Original subtitles

Ovo je istinita priča.

Desila se ovde u mom gradu pre nekoliko godina.

Mnogo ljudi je umrlo i dogodile su se neverovatne stvari.

Nećete naći ništa slično ni u jednom drugom gradu,

jer su se policija i važni ljudi toliko stideli što nisu mogli da reše slučaj

i sve su držali u tajnosti.

Ali ako dođete ovde i pitate bilo koga,

reći će vam tačno ono što ja sada govorim.

Priča počinje u mojoj školi.

Bila je to osnovna škola u komšiluku, od vrtića do petog razreda.

Znači, ova jedna sreda je kao normalan dan za celu školu.

Imali smo i novu učiteljicu.

Zvala se Džastin Kenedi.

Tog jutra, kao i svakog dana, otišla je u svoju učionicu.

Ali danas je bilo drugačije.

Nijedno od njene dece nije bilo tamo.

Svaka druga učionica u školi bila je puna dece.

Čak je i učionica trećeg razreda gospođe Bel Tap bila puna.

Ali učionica gospođe Kenedi bila je potpuno prazna.

Pa... skoro prazna.

Bio je samo jedan dečak, Aleks Lili.

On je bio jedini od osamnaest učenika koji su došli u školu tog dana.

Znate li zašto?

Zato što je on bio jedini koji je došao.

Prethodne noći, tačno u 2:17 ujutru, sva ostala deca su se probudila,

sišla niz stepenice, prešla dvorište i nestala u mraku.

A ovde...

ORUŽJE

Neki ljudi u školi su bili veoma tužni i ljuti.

Policija je znala da su deca otišla u 2:17.

Jer je polovina kuća imala alarme koji su se aktivirali čim bi izašli napolje.

Neka od dece su snimljena bezbednosnim kamerama.

Ali kamere su prikazivale samo decu kako hodaju u mraku.

Kada su ih pratili, nisu videli ništa drugo.

Policija je mnogo razgovarala sa Aleksom.

Pitali su ga zašto su njegovi drugovi iz razreda to uradili.

Rekao je da ne zna.

Pitali su ga da li postoji plan za to.

Rekao je da ako postoji, nikada nije čuo za to.

Pitali su ga da li je to video u nekoj TV emisiji.

Rekao je da ako jeste, nikada nije video.

Takođe su mnogo razgovarali sa gospođom Kenedi.

Ali ni ona nije ništa znala i nije mogla da pomogne.

Škola je ostala zatvorena skoro mesec dana dok je trajala istraga.

Konačno su morali ponovo da je otvore.

Kako bi ostala deca mogla da nastave svoje obrazovanje.

Noć pre nego što se škola ponovo otvorila, održan je veliki sastanak u školi.

Tamo je bilo mnogo savetnika i stručnjaka.

Mislim da je to bilo da se pomogne svima da razumeju kako da se nose sa tim.

Ovde priča zaista počinje.

Važno je da ne osuđujemo sopstvenu tugu.

Možemo osetiti emocije koje nam se ne sviđaju.

Osim same tuge.

Moramo sebi dozvoliti da osetimo bes.

To je veoma zdrav deo procesa tugovanja.

I on može biti intenzivan u slučajevima napuštanja.

Često se dešava da moramo... Šta to znači?

Posebno intazivan u slučajevima napuštanja?

Treba li da nam bude žao Metjua zbog onoga što mu se dogodilo?

Jer, reći ću ti odmah da to možeš nazvati onim što se desilo Benediktu.

Ali ja to tako ne vidim.

Vidim nešto što uopšte nema smisla.

Govorimo o sedamnaestoro dece iz jednog razreda.

Šta se desilo na ovom času?

Zašto samo njen razred?

Zašto samo njeni učenici?

Osećam mnogo emocija i to je u redu.

Zato, izvinjavam se ako ne želim da čujem više od vas.

Želim da čujem šta kaže Džastin Kenedi.

Ona je ovde.

Želim da znam tačno šta je tamo radila.

Pre svega...

Želim da kažem koliko mi je žao zbog svega što se dogodilo.

Znam da ništa što kažem ne može to ispraviti.

Istina je da tražim iste odgovore kao i vi.

Volim tu decu.

Znam.

Znam.

Ovo... nije...

Ovo nije moja krivica.

Ozbiljno mislim.

Gospođa Kenedi, kao aktivni član

zajednice, je ovde i tuguje baš kao i svi mi.

Molimo vas da nam date malo prostora.

Bila je ovo veoma duga noć.

Treba nam malo sna.

Probudićemo se sutra i rešićemo ovo.

Nemam nikoga kod koga bih mogla da prenoćiš večeras.

Ali preporučujem da odeš pravo kući i obavestiš ih.

Molim te, osećaj se kao da si završila.

Moram nešto da spakujem.

Ali prvo želim da vidim svog mlađeg brata.

Da, izvinite.

Halo?

Halo?

Ko je to?

Bolje da se okreneš, jer ja...

Izvinite, skupljam novac za autobus, da bih mogao da vidim brata.

Imate li sitni novac u telefonu?

-Žao mi je. -U redu, hvala vam.

Halo?

Halo?

Da?

Halo?

Da li želite da zadržite svoje zdravstveno osiguranje?

Ako smem, reći ću da ova situacija drži mnoge

stručnjake za mentalno zdravlje trenutno zauzetim.

Neki od njih su... jednostavno moram da radim.

Znate, samo treba da popunim svoje dane...

Da, moram da radim.

Dakle...

Džastine, scena od sinoć je upravo potvrdila

da ovde imamo neke veoma uznemirene ljude.

Za sada, mislim da bi bilo najbolje da se malo udaljite odavde,

dok ljudi ne nađu vremena da se srede.

Aleks... Aleks je ovde.

Aleks je dobro.

On je u razredu gospođe Bil i rečeno nam je da

da je najbolje što možemo da uradimo za njega da održimo njegovu rutinu.

Da bi mu život bio što normalniji.

Želim da razgovaram sa njim.

Već smo o ovome razgovarali.

Ne dolazi u obzir.

Samo... kad bih mogla da razgovaram sa njim, osećala bih se mnogo bolje.

- Evo. - Šta?

U tome je problem.

Ti bi se osećala bi se mnogo bolje.

Ali on je sada pod pritiskom medija.

Istražitelji su pretražili njegovu kuću.

Prošao je kroz traumu.

Stavimo Aleksa na prvo mesto.

Da?

Ako impliciraš da me nije briga za Aleksa ili decu...

Nije stvar u tome da te briga ili nije, već u tome što imaš obrazac ponašanja

gde prelaziš profesionalne granice sa učenicima.

O Bože, evo ga.

Znaš da ne prekoračujem granice.

Znaš da ja ne prelazim nikakve granice.

Oh, moram da plačem, dečače.

Zatvorite me.

Znaš da voziti učenike kući nije profesionalno.

Propustila je autobus.

Nije prikladno.

Znam da je sve ovo u tvom najboljem interesu.

Znam da si prijatelj s tom decom,

ali moraš da shvatiš da nisi njihov roditelj.

Ti si učiteljica.

To je drugačije.

I zato ne, ne možeš da razgovaraš sa Aleksom Lilijem.

Samo... mi smo jedini koji smo ostali.

Da?

Stvarno si tamo, zar ne?

Da, i ja sam dobila nekoliko poziva.

Za svakoga.

Da?

Mislim da je pozivalac možda odgovoran za ovo.

Ne znam.

Možda da, možda ne.

Da, pa, šta god da je bilo, najbolje je da podnesem prijavu.

Mislim da je to više bilo kao dečja stvar.

Mislim, i ja sam radio ovakve stvari kada sam bio u školi.

Znaš, TP kuće, jelo u džepu.

Nikad se nisam igrao veštičjim telefonom, ali je jedan prijatelj jeste.

Zdravo.

Imaš li ga?

Naravno, možemo se zagrliti.

Isuse.

Šta se desilo sa tvojom rukom?

Oh, samo pogledaj tekst na tabli.

To je to?

Naravno.

Toni?

Toni?

Da, biće ovde.

U redu je.

Ne žurim.

Vau, nisam te očekivala.

Drago mi je što si poslala poruku.

Znaš, mnogo sam razmišljao o tebi i želeo sam

da te pozovem, ali nisam znao da li će to pogoršati stvari.

Ne znam.

Nisam neki krhki cvet koji se lako lomi.

Znam to.

Toni, moj prijatelj želi piće.

Zdravo, hajde.

Zdravo.

Da, izvoli.

Kako si?

Zdravo.

Ja ću Koka-Kolu.

Koka-kolu?

Da.

Šta god.

Pa, šta se dešava?

Kako si?

Sve najbolje.

Mislim da to nije tačno.

Pogledaj u auto.

Nadam se da nisi došla kolima.

Zašto se nadaš?

Nadam se da nisi vozila pijana.

Prestani, ne budi kreten.

Nisam kreten.

Nisam kreten.

Brinem se za tebe.

Znaš šta?

Ne treba mi tvoja prokleta briga.

Jesi li razumeo?

Nisam pijana.

Razumem.

Izvini.

Pa? Šta?

Neko ti je oštetio auto?

Napisali su veštica preko njega.

Dakle, da, za tvoju informaciju, svi misle da sam veštica.

Da, tačno.

Koka-Kola.

Hvala.

Mogu li ti dati neki... savet?

Ne.

Samo neke misli od nekoga ko te veoma dobro poznaje.

U redu.

Da.

Hej.

Pokušaj da izađeš iz svoje glave.

Ne misle svi na tebe sada.

U redu?

Ceo grad dolazi da te vidi.

Mislim da možda grešiš u vezi toga.

Počinješ da se ponašaš malo čudno sa mnom.

I jedna stvar za koju znam da nikada nije pomogla je ovo.

Šta je ovo?

Šta?

Tužna, usamljena žurka sa alkoholom.

Ne znam.

Hej.

Znaš šta mislim?

U redu.

Ne mogu reći.

Samo na drugoj planeti?

Ne.

Stvarno?

Mi se ne dešavamo, znaš, mi se ne dešavamo baš sada.

Nije to ništa strašno.

Da.

Smešna si.

Pogledaj se.

Zračiš.

Hajde.

Dužna sam ti.

Samo kažem.

Hajde.

Samo kažem.

Molim te.

Ne.

Šta je to?

Prestani, molim te.

Nisi se nimalo promenila.

Šta imaš danas da radiš?

Posao.

Radim ceo dan do kasno.

U redu.

Verujem ti.

Isuse.

Šta?

Ne brini.

Neću ti slati spam poruke ceo dan i... naučila sam svoju lekciju.

Samo kažem.

Samo kažem i ja.

Radim.

To je to.

Kako je na poslu?

U redu je.

Šta god.

Nadam se da to zvuči kao opšta atmosfera.

Šta hoćeš da kažeš?

Znaš, negde je 17 nestale dece i volela bih da verujem da ljudi

zaduženi da ih pronađu nisu u fazonu, oh, nismo saznali za taj poslao.

Pre svega, ja nisam detektiv.

Ne znam da li to znaš.

Drugo, imam užasan mamurluk.

Nisam znao da ćeš me pitati o istrazi.

Ne, ne, ne.

Ne pokušavam da ispitujem.

Samo se pitam da li bi trebalo da se pozabavim ovim sama.

Radim na tome.

U igri si.

Da.

U redu, pa, kakvo olakšanje.

U igri si.

Sada stvarno moraš da se smiriš.

Niko ne zabušava.

Ne dozvoli sebi da se...

Da, baš razmišljam o tome.

To ostavi istražiteljima.

Bilo mi je lepo videti te.

I meni.

Popuši mi kurac.

Halo.

Izričito sam ti rekao da ne komuniciraš sa Aleksom.

Pa, tehnički nisam komunicirala sa njim.

Trebalo bi da si kod kuće.

Zvonila si više puta na vratima.

U redu je kroz prozor.

Kvin, možemo li se samo fokusirati na činjenicu da je kuća čudna?

Ako to nisam ranije jasno rekao, kažem to sada.

Želim da ga ostaviš na miru.

U redu, ali zašto su mu prozori zalepljeni?

Zar ti to ne deluje čudno?

Zato što čudni ljudi narušavaju privatnost drugih ljudi.

Slušaj, Markuse.

Činim ti uslugu tako što se sada javljam na ovaj poziv.

Šta je ovo, dođavola?

Jesi li spavala sa njim?

Dona?

Jesi li spavala sa njim?

Ne, ne, ne.

Nisam spavala sa njim.

Nisam spavala sa njim.

Ne, ne, ne.

Ne, rekao je da želi nešto da uzme.

Mark!

Uhvatila si ga!

Prestani!

Čarli, drago mi je da te vidim!

Uhvatila si ga!

Prestani!

Radi ono što si uradila!

Aleks, zdravo!

Kako si?

Samo sam htela da te pozdravim, jer sam mnogo mislila na tebe

i želim da se uverim da si dobro.

Dobro sam.

Da?

Jer znam da je bilo zaista teško vreme za mene i

Ne mogu ni da zamislim kako je bilo... Moram da idem.

Hej, sačekaj, molim te.

Samo želim da se uverim da je sve u redu.

Ne prati me!

Halo, ovde je Džastin, želim da pričam sa tobom.

Halo!

Znam da si kod kuće.

STRELAC

Jesu li te zvali jutros, šefe?

Da, to je užina, ne znam gde.

Mislim da me posmatra.

Jutros je bilo malo haotično.

Da?

Jeste.

Mark je otišao da skine presvlaku, ali nije bio tamo.

U redu, imamo jednu porudžbinu na kojoj radimo.

Izvinjavam se zbog toga.

Da, porudžbina koja je trebalo da stigne pre nego što krenemo, u petak.

Još uvek moramo da napravimo ram.

Šta mi je na leđima?

Onda sam ustao i video album i

vrata su ofarbana u boju koju si tražio.

Da?

Bilo je zeleno, sada je crveno.

Šta?

Sranje, čekaj, poslali su porudžbinu?

Naručili smo je.

Rekli su da smo je tražili, ali mi smo želeli ono što smo naručili.

U redu, zabrljao sam.

Vratiću je i uzeti pravu.

Gospodine Grejame?

Da.

Pratimo svaki od ovih poziva.

Dakle, mogu vas uveriti da dok mi govorimo, imamo policajce koji agresivno prate

svaki trag koji prođe kroz ovu stanicu.

A prihod je u desetinama hiljada?

Nastavlja se veoma zdrava razmena informacija, tako da vam mogu reći

sa punim poverenjem da oni takođe agresivno prate svaki trag.

Šta se dešava sa jedinicama za pse?

Nisam čuo ni za jedan izveštaj o psima

dugo vremena jer oni ne podnose izveštaje vama.

Gospodine Grejame, razumem vašu zabrinutost i drago mi je što vodimo

ove razgovore jer Bože ne daj, da je u pitanju moje dete,

i ja bih tražio odgovore, ali morate verovati

u ono što radimo. On i dalje neće da razgovara sa njim.

Ona zna.

Ne slažem se sa tobom.

Agresivno pratite svaki trag, a ipak

ona samo šeta slobodno kao ptica.

Jeste li ikako istražili o njoj bilo šta?

Preterano, da, jesmo.

Dakle, znate za njenu prošlost?

Jer sam malo istraživao i mnogo sam saznao.

Kažnjena je pre dve godine za vožnju pod dejstvom alkohola.

Zar niste videli to?

Otpuštena je iz prethodne škole.

Otpuštena je zbog neprikladnog ponašanja?

I niste to videli?

Sa članom fakulteta.

Ona je problematična osoba.

Zar ne?

Šta mislite da ona zna?

Šta mislite da krije od nas, zato što

su ova deca napustila svoje domove i niko ih nije naterao da to urade?

Ne moram da znam.

Ne vidim ništa što ukazuje na taj trenutak.

Šta vi vidite što ja ne vidim?

Vidim nešto što uopšte ne razumem.

Govorimo o sedamnaestoro dece u jednom razredu.

I niko od njih nije pričao o tome?

Koliko roditelja ima ovde, a niko od njih to nije očekivao?

Želim da znam šta se desilo u toj učionici.

Zašto samo u njenoj učionici?

Zašto samo tamo?

Mi smo idioti.

Samo se šalim.

Dosta je.

Svi treba da nam daju malo prostora.

Molim vas, molim vas.

Hajde da se konačno svi dobro naspavamo.

U redu.

Metju?

Metju?

Metju!

Stani!

Čekaj.

Metju?

Metju, gde si?

Gde si otišao?

Pričaj sa mnom!

Pričaj sa mnom!

Žao mi je.

Žao mi je što nisam mogao...

što nisam mogao...

Želeo sam to da kažem toliko puta.

Zaista uvek želim da to kažem, jer uvek to osećam.

Volim ovo mesto.

Šta je, dođavola, ovo?

Halo?

Kako si?

Ja sam... arheograf.

Znam da jesi.

Znam da nismo ranije razgovarali.

Već smo razgovarali direktno.

Sreli smo se u mnogo prilika... Kako si?

Dobro sam.

Stvarno sam dobro.

Znaš, sa svim što se dešava.

Idem dalje.

Moraš da nastaviš dalje.

Idemo dalje.

Žao mi je što te prepadam kod kuće ovako usred bela dana,

ali ne znam da li znaš - imamo snimak Metjua kako izlazi iz kuće,

sa Ring kamere ovde.

Mislim da ste imali...

Isti slučaj kao sa Bilijem?

Da, tačno.

Dakle, pretpostavljam da ste, kao i ja, pokazali video policiji.

Hteo sam da pitam da li biste imali nešto protiv da ga pogledam na trenutak.

Ne treba mi kopija niti bilo šta slično.

Ne osećam se prijatno zbog ovoga.

U redu, razumem.

Gari!

Araheogafe, šta radiš?

U redu.

Metju je nestao.

Da, očigledno.

Kako ide?

Imam jedno čudno pitanje koje moram da ti postavim.

Malo je teško ovo gledati.

Čekaj, vrati se na trenutak kada je kročila na trotoar.

Tamo.

Šta vidiš?

Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam.

U redu.

Izvini.

Zdravo.

Želim da razgovaram sa tobom.

Mislim da nemao šta da kažem.

Mislim da imaš mnogo toga da kažeš.

Ti i svaka druga osoba u ovom gradu, veruj mi.

Poruka je jasna.

Ja sam problem.

Shvatila sam. Znaš šta?

Mislim da je to prva iskrena stvar koju sam čuo od tebe. Da si ti problem.

Hoćeš da mi uđeš u facu?

Hoćeš da mi pretiš?

Dakle, niko ti sada ne preti.

Optužuješ me za pogrešnu stvar, u redu?

Šta je to što glumiš žrtvu?

Zar ti nisi problem?

Ne!

Hej!

Hey!

Samo ostani dole.

POL

Kako je u hotelu?

Pa,

to je samo za šest noći, zar ne?

Tri prave noći.

Savršeno? Da, u redu je.

Ovuliram u petak, tako da možemo to da uradimo jutros.

Odlično.

U redu.

Da.

Dobro.

Mislila sam da će ti se svideti.

Reci mom tati kada ga danas vidiš da ću se vratiti,

da možemo napraviti tvoj treći ručak.

Ručak broj tri?

Da, reći ću mu.

Biće srećan.

Upravo počinješ smenu.

Da.

Onda moraš da ideš na sastanak.

Eh, nisam planirao da idem.

Mislila sam da imaš vremena za to.

Pogotovo ako želiš da iskoristiš njegove prilike.

Mislim da je važno da stvari budu po tvojem.

Neću piti, Dona.

Dobro sam.

Ako se ne budem osećao dobro, onda ću otići na sastanak.

U redu.

Moram sada da idem.

U redu.

Volim te.

I ja tebe volim.

Zdravo, Ede.

Zdravo, druže.

Dona se vraća u petak.

Dakle, spremni smo za ručak sa vama u nedelju.

Zato što je u mojoj grupi?

Da, u mojoj je grupi.

Želela je da ti kažem da mi...

U redu, zvuči dobro.

Ručak povodom godišnjice?

Da.

Pa, hvala.

Čestitam.

Uživaj.

Još mnogo godina.

Da li kažeš da sam star?

Ne, ne.

Zašto bih to rekao?

Ne, nisam rekao ništa slično.

Predajem ti smenu.

Počinjem svoju smenu ovde.

Razumem.

Gde si bio...

Stoj, policija.

Čoveče, molim te, stani, stani, stani, stani.

ćuti, čekao sam.

Nisam bio tamo, čoveče.

Izgubio sam ključeve.

Molim te.

Izgubio sam ključeve.

Molim vas, molim vas.

Jesi li dobro?

Da, policajče, dobro sam.

Dosta smo se jako srušili tamo.

Jeste li dobro?

Policajče, dobro sam.

Molim vas, pozovite moje skladište.

Možete potražiti broj na internetu.

Sada zovem vaš posao.

Recite mi vreme, važi?

Hajdemo do auta.

Jedan, dva, tri.

Kako se zovete, gospodine?

Džejms.

Džejms, u redu.

Stani ovde za mene, Džejms.

Imaš li oružje kod sebe?

Ne.

Ne?

Droge?

Imaš li nešto kod sebe?

Ne, gospodine.

Sve što vam je u džepu će se zalepiti.

Hoćeš li da stavim ruku tamo, Džo?

Ne, gospodine, nemam ništa tamo.

Jesi li siguran?

Ne želim da me išta ubode.

Nemam ništa tamo, gospodine.

U redu, Džejmse.

Ostani gde jesi.

Ne bi trebalo da bežite od policije, gospodine.

U redu.

U redu.

Ustani.

Hej.

Čuješ li me?

Džejmse, jesi li sa mnom?

Šta je, dođavola, ovo?

Udaraš me, brate.

Evo šta će se sada desiti.

Skinuću ti lisice, važi?

Biću u kolima za sekundu.

Odlazim.

Ali da li me slušaš?

Ne želim da te ponovo vidim ovde, u redu?

Što se mene tiče, bio sam užasan prema tebi.

A ti si bio užasan prema meni.

Hajde da završimo za danas.

Ali ako te ponovo vidim ovde, biće to druga priča.

Razumeš li?

Razumeš li?

Ozbiljno mislim.

U redu, shvati ovo kao upozorenje.

Sada ustani.

Skinuću ti lisice.

Jedan, dva.

Sve...

U redu, slušaj me.

Dok se izveštaj ne napiše, video će ostati na disku

negde, a za mesec dana ili tako nekako biće prepisan i nestaće.

I ako se taj prokleti građanin ne vrati

sve ovo može nestati.

Ali ako se vrati, sve te stvari oko kojih si bio ozbiljan...

Pregledaj svoju ruku.

Jebi ga!

Hej.

Gde je dečak?

Halo!

Pole?

Hej.

Gde si bio?

Kod kuće si.

Jesam.

Neko se razboleo i mislim da je cela moja smena van stroja.

Gde si bio?

Bio sam, hm, ne znam.

Gde?

Pol.

Kučkin sine.

Hej!

Šta sam ti rekao?

Šta sam ti rekao?

Gde si, dođavola?

Muka mi je od toga!

DŽEJMS

Ovde, ovde, ovde.

Prokletstvo!

Jebi ga!

Jebem klovna!

Jebem tu devojku!

Da.

Prokletstvo!

Jebeno sranje!

Kurac!

Da, telefoniraj.

Onda možeš da me vidiš.

Juče sam dobio posao.

Da, hvala ti, čoveče.

Hvala, hvala, hvala.

Da, hm, znači, imammali timski problem jer samo,

ne želim da uništim svoje nove cipele i celu odeću, jer,

celu odeću jer, znaš, kao što sam rekao, to je ples.

I, hm... Čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj.

Dobra je stvar.

Dobio sam posao i ja, ja, ja, Ja, ja, jebeno, radim to.

I ne želim ponovo da počnem da žvaćem.

Za nekoga ko plaća porez, ali ja ne mogu to da uradim dok,

ne dobijem novac za odeću, tako da mogu

da radim i plaćam porez za mamu.

Halo?

Jebena kučko!

Jebem, jebem, jebem!

Čoveče, mislim da sam bio jasan.

Važno je da dobijem samo, kao, malo novca da mogu

da kupim odeću za posao kako bih mogao da idem tamo, ok.

Pa pozovi me da ti bolje objasnim.

Hvala ti što si mi dozvolio, volim te.

Da, odlično!

Ne.

Ne?

Ne želim.

Šta misliš, zašto ne znaš šta?

To je dobro.

To je dobro.

Vidi, to je oko 50 dolara.

Ne.

20.

10.

5.

Molim te, brate, molim te.

Šta će se desiti ako te ponovo vidim ovde?

Biće to druga priča.

Da.

U redu, shvati to kao upozorenje.

Odjebi.

Jebi ga.

Jebi ga, šta je to?

Jebi ga.

Izvinite.

Izvinite.

Halo?

Jeste li dobro?

Izvinite.

Jebi ga.

Izvinite.

Jebi ga.

Jebi ga.

Jebi ga.

Jebi ga.

Šta je dođavola?

Jebi ga.

Jebi ga.

Jebi ga.

20.

60.

18.

100.

Hej.

Zovem u vezi nagrade od 50.000 dolara za informacije o nestaloj deci,

jer znam gde su.

Mislim, skoro sigurno svi oni, kao grupa, ja nisam jedan od njih.

Svi stoje u podrumu neke kuće, samo stoje tamo.

I, da, ne znam.

Oni su kao u podrumu, stoje mirno i sranje.

Tamo su kao dva jebena ludaka i oni su kao potpuno sjebani.

Ali... kako ovaj film funkcioniše?

Kako da dobijem novac?

Ne, nisam.

Potpuno sam ozbiljan.

Mislim, mogu vam pokazati.

Pokazaću vam.

Ali ja jednostavno, ja stvarno ne želim da uđem, jer

neko bi mogao da me sačeka negde sa lisicama.

Ja samo... ne volim policijske stanice.

Znaš, ove stvari me plaše.

Imam fobiju.

Hvala.

Hej!

Šta radiš, a?

Šta radiš?

Šta radiš?

Ja sam veliki žaca, ali ja...

Dobro si.

Dobro si.

Ti!

Jebem te!

Ubo si me!

Šta je ovo opet?

Izvini!

Čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, čekaj, znam gde su deca!

Taj prokleti radio, možemo li ostati ovde?

Lažeš!

Kunem se, kunem se.

Znam gde su.

Kunem se.

Gde?

U kući.

U podrumu, nije daleko.

Šta je to opet?

Koja kuća?

Mogu ti pokazati, čoveče.

Baš, baš blizu.

Imaš li sidu?

Sida kretenu, imaš li ti sidu?

Mislim da nemam.

Ne lažeš me?

Ne, koliko ja znam.

Ona kuća tamo.

Izvinite, gospodine.

Ne želim da budem grub, ali kako da znam da ne želite da zadržite nagradu za sebe?

Da li želite da zadržite nagradu za sebe?

Gospodine?

Gospodine?

Policajče?

Koji kurac?

Koji kurac?

Ako mi ne verujete, dođite i uverite se sami.

O, hvala!

MARKUS

Zasitio sam se ovoga u poslednja tri meseca,

a siguran sam ste ste i vi.

Zato ću vam učiniti uslugu.

Zaboraviću da se ovaj poziv ikada dogodio.

Ako je zdravlje deteta ugroženo,

po zakonu morate to prijaviti socijalnoj službi.

Da li ćete stvarno to tamo iznositi?

Da li želite da me dovedeš u tu situaciju?

Samo ćete obaviti kućnu posetu, Markuse.

Onda uradite to.

Nisam ovlašćen da samo obavljam kućne posete.

Pa, vi ste zakonski doušnik.

Morate to da uradiš.

U redu, evo šta ću da uradim.

Pozvaću roditelje da dođu na razgovor.

Sastaćemo se lično u školi.

Da li vam je to prihvatljivo?

Da, hvala vam.

Hvala vam puno.

U redu, onda.

Molim.

Doviđenja.

Na tebe je red.

Došao je u dva.

U redu je.

Oh, Salomone, molim vas, Marč.

Izvolite, gospođo.

Gospodine Miler, drago mi je da vas vidim.

Da, zdravo, zdravo.

Uđite.

Sedite.

O, hvala vam.

Hvala vam, Marč.

Hvala vam što ste došli.

Znam da ste u poslednje vreme bili u centru pažnje, ne uvek,

ali možda jednom.

Drago mi je što sam došla.

U redu je.

U redu, oprostite mi.

Nismo se još upoznali, zar ne?

Ne, mislim da nismo.

Dobro, jer sam prilično siguran da bih se setio.

Znam da sam već upoznao Aleksovog oca.

Ja sam Aleksova tetka, a njegova majka je moja mlađa sestra.

Dakle, vi niste njegov zakonski staratelj?

Ne, naravno, njegovi roditelji su njegovi staratelji.

Pa, žao mi je, Goldis, ali nažalost moram da razgovaram sa njegovim roditeljima.

Ne volimm da ovo kažem, ali njegovim roditeljima nije dobro u poslednje vreme,

i ja sam ovde sa njima da pomognem oko Aleksa.

O, to je ozbiljno.

Ne, ne, nije ozbiljno.

To je neizlečiva bolest.

Imaju samo malo tuberkuloze.

Malo tuberkuloze?

Da.

Znate šta?

Sramota me je da to kažem, ali mislim da zaista ne znam šta to znači.

Mislio sam da je to nešto što je Šila imala u Oregonskom putu.

Zašto se zove tuberkuloza?

Znate šta?

Mi smo dobro, ali oni moraju da ostanu kod kuće.

Nadam se da ću razgovarati sa njima lično, jer je ovo neprijatno, ali jedna zabrinuta

osoba je podnela žalbu socijalnoj pomoći i nažalost

moram da kontaktiram zakonskog staratelja deteta.

To je nešto o čemu se zaista ne može pregovarati.

Moram da razgovaram sa roditeljima lično.

O, bože.

Mogu da dođem kod njih ako je lakše.

Samo pokušavam da izbegnem socijalnu službu,

iskreno, nisam ubeđen da je nešto pogrešno.

Ko je podneo žalbu?

Nisam slobodan da kažem.

Pa, ovo je veoma uznemirujuće.

Sada je cela slobodna volja izgubljena.

Sve je izgubljeno pod ovim nalogom.

Budite spremni za ono što dolazi.

Velika drveća koja šire neuređene reči pronalaze više.

Hvala Bogu što ste kod kuće.

Izvinite što vas uznemiravam u subotu.

Molim vas, to uopšte nije problem.

Sedite.

Autobus me nije pokupio gde je trebalo po redu vožnje i shvatila sam mnogo kasnije

Da sam stajala u pogrešnoj ulici, i pre nego što sam to shvatio,

potpuno sam ga promašila, pa sam morala da pešačim celim putem.

da bih stigla ovde.

Pa, mnogo mi je žao što to čujem.

Žao mi je što vam ovo moram reći, dušo, ali sam na ivici kolapsa.

Mogu li, molim vas, dobiti malo vode?

Mislim da nije problem.

Oh, naravno.

Možete dobiti malo vode.

Oh, hvala vam puno.

Zovem se Gledis.

Drago mi je.

Oh, apsolutno volim ovu kuću.

Vidite, žirafa u zelenom kineskom stilu.

To je originaln unutra, kladim se da jeste.

Sviđa mi se ova kuhinja.

Čisto beli ormarići.

Kako izgleda pozadi?

Sada, slušajte, znam da je nezgodno, ali sam zaista morala da razgovaram

sa vama o našem razgovoru juče.

Skini naočare.

Činiju, molim.

Činija?

Da, činija.

To je moja čudna navika.

Više čak ni ne pokušavam da to racionalizujem.

U redu.

Činija vode, u redu.

Hvala.

Želeo sam da znate da sam razgovarala sa Aleksovim ocem, koji je veoma star,

kao što sam vam rekla, ali dobra vest je da je on spreman

dođe u ponedeljak, sedne sa vama i razjasni sve.

Ne, cenim to, ali zaista nije neophodno.

Dakle, nema potrebe da kontaktirate vlasti, zar ne?

To nije istina.

Pretpostavljam da ne.

Pa, još ih niste kontaktirali, zar ne?

Mislim da sam spreman da kažem da je to bio vaš posao.

Jeste li spremni na to?

Niste pozvali vlasti, zar ne?

Ne, nisam.

Šta je ovo?

O, Bože!

Vidite šta sam uradila!

O, Bože!

Zašto ste to uradili?

Očigledno je bila nesreća.

Vau, ovo stvarno krvari.

Teri, idi donesi alkohol iz prve pomoći.

O, ne, ne, ne.

To su gluposti.

Možeš li mi doneti krpu, dušo?

Mislim da me je ošišala!

Zovem 911.

Aleks, mislim da me je ošišala!

Markuse, šta je uradila?

Markuse.

O, Bože!

Hej, prestani!

Izlazi iz moje radnje!

Jebeno mi pomozi!

Jesi li dobro?

Da, mislim da jesam.

Samo mala ogrebotina.

A ti?

Šta je to?

Želim da ti se zahvalim.

Ne, ozbiljno, hvala ti puno.

Molim vas.

Šta je drugo trebalo da uradim?

Izgubio sam kontrolu.

Poslednji put kada sam razgovarala sa njim, bio je dobro.

Zaista jr bio dobro.

Nikada nisam videla ništa slično u svom životu.

Ja jesam.

O čemu pričaš?

Video sam ga ranije kako tako trči.

Mogu li ti nešto pokazati?

Njihova mala devojčica je trčala isto kao i Metju.

Isti stav, potpuno isti način, baš kao što je Markus danas trčao za tobom.

I bio je kao oružje, raketa koja prati toplotu, fiksirana baš na tebe.

Sada pogledaj.

Ovo je moja kuća, ovo je kuća Bilija Kramera.

Ako pretpostavite da su trčali pravolinijski ka nekom odredištu...

Linije se negde ovde seku.

Negde blizu ovde.

O, Bože.

Dakle, definitivno nešto postoji u ovoj oblasti.

Aleks Li je bio u ovoj kući.

ALEKS

Ko bi i mogao da kaže primer za „parazita“?

Neko?

Prestani!

Prestani!

Prestani!

Prestani!

Šta je bilo, X-man?

Prosvetli me, X-man.

Kako je bilo danas u školi?

Dobro.

Hoćeš li poljubiti svoju super mamu?

Ne.

Dobro.

Budi dobar večeras, druže.

Tvoja mama je na času.

Ona dolazi, sećaš se?

Pa, ne moram da imam malu kuću.

Jer, kao što smo rekli...

Bolesna je i nema gde drugde da ode.

Ali je čak ni ne poznajem.

Razumem te, ali ni ja nju ne poznajem.

Ne znam da li je tvoja mama dobro poznaje, ali ona je porodica.

Porodica je važna.

Morate da pomažete jedni drugima.

Hej, dođi i uzmi.

Hej.

Čovek se vratio.

Zdravo.

Vau, hej!

Je li danas bilo dobro u školi?

Da.

U redu.

Zaista želimo da sredimo kuću pre nego što tetka Goldis dođe.

Zato, molim te, sredi svoju sobu pre nego što počneš da radiš domaći.

Ona neće doći u moju sobu, zar ne?

Volim čistu kuću.

To uključuje i tvoju sobu.

Pa, hajde, idemo.

Znam da je užasno čistiti za sobom.

Gde je tvoje kuća?

Znaš šta?

Plašim se ulice, Stivene.

Pa, znaš, nije baš lepo mesto.

Znam.

Nismo spremni za ovo.

Nismo videli tu ženu 15 godina.

Pojavila se na našem venčanju.

Slušaj, uradiću ovo za nju.

Dakle, radim ovo za nju.

Osloniću se na tebe kad god mi zatrebaš.

Aleks, dušo, šta radiš?

Gladan sam.

Gladan? U redu.

U redu, onda siđi dole, pojedi nešto, a onda idi operi zube, važi?

Oko je pola osam.

I budi tih tamo pozadi.

Gledis spava.

Koliko dugo će ostati sa nama?

Teško je reći, druže.

Ne izgleda kao da joj je mnogo bolje.

Dakle, ostaće sa nama zauvek?

Ne.

Ne mislim da će biti ovde duže od mesec dana.

U redu, onda.

U redu.

Pokupiću te u 2, važi?

Vidimo se. Vidimo se.

Volim te. Volim te.

Vreme je.

Spustite olovku.

Metju. Šta?

Rekla sam da spustiš olovku.

Metju, izađi odmah napolje.

Aleks, jesi li dobro?

Dobro sam.

Metju, hajde.

Uzmi svoju torbu.

O, Bože.

Jesi li dobro?

Dobro sam.

Jesi li siguran?

Mama?

Tata?

Gde ste bili?

ćao, X-man.

Aleks, u tvojoj školi.

Šta nije u redu?

Aleks?

Oh, dobrodošao kući.

Kako si, dušo?

Daj da te pogledam.

Oh, znaš, nisam te videla otkako si bio mala beba.

Skoro je kao moje roditelje.

Nije to ništa, dušo.

Oni su dobro.

Kako je bilo u školi?

Vidiš, rekla sam da su dobro.

Nemoj.

Aleks.

Nemoj biti nepristojan.

Zašto ne sedneš za sto dok ja spremam večeru?

Trebalo je da te pitam, ali nisi bio ovde.

Zato sam ponela makarone sa sirom sa sobom.

Tata!

Aleks, to je to.

Želim da odeš gore, umiješ se, opereš zube, a onda je vreme za spavanje.

Nema večere za tebe.

Ne šalim se, mladiću.

Idi.

Hajde.

Sedi.

Aleks, sedi.

Ne brini za roditelje.

Oni se samo odmaraju.

Sada, pre nego što danas kreneš u školu, želim da obećaš da nećeš

nikome reći da sam ovde, ili da se tvoji roditelji ovde odmaraju.

Razumeš li, Aleks?

Gledaj.

Gledaš li?

Prestani!

Prestani!

Tata!

Aleks!

Sedi.

Sada kada ti kažem da nikome ne pričaš o meni ili svojim roditeljima,

razumeš li šta će se desiti ako prekršiš obećanje.

Mogu da nateram tvoje roditelje da povrede jedno drugo.

Ako hoću, mogu da ih nateram da se međusobno napadnu.

Da li želiš to, Aleks?

Da li mi veruješ?

Obećaj da nećeš pričati o meni ni sa jednim drugim ljudskim bićem.

Reci to.

Reci to, Aleks?

Jer ću znati, Aleks.

Idi u školu.

Idi autobusom.

Nemoj danas da pričaš.

Moraćeš da nahraniš roditelje njihovom supom u ormariću.

Sutra ćeš dobiti još.

Dođi ovamo, dušo.

Veoma sam bolesna, Aleks.

Želiš li malo vode?

Voda mi neće pomoći.

Previše sam bolesna za vodu.

Već dugo se ne osećam dobro.

Dakle, neće biti bolje.

Nadao sam se da će mi mama i tata pomoći da se osećam bolje,

ali izgleda da ne ide baš dobro.

Da li želiš da ideš u bolnicu?

Bolnica me ne može izlečiti.

Ali možda ti možeš.

Možeš li pomoći?

Pomoći?

U redu, vreme je za školu.

Donesi mi kući po jedan predmet od svakog od svojih drugara iz razreda.

To bi moglo da funkcioniše.

Kako će ti to pomoći da se osećaš bolje?

Možda je to upravo ono što mi treba.

Kad ti bude bolje, da li ćeš se vratiti kući?

Kad mi bude bolje, vratiću se kući?

Aleks!

Nisam bio raspoložen za igru.

Zaboravio sam nešto.

Oh, hej, hej, hej.

Jesi li dobro?

Dobro.

Stvarno?

U poslednje vreme si strašno tih.

Sasvim neobično.

Kako se osećaš?

Dobro sam.

Samo sam nešto zaboravio.

U redu je.

Aleks, ako ikada želiš da razgovaraš sa nekim, uvek možeš da razgovaraš sa mnom.

Znaš li to?

Da.

Možeš mi reći šta god želiš.

Ne želim sada da se vratim.

U redu.

Idi se igraj.

Šta radiš?

A ja se brinem o porodici za sada.

Aleks, kako si sada?

Dobro sam.

Mogu li da ti postavim nekoliko pitanja o tome šta se desilo u školi, Aleks?

Sutra će ljudi doći ovde.

I pretražiće kuću.

I moramo biti spremni.

Zdravo.

Drago mi je da vas ponovo vidim. I meni.

O, da.

Samo smo želeli da provedemo nekoliko minuta u kući i po gradu da pogledamo

i istražimo okolinu i javimo vam.

U redu.

Hvala.

Zdravo Aleks, kako si danas?

Danas imamo malog klijenta, zar ne?

Evo ga.

Da.

Halo?

To su tvoje stvari, Aleks.

Odlazimo sutra.

Ne prelazi preko soli.

Policija je ovde.

Šta misliš da to znači?

Ne znam.

Hoćemo li se vratiti?

Možda i ne.

Šta ćemo reći?

Da, ne znam.

Hajdemo.

Ko je to?

To je Pol.

Da li ga poznaješ?

Da.

Halo?

Šta radiš tamo pozadi?

Čekam.

Hajde... Hajde...

Metju!

Metju!

Metju!

Metju!

Metju!

Dobro je.

Tačno.

To sam ja.

O ne!

Ne!

Nađite naše cipele!

O, Bože!

Taj čovek je još uvek u kuhinji!

Aleks?

Metju?

Aleksovi roditelji još uvek jedu supu negde... ali ne sa njim.

Ali bez tebe...

On se preselio se u drugi grad i živeo sa drugim roditeljema.

Čuo sam da je to lep grad.

Sva deca iz njegovog razreda su ponovo sa svojim roditeljima.

Neki od njih su ponovo počeli da pričaju ove godine.