali si dobar momak.

Dokaza�u to na delu!

Prijatelji, ne�emo �ekati �ujskog!

Sada vam �estitam na sutra�njoj bici!

�iveo Dimitrije!

Opet sijaju ma�evi na�ih predaka. Slavni ma�evi iz bitke za Kazanj!

Ovaj dobri ma� je slu�io moskovske careve. U ovoj klanici slu�i gospodara moje nade!

Ovamo!

Konja!

Moj jadni konj...

Umire.

�ta da se radi?

Skinite mu uzde i sedlo.

Neka umre slobodan.

Zdravo, gospodo! Za�to Kurbskog ne vidim me�u vama?

On je pao na bojnom polju.

Sve po�asti njegovoj hrabrosti, i mir njegovoj du�i.

A gde �emo provesti no�?

Ovde, u �umi.

�ta nedostaje ovom no�nom sme�taju?

U zoru kre�emo, ru�a�emo u Rilsku. Laku no�.

Lepo sanjaj, carevi�u!

Razbijeni u parampar�ad, jedva spa�eni bekstvom...

On je tako bezbri�an, kao dete.

Jasno je da ga �titi provi�enje.

Moji prijatelji i ja �emo nastaviti ratovanje.

Pobe�en je, ali kakva korist od toga?

Krunisan sam za uzaludne pobede. Okupio je nove snage i ponovo nam preti.

A �ta rade na�i heroji?

Stoje u Kromu, a grupice Kozaka im se podsmevaju ispod bedema!

I to je slava? Ne, nisam zadovoljan.

Tebe �u poslati da tamo preuzme� komandu.

Ne ro�enje, ve� um stvara vojskovo�e!

Neka njihovo pravo prvenstva bude povre�eno! Do�lo je vreme da ja malo prezirem njih.

Neka nikogovi�i gun�aju, ali promeni�emo lo�e obi�aje.

Gospodaru, bi�e blagosloven taj dan...

Kada spiskove plemi�a i njihovih slavnih predaka uni�ti vatra.

Taj dan nije daleko.

Ali treba prvo ugu�iti pobunu naroda.

Zar je to problem? Narod je uvek sklon pobunama.

Kao �to brzi konj grize svoje uzde, tako i deca reaguju na vlast svoga oca.

I �ta onda? Jaha� �e umiriti konja, i otac �e sti�ati sina.

Konj po nekad zbaci jaha�a.

A ni sin ne ispunjava uvek o�evu volju.

Samo neprekidnom strogo��u, mo�emo obuzdati narod.

Tako je mislio i Ivan, umiritelj oluja i mudar vladar.

Tako je mislio i njegov surovi unuk.

Ne... Dobrotu narod ne razume.

Za dobrotu ti ne�e re�i hvala.

Udri i ka�njavaj, ne�e biti ni�ta lo�ije.

�ta je sad?

Do�li su strani gosti.

Idem da ih pozdravim.

Basmanov, sa�ekaj me.

Ostani tu.

Sa tobom treba jo� da razgovaram.

Neku va�nu misao ima u glavi. Ne smem dozvoliti da tamo i ostane.

Put ka napredovanju mi se �irom otvara kada on uni�ti vrh bojara.

Suparnika u ratnoj ve�tini nemam. Bi�u prvi uz tron.

A mo�da...

- Dovedite lekara! - Brzo po patrijarha!

Ispovednika!

- Car je bolestan! - Car umire.

Carevi�a, dovedite carevi�a!

Iza�ite svi! Samo carevi� neka ostane.

Umirem...

Zagrli me...

Zbogom, sine moj!

Za koji tren �e� po�eti da vlada�.

O Bo�e, Bo�e... Za koji �as pojavi�u se pred tobom.

Nemam vreme da o�istim svoju du�u kajanjem. Ali ti si mi, sine, dra�i nego spasenje du�e.

Kada sam ro�en, sudbina je izgleda htela da posle smrti padnem u zaborav.

Uspeo sam da do�em do najvi�e vlasti. Ali kako? Ne pitaj!

Va�no je da ti nisi kriv.

Ti �e� biti zakoniti vladar.

Jedino sam ja za sve odgovaran pred Bogom.

Slu�aj...

Prvo izaberi pouzdanog savetnika, hladnokrvnog, zrelih godina...

Nekog koga narod voli, bojari po�tuju, koji je slavnog porekla, recimo �ujski.

Vojsci je danas potreban iskusni vo�a.

Postavi Basmanova, i ne obaziri se na gun�anje bojara.

Ne menjaj ustaljene obi�aje. Navika je du�a dr�ave.

U poslednje vreme sam bio primoran da se vratim javnim pogubljenjima. To ukini.

Istovremeno, malo po malo, zategni ponovo uzde vlasti.

Sada ih olabavi, ali ih ne ispu�taj iz ruku.

Ne govori mnogo.

Carski glas ne treba da se gubi u vazdu�noj praznini.

On kao zvono treba da objavljuje veliki jad ili veliki praznik.

Dragi sine...

Sada si tih godina kada �enska lepota uzburka na�u krv.

�uvaj... �uvaj svetu �istotu nevinosti i ponosnu stidljivost.

Budi uvek glava svoje porodice.

Majku po�tuj, ali odluke donosi� ti.

Ti si car svima.

Voli svoju sestru.

Sada si njen jedini za�titnik.

Ne, ne! �ivi jo� dugo!

Propa��emo bez tebe!

Sve je gotovo za mene, moje o�i vide samo mrak.

Ose�am hladno�u groba.

Ko je tamo?

Ah, shima! Sveti postrig.

Vreme je da car postane monah...

A tamni grob, moja �elija.

Sa�ekaj jo� malo, patrijar�e!

Jo� sam car. �ujte me, bojari!

Carstvo ostavljam u nasle�e svome sinu... Fjodoru!

Basmanov, tebe i vas prijatelji, na ivici groba molim:

Slu�ite mom sinu usrdno i iskreno!

On je jo� tako mlad i neiskvaren. Kunete li se?

Kunemo se.

Kunemo se.

Zadovoljan sam.

Oprostite mi isku�enja i grehove...

Namerne i slu�ajne uvrede...

Sveti o�e, pristupi! Spreman sam...

U�i i govori slobodno. On te je ovamo poslao?

Nudi ti svoje prijateljstvo, i visoki polo�aj u moskovskom carstvu.

Na visok polo�aj me je i Fjodor imenovao. Zapovedam vojskom!

- Zbog mene trpi gnev bojara. Zakleo sam se. - Zakleo si se zakonitom nasledniku prestola.

�ta ako je drugi jo� zakonitiji?

Slu�aj, Pu�kine, dosta sa bajkama. Znamo ko je on.

I Rusija i Litvanija su ga odavno priznale za Dimitrija. Za druge ne garantujem.

Mo�da je on stvarno Dimitrije, a mo�da je i samozvanac.

Ali, pre ili kasnije, Borisov sin �e mu ustupiti Moskvu.

Dokle god ja stojim uz mladog cara, on �e ostati na prestolu.

- Vojske imamo dovoljno, hvala Bogu! Pobeda �e ih nadahnuti. - Sla�em se.

Ali zna� li u �emu je na�a snaga, Basmanove?

Nije u vojsci. Nije ni u Poljskoj pomo�i.

Ona je u mi�ljenju. Da. U mi�ljenju naroda!

Suvi�e je kasno, Basmanove, da se duvanjem raspiri ugasli plamen.

Sa svom svojom �vrstinom i pame�u, ne�e� uspeti da ga zadr�i�.

Zar nije bolje da bude� dobar primer?

Proglasi Dimitrija carem, i zadobi�e� njegovo prijateljstvo zauvek.

�ta misli�?

- Zna�ete sutra. - Odlu�i. - Zbogom.

Razmisli dobro, Basmanov!

On je u pravu.

Izdaja sazreva svuda, �ta da radim? Da me pobunjenici ve�u i odvedu Otrepjevu?

Zar nije bolje da preduhitrim takav razvoj doga�aja?

Ali, pogaziti zakletvu... Da me pominju kao izdajnika vekovima?

Zar poverenje svog mladog vladara da nagradim stra�nom izdajom?

Lako je ljudima u izgnanstvu da smi�ljaju pobune i zavere, ali ja? Da li je to za mene?

Ali smrt... Ili mo�... Beda ljudska...

Carevi� je poslao bojare.

Poslu�ajmo, �ta �e nam re�i.

Ovamo, ovamo... Gra�ani Moskve!

Carevi� mi je naredio da vam se poklonim u njegovo ime.

Vi znate kako je Nebesko provi�enje spasilo carevi�a od ruku ubica.

On je do�ao da kazni svoga ubicu, ali se Bo�ji sud ve� pobrinuo za Borisa!

Sva Rusija se ve� klanja Dimitriju!

I Basmanov se iskreno pokajao, a njegove jedinice su mu se zaklele na odanost!

Dimitrije vam dolazi sa mirom i ljubavlju.

Da li je iko za lozu Godunova, a protiv zakonitog cara, unuka Monomahovog?

Nema takvih!

Gra�ani Moskve!

Svet dobro zna koliko ste pretrpeli pod vla��u okrutnog do�ljaka!

Zabrane, pogubljenja, be��a��e, porezi, glad... Sve ste to do�iveli i pre�iveli!

Dimitrij �e biti milostiv!

On dolazi na presto svojih otaca sa stra�nom pratnjom.

Ne ljutite cara, ne gnevite Boga! Poljubite krst zakonitog vladara!

Dosta je pri�e! Bojar je rekao istinu. �iveo Dimitrije, Otac na�!

Narode! U Kremlj! U carsku palatu!

Uhvatimo Borisovo �tene!

Neka se zatre rod Borisa Godunova!

Uhvatimo ga... �iveo Dimitrije!

Dajte milostinju, Hrista radi... Dajte milostinju, Hrista radi...

Odlazi! Zabranjeno je razgovarati sa zatvorenicima.

Idi star�e. Ja sam siroma�niji od tebe. Ti ima� slobodu.

- Brat i sestra. - Jadna deca, kao ptice u kavezu.

Zar ih �alite? Prokleti rod!

- Otac je bio zlotvor, a deca nisu kriva. - Iver ne pada daleko od klade.

Brate...

Brate! �ini se da bojari dolaze ovamo.

Ono je Golicin... Mosalski. Ne znam ostale.

Ah, brate... Srce �e mi stati!

Sklonite se... Bojari prolaze.

- Zbog �ega su do�li? - Oni su se zakleli Fjodoru Godunovu. - Ta�no.

U�imo!

Vrata su zaklju�ana!

Ljudi! Marija Godunova i njen sin Fjodor su se otrovali.

Videli smo ih mrtve.

Za�to �utite?

Vi�ite: �iveo car Dimitrij Ivanovi�!