Original subtitles

www.titlovi.com

Ako na zemlji postoji sila sposobna da vrati sve teritorije povezane sa zlatom,

poginule u ekspedicijama, izgubljene na kontinentu, to su oni koji su sve to prošli.

Ne zbog novca, mada su, dok su radili na Teritoriji, dobro znali njegovu vrednost.

Niti zbog dužnosti, suštinske, unutrašnje, ponajmanje ne svesne. Niti radi slave.

Veæ radi onog nepoznatog, na osnovu èega nastaje i prolazi individualni život èoveka.

GRAD. GLAVNA GEOLOŠKA UPRAVA SEVERSTROJA. 5902Km OD MOSKVE.

U zadnje tri godine, kolièina zlata izvaðenog na Reci se veoma smanjila.

U 1958. godini, proizvodnja je smanjena za petsto kilograma.

U prošloj godini smo veæ izgubili tonu i po zlata. Nova ležišta nisu otkrivena.

Preostale rezerve su beznaèajne. Nastavi li se ovako, leteæe glave i to najpre moja.

A sve vas èeka dosadna i tužna penzija.

Plan je smanjenje svih troškova, osim onih vezanih za zlato.

Na primer Teritorija, druže Èinkov... Šta æe Vam olovo na Teritoriji?

- Za svaki sluèaj. - Usput, o dobijanju zlata piše drugarica Sergušova iz Lenjingrada.

Dakle...

- Gde sam stao? - Šta æe nam olovo na Teritoriji.

Taèno. Šta æe nam olovo na Teritoriji? Predlažem da se tamo zatvori geološka uprava.

Za nju me nije briga. Teritorija je jedna od sedam uprava.

Možemo da je zatvorimo. Tim pre što je to provincija gde ima samo olova.

- Niko ne veruje da na Teritoriji ima zlata. - Verovati ili ne, može se u ideje.

A zlato je materijalna stvar. Možemo da znamo ima li ga, ili da ne znamo.

A mi, nažalost, nemamo pojma ima li zlata na Teritoriji, ili ga nema.

Èinkov ga više nije slušao. Setio se mirisa kedrovog plamena,

dima logorske vatre koja se gasi i pobedonosne vere u sreæu.

Svi su mislili da je to kraj Èinkova, a on je mislio da još nije ni poèeo.

I bilo je vreme! - Teritoriju vam ne dam!

Ilja Nikolajeviè...

Želim da pišem o zlatu na Teritoriji!

Drago mi je, ali zar niste èuli da ga tamo nema?

Niti æe ga biti.

Pisaæu o zlatu na Teritoriji!

NIKO NIKADA NIJE VIDEO ZLATO DOBIJENO NA TERITORIJI.

TERITORIJA

SELO. CENTRALA GEOLOŠKE UPRAVE TERITORIJE. 1410Km OD GRADA.

Leto je baš poranilo ove godine. U planinama na jugu, ariš je veæ cvetao.

Henrih Furdecki je imenovan za naèelnika uprave na Teritoriji tek pre mesec dana.

U vrhu Severstroja su smatrali: Ako je Furdecki bezvredan, Èinkov æe upravljati.

Ako je naprotiv liènost, korisno je imati ga kao protivtežu Èinkovu.

- Slušam Vas, Ilja Nikolajeviè? - Ostajem.

Sigurno su Vas zvali, zar ne? Ostajem u upravi, znaèi radiæemo zajedno.

- To me raduje. - Ako me ometate, uništiæu Vas. Za Vas je bolje da preðete u moju ekipu.

- Šta želite? - Sasvim malo. Da ne igrate iza mojih leða. Izveštaje Gradu, šaljemo zajedno.

Na meni je izvršenje proizvodnih zadataka, na Vama ekonomija, smeštaj, snabdevanje...

Sve kako je po statutu.

Nemojte da se premišljate, bolje je da se složite.

Paraziti.

Èime se to manifestuje?

Ulazila sam u spavaonice, momci su dva meseca u tundri. Led se po uglovima još nije otopio.

Nisu momci, veæ geolozi.

- O tome brine naèelnik uprave Furdecki. - Naravno. Vi imate važnije brige. Projekti!

Laureati, banketi... Doæi æe jesen, momci æe se vratiti.

Izabraæe izmeðu sebe predsednika sindikata i objaviæe vama, padišasima, rat!

Mislio si da glupaèa nema èime da te iznenadi?

Recite Kucenku da æemo ujutru otiæi do Mongolova.

Obradovaæe vam se tamo.

Ilja Nikolajeviè Èinkov, zvani Buda. Još kao mlad inženjer je dospeo na Reku.

Tamo je postao hodajuæa legenda. Bez milosti prema sebi i drugima, imao je sreæu.

Otkrio je najveæi rudnik zlata u zemlji. Pre šest meseci je podneo neoèekivanu molbu.

Molio je premeštaj u isturenu geološku upravu Teritoriju, na obali Ledenog okeana.

DOLINA REKE ELGAJ. ISTOÈNI ISTRAŽIVAÈKI SEKTOR. 270Km OD SELA.

- Zdravo, druže naèelnièe! - Ima li nešto kod vas?

U ovoj bušotini ništa, osim moje plate.

- Dokle ste stigli? - Ušli smo u osmi metar. Ispiramo uzorke. Od jutros.

Druže Mongolov, u bazi su dva stranca!

- U rancima imaju alkohol. - Ne vidim.

Druže naèelnièe, popiæemo malo i plesaæemo indijski ples pod nazivom ganga.

Kako je, Mališ?

- Sve isprane uzorke pošalji u bazu 12. - Razumem, naèelnièe. Biæe uraðeno.

Vladimire Mihajlovièu!

Sve æu odneti!

- Zdravo, Ilja Nikolajeviè. - Zdravo, Vladimire Mihajlovièu.

Upoznajte se, Klim Aleksejeviè Kucenko. Najbolji ispiraè Severstroja.

Spremi nam, Klim Aleksejeviè, èaj i riblju èorbu.

Vladimire Mihajlovièu...

Reci iskreno, veruješ li da ima industrijskog zlata na Teritoriji?

Da ovde ima toliko zlata ne verujem. Obièna glupost ili prevara.

Ruèak!

Drugovi geolozi, izvolite na ruèak!

Zar se pantalone ovde ne nose?

Izvini, ali imam samo jednu flašu, tako da... Uzdam se u tvoju duboku antialkoholiènost.

Stiže plemstvo. Vidim ih.

Šta dalje, Vladimire Mihajlovièu?

Zar ne smatraš da bi trebalo krenuti u potragu odozgo?

Da proverimo za zlato.

Da ispitamo i dve pritoke.

Ne smatram. Grupa radi projekat u vezi olova. Ovde nema zlata.

Beznaèajnu kolièinu zlata možemo da naðemo i u Podmoskovlju.

Ovo je provincija gde ima olova. A olovo i zlato ne idu zajedno, to znaju i studenti.

Ali ja nisam student. Ja sam Èinkov!

Uzalud koristiš boju.

- Ne zadržava se na uzorku. - Da, taèno. A kako Vi...

Kada sipaš, nemoj da prelaziš uglove, veæ samo na ravan deo, i okreæeš.

Taèno, sipam preko uglova. Tako sam navikao.

Nema zlatnog peska.

A ovde treba malo da ga bude.

Pre tri godine je moj stari drug Miša Kotinski rukovodio grupom na jednoj reci.

Neki ðavo mu je u tri bušotine podmetnuo uzorke sa zlatom.

Kotinski je napisao izveštaj i preorijentisao grupu na traženje zlata.

Više nije našao zlato ni u jednom uzorku. Posle toga je smenjen.

Ukusno...

- Gde su tvoji ljudi? - Baklakov se vraæa danas.

A Salahov i Bog Vatre imaju višednevnu maršrutu.

Vratiæe se preko rejona Kotinskog, ako te to zanima.

Samo želim da saznam gde nestaje siderit.

Istoèno od nas je basen reke Vatap. O njemu ne znamo ništa.

U vezi toga, zar ne želiš da kreneš iza reke Vatap? Pošalji Baklakova u izvidnicu.

Za prelaz su potrebni èamci i tamo bi morala da krene cela grupa.

Da... Tada sam lepo živeo.

Imao sam automat, granièari su mi dali.

I kobilu Galju.

Lepa je to kobila bila!

Jedino nije umela da pere.

- Vi ste Baklakov? - Ja.

Šta mislite o jednoj maršruti na 15 do 20 dana?

Mogu to da uradim. Normalno.

Normalno ne može biti.

Maršruta ide granitnim masivom. Treba uzeti mnogo uzoraka.

Uz reku Vatap i dalje, na Ketungsku visoravan. 500 do 600 kilometara.

- Mogu ja to. - Kako mislite da preðete reku Vatap?

Ne znam. Videæu.

Da, da... Sudeæi po svemu ta maršruta je sve što Vam treba.

Idite na spavanje. Ja i drug Mongolov æemo odluèiti.

Vladimire Mihajlovièu...

- Želeo bih da razgovaramo. - Hajdemo.

Vladimire Mihajlovièu, slažem se s Vama da Baklakov ode u višednevno izviðanje.

Ispravna odluka.

Serjoga, donesi kartu!

U sanduèetu. Ispod stola!

Crvena!

- Kakav je ovo cirkus? - Plašio sam se da æeš biti protiv, pa sam odluku doneo sam.

Mogao si jednostavno da narediš.

Onda bih preuzeo odgovornost, a upravi sada, kao što znaš, ne treba pominjati moje ime.

- Plašiš se odgovornosti? - Nije tako. Pogledaj oko sebe. Svuda je Severstroj.

Ovakve kao ja ovde ne osuðuju. Ja sam Buda!

Zašto ta maršruta, Ilja?

Hvataj!

- Odakle? - Uzvodno od tvoje reke.

Kucenko ima izvanredan njuh.

Imam oseæaj, Vladimire Mihajlovièu, da u tvojim jamama mora biti zlata.

Za svoje ispiraèe garantujem.

Proveri, imaš pravo.

Salahov je radio sa Katinskim dve sezone. Katinski je od njega i napravio ispiraèa.

IZVOR REKE SEROJ. STARA BAZA KATINSKOG.

Pre tri godine Salahov je ovde isprao neke uzorke. Samorodno zlato Katinskog.

To prirodno zlato je i zapeèatilo sudbinu Katinskog. Salahov se oseæao krivim za to.

Zašto smo se vratili na ovo napušteno mesto? Ovde nema nièega.

To su poslednji uzorci.

Kada završiš, idemo.

Strpi se, Bože Vatre.

Zašto sam ja... Strpeæu se.

Samo mi je neprijatno. A tebi?

PLANINSKI DEO REKE ELGAJ. 67Km OD BAZE MONGOLOVA.

Ovo mesto mi je odavno palo u oèi. Još dok smo išli u bazu.

To je moja lièna molba, Klim Aleksejeviè.

Shvatam.

Ispiraj do poslednje vode. Dok ne zaledi. Posle siði u bazu Mongolova. Èekaæu tamo.

Lièno æu doæi po tebe.

Nikome ne govori ništa.

Srce je precizno odbrojavalo 60 udara u minutu. Krv je ravnomerno tekla venama.

Oko njega se veæ formirala ona posebna udobnost koja uvek prati usamljenog èoveka.

Tundra je predivna, sa raznobojnim cveæem, tamnim planinama i belim nebom.

Predivna je i ta usamljenost istraživaèa usred nepoznatih dolina i planina.

Predivno je što nikada neæeš umreti. A da je besmrtan, Baklakov nije sumnjao ni tren.

Ne postoje nikakva ogranièenja, nikakve granice. Teèe obièan veèni život.

REKA SERAJA. 92Km OD BAZE MONGOLOVA.

Prvi put Kucenko nije izvršavao nareðenje, veæ liènu molbu Èinkova. Nije žalio sebe.

Sudbina ih je povezala tokom rata. Tri godine ga je Èinkov nemilosrdno trenirao.

Naterao ga je da još pre ispiranja prepozna ima li zlata ili nema.

A i Kucenku se taj posao dopao. Nije se odvajao od alata za ispiranje.

Sanjao je reke i potoke, preraðeni materijal i škriljac.

Sreæa mu se nasmešila tokom kontrolne maršrute duž pritoke Nadežde.

Tragaèi su tu pritoku proglasili praznom. Kucenko je tamo dugo ostao i našao je zlato.

Od tada je Klim Aleksejeviè desna ruka Èinkova.

Da imamo èašu alkohola...

I komad irvasovog mesa...

Taj alkohol me je skoro ubio.

Zakleo sam se da ne pijem.

Leèio si se?

Ne. Sam.

Kada mi je žena umrla...

Tada sam prestao.

Poèeæeš ponovo?

Neæu.

Moram da mislim na decu.

Imam dvoje.

Miška i Toska.

Uzeo sam ih nazad iz doma. Žive kod moje sestre.

Sav novac šaljem njima.

Pišu: Tatice... doði!

U pravu je Ilja Nikolajeviè... Ovo je zemlja velikih moguænosti.

Teritoriju vam ne dam!

REKA VATAP. 98Km OD BAZE MONGOLOVA.

UŠÆE REKE SEROJ U ELGAJ. 57Km OD BAZE MONGOLOVA.

Bog Vatre se muèio nesavršenošæu svog života. Nije imao sina Mišku, ni æerku Tosku.

Niti je Bog Vatre ikada bio oženjen. Mašta je bitna u životu svih normalnih ljudi.

Samo, on je nju mešao sa stvarnošæu.

Zašto ima toliko ljudi koji...

Hteli bi da žive...

A ne umeju.

LOGOR PASTIRA KJAE. NEGDE NA TERITORIJI.

U svom životu, Kjae je video mnogo ljudi. Èesto je razmišljao o onome što su govorili.

Neki su mirisali na znoj što je smatrao mirisom rada. Njih je poštovao.

Drugi su mirisali na novac. Njih je žalio.

Ljutilo ga je kada o životu kažu dobar ili loš. On je samo razlièit.

Smešno je misliti da novac može da ga poboljša.

U seæanju Kjae, ostao je miris biljaka, leda, proleænog snega...

Let od studeni sleðenog gavrana i njegovo graktanje...

Pad vuka pogoðenog puškom i ukus irvasovog mesa...

U seæanju Kjae ostalo je i tužno saznanje

o neizbežnosti smene snega, kiše i ljudskog života.

Kjae je najviše bio poražen nepovratnošæu promena i nemoguænošæu da se zaustave.

- Zdravo. - Kakvi su uzorci?

Glavni inženjer je dolazio. Pokazao mi je zlato koje je našao u gornjem toku naše reke.

- I Katinskom se desilo isto. - Pet dana smo proveli u staroj bazi.

- Ništa. Ni zlato ni olovo. - Èinkov je siguran da ima zlata.

Šta je bilo?

O èemu se radi? Govori!

Onog dana kada je došao Èinkov... U sedmom uzorku su bila tri komadiæa zlata.

Èasna reè, ne seæam se kada sam ga gurnuo u džep. Mislio sam da ga pismom pošaljem Sonji.

Sa Sonjom sam zajedno bio u školi. Upisao sam i cirkusku školu da bih je impresionirao.

Rekla mi je: Još samo da budeš i konobar! Volela je junake Džeka Londona.

Zbog toga sam i ja ovde.

Jednom sam joj pisao o zlatu i o tome kako u radu koristim korito i lavor...

Iznenada je poèela da mi piše duga pisma.

Na nesreæu, izvadio sam to zlato iz džepa.

Bilo je kasno da ga vratim.

Sedoj je video i nazvao me svakojakim imenima zbog toga.

A grumenèiæe je bacio u reku.

Sramota me je.

Bogataši...

Samorodno zlato bacaju u reku...

Kuèkini sinovi! Zar je to vaše zlato?

To zlato pripada državi!

Kriminalci!

- Prihvatiæu svaku kaznu. - Šta? Suðenje? Da upropastiš život?

U redu...

- Ovo znamo samo mi. - Ne treba da budete sauèesnici.

- Proizilazi da bi to bilo sauèesništvo u prestupu. - Izaði!

Iskupiæeš se radom.

Tamara...

Èula si pucanj?

Ne znam.

Verovatno je taj hitac došao iz dalekih brda vremena.

Ispaljen je pre mnogo godina.

A sada se vratio.

Ili je došao iz buduænosti.

Verovatno je tako.

Sledeæeg jutra Mongolov je krenuo rekom Elgaj.

Tako se potvrðivala teza prethodnih istraživaèa.

Kada je rejon prazan, odraðivao se još tri puta, da se dokaže da je stvarno prazan.

Tako je, sluèajno, pronašao živu. Na nju niko nije ni mislio niti je oèekivao.

Mongolov je otkrio zalihe žive od svetskog znaèaja.

- Ima li neko živ unutra? - Geolog sam. Bolestan sam.

Geolog? Lepo...

Ja sam pastir. Znam da si bolestan.

Èuo sam pucanj. Vidim, šator!

Ujutru niko ne izlazi. Uveèe niko ne ulazi.

Jasno, bolestan je.

- Daleko je do stada? - Ako ti ideš sa mnom, sat i po.

Trebalo bi da poðeš.

Ostaneš li ovde sam, umreæeš! Sigurno æeš umreti.

Zovem se Kjae.

REKA LOSINAJA. UDALJENA ISTRAŽIVAÈKA BAZA. 316Km OD SELA.

Šta da radimo, domaæine? U kuæi nema ikona...

Nemamo gde da se pomolimo kada se vratimo.

Umoran sam. Kupanje bi dobro došlo.

A ni kafu i cigaretu ne bih odbio.

Šta kažeš, Aprjatine?

Lepo bi bilo da znam sa kim sada spava Žana Baze.

Šta se prièa za leteæe tanjire?

Ovde se nalazi skelet èoveka. Ovo je njegovo.

Mislim da je druga ekspedicija, Zlatni savez. Ne zaboravi da pošalješ telegram.

- Treba li pozvati miliciju? - Obavezno.

Ja sam za to da obavimo obred.

Grob nepoznatog muèenika.

Tajna tundre.

Od gline smo nastali, u glinu se vraæamo.

Kakav tužan kraj...

Tamara je sedela obnažena, po starom obièaju žena iz plemena.

Obnaženo telo je bilo obièna stvar u njihovom životu. Korisno za zdravlje.

Kjae je voleo što se njegova unuka drži starih obièaja i pušta telo da diše.

Jedi, jedi...

Ujutru jedi...

Danju jedi, uveèe jedi... I noæu jedi.

Kada povratiš snagu, idi!

Moja unuka æe te ispratiti do puta.

Irvas ide...

Medved ide...

I geolog æe iæi.

Naèelnik udaljene baze, Žora Aprjatin, ostavljao je na ljude utisak idealnog èoveka.

Æutljiv, uvek s oružjem... Žora Aprjatin, polarni vuk!

Priroda je Žoru stvarno stvorila po uzoru na Vikinga. Ali, negde oko sredine, je stala.

Ostatak je dovršio njegov deda, poznati geograf i istraživaè centralne Azije.

- Recite, Aprjatine? - Gurin je skelet... - To recite majoru. Pitam za rezultate.

Kakve rezultate?

- Može li se helikopterom tamo? - Bez dopune gorivom, ne. - Pešice? - Dva dana.

- Jeste li odluèili, majore? - Sahranite ga. Nema tu posla za nas. Sve je jasno.

Proverite, molim Vas, kako se èuvaju eksplozivna sredstva u bazi.

- Šta možete reæi o zlatonosnosti Vašeg rejona? - Janiè je izabrao oblast sliènu...

Ne zanima me šta je izabrao. Ovo nije poligon za nauèna istraživanja. Slušajte nareðenje:

Do jeseni da mi napravite detaljni plan o zlatonosnosti Vašeg rejona.

- Grupa ima odreðeni projekat... - Ne zanima me projekat. Ukidam ga.

Onda u redu. Sada istražujemo planinski deo. Siæi æemo u tundru i ispitati pritoke reke.

Premestiæemo bazu na drugo mesto. Ovde prekidamo, tamo æemo nastaviti.

Dve tri linije na osnovnim vodenim arterijama... i nema razloga za svaðu.

- Razumno. - Molim Vas da više nikada ne vièete na mene!

Želim precizne instrukcije u vezi zlata. I pismeno obaveštenje o obustavi projekta.

Bez toga neæu da menjam plan radova.

Inženjer-geolog nije obièan inženjer. On mora da ima kodeks èasti.

Vaš kolega je poginuo tražeæi zlato na Teritoriji. Rezultat tog rada je nepoznat.

I za izvršenje obiène kolegijalne dužnosti, tražite od mene hartiju?

- Demagogija. - Demagogijom se bavite Vi!

Nareðenje Vam je poznato. Kako ga izvršiti, reæi æe Vam Gurin.

A Vašeg dedu je sigurno sramota zbog Vas, Aprjatine.

Lepo te je izigrao, Georgij! Zato je on šef. Ima um, ima cilj. Nema predrasude tipa etike.

- Loš èovek. - Dao ti je dobru lekciju. Prihvati to kao muškarac.

Obièni ljudi se sreæu svakodnevno. A muèenike treba pamtiti. Gde da stavimo krst?

- Odluèi sam. Cinik si ti, Andrej. - Nisam cinik.

Ja sam usamljeni filozof.

KETUNGSKA VISORAVAN. 214Km OD BAZE MONGOLOVA. 308Km OD SELA.

Upravi Teritorije su bile poznate neke stvari. Za geologe su to bila Sveta pisma.

Sredstvo za kretanje su noge. Geološki èekiæ je nauèno sredstvo.

Sve ostalo je luk i voda.

Svete principe su imali i u Severstroju. Glavni je nastao mnogo pre Severstroja.

Formulisao ga je Džozef Konrad i zvuèao ja kao sveta zapovest: Uradi, ili umri!

Polovina ima dve-tri deficitarne profesije. Ostali su juveliri svog posla. Ako su trezni.

Uzmi ovo. I najvažnije...

Još se nije desio takav sluèaj da je neki èovek motkom nateran da bude èovek.

- Predao sam materijal, ubeležio se u knjigu, smesti me negde. - Serjoža je došao!

Dvadeset peti je za nedelju dana. Još nije skroz gotov.

Nema veze, živeæu na gradilištu. Napiši mi potvrdu, dok uzmem odelo.

Možeš da se smestiš kod mene.

Zaradiæeš i nešto para. I ženu æeš dobiti.

Sigurno sanjaš gole žene.

Mnogi putevi vode ka glavnom gradu Sovjetske Letonije, i iz grada u njegovu okolinu.

Sa istoka i zapada, sa severa i juga.

Svuda se vidi za Vilnus karakteristièan pejzaž.

I uvek, kada se u dolinu spustimo sa planina koje okružuju Vilnus,

zadivi nas lepota grada i njegove okoline.

Naèelnièe, da krenemo sa bušenjem pre jeseni, jer kad poène hladnoæa...

Da mi je da te stavim u onu glinu i držim tamo jedan dan...

Fenikse...

Samo plebejci smatraju sreæom da dignu sve èetiri u vazduh ne radeæi ništa.

Zar ja nisam plebejac? Plebejac...

Radiš na Arktiku. A na Arktiku nema plebejaca.

A bušotine, ko je iskopao?

Nema prinèeva, ali ko je rintao na kanalima? Mi ta idiotska nareðenja ne razumemo.

Sutra radimo poslednji dan. U okolini Vilnusa.

Dosta nam je. Smatraj to ultimatumom.

Završavajte veèeru, pa na spavanje!

Slobodno.

Šta je bilo? Šta Vam treba?

Mi smo jedini stanovnici ove nedovršene zgrade.

Želeo bih...

- Vi ste isipali kompot? - Trebala mi je tegla. Èaj u tegli ima sasvim drugaèiji ukus.

- Ko ste Vi? - Sergej Baklakov, geolog. Danas sam se vratio sa terena.

- Kod mene svakog dana upadaju razni tipovi sa konjakom. - Danas neæe. Odbraniæemo se.

Gladna sam kao napuštena maèka. Ili kao pas. Ili kao napuštena maèka-pas.

- Kako se zovete? - Zovem?

Mnogouvažena drugarica Sergušova. Tako se zovem.

Idite za kompotom.

Èoveèe, ili ulazi ili zatvori!

Vozliškov Konstantin Sergejeviè. Vozaè tenka. Bivši.

Èinkov Ilja Nikolajeviè. Tragaè za zlatom.

I šta? Došlo ti je preko glave?

Ne, hvala.

Kada smo od fašista oslobodili Austriju, godinu dana sam bio u specijalnoj grupi.

Osvajali smo nove tehnologije.

Gazdarica, frau Lujza...

Svako jutro mi je donosila kafu u sobu.

I šlag, razume se. U posebnoj posudi.

Od pravog kineskog porcelana.

Žene k'o žene...

Ukratko, prava Beèka kafa.

Moj sin bi danas napunio 20 godina.

Poèeo je rat, a ja sam ovde tražio zlato.

Nisam mogao da odem kod njega u Lenjingrad.

Životne prevare... Kako da znaš odakle nas vrebaju skrivene nesreæe?

Samo malo im treba...

Prži se bez ulja. Ne sme se poklapati i treba stalno mešati, da meso irvasa postane belo.

Izvanredno je. Ja tako ne umem.

To se zove pasterizacija mesa irvasa.

Geološka profesija je u bliskoj vezi sa kuhinjom.

Zašto me tako gledate? Gladna sam! Neprijatno je gledati èoveka dok jede.

Prvi put kuvam za nekoga. Prijatno je i dobro se oseæam.

Isprièajte mi nešto herojsko.

Da li se dešavalo da zastanete pored brda ili reke i maštate kako æe tu biti grad?

Zar lièim na imperatora? U našoj branši se u najboljem sluèaju mašta otprilike ovako:

Ovde æu da smestim tri sondažne mašine, deset šatora...

I pedeset ljudi.

- Dobro veèe. - Zašto si toliko napet?

Da ne nosiš naredbu za hapšenje u roku od 24 sata?

- Letiš? - Da.

Pokušaj što pre da dobiješ odsustvo i sve ostalo. Kreni ujutru.

Imaj na umu da æeš stiæi tek za pet dana. Doviðenja.

Ljudi Žore Aprjatina su plovili nizvodno rekom Losinaja.

U rano proleæe, kada su sve neravnine u tundri pokrivene snegom sleðenim od mraza,

grupa je u planine stigla avionom. Sada kamenje štrèi iz zemlje i avioni ne sleæu.

Postoje samo dve moguænosti. Prevoz traktorom, ako je moguæe...

Ili se rekom, u èamcu, spustiti do okeana gde uvek ima dovoljno prevoznih sredstava.

Ovaj naèin je i najopasniji. Mnogi geolozi su stradali završavajuæi ovim naèinom sezonu.

Završivši ispiranja, Kucenko je krenuo ka bazi Mongolova.

Ilja Nikolajeviè je rekao da æe ga tamo èekati, znaèi èekaæe ga.

Naglo je zahladnelo na minus 30. Reke su se zaledile za jednu noæ.

Žoru Aprjatina je muèila i hladnoæa i svest o tome da posao nije uraðen dobro.

Nije bilo prijatnog prouèavanja u prirodi. Nareðenje je izvršeno, ali ništa nije naðeno.

Žora je znao da Severstroj ne priznaje teškoæe. On je odgovoran za sve propuste.

Projekat grupe je praktièno prekinut, a nièim nije zamenjen.

Razumem se u olovo. Celog života se bavim kositeritom. U vezi rudnika sve je sreðeno.

To neæe da se desi. Nema ni odsustva ni rudnika.

Ovde ste neophodni.

Predlažem Vam da oformite grupu za zlato iz nanosa.

To je neozbiljno, Ilja Nikolajeviè.

Neæu to da radim. Neæu da uèestvujem u toj avanturi.

Ako Vam naredim?

Prvi put u životu odgovoriæu na nareðenje medicinskim nalazom.

Ne primoravajte me na to.

Srce mi nešto lupa. Ovih dana idem u Moskvu. Svratiæu i do lekara.

Zamoliæu Vas da ne predajete izveštaj Furdeckom do mog povratka.

Hvala ti za živu.

U redu. Saèekaæu Vaš povratak.

Vladimire Semjonovièu...

Hvala.

Napred, pitomci Jupitera!

Ne dajte se, momci!

Gurin nije bio u èamcima.

Izvršavao je kolegijalni dug. Sahranjivao je ostatke geologa.

Posle toga je sam krenuo ka okeanu. Na Rtu kitolovaca trebalo je da dobiju èamce.

- Zdravo ljudi! - Zdravo, Jevgenij Aleksandroviè. Svi su ovde.

Marš je izvršen bez žrtava.

- Ko je rekao da ne možemo? - Možemo! Stvarno možemo.

Da zalijemo kraj sezone?

Posle tebe i u vodu...

Popij s nama, doktore. Ti si jaka liènost, kao i tvoj Èinkov.

- Ali, šta biste vi bez nas radnika? - Sa Vašim dopuštenjem, ja bih kasnije. Sam.

Jednom sam se u Srednjoj Aziji penjao tri dana na jedan prevoj, skoro nepristupaèan.

Zato da bih tamo popio 50 grama konjaka.

I da bih pogledao odozgo na zemlju... I razmislio o teretu postojanja.

Zašto sam to uradio?

Odgovor je jednostavan. Vekovna zabluda!

Želja da, bez obzira na sve, dokažeš svoju samobitnost.

Da nisam kao drugi.

Nastradaæeš.

Zašto?

Tako... Lice ti je tužno.

Gluposti... Važno je držati distancu.

Držati se pravila plovidbe na prometnim mestima.

U tome je tajna.

Dolaze èamci.

Po nepisanim zakonima Severstroja, geolog koji doðe sa terena ima tri slobodna dana.

Takoðe po nepisanim zakonima, èetvrtog dana je dolazio u upravu, u 9 ujutru.

Obrijan, pristojno odeven, i potpuno trezan.

Zdravo, ženo!

Izvolite.

- Vi živite ovde? A Baklakov? - A Baklakov?

Baklakov...

Otišao je u svoje rodno selo.

- On je Vaš prijatelj? - Nemam prijatelje. Imam samo poznanike, kao svi u naše vreme.

Sa Baklakovim sam stanovao prošle zime. S njim je prijatno. Jednostavan èovek.

Bavi se muskulaturom i geologijom. O umetnosti ne govori. O ženama, takoðe.

Da, dobar je.

Divan je!

- Jednostavni sovjetski fanatik. - A Vi?

- Ja sam pretposlednji avanturista. - Zašto pretposlednji?

- N i u èemu ne volim da sam poslednji. Konjak? - Konjak.

Konjak treba piti iz pozlaæene èaše.

Samo tada ima pravu boju.

- Odakle ovakav konjak? - Šalju mi poznanici.

Knjige, piæa, ploèe...

Trudim se da ne zaostanem za vremenom.

Pušim samo cigare, kao Èerèil. Želim dugo da živim, da vidim kako æe se sve završiti.

Šta taèno? Izvinite ako razgovor lièi na intervju.

Šta taèno?

Novinare poštujem.

Šta æe se završiti? Opšta sreæa!

Stanovi, odeæa, automobili...

Potrošaèi osvajaju svet.

- Ma, neka idu doðavola! Popijmo za Vašu karijeru. - Može.

- Hoæete li da Vam napravim matricu bilo kog èlanka na lokalne teme? - Da èujem?

Bespuæe, meæava, entuzijazam.

Snežni prostori, mladi radnik, stari nomad...

- To je veæ moja profesija. - Prihvatam. Cenim rad.

I moj cimer, kolega Baklakov, ceni rad.

- Svi ovde cenimo rad. - Vi svi?

Ja nisam svi. Ja sam poseban.

- Lutalica! - Kako uspevate da budete lutalica?

Kandidat sam nauka. Vladam profesijom na nivou proseènog doktora.

Znam dva jezike. Sa tim prtljagom svuda sam dobrodošao. Dosadi li mi ovde, idem dalje.

Preseljenja pomažu da nemaš mnogo stvari. Tako je lakše.

- Ne oseæate prazninu? - Oseæam tugu.

Nekada su zemlju osvajali Džingiskani, Tamerlani, Makedonski...

A sada potpuno i nepokolebivo, potrošaèi! Ima ih svuda.

Od jezera Titikaka do Možajska. Najnemilosrdnije osvajanje!

Zato obožavam avanturiste. Potrošaèe stavljam van zakona. Zbog toga se prilagoðavam.

Želim da zaštitim svoje ja usred opšte sreæe. Ništa ne želim da posedujem, osim samog sebe.

Uzbudljiv momak!

Uzbudljivi momci sede po kafanama i vuku koktele kroz cevèicu.

Zamišljaju da je to sreæa u životu. A ja sam samo pretposlednji avanturista.

- Ali ne radim lošije od polarnih supermena. Želite da ih upoznate? - Razume se. Ali kako?

Geološko veèe. Heroji tundre sa flašom vina. Nepozvanima je ulaz zabranjen.

- Za novinara pravo skrovište s blagom. - Da li me to pozivate?

Vas? Na geološko veèe?

Znaš, Ivane Jegorovièu...

To je nalazište... svetskog znaèaja. Mongolov tvrdi da se skoro celo brdo sastoji od žive.

Dovezao je èitavu tonu.

Jednostavno je otišao, natovario i dovezao.

Zbog toga si došao u Moskvu?

Robikin me je veæ dva puta zvao.

Znaèi, ne veruješ mi?

Šta je to?

Pogledaj.

To je zlato koje ne postoji.

Isprano koritom?

Šta ti je potrebno, Ilja?

Novac. Veliki. I još jednom novac.

- Doleteo si tajno? - Da...

I zlato sam, takoðe, našao tajno.

Nije jednostavno, nije kao na Reci.

Ima mnogo posla, i bez velikog istraživanja ništa neæeš naæi, ni otvoriti novo nalazište.

Želiš još jedan laureat?

Još jedan ne bi bio loš...

Ali znaš li šta stvarno želim, pre nego što umrem od treæeg infarkta?

Da kažem sam sebi da me nije stid... što sam živeo. Ono zbog èega sam roðen, izvršio sam.

Ili sam se, ako ništa drugo, bar trudio.

Jesam li?

Zašto si izneo flašu? Tek onako, ili...

Gde je nestao Èinkov? Dva dana ne mogu da se povežem s njim. Prijem.

Dobijena vozila su potpuno opravdala sebe u uslovima polarnog bespuæa.

Polarnici Vam zahvaljuju, druže Robikin. Prijem.

Gde je Èinkov? Prijem.

Otišao je u bolnicu, zbog lošeg rada srca. Sve grupe su se uspešno vratile. Prijem.

Furdecki, jeste li vi to tamo proglasili autonomiju? Prijem

Kakvu autonomiju, druže Robikin?

Preliminarni izveštaj æu poslati tokom sedmice lièno Vama. Prijem.

Želim vašem kolektivu mnogo uspeha. Kraj.

Baklakov je zakasnio. Njegov otac je umro tri dana pre nego što je on stigao.

Sve oèeve stvari je razdelio. Zadržao je samo album sa porodiènim fotografijama.

Baklakov je jasno shvatio da jedino što sada ima jeste soba na obali Ledenog okeana.

A dom mu je Teritorija.

Ja odoh. A ti èitaj Vrangela. Koristiæe ti.

Andrej, da porazgovaramo...

- Problemi sa izveštajem? - Uglavnom.

Logika je prosta.

Tvoj položaj nije klimav, veæ prilièno èvrst. Zato možeš da napišeš nestandardni izveštaj.

Biæu ozbiljan. Èitao si izveštaje klasika?

Mušketova, Obruèeva, Bogdanovièa? Nisi?

Šta si uèio šest godina? Klasici su pisali geološke romane!

Pisali su estetske varijacije svojih hipoteza.

Ali nisu se libili ni od opisa pejzaža, da se oseti atmosfera njihovih misli.

U redu. A šta æu sa odeljkom: Korisne iskopine?

Ono što niko ne može da ti oduzme, jeste inat. Predlažem da napišeš geološki esej.

Slobodna igra uma. Lièna koncepcija strukture zemljine kugle... u našem rejonu.

Onda æe korisne iskopine same doæi na svoje mesto.

Pokušaj da shvatiš, zašto se Buda usmerio na zlato?

Imaj u vidu da Buda neæe ni korak napraviti uzalud!

On je jedini pametan èovek meðu vama supermenima.

- Prestani da se šegaèiš. - Ako budem video sveti plamen...

...misli u oèima tvojim, petrografiju æu uraditi ja. - Slažem se.

Uzgred...

Izgubio sam od naše prijateljice opkladu u sanduk šampanjca. Navrati kasnije.

Ne, radiæu.

- Kako želiš... - Možda ipak svratim, posle devet.

Celu prazniènu sedmicu, Baklakov je proveo u upravi, radeæi na izveštaju.

Na listu hartije nalazio se svet u èetiri dimenzije koji je predstavljao zemljinu koru.

Pukotine nastale eksplozijom magme, uzvišenja usled vulkanskih erupcija...

Ljubièasto polje iz trijasa, verovatni paleozojski masiv na istoku...

Na jugu se ispreèila linija Ketungske visoravni.

Trebalo je da zamisli istoriju. Rasedi! Misli su mu se stalno vraæale na rasede.

Nad njima su bili planinski prevoji. Po njima su išle reène doline.

Planinske strmine... Tuda se kretala lava. To je formiralo reljef. Otkud onda rasedi?

Iznenada je shvatio da ne mora da se gubi u moru èinjenica i sada bavi sitnicama.

Snaga proroka je u njihovoj uverenosti. To je osnova. Detalji æe doæi kasnije.

Zlata ima, jer je svuda nailazio na znake da ga ima. To je èinjenica.

Tlo je od granita. I to je èinjenica.

Niko nikada u nekom granitnom masivu nije video rudno zlato. To je treæa èinjenica.

Baklakov je uzeo papir i olovku, ali je umesto da piše pitanja, poèeo da piše pismo.

Glupo pismo.

O poznaniku koji, kada se napije, pali cigaretu lupom pomoæu polarne svetlosti.

O bubašvabi Sjomi koja živi u pukotini iznad njegovog ležaja.

Dok je pisao pismo, jasno je shvatio da postoji poseban tip granita, još nepoznat.

U tom sluèaju mogu se oèekivati nalazišta zlata duž svih reka na Teritoriji.

Te noæi je otkrio ono glavno... intuiciju i uverenost.

Znao je da je u pravu.

- Dobro jutro. - Takoðe. Gde si se izgubio? Zašto ne svraæaš?

Gurin je ostavio beleške. Zamolio me je da ti ih predam. On je kod mene. Pravi izveštaj.

Nekako si radostan i... plav.

Nekako u boji.

- Ko je Tamara? - Tamara...

Imao sam lepu noæ.

U meni se probudila radost u oèekivanju sledeæe sezone.

Ako je verovati Mongolovu, onda sam uveæao kolièinu zlata na zemlji.

Bože... Pod uticajem Gurina postaješ filozof. Ne treba. Ti si obièan, pametan supermen.

- Neko o kome treba pisati u novinama. - Idi u tundru, upoznaj ljude.

Kod Mongolova su radnici kao vijci. Ne mogu se èekiæem ukucati, niti kleštima izvaditi.

O njima treba da pišeš.

Ne. O tim tvojim vijcima ne treba da pišem.

Trebaju mi takvi koji su ovde došli zbog romantike. Koji imaju èistu i mirnu prošlost.

- Loš sam novinar Drugaèije ne umem. - Da, oni nisu mirni. Oni su posebni.

Oni su prvi tamo gde æe tek da se ide zbog romantike.

Možda æe tu stvarno biti grad, ili više njih, ali grad se ne pravi na pustom mestu.

Tu æe se pojaviti radnik sa nadimkom Kefir. Njegova biografija nije èista.

Ali nema teškog posla bez Kefira. Ni Kefira bez teškog posla.

- Možda je u tome njegova svetost? - Znaš...

- Tvoja dužnost je da budeš mnogo dobar èovek. - Zašto?

Ima ljudi kojima je teže nego drugima.

Kod nekoga sve proðe bez posledica, a kod njih ne. Oni imaju obavezu da budu bolji.

- A ako je èovek odluèio da živi u svojim snovima, onda duplo. - Zašto?

Zato što se veæina plaši da živi u snovima.

UŠÆE REKE ELGAJ. ISTOÈNI ISTRAŽIVAÈKI SEKTOR. DUBINA 10m.

Naèelnièe, naèelnièe...

Avans sam uzeo.

Vermut i vino... popio.

I sada mogu mirno da spavam.

Ali, uprava ne spava.

Stalno mere šta si uradio i plaše te.

Zar ovde da zaspiš? Sve odjednom može da padne.

Šta æemo onda sa proizvodnjom, Sedoj? Ispravno! Nisu to drva.

Pogledajte ga... radnici...

Èim uprava nije tu...

Radnik postane lenj!

Možemo li, momci?

Kunemo se u boga, možemo!

- Ima li još? - Imaš sreæno oko. Siði!

Radnici!

Pozdrav se vrši desnom rukom! Kod komande marš, poèinje se desnom nogom!

Rakete se ispaljuju u vis!

Momci se nisu uzalud trudili, nisu badavadžisali. Evo, Vladimire Mihajlovièu.

- Gde? - Linija 430. Osma jama.

Na desetom metru.

Može neki alkohol?

Bolje ne. Uplašiæemo sreæu.

Zakon marljivih.

Kefir...

Upali bojler. Treba da isperemo.

Zimsko ispiranje. Neæemo da èekamo leto.

Ispiranje na liniji nije dalo ništa. Pokazalo se da su jame prazne.

Mongolov je naredio da se bojler prebaci na sledeæu liniju. Ni ona nije dala ništa.

Nad tragaèima se nadvila senka neuspeha.

Gde je tu logika, razmišljao je Mongolov. Samorodni grumen kao jaje, nije samo znak.

On nije mogao da se pojavi sluèajno.

Ali samorodno zlato se ne javlja izdvojeno. Uz njega su zlatni pesak i prah.

Pesak i zlatni prah se otkrivaju ispiranjem.

Mongolov je bio spreman da rizikuje. Razumeo je ideju glavnog inženjera:

Treba iæi daleko od Elgaja.

Proèitao sam Vaš izveštaj, Sergej Aleksandroviè. Vaše misli imaju smisla.

Predlažem da osmislite maršrutu i formirate grupu.

Za voðu grupe predložiæu Vas.

Zadatak je da se istraži oznaèeni predeo i podnese izveštaj o zlatonosnosti Teritorije.

Koautor æu biti ja.

Za ispiraèa æu Vam dati Kucenka.

Za zamenika uzmite Gurina.

Sa njim ne kontaktiram iz liènih razloga.

U dolini Elgaja imamo primer onoga što ste opisali u izveštaju.

Zahvalan sam Vam što ste shvatili da se to odnosi na celu Teritoriju.

Rukovodiæete najsloženijim i najvažnijim projektom uprave.

Projekat mi je potreban sledeæe nedelje. I imajte na umu, Baklakov...

Kakvu god složenu i dugaèku maršrutu da smislite, neæe biti dovoljno.

Jedan savet. Odredite maršrutu, uzmite avion. Baève sa snabdevanjem istovarite duž nje.

Za rezultat mi odgovarate lièno Vi. Metode koje æete koristiti me ne zanimaju.

To je moja briga.

Vaša briga je da imate bistar mozak pun ideja i da ih usaglasite sa realnim stanjem.

Ljudi to zovu mudrost.

Morate biti i nemilosrdni i mudri u svemu što ima veze sa zlatom na Teritoriji.

Vaša buduænost... zavisi od ovog leta.

Želim Vam uspeh. Nemojte me razoèarati. Verujem u vaše moguænosti.

Naði lepo mesto za logor.

Tako... Hrana ide sledeæim letom. Utovari detonatore.

- Naèelnièe, ima još mesta. Da stavim hranu? - Ona ide drugim letom.

Prevoz zajedno detonatora i eksploziva je strogo zabranjen.

Ja odgovaram.

Ja æu odneti.

Naèelnièe, zar si nov ovde? Pomešao si avion sa magarcem?

- Na magarca tovariš šta poželiš. Gotovo! Prekinite utovar. - Završili smo.

- A šta je ovo? - To je hrana.

- U tundri svašta biva. Prošli put smo dugo èekali avion. - Ideš da radiš, a ne da jedeš.

Avion je uspešno odleteo i vratio se. Ali uveèe je poèela meæava.

- Serjoga, èekaj! Tek je sedmi dan bio dobar. I naredni.

Stigavši na aerodrom, Aprjatin je shvatio da je jedini zgodan avion preuzeo Baklakov.

Aprjatinu je preostalo samo da se moli. Prvo, da se avion ne pokvari.

Drugo, da ona dvojica èekaju.

Salahov i Bog Vatre su bez hrane u tundri. Aprjatin to nikome nije rekao.

Znao je da mu drugo ne preostaje veæ, ako Salahov i Bog Vatre umru, da se ubije.

Šest bureta sa potrepštinama i jedno sa gumenim èamcem radi prevoza po buduæoj

herojskoj maršruti Baklakova, behu puni, zašnirani žicom i utovareni u avion.

Baklakov je sa navigatorske karte pilota preneo na svoju mesta gde su bacili burad.

Kucenko je nedelju dana ranije otišao poštanskim avionom da iznajmi ili kupi èamac.

Trebalo je da ga traktorom odvuèe do ušæa reke Seraj i da tamo pripremi bazu.

Sada æemo sleteti, uzeti Kucenka i odmah poleæemo.

Mamicu mu... Na ovom prokletom rtu, nikako ne vidiš ima li vetra ili nema. Halo!

Mi smo iz uprave... Zemlja!

Senja, lenštino... Mogao si bar gaæe da vežeš na kolac!

Hajde po naški! Upali vatru!

Napraviæu još jedan krug.

Inženjeru...

Avion sa tvojim kolegom je imao havariju. Svi su živi. Ne zna se kada æe ga popraviti.

Ne moraš više da visiš tu.

Bolesnièe...

Imate posetu. Izvolite!

Agregat radi do jedanaest. Doneæu vam petrolejsku lampu.

Razgovarajte, razgovarajte...

Otkud ti?

Kada puniš 18 godina? Hoæeš li se udati za mene?

Sledeæe godine. Hoæu.

Ti si dobar, snažan... Iako sada nisi baš lep.

Šta ste èekali?

Vreme nije dozvolilo. Sada nemamo ni avion.

Razmišljao sam o Vama, Aprjatine.

Vaš deda me je zamolio. Ali, ako su Vaši ljudi stradali, poslaæu Vas na sud.

Idite do radija i pošaljite u moje ime poruku u grad. Recite da nam je neophodan An-2.

Verujete li u Boga, Aprjatine?

Ja sam komsomolac!

Ovih dana sam se molio.

Molite se, Aprjatine, molite se...

Salahov!

- Živi ste? - Gde si do sada, naèelnièe?

- Šta ti je? - Katinski je umro. Mihail Arkadijeviè.

Tišina! Katinski je umro.

Miša Katinski...

Gledao je na svet sa divnih visina, sa visokih moralnih istina.

A mi...

Živimo, umiremo... Uvredljivo.

Mnogo je zla na svetu.

Znaèi da je opšti zadatak ljudi, a time i tvoj, iskorenjivati to zlo.

U ratno vreme sve je jasno, automatima...

A u mirno vreme...

Pošteni rad... treba da bude sredstvo iskorenjivanja sveopšteg zla.

To je najviši smisao.

Koja je verovatnoæa da maèe Vasja, pritiskajuæi sluèajno slova šapicama,

otkuca Bajku o caru Saltanu na pisaæoj mašini?

Jedan prema tri milijarde. Verovatnoæa da kreneš sa mnom je... otprilike isto tolika.

I nikakvi zadaci iz redakcije neæe pomoæi.

Tamo je hladnoæa od koje ne možeš da se sakriješ, prljavština, mrak...

Èesto nema šta ni da se jede.

Ne mogu.

Ne ljuti se. Gledaj na to drugim oèima.

Uradi nešto korisno. Napiši roman!

O nama, supermenima.

Pokloniæu ti prvi red. Na obali Ledenog okeana...

Gledajuæi zalazak sunca i led koji se topi, stoje dva maèa...

Idi!

Voleti tebe je isto što i zaroniti u ledeni bezdan, i lepo i užasno.

Voleti tebe je korisno isto onoliko koliko i èekanje juèerašnjeg dana.

Voleti tebe je beskorisno koliko i hvatanje vetra u letu.

Voleti tebi je veranje bez ikakve opreme po vertikalnoj steni.

Voleti tebe i zaboraviti druge, ima li šta lepše od takve sudbine?

Tvoja tajna je u bolu... u veènom bolu od koje zavijam kao vuk.

Voleti tebe je kao voda u pustinji, piješ je, a žeð ne prolazi.

I u skladu sa tvojim željama, iznenada mogu da budem odbaèena.

Voleti tebe je plivanje u olujnom moru dok te talasi prekrivaju.

Zaista, voleti tebe je nedozvoljena velikodušnost.

Voleti tebe je opasno koliko i penjanje na planine.

Ali, Bože moj, toliko si divan...

Da ne mogu da te ne volim.

NGANAJSKA BRDA. IZVIÐAÈKA GRUPA. 305Km OD SELA.

Dobro došli, naèelnièe!

- Umeš i da skijaš? - Da.

- Ja sam kralj Nganajskih brda. - Išao si na jug?

Razume se. Na grebenu sam otkrio granitni razlom.

Može biti samo neuspeo pokušaj izlivanja lave.

Ovde je prelepo. Laboratorija je spremna.

Treba još malo oèistiti.

Èekamo mudru rukovodeæu reè.

Proveri sve detaljno. Neka Sedoj poðe s tobom.

Obuèen je za posao u planini. I sklonite ove aparate. Zalediæe se.

DOLINA TRI LEDA. 158Km OD SELA.

Avionom koji je doleteo u bazu Mongolova, došla je i mlada supruga.

Posle nekoliko dana, krenula je sa Kostjom nazad u selo.

- Dobro jutro. - Dobro jutro.

Kako si? Jesi li se smrzla?

Eto, a ti si brinula...

Kafa?

Razume se, nije baš kao u Beèu...

Gospode, kako sam brzo prerastao pionire. Za deset godina sam upoznao ceo ljudski rod.

Viðao sam sreæne ljude.

Ako se umesto svakog zabludelog èoveka ne bi našao jedan pametan i vredan,

ljudski rod bi bio bezvredan. A ljudski rod nije bezvredan.

Ribe... Kuda ribe plivaju?

U vodi je mraèno. One ne znaju gde treba da plivaju.

Treba im upaliti vatru. Da vide.

Kako bi drugaèije?

Niko ne treba... niko nema prava da živi u mraku!

Zapalite vatre u okeanu!

Kostja je bio ranjen februara 1945, tokom bitke za Budimpeštu.

Gelerima bombe. Sitni su ostali u rebrima. Jedan krupniji se zaustavio u srcu.

To ga nije zabrinjavalo. Samo bi se tokom velikih uzbuðenja malo pomerio u srcu.

Slušaj, ne plaši se!

Tražiæe nas. Sigurno æe nas naæi.

Ostani u životu, važi?

Traktoristima se zabranjuje da krenu na put bez šatora,

primusa, vreæe za spavanje i hrane za sedam dana....

Sergej Aleksandroviè!

- Gurin je polomio noge! - Kako... - Onim svojim aparatima.

Sedoj kaže da od skija nije ostalo ništa. Slomio je obe noge. Kièma je cela.

- Treba da krenemo. Polarne lisice su kao pacovi, poješæe ga! - A pištolj? - Oduzet.

Gurin nije pri sebi. Vièe, urla... Sedoj ga je ostavio da leži. Do tamo ima dva sata.

Baklakov je tog trenutka strašno mrzeo Gurina. Odluèio je da i on krene do radija.

Trebalo je preæi 170 kilometara za dva dana, da bi kolegi saèuvali noge.

DOLINA MALI KITAM. 168Km OD METEOROLOŠKE STANICE.

Kao uvek kada donese odluku, Baklakovu je postalo lakše. Sada je veoma žalio Gurina.

Ako Gurin izgubi noge, to mu je kraj. On nije od onih koji može biti èovek bez nogu.

Kjae...

- Sam te je bog poslao. - Zaboravio si?

Kada si dolazio avionom, dogovorili smo se. Sve sam dovezao. Ostavio sam u bazi.

- Moj inženjer je slomio noge. - Znam.

Rekli su mi u bazi.

Treba ga odvesti do meteostanice. 170 kilometara.

Odatle æe pozvati avion.

Odvešæu ga.

DOLINA MALI KITAM. 51Km OD METEOSTANICE.

Gurin je sada video sebe sa druge strane. Celokupnost postupaka, reèi, èinjenica...

Tuðe i svoje aforizme, gordo držanje...

Andrej Ignjatoviè Gurin, struènjak visoke klase, usamljeni filozof...

Rezultat svega je da leži u nekoj bezveznoj dolini, na nekoj glupoj reci...

A nepismeni pastir je do smrti izmorio irvase da bi njega spasio.

Baklakovu je bilo važno da doðe do maršrute Žore Aprjatina.

Odatle æe da radi metodièno, bez žurbe, i bez opuštanja, da bi izdržao dva leta.

BRDA MARAU. MESTO SUSRETA MARŠRUTA BAKLAKOVA I APRJATINA. 432Km OD SELA.

Ostajemo dva dana. Saèekaæemo Aprjatina.

Svi ljudi su predodreðeni za nešto. Mi smo predodreðeni za rad.

Radnici, domaæice, lepotice, milioneri...

Svima je odreðena neka uloga. Nama je odreðeno da radimo.

A to je najbolja i najviša predodreðenost.

Sedoj!

Plan se menja. Našli smo zlato.

Saèekaæemo Aprjatina i vraæamo se u bazu.

Gde si krenuo?

Serjoga!

- Dobro došao. - Znaš šta, Vladimire Mihajlovièu, dobiæeš novac i još ljudi.

Bardikin i dalje nastoji da likvidira upravu. Želi da intenzivira potragu za olovom.

Za naèelnika želi da postavi tebe.

Zamršene èvorove treba odmah seæi.

Nastaviæu potragu za zlatom. Iskoristiæu svoje iskustvo planinskog inženjera.

Zlata na Teritoriji ima, ja to znam. A znam i to, da æemo ga naæi.

- Zdravo, druže naèelnièe! - Da... èovek koji je iskljuèio alkohol.

- On je našao onaj grumen od 350 grama. - Nije to neko herojstvo.

Ali, odustao sam od alkohola da ne uplašim sreæu, da ne narušim valutnu moæ naše države.

- Herojski sam odbio alkohol koji mi je bio ponuðen. Zar nije tako? - Tako je, tako.

Bogatu bundu imate. Sa takvom bundom bi na Brodveju svako amerièko pilence oborili.

Prvi let èoveka u kosmos! Naš sovjetski pilot Jurij Gagarin je u kosmosu! Ura drugovi, ura!

Govori Moskva! Prenosimo saopštenje TASS-a,

o prvom u svetu letu èoveka u kosmièko prostranstvo.

12. aprila 1961. godine, u Sovjetskom Savezu,

uveden je u orbitu oko zemlje prvi u svetu svemirski brod Vostok,

sa èovekom unutra.

Pretpostavke Èinkova su se obistinile. Otkrivena su nalazišta zlata na Teritoriji.

Sve se ovo dogodilo u nekom drugom veku, u nekoj drugoj zemlji...

Ako na zemlji postoji sila sposobna da vrati sve teritorije povezane sa zlatom,

poginule u ekspedicijama, izgubljene na kontinentu, to su oni koji su sve to prošli.

Ne zbog novca, mada su, dok su radili na Teritoriji, dobro znali njegovu vrednost.

Niti zbog dužnosti, suštinske, unutrašnje, ponajmanje ne svesne. Niti radi slave.

Veæ radi onog nepoznatog, na osnovu èega nastaje i prolazi individualni život èoveka.

Možda je stvar u tome da dobiješ podršku u trenucima sumnje,

kada ne gledaš sitnice, veæ shvatiš grubost i lepotu realnog sveta.

Živiš kako prilièi muškarcu i èoveku.

Dan je današnji, istraživanje juèerašnje, razlog za sutrašnji dan stvara se danas.

Zašto nisi bio na onom traktoru? Zašto tvoje lice nije mrzlo na februarskom vetru?

Gde si bio? Šta si radio svih ovih godina? Jesi li zadovoljan sam sobom?

POSVEÆENO NAŠIM RODITELJIMA KOJI SU OSTVARILI POSLERATNI SAN

O VELIKOM, MIRNOM I SREÆNOM ŽIVOTU

Srpski titl: tplc

SPISAK SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAÆI OVDE: