Original subtitles

Preveo: JohnDohn (DžonDon)

EPIZODA 11: "BAJKA" Piter je pametan momak.

Sigurna si da ne sumnja? - On mi je najstariji prijatelj.

Da zna rekao bi mi. Ne brini za njega.

Ja ću to rešiti.

Šta se događa?

Molim te, moraš da zaboraviš šta si video.

Ili šta? Izbrisaćeš mi pamćenje

kao u filmovima? Tako ćeš to "rešiti"?

Već smo to uradili.

Izbirsali ste mi sećanje? Ozbiljno?

Žao mi je, nisu mi dali izbora. - Ko su oni?

Već sam stavio video na klaud, ako mi ne kažeš šta se dešava,

objaciću ga da svi vide. - Ali.. - Ne šalim se, Kara.

Uradiću to. - Ne možeš. Ne znaš šta je u pitanju.

Dobro. Počnimo lagano.

Ko je zapravo Maksvel?

Ne laži me.

On je vilenjak.

Zapravo, pola čovek pola vilenjak.

Jeste. - I ti si?

Ne baš. Duga priča. - Slušam.

Zakuni se da nećeš nikome reći. - Imaš moju reč.

Pokaži mi šta je iz zida.

Biće zaključano. Kako da uđemo?

Kako si to izvela? - Hajde.

Kakvo je ovo mesto?

Polako, merdevine. Piter je prijatelj.

Pričaš sa merdevinama. - To je magična biblioteka.

Šta očekuješ? - Kako je ovo moguće?

Šta je ovde? -Kada uhvatimo opasne čarobne predmete,

ovde ih zatvaramo.

To je pogo štap, sam skače.

Ne pipaj ništa... Ozbiljno.

Magija. Sad sve ima smisla..

Pomalo. Leteća stolica, oklop,

crna... -Dovoljno si video. Idemo. - Nema šanse, tak smo stigli.

Ne razumeš. Ako te uhvate ovde, oboje smo nagrabusili.

O, ne. Beži.

To je Ruksi. - Ona je jedna od njih?

Ne vidim je. - Ljudi ne mogu da vide čarobna stvorenja.

Ćao, Ruksi. - Kara, otkud ti ovde?

Bila sam fascinirana svim novim predmetima,

htela sam da opet pogledam. - Ne krivim te.

Ima par sjajnih predmeta.

Ima jedan poput vilinske prašine.

Gotovo. Ideš li? - Ostaću još malo.

Vidimo se sutra. -Ćao.

To je bilo blizu. Idemo odavde.

Pitere?

Pitere?!

Kara?

Sjajno.

Kara?

Kara?

Kara?

Pitere? Ovo nije smešno.

Pitere, gde si?

Ćao, tata. -Gde si? Napravio sam svež sok od pomorandže.

Žao mi je. Išla sam rano na trčanje.

Hoćeš da ti spremim omlet?

Neću, hvala. Uzeću nešto usput.

Vidimo se kasnije. - Ćao, dušo.

Pitere!

Javi se. Gde si?

Gde je ko? - Ništa, niko.

Ovde si celu noć?

Uspavala sam se malo.

Dobro jutro. -Lili, šta ti radiš ovde?

Profesor odlazi na sajam knjiga, pa ja čuvam biblioteku.

Šta radite ovde? - Biblioteka je tako fascinantna,

da ne mogu da se odvojim od nje. Profesor uvek sredi police

svako jutro pre otvaranja. - Ozbiljno? - Ramena me ubijaju.

Ruksi, što joj ne bi pomogla? - Mislim da može sama.

Odoh ja, vidimo se. - Šta je događa?

Na šta misliš? - Bila si ovde celu noć.

Pokušavaš da nas se otarasiš. Nešto se događa. Reci.

Samo... Ne...

Moj drug je video profesora i mene da prolazim kroz zid, ima video

i kaže da će postaviti na internet ako mu ne pokažem sve.

Dovela si čoveka ovde? - Nije mi ostavio izbora.

Moramo mu obrisati sećanje. Gde je? - Nestao je.

Celu noć sam ga tražila. Pomozi mi, molim te.

Svugde sam tražila. Može biti u opasnosti.

Ne znam gde sam ni kako sam dospeo ovde.

Ako neko pronađe ovaj telefon,

postoji tajno mesto u Maksvelovoj ranji...

Ko je tamo?

Izađi.

Ćao. Kako je? - Malo sam izgubljen.

Možete mi reći gde je River Siti?

Ko te šalje? Ona jeziva stvar iz Krokraka?

Zla šta? - Stvar.

Kakva stvar? - Zla veštica.

O, ne.

Drži vešticu dalje odavde. - Ne znam je.

Zla je, i veštica je.

Ne opet. Drži vešticu dalje odavde.

Ustvari, mislim da sam video put tamo.

Ko si ti onda?

Mora da je ovde negde. Nije mogao proći nazad kroz zid.

Već ste ovde. Počnimo.

Šta? - Isto što i juče.

Profesor želi da poređamo sve stvari u kutije.

Ne sećam se da je tebe stavio za glavnu.

Možeš početi sa knjigama. - Biće ovo dug dan.

Ruksi i Kara, krenite od tog dela.

Nećemo ga pronaći dok su oni tu. - Imam ideju.

Upomoć!

Šta si radila? - Ništa, poludeo je.

Kako je izašao iz kutije? - Ne mogu da ga kontrolišem.

Naći ću je. - Kara je neiskusna, trebaće dvoje nas

da sredimo pogo štap. - Profesor je mene stavio za glavnu.

Ti idi. - Ali ja sam mlađa.

Čarobni predmeti koji beže, to je posao za starije.

To je daleko ispred mene.

U opasnoj sam nevolji.

Ne sada, merdevine. Pitere!

Pitere!

Zdravo. Dobro došli u Maksvelovu knjižaru.

Dom kvalitetnih knjiga. - Samo razgledam.

Tu sam ako vam treba pomoć.

Budi mirna, glupa stvarčice.

Dobro si? Gde je pogo štap? - Pobegao je.

Sjajno. Maksvel je mene stavio za glavnu.

Ne smem da zabrljam. - Idemo nazad u biblioteku.

Možda Ruksi zna kako da ga kontrolišemo. - Ne, dugo će trajati.

Moramo ga pronaći. Razdvojmo se. Dara, hajde sa mnom.

Ulazi.

Molim te, pusti me. Ja ne pripadam ovde. - Tišina.

Zašto je tako čudno obučen? - Možda je veštac.

I agent zle stvari. - Koga?

Zle veštice.

Drži vešticu dalje odavde.

Došao si da ukradeš naše blago.

Ne, samo gledam. Mislim, da ste ga sakrili,

malo bolje... - Tišina! - Ja ne pripadam ovde.

Pustite me, i odoh svojim putem.

Prvo da jedemo. - Onda me puštate?

Ne. Onda idemo u maglovitu planunu.

Zašto? - Jer moramo džinu da otplatimo dug koji dugujemo.

Ti možeš nostiti dragulje do planine.

Dobro. Nosim dragulje, onda me puštate.

Za tebe je to put u jednom pravcu.

Niko se nikada nije vratio sa maglovitih planina.

Ta je dobra. Preporučujem vam je.

Mogu li? - Svakako. Drgo mi je da pomognem.

I ta je dobra. -Što znači da ne možete da odlučite?

To je poklon za baku. Ne znam koju više voli.

Ova ima lep, kvalitetan papir,

i divan staromodni izgled.

Ova se oseća kao da je bila

godinama u kući punoj cveća.

Potražiću negde drugo.

Potraži u svom srcu. Misli šta najviše voliš kod bake,

i izbor će biti lakši.

Ova je divna. Svideće se baki.

Hvala. Mnogo si mi pomogla.

Gde je otišao štap kad si ga izgubila? -Brzo je skakao, nisam videla.

Vidim ga. - Gde? - Tamo.

Idi ti, ja ću okolo, da nema gde da pobegne.

Jesi ga našla? - Ne još. - Ne sada, merdevine.

Ne mogu da zadržavam više Daru i Imodžen. -Reci mi opet.

Šta se desilo sinoć? - Čuli smo da dolaziš...

Mislim da žele nešto da nam kažu.

"UZBUDLJIVE PRIČE IZ ZABRANJENE ŠUME."

Začarana dečija knjiga. Čitava serija je uništena kada je otkriveno

da uvlači čitaoce i čini ih delom priče. Ova mora da je preživela.

Misliš da je Piter... Pusti je meni.

Ti idi kod Imožen i Dare.

O, ne.

Treba još... Zgnječenih skakavaca.

Ne, upropastio si prošli put. Bez insekata.

Šta to bi?

Gledaj!

To.. To je ona!

Zla stvar iz Krokraka!

Ruksi. - Odmakni se.

Ne radi, brava mora da je začarana.

Požuri, vraćaju se. - Prekri oči.

Veštica!

Drži vešticu dalje odavde. - Veštica, veštica, veštica!

Drži vešticu dalje odavde. - Kako da odemo? - Drži se za mene.

Jače. - Drži vešticu dalje odavde.

Drži vešticu dalje odavde.

Hvala. Mislio sam da sam gotov.

Kako to da te vidim? - Jer ti dozvoljavam.

Ne bi smeo. Ne bi smeo ništa od ovoga da vidiš.

Primorao si Karu da ti pokaže, što je dovelo tebe i ostale u opasnost.

Gde je Kara? - Zar nisi rekla da si ga videla?

Mora da sam pogrešila. Nastavimo da tražimo.

Tamo!

Pitere! Ruksi, hvala ti. - Kara! Ti... - Ne sada.

Kara nije ovde?

Neko je odmarao danas.

Ministarstvo nema ni malo tolerancije kada je u pitanju ljudsko znanje o magiji.

Žao mi je Pitere. - Ja sam kriv.

Naterao sam te. - Nisam trebao da ti pretim sa snimkom.

Prijatelji to ne rade. - Rekla bih ti šta se desilo,

ali morala sam magični svet da držim u tajnosti.

Zato moraš da mi izbrišeš sećanje. Znam. - Bolje je tako.

Ne može ti nedostajati ono čega se ne sećaš. - Razumem.

Barem sam iskusio nešto neverovatno, iako se neću sećati.

Ruksi...

pre nego što izbrišeš sećanje.

Želim da kažem da znam koliko si rizikovala da me spasiš juče.

Kada sam te video...

Izgledala si kao... Kao anđeo.

Reći hvala nije dovoljno, zato...

Evo.

Prelepo je.

Spreman sam. Je l' bolelo prošli put?

Svakako se neću sećati.

To je to? Mislim da nije uspelo.

I dalje se svega sećam.

Gde je Ruksi?

Ti, prijatelju moj si upravo učinio sam malo svoje magije.

Prevod: JohnDohn (DžonDon)