Original subtitles

Sedamnćst godina ranije...

Preveo: Bambula

OSTRVO SEN IBER 364 km istočno od Francuske Gvajane

Koliko puta ćemo ovo ponavljati?

Ponavljamo dok hibrid ne uspe.

Na bezbednosnom smo nivou pet.

D-reks je primio. Nema znakova odbacivanja.

Još uvek ima mutacija u genomu sedam. Hvala.

Sav genetski otpad mora biti odnesen u komoru za kremaciju do 17:00.

Rezervoar 12 je van funkcije dok se genetska modifikacija ne stabilizuje.

U redu. Da završimo s ovim. Idemo.

Da. Izvini. Samo malo.

Dobro. Da.

Tri, dva, jedan.

Stanite tu. čeka se odobrenje.

Nisam video rezultate, ali pretpostavljam

da smo povećali dozu sredstva za uspavljivanje?

Da. Moraću da idem do 0,5 ml na 45 kg. -U redu, narode. Imate dozvolu.

Ne želimo da ubijemo tog stvora. -Nekad to poželim.

Bože. -Rezervoar 12 je van funkcije dok se genetska modifikacija ne stabilizuje.

KVAR KOD ZADRŽAVANJA

BEZBEDNOST ONEMOGUćENA

GREŠKA SISTEMA

PONOVNO POKRETANJE

Uzbuna. Kvar kod zadržavanja. -Šta se dešava?

Uzbuna. Kvar kod zadržavanja.

Bože. Oslobodio se!

Bežite! Zadržavanje se zatvara!

D-reks se oslobodio! -Moramo da odemo odavde! -Zatvorite vrata!

Zatvorite vrata!

Moramo da izaðemo odavde! Idi! Idi! -Desanto! Vrata! -Bože.

O, ne! Ne, ne! Hajde! Ne, ne!

U redu, to je samo... -Ne, ne! U redu je.

Hajde. Hajde! -Samo ubaci ključ. Tri, dva, jedan.

Hajde! Tri, dva... Hajde!

Hajde! Otvori vrata! Molim te!

Molim te? Samo okreni ključ. U redu je. Dobro je.

Samo okreni ključ. Molim te, otvori vrata.

Žao mi je. -Molim te, otvori mi vrata!

Ne!

Bože, ne.

Ne! Ne! Žao mi je!

Ne!

Sadašnjica...

Prošlo je 32 godine otkako su se dinosauri vratili.

No moderna klima i bolesti su uzeli svoj danak, i javno interesovanje je opalo.

Većina preživelih vrsta sad napreduje samo u tropskom pojasu oko ekvatora.

Ljudima je izričito zabranjeno da putuju tamo.

Ma daj, šta je ovo? -Trebalo je da ova stvorenja budu sklonjena pre dve godine.

Da, ni ja nisam srećan zbog toga, čoveče.

Pokušavaju da ga podignu upravo sada. Ne znam šta očekujete da vam kažem.

Šta gradonačelnik radi, češe jaja po ceo dan?

Težak je 40 tona, druže. Hoćeš ti da ga pomeriš?

Uzrok zastoja je ni manje ni više nego Bronto Bili,

za koga se veruje da je poslednji preživeli sauropod u Severnoj Americi.

Vraćamo se tebi, Bobe. -Hvala, Hejli.

Dakle, da, stari brahiosaur, poznat po lošem zdravlju,

pobegao je iz ograðenog prostora u Kobl Hil parku

gde je bio smešten dok je primao medicinsku pomoć.

Zaboga. Počivaj u miru već jednom, ali se skloni s puta.

Doðavola, to je surovo. -Isuse. -čak i za Njujork, prilično je surovo.

Gospoðica Benet, pretpostavljam? -Zdravo.

Zar nije trebalo da se naðemo kod... -Nije teško pratiti vas.

Kako ste čuli za mene? -Paolo Pazolini, Blekvoter.

Ima li neku poruku za mene?

Da. Rekao je da kažem: "Feliks danas nije sav svoj."

Dobro, slušam.

Je l' to neka špijunska šifra? Jer to je fantastično.

čime se vi bavite u Parkerdženiksu?

Moja kompanija razvija novi lek,

i imamo odreðene potrebe. -To zvuči neodreðeno.

A šta to znači u ovom slučaju?

Kažu da ste dobri u nabavljanju stvari i ne postavljate puno pitanja. -Zaista?

Kažu i da ste ravnodušni prema mogućim pravnim ili etičkim posledicama.

Trebalo bi da ćute. -Shvatite to kao kompliment.

Znači da obavljate posao.

Izgubila sam prijatelja u poslednjem poslu, tako da više ne radim nabavke.

Ne znate još o čemu se radi.

Da, ali vi radite za farmaceutsku kompaniju, zar ne?

Vi ste mene pozvali. Ja izvodim specijalne operacije, znači tajno.

Pretpostavljam kraða podataka?

Izvinite, radim povraćaj i evakuacije, ne pljačke.

Radi se o dinosaurima.

Možda su oni završili s nama, ali mi nismo s njima.

Svi oni su mrtvi ili umiru, stoga...

Osim na nekoliko ostrva oko ekvatora.

Da, i ta ostrva su zabranjene zone s razlogom. Odeš li tamo, umreš.

Tu vi stupate na scenu.

Ne, hvala.

Gospoðice Benet! Da li ste znali da će 20% svetske populacije

umreti od srčanih bolesti? Svaka peta osoba na planeti.

Zamislite samo. Uzmite nekog koga poznajete,

bilo koga, i zamislite da vi možete da mu date

dodatnih 20 godina života. -Veoma dirljivo.

Ali to nije moje polje rada. -Ali mi imamo veoma dubok džep.

Koliko dubok? -Za vas, izuzetno.

Trebaće mi broj. -Deset, šest nula.

Računajući onu u desetki? -Ne.

To je bogatstvo, gospoðice Benet.

Toliko novca da više nikada nećete morati da rizikujete svoj život.

U redu, u čemu je caka?

Moguće krivične prijave. Idemo na mesto

gde je svaka vlada na svetu zabranila putovanje.

Onda je bolje da nikome ne kažemo.

Da, to bi mogao da bude problem.

On to još ne zna, ali vodimo civila.

Neojurska era se pokazala pogubnom za dinosaure.

Iako neke vrste mogu preživeti

u nekoliko izolovanih, kiseonikom bogatih tropskih mikroklima,

smeštenih u ekvatorskim regionima, gde je interakcija s ljudima

i drugim nespojivim modernim vrstama...

Baner se spušta.

Ovo je leva metakarpalna kost? -Da.

Dobro jutro, doktore.

Izvinite što upadam nepozvano. Možemo li da razgovaramo?

Izvinjavam se, danas je paklen dan ovde. Zatvaraju nas.

Dr Henri Lumis, Zora Benet, naša specijalistkinja za misiju. -Zdravo.

Izvinite, kakva misija? -Ljudi, zašto ne biste napravili pauzu

na minut, u redu? -Hvala, ljudi.

Dr Lumis savetuje Parkerdženiks poslednjih šest meseci

o paleo-kardiovaskularnom zdravlju. Razvijamo novi lek, paleodioksin,

dobijen od najvećih poznatih vrsta dinosaura.

Računarski modeli sugerišu da bi mogao da odloži

srčane bolesti u proseku za dve decenije.

Zamislite šta bi to značilo za vašu majku.

Žao mi je zbog vašeg gubitka. -U redu. Svako može da pročita dosije.

Ako preðete na lično, odlazim. -Izvinite što sam preterao.

Ovo istraživanje je ključno. Samo ne možemo da doðemo do faze testiranja.

Nismo u stanju da sintetišemo DNK,

zato su nam potrebni uzorci od živih dinosaura.

I te vrste moraju biti pravi kolos.

Najveće životinje u tri kategorije:

vodene, kopnene i leteće. -Zašto najveće?

Zbog njihovih srca.

Što su veći bili, to su veći srčani mišić imali.

I živeli su najduže,

preko sto godina neki sauropodi iz doba krede.

Što znači da su tri dinosaura koja su im potrebna:

mosasaur, koji živi u okeanu.

I titanosaur.

Njega ćete pronaći na kopnu.

A na nebu, kecalkoatl.

To je najveći pterosaur. Svaki od njih je u proseku živeo

podosta preko jednog veka, čak i pre pročišćavanja DNK.

Lek za sprečavanje bolesti srca bio bi

najveći medicinski napredak u poslednjih nekoliko vekova.

Da. I sigurno bi vredeo milijarde, zar ne? -Bilione.

Jedini način da naši naučnici sada završe niti

jeste pomoću uzoraka krvi i tkiva od živih dinosaura.

Samo malo. Želite da uzimate uzorke krvi

od ovih životinja dok su žive?

Hemoglobin gubi kiseonik nekoliko sekundi posle smrti.

Lividitet i hipostaza nastupaju odmah.

Srećom po nas, sve ove vrste postoje

na jednoj izolovanoj lokaciji. Sastavljamo tim,

i želeli bismo da krenemo odmah. Imamo konkurente,

a g. Parker ne toleriše drugo mesto.

Možete li biti spremni sutra? Doktore Lumise?

Mislio sam da samo savetujem. -Savetujete. Uživo.

Nismo kvalifikovani da identifikujemo životinje niti da predvidimo ponašanje.

Pa...

Zašto ne pošaljete vojsku? Vi ste bogata kompanija. -Poverljivo je.

Što manje ljudi zna za ovo, to bolje.

Mogu da vam garantujem bezbednost. Mislim, manje-više.

Ne, ne. Nije u pitanju moja bezbednost. Samo je...

"Manje-više"? -Da.

Ono što predlažete je zaista ilegalno.

Jeste li mu rekli za nule?

To neće upaliti kod njega. -O čemu pričate?

Jeste li ikada videli dinosaura u divljini?

Ne mislim u tematskom parku kad ste bili dete

ili kako neka jadna životinja luta izgubljena po gradu.

Mislim u njegovom prirodnom staništu.

Jer dok to ne vidite, vi ste samo čovek koji posećuje zoološke vrtove.

Prošle nedelje smo prodali samo dvanćst karata.

Pre pet godina, morao si da čekaš satima u redu,

ako si uopšte mogao da uðeš.

Nikog više nije briga za ove životinje.

Zaslužuju bolje.

Samo mi treba trenutak. -Da.

Bez žurbe. Ne obazirite se na vreme. Nije da je...

ceo vaš život vodio ka ovom trenutku.

Spremni? -Da.

PARAMARIBO, SURINAM 647 km severno od ekvatora

Tri zaredom! -Kapetane Kinkejd.

Martin Krebs. Razgovarali smo telefonom.

Da, Krebs, vidi, žao mi je.

Razmislio sam, i ne mogu to da uradim.

Voleo bih, kao uslugu Zori, ali ne mogu.

Šta?

Već smo se dogovorili telefonom.

Rekao si svoju cenu. -Nije to u pitanju. Samo...

Malo je previše rizično za moj brod.

Još nije otplaćen, pa verujem da razumeš.

Ne uzimaj mi za zlo, Z.

Šta je doðavola ovo? On je tvoj čovek.

Da. Proveli smo deset godina zajedno u marincima.

Dankan je najbolji. Inače ne bih ni bila ovde.

Najbolji u čemu? Pijenju? -Fabris, bez oružja, u redu?

Dobro. U redu. -U transportu stvari i ljudi iz i u mesta

gde ne bi trebalo da budu. -Problem je što ovog puta stvarno ne mogu, Z.

Žao mi je. I bojim se da je to konačno.

To je veliki problem, Dankane. Obećao si mi.

Sad smo najebali.

Žao mi je. Teško mi je da gledam kako ti se sve ovo raspada.

Evo šta ćeš. Zašto ne pokažeš neki gest dobre volje?

Recimo, možda... Samo razmišljam naglas...

Ali možda bi mogao da udvostručiš iznos o kojem smo razgovarali,

pa ću ja od svog dela isplatiti Dankana i njegovu ekipu. -Razumem.

Veoma lepo. Jeste li to smislili preko telefona ili sad?

Samo pokušavam da ti pomognem.

Ne moram da sedim ovde i trpim uvrede.

Zaboga, dobro. Dogovoreno. -Super. -Super.

Krećemo ka Barbadosu

da izbegnemo vladine patrole, ali ih ionako nema mnogo.

Zašto?

Niko nije toliko glup da ide tamo kuda mi idemo.

Doði ovamo! -ćao. -ćao.

Ovamo. -ćao, Z. -ćao. -Kako si? -Dobro.

Bobi Atvoter. On će pomagati oko bezbednosti tima.

Bezbednosti za... -Da se pobrinemo da ne završiš u jednom od ovih.

U živom. -Ima li još nešto?

Da, slušaj, neću moći da učestvujem, znaš?

Voleo bih, kao uslugu tebi, Z, ali...

Ne, već smo to rešili. -Dobro, kul.

Kad krećemo?

Lekler. -Šta? -Jesi li video koliko nas Kinkejd plaća

za ovo? -Da. U nevolji smo. -Nego šta.

Dobra vest je da je mosasaur bio označen u zatočeništvu

i Indžen je nastavio da ga prati nakon bekstva.

Kupili smo njihove podatke kad su proglasili stečaj,

tako da ga sada mi pratimo. Niko drugi ne zna mnogo o njemu. Ali...

To je tamo. Prvi uzorak za oko 240 km.

Vrlo blizu ekvatora. -Ali zašto blizu ekvatora?

Zašto ne mogu da prežive negde drugde?

Adaptivni pejzaž Zemlje više im ne odgovara.

Vazduh je drugačiji. Sunčevo zračenje je drugačije,

insekti, vegetacija. Sve je drugačije.

Ali blizu ekvatora, klima je skoro kao pre 60 miliona godina.

Toplije je i bogato kiseonikom. -A mosasaur uglavnom kruži

oko ostrva ka kojem idemo.

Tamo je kompleks koji je služio za istraživanje i razvoj za prvobitni park.

Napušten je nakon nesreće.

Želimo da uðemo, uzmemo tri uzorka

i odemo što je brže moguće.

Jer iako je dvadesetak vrsta preživelo tamo, samo, skoro 20 godina,

ne zavaravajte se, ovo nije kontrolisano okruženje.

Da, mislim da ćemo biti dobro.

Šta je to? -Neurotoksini. -Koliko brzo deluju?

Paraliza za par sekundi. -A šta onda?

I onda preživiš.

Je l' sad dolazi deo gde mi kažete da je zločin ubiti dinosaura, doktore?

Ne, sad ti kažem da je greh ubiti dinosaura.

A šta ako se sve svodi na: ili mi, ili oni?

Onda smo došli na mesto gde ne pripadamo.

To je naša specijalnost, doktore Lumise.

Nemamo nameru da povredimo životinje.

Samo da uzmemo uzorke i odemo kući.

Pašće mrak pre nego što uspostavimo kontakt.

Krećemo odmah ujutru.

Kako funkcioniše uzimanje uzoraka? -Ove strelice uzimaju krv.

Imaš jedan pokušaj po strelici. Mosa ima 10 cm debeo sloj kože,

tako da moraš biti na manje od 10 metara da prodreš.

I sama se izbacuje kad se napuni. Treba da poleti

šezdesetak metara u vazduh, kao minijaturna raketa.

Tada, padobran će se otvoriti, i polako će se spustiti nazad do nas.

Ja ću da pucam. -Daljinsko uzimanje biopsije je prilično jednostavno.

Siguran sam da mogu da se snaðem.

Dozvoli da ti nešto pokažem.

Osećaš to prskanje? -Da.

Sad zamisli da se brod ljulja pod uglom od 15 do 20 stepeni,

da idemo 30 čvorova, znoj ti ulazi u oči,

i dovoljno si blizu da tom stvoru gledaš pravo u zube.

Možeš ti to.

Molim te, uradi ti to. -Stvarno? Ako insistiraš.

Ne mogu da izdržim.

Mislim, bilo je zabavno raditi s tobom, Z.

Šta? -Ali mislim da smo upravo našli novog voðu tima.

Bez uvrede. -Ne znam nikoga koga bi to uvredilo.

To je zlobno.

čuo sam za Bukera.

Da. -Tako mi je žao.

Da.

Na kom poslu ste bili?

Samo obična trening misija u Jemenu.

Nije mogla biti jednostavnija. Automobil bomba.

Iznenada.

Bar je bilo brzo.

Ne baš. -Sranje.

Nije to zaslužio.

Ne.

Morala sam da kažem njegovoj ženi. Bilo je brutalno.

Ne možeš ovo zauvek da radiš, Z. -Ne. -Ovaj posao...

na kraju te slomi. -Šta misliš da radim ovde dole?

Samo pokušavam da otkupim svoj život nazad.

Zaista? Mislio sam da je to samo zato što sam ti nedostajao. -Pa...

Znaš šta mi je stvarno nedostajalo?

Sahrana moje majke.

Da. -To je strašno, Zora.

Da. -Ne, ozbiljno. Možda je to najgora stvar koju sam čuo da je neko uradio.

Hvala ti. Ti baš pružaš podršku.

Bože.

Molim te reci mi da si izgladio stvari s Amelijom.

Pa...

Kad god bismo se pogledali, samo smo...

videli našeg malog dečaka.

Lakše nam je bilo da se raziðemo, znaš?

Veoma smo jadni.

Šta kažeš da ostanemo živi?

I da se obogatimo ovog puta.

Bogatstvo je lepo, ali neće biti dovoljno. -Naravno.

Učini nešto što je bitno dok još ima vremena. -Dobro.

Ne otpisuj to tek tako. Ozbiljno mislim. Ne čekaj, Zora.

Nemoj da čekaš.

76 km južno

Štediš to, dušo?

Uživam u njima.

Dug je put preko Atlantika.

Nedostajaće ti kad ih nestane.

Mogu li da pitam zašto imaš toliko u džepu?

Da ih ona ne bi pojela. -Tako je. Dušo.

Gde ti je dečko? On je na redu za kormilo.

Dolazi li ili ne? -Rekla sam mu. Oblači se.

Dobro. -Dobro. Hoćeš li da vežbaš? U redu.

Sećaš se, u redu? Baš kao što ti je tata pokazao. Ispod, ispod, oko.

Da li vam je ikada žao što niste imali dosadnog tatu? -Jeste. -Da.

Konačno.

Dobro veče, Ksavijere. -Šta ima?

Šest je sati. -Znam.

Komirao sam se. -Tvoja je smena.

Spavao sam kao beba.

Ti si za kormilom?

čoveče, toliko sam umoran. Biću iskren.

Verovatno bih zaspao za kormilom. -Ja ću ga zameniti. U redu je.

Ne, ne, dušo, prošli smo već kroz ovo.

Tebi treba san. I meni treba san. Tvoja smena je, Ksavijere. Daj, čoveče.

Rubene, možemo li već jednom da bacimo sidro?

Da koristimo sidro. To još nismo radili.

Imamo samo 50 metara sidrenog lanca.

Ima 2.000 metara do dna.

Zvuči kao da je neko trebalo da misli na to

pre nego što smo krenuli. -Znaš li ti koliko teži...

Ja sam napravio ovu jedrilicu. Znam šta radim. -Onda je sve u redu.

Dobar si za kormilom. -Znaš šta? Uzmi još jedan sat. Nema problema.

Savršeno. Najbolji si. -Mogu ja to. Nema problema. - Da se kucnemo?

Daj je. Nema veze.

Imaš lizalicu, čoveče? Obožavam ovo.

Nisam rekao ni reč. Ni jednu jedinu. -Dobro.

Nemoj ni da kažeš.

Da li je on uopšte poneo majicu?

Očigledno ne vidiš onu stranu njega koju ja vidim. -Golu stranu.

Mislim, ja...

Nadao sam se da ćemo biti samo nas troje.

Znaš, poslednji put, za oproštaj.

Idem na Njujorški univerzitet, ne u Mongoliju.

Znam. U pravu si.

Šta je to?

Gde?

Na jedan sat. Kreću se ka istoku. -Delfini? -Ne.

Nema peraja. Jedra.

Bela, preuzmi kormilo.

Levo, levo, levo.

Nešto veliko nas je udarilo s boka. -Lepezasta sabljarka? -Veće.

Je li to ono znaš-šta? -Ne, dušo, to nije znaš-šta.

Jedva da ih ima još. -Mrzim ta stvorenja.

Kamo sreće da se nikad nisu vratila. Samo mislim da trebamo...

Držite se!

Tata! -Tereza! -Ksavijer je unutra! -Ja ću po njega! Popnite se gore!

Popnite se gore!

Plivaj! -Ksavijere! -Neće da se otvori! -Pusti da se napuni vodom!

Rubene, neće da se otvori! -Nek se napuni, pa možeš otvoriti vrata! -Zašto?

Uzmi radio! U crvenoj torbi! Crvena torba! Torba za hitne situacije!

Podigni se! -U redu.

Idi! -Gde je? -Uzmi ga! -Ne mogu da ga naðem! -U torbi je!

Torba za hitne situacije! Radio za hitne situacije! -Dobro.

Tata! -Ksavijere! -Samo izaði!

Tereza! -Bela! Bela, drži se!

Ksavijere!

Tata! -Tata! -Tata!

Ksavijere! -Tata! -Dušo!

Tata! Gde je Ksavijer? Šta se desilo?

Tata, gde je? -Ne znam.

Vratiću se dole. Nastaviću da tražim.

Ksavijer! Ksavijer!

Ksavijere, plivaj! Ksavijere, požuri! Plivaj!

Ksavijere! -Hajde!

Hajde! Hajde! -Plivaj, Ksavijere! Brže! Hajde! -Požuri!

Ksavijere! Hajde!

Tata.

Doneo sam torbu.

Smetam li?

U redu je.

Ne mogu da spavam. -Kažu da ako možeš da spavaš noć pre toga,

verovatno bi trebalo da odustaneš. -To se ne čuje često u muzejskoj struci.

Hoćeš li da sedneš?

Mogu li da pitam šta te muči? -Možda malo PTSP-a.

Verovatno je trebalo da uzmem još slobodnih dana nakon poslednjeg posla.

Šta si ti?

Plaćenik?

Situaciona bezbednost i reakcija.

Znači, plaćenik.

Pa ipak, zvuči mnogo uzbudljivije od mog života. -Da?

Kako tačno? -Pa, nikad nisu pucali na mene.

Ne? Pa...

Još uvek ima vremena.

Laku noć, doktore.

Laku noć.

Poziv u pomoć. Ovde Mariposa. Poziv u pomoć.

Poslednja poznata pozicija: 24...

Bio sam budan.

Koliko smo udaljeni od mete?

43 kilometra.

Samo odmaraš oči? -Da. Dolazim, moram da pišam.

Hvala. -Bez francuskog pre doručka.

Poziv u pomoć. Ovde Mariposa. Tonemo.

Poslednja poznata pozicija: 24 stepena, 33 severno i 74, 56 zapadno.

Tonemo. -Signal je bio jasan, zar ne?

Sigurno si čuo "poziv u pomoć"? -Da. -Ali jesi li dobio lokaciju?

Tačno do u deset kvadratnih metara. Poslali su hitan poziv. 45 km daleko.

To je 45 km u suprotnom smeru.

Šta? Bobi, hoćeš da ih ostavimo? Ne zezaj.

Ne, naravno da neću. Samo kažem da taj čovek ima funkcionalan radio,

i može da pošalje svoju lokaciju.

Istina. Nije da će se smrznuti nasmrt.

Hoću da kažem, pomoć će biti na putu.

Verovatno brod obalske straže ide prema njima upravo sada. -Tri kilometra.

Pogledajte, tri minuta smo udaljeni od ovog mosasaura, što je,

da vas podsetim, razlog zbog koga smo ovde. -Mosasaur je označen.

Našli smo ga jednom, naći ćemo ga opet.

Možda i možemo, ali, Z, ovde je reč o desetinama miliona dolara.

A oni samo treba da plutaju par sati.

Imam vizuelni kontakt! 13 stepeni levo!

Tako je. Slažem se s gospodinom...

Atvoter. -Atvoterom. -Da. -Prvo mosasaur.

U redu?

Lekler, novi kurs.

24, 33 severno, 74, 56 zapadno. Maksimalna brzina.

Razumem. -Sada vršimo potragu i spasavanje.

Ovo je moja ekspedicija.

Ovo je moj brod.

Da li je to... Bože. -Bože.

Ovamo! -Ovamo!

Ne znam. Bilo je veličine broda. -Veće.

Petnćst metara, dvadeset. Ne znam. -Imalo je zmijoliko telo

sa velikom lobanjom i dugačkom njuškom? -Da. Da. -I udove kao peraja?

Da. Da. -Dugačak rep savijen nadole? -čoveče, to je.

Šta bi drugo moglo da bude? -Šta radite

toliko daleko od obale sa malim detetom? -Prelazimo okean.

Barbados do Kejptauna. Već smo to radili.

Zar ne bi trebalo da su u školi?

I jesu. Letnji raspust je. Koji je tvoj problem?

To što je trebalo da budeš pametniji. -Kako?

Ima 50.000 brodova u ovom okeanu trenutno.

Jedan je napao mosasaur. Kolike su šanse?

Dankane, pusti to, u redu? Znaš da nisi besan na njega.

U redu? Deca su sada bezbedna. Ne razumem.

Zašto bi mosasaur napao jedrilicu od 15 m? Nije hrana.

Možda je mislio da je jedrilica rival,

i želeo da eliminiše konkurenciju.

Koliko smo skrenuli s kursa? -45 kilometara.

I koliko dugo treba da ponovo lociramo metu? -Dva sata, možda.

Zavisi koliko brzo se kreće i u kom pravcu.

Šta kažete da okrenemo brod i vratimo se na misiju?

Samo malo. Koliko brzo se šta kreće? Kakva misija?

Što se toga tiče. To je... -U redu.

Šta vi tačno radite ovde?

Idemo okolo da pokupimo nekoliko stvari, i to je sve.

Koje stvari?

U redu je, dušo. U redu je. -O čemu ona priča?

Onaj tip? -ćao. Izvinite. -Podilazi me jeza.

Šta sam uradio? -Od tebe me podilazi jeza.

Možemo li da uključimo mapu za praćenje, molim? -U redu, slušajte.

Razumemo da imate svoj posao,

i veoma smo vam zahvalni.

Izvukli ste nas iz vode. Nećemo to zaboraviti.

Ali možete li da nas ostavite i... -Je l' to?

To bi bilo super. -Pomeri ovo gore. -Teško je reći.

Možete nas ostaviti u bilo kojoj luci koja vam odgovara. Molim vas. Da?

Softver mrljavi. Duplira signal.

Možda se samo odbija od našeg broda. -To nije eho. -Šta?

Šta to treba da pronaðete? -To su dva signala.

Znači već smo ga našli? -Ne, ne. Ono je našlo nas.

Ne, ne. Daj bre, ljudi. -U redu...

Ovde je. -Nina, reci mi nešto.

Sve je uključeno. U redu je. -Samo što smo pobegli od njega,

a vi ga jurite? -Desno. Da, da.

Ljudi, slušajte. Završićemo za par minuta,

onda idemo svi na to ostrvo kao što je rekla.

Tamo ima seoski kompleks sa geotermalnom energijom koja još funkcioniše.

Možete da sačekate tamo. Bićete potpuno bezbedni. -Šta? -Bože.

Tamo. Desno. -Dobro. -Idemo! -Preuzmi kormilo.

Ja ću odrediti pravac. -Razumem.

Divno je!

Idemo!

Gubimo je!

Lumise! Treba da me prikačiš za ogradu na pramcu. -U redu.

Stegni jako.

Ovako? -Da.

S druge strane. -U redu.

Upamti, ne pucaj dok ne bude unutar deset metara. -Razumem.

U redu. Nina, treba mi komanda ovde gore, odmah.

Imaš je.

Hajde. Hajde! Moramo biti bliže! Brže!

Popni se ovamo i motri. -Dolazim.

20 metara.

Skoro u dometu!

15 metara. -Razumem.

Još jedna strelica. -Dobro.

Hajde!

Ide na nas! Skreni! Skreni!

Brzo! U dometu je! -Hajde!

Tamo, pucaj!

Pomozi mi da se popnem! Pomozi mi!

Hajde!

Pucaj!

Uspelo je! -To! Smanji brzinu za deset čvorova!

Oštro desno. Smanji za deset.

Tamo je! Levo, kod ograde na krmi.

Vidim je!

Dobar pogodak. -Dobra raketa. -To je bilo fantastično. -Da!

To je bilo genijalno.

Da. -Bilo je dobro. -Uspelo je. Uspelo je. -Bože.

ćao. -ćao. -Šta ako ne? -Šta ako ne šta?

Šta ako uzmemo uzorke, a ne damo ih kompaniji

koja pravi lek koji spašava život, a onda ga prodaje po ceni

koju 99% sveta ne može da priušti?

Nauka je za sve nas, ne samo za neke. Jesi li o tome razmišljala?

Ne, izgleda da nisam. -Onda možda treba da počneš.

Možda ti treba da prestaneš. -Tata, molim te. -Ksavijere.

Glavu meðu kolena, diši duboko.

Diši duboko. -Tata, mislim da ću povratiti.

Sve je u redu. Samo diši.

Ona stvorenja s jedrilice. Vratila su se.

Bože. -Tata? -Šta su doðavola to?

Sedi, dušo. Ostani blizu.

Spinosauri.

To je mutualizam.

Simbioza izmeðu vrsta!

Ti spinosauri pomažu mosasauru da lovi.

Pomažu mu da ubija!

To je obeshrabrujuće.

Ovo su sada naše vode.

Ovamo! Ima još jedan!

Tamo! Na sedam sati! Požuri! Brzo!

Bobi. Bobi. Pazi!

Bobi! Bobi, ne!

Tata! -Bela!

Tata!

Bože.

Šta to radiš? Ideš u stene!

Mogu da pobegnem tim stvorenjima.

Mosasaur ne može u plitku vodu.

Svi se držite za nešto!

Ne mogu da pomerim nogu, dušo.

Ako udarimo u te stene, razbićemo se.

Zaveži ovo za sve što ti treba. Budi spreman da skočiš.

Brz je. -Lekler, motor se pregreva.

Tereza, vrati se unutra. Dokopaj se radija.

Pošalji triput poziv u pomoć i koordinate. Idi!

Triput, pošalji koordinate. Razumem. -Drži se, dušo.

Izabela, gledaj me. Biće u redu. Slušaj.

Poziv u pomoć! Poziv u pomoć! Poziv u pomoć! -čekaj. -Ima li nekoga tamo?

Poziv u pomoć! -Stani. -Molim te! -Stani.

Samo stani. Stani na trenutak. -Kako to misliš "stani"?

Moramo sami ovo da rešimo. -Šta? -Takav je...

Takav je protokol. -Jesi lud? Ne! Poziv u pomoć. Ne, ne. -Samo mi daj...

Ne. Poziv u pomoć! Skloni se!

Molim te pomozi mi. Molim te. Molim te, pomozi mi.

Molim te. Molim te pomozi mi. Uhvati me za ruku, molim te.

Tata!

Dušo! Tereza! Ne! Tereza!

Tereza!

Tereza! Ne!

čovek u vodi!

Slušaj me. Sada ulazimo u vodu. Da.

Brod će se razbiti. Moramo. Tvoja sestra je tamo. Razumeš?

Tu sam. U redu?

U redu? Uz tebe sam. Dobro si. -Tata. -Hajde. Hajde!

Spremi se. Na tri. Jedan, dva, tri!

Moramo da ostanemo zajedno!

Nastavi!

Lezi dole!

Zora! Ne može da ide u plitku vodu! Skačite! Idite! Skačite!

Šta sam ti rekao!

Mislio sam da sam te izgubio. Jesi li dobro? -Pustio me je da padnem.

Ko? -Onaj čovek s broda. Pokušao je da me ubije. -Znao sam da je jeziv!

Tereza? Tereza?

Tata!

Dobro sam. Dobro sam. -Da? Našao sam te. Hvala bogu.

Sve u redu? Jesi li dobro? -Jesi li dobro? -Da. -Hajde da izaðemo iz vode.

Nastavi dalje! Amfibijski su!

Lekler, jesi li dobro?

Sledeći put, ja vozim.

Hajde! Nastavi dalje!

Uspeli smo. -Imam ga ovde. -Da li još imamo kofer?

Držiš tu stranu? -Stižemo tamo. Vuci. -Da.

Hajde. Uhvati ga. Nastavi dalje.

Da. Hajde. Uhvati ga. Nastavi dalje.

Sve je u redu. Samo nastavi ka plaži.

Nina!

Nina! Nina!

Nina! Nina!

Nina! -Kinkejd!

Nina!

Znam. Znam.

U redu je, dušo. Rekli su da ovde ima selo.

Naći ćemo ga i potražiti pomoć. U redu? Ne priča ti se?

U redu je, dušo. Ne moraš.

Bićeš dobro.

Biće ona dobro, zar ne? -Da.

Kad starija osoba kupi krevet,

da li mislite da, pre nego što ga kupi, pogleda ga i pomisli,

"vau, čoveče, ovo je moja samrtna postelja"?

Jer ja to mislim

sada.

Mislim da smo uspeli. Hajde. Idemo da pronaðemo to selo.

Požurite. Ne možemo da ostanemo ovde. Vratiće se.

Više su kao mutacije. -Kako to misliš "mutacije"?

Abnormalnosti, devijacije. -Znam šta ta reč znači.

Šta to znači ovde, gde smo mi? -O čemu pričaš?

Ovo ostrvo na kojem smo, g. Rork nam nije rekao

sve što treba da znamo. -Dinosauri su dinosauri.

Kakve to veze ima? -U redu. Dobro.

Nemoj nam reći. Možemo te ostaviti ovde. U redu. -U redu.

Ovo ostrvo je bilo neka vrsta laboratorije.

Ovde su vršili eksperimente.

Kakve eksperimente? -Ukrštanje različitih vrsta.

Vlasnici tematskog parka su samo odgovarali na ono što je publika želela.

Dojadilo im je da gledaju ista stvorenja.

"Programirana zabava", tako su to zvali.

Genetski modifikovani nakaze? -Da. I to ne želiš da radiš

usred tematskog parka, je li?

Idealno, ne pokušavaš nikakva čudna genetska sranja.

Naučili su to na teži način. Sve one koje su bile deformisane

ili previše odvratne da bi ih neko gledao, ostavljali su ovde.

To je nehumano. Zašto ih jednostavno ne uspavati?

Prosečan trošak za stvaranje nove vrste je 72 miliona dolara.

Šta bi ti uradio? Ubio ga i to morao da prijaviš banci

ili ga zadržiš kao deo istraživanja i razvoja?

Šta bih ja uradio s dinosaurima mutantima

iz računovodstvene perspektive? Da li je to zaista pitanje?

Možemo li da požurimo? -Molim vas, ostanite pribrani.

Naša situacija se nije promenila. -Dvoje prijatelja samo što nam je umrlo.

Očigledno se situacija prilično promenila.

Da, i to je užasno. Ali tu smo gde smo, očajni,

i to se nije promenilo u odnosu na pre.

Svi smo mi bili očajni od samog početka. Inače, ne bismo ni došli. Zar ne?

Ti, ti si stručnjak za temu koja nikoga više ne zanima.

Uskoro ostaješ bez posla. Tebi ovo treba. Ja hoću pare.

Ti hoćeš pare. Tvoja kompanija hoće sve pare. Još uvek imamo onaj kofer.

Prvi uzorak je unutra. Hajde da uzmemo i preostala dva. -Super ideja.

Nemamo oružje, Z. -Nikad ga nismo ni imali. Mislim, ne stvarno.

Imali smo nekoliko igračaka zbog kojih smo se osećali bolje.

Mogle su da rade ili ne. Tamo smo gde treba da budemo.

Znamo šta treba da uradimo. Uzmimo šta nam treba i bežimo.

Oni klinci, ljudi koji su skočili u okean,

možda su još živi. Predlažem da prvo njih naðemo, pa onda bežimo.

Kako da bežimo? -Želi li neko da čuje rezervni plan?

Ona ima rezervni plan? -Ne ustaje iz kreveta bez rezervnog plana.

Opasnost Zabranjeno područje

Unajmila sam ekipu za evakuaciju da prati radio frekvenciju našeg broda.

Ako budemo tihi 24 sata,

preleteće tačno u vreme zalaska sunca druge noći.

Ali to je sutra. -Tvoji planovi su prikazivali seoski kompleks

na jugozapadnom grebenu s heliodromom. Lebdeće tačno dva minuta.

Ako nikoga ne vide, odlaze. Ali ako nas primete...

Zašto samo dva minuta? Zašto jednostavno ne slete?

Zato što i piloti žele da žive. -Sjajno.

Moramo da pronaðemo uzvišenje pre nego što sunce zaðe.

Moramo da krenemo smesta. -Odbacite sve što ne možete da nosite ceo dan.

Šta ćemo sada da radimo? -Samo se potrudi da ne umreš.

INDŽEN Pažnja: Fluid pod pritiskom

Toplo. Ima geotermalna energija.

Mora da dolazi kroz ove cevi iz termalnih izvora.

Mora da vodi do sela.

Možda ima radio? -Super. Da.

Možemo ga iskoristiti da naðemo tipa koji je pokušao da me ubije.

Ili, znaš, da budemo spaseni? -Da. Onda ćemo uhvatiti gada.

Dobro. Pratimo cevi do sela.

Osim ako neko nema neku drugu ideju.

Imam malo trave.

Možda je malo vlažna, ali mislim da bismo mogli da se opustimo ovde, zar ne?

Ne pušiš... Da li pušiš?

Ne?

U redu. Tata, on se očito zeza s tobom.

Pomozi mi da ustanem? -Smešno.

U redu. Niko mi ne pomaže. Nema veze.

Možda će ona porodica znati da krene ka selu. -Bože, nadam se.

Koliko još do sledećeg uzorka? -Prema satelitskim snimcima,

krdo titanosaura boravi u centralnoj dolini.

Trebalo bi da stignemo do njih do zore.

Pazi gde gaziš. Nešto mi je upravo prošlo pored noge.

Hoćeš li da mi kažeš kako je devojka pala preko ograde?

Ono stvorenje je udarilo u brod. Bila si tamo.

Ti si bio na mostu, pored nje.

Znači, ništa nisi mogao da uradiš? -Šta to insinuiraš?

Ovo ti nije prva ekspedicija?

Ne, idem na iskopavanja još od 12. godine.

Kao postdiplomac sam učio kod Alana Granta.

Pretpostavljam da si često u ovakvim situacijama? -Nekad jesam bio.

Mrzim džunglu. Sad pokušavam da je izbegavam. -Zašto?

Ne vidiš dalje od metra ispred sebe, i stalno znaš da te neko vreba.

A jedino mesto gde možeš da se sakriješ je pod vodom.

Odbijam da umrem u džungli. -Moj san je da umrem u plitkom moru

i da me brzo zatrpa mulj.

To je prelepo. -To ti je najbolja šansa da budeš fosiliziran.

Ti si čudak. -Hvala ti.

Moraš da se okaneš toga.

Vrisnula je, okrenuo sam se, i onda je nestala. -U redu.

Ali ako saznam da nije tako, ostavićemo te ovde

i možeš ponovo da se pridružiš lancu ishrane. -Prepametan sam da bih umro.

Inteligencija je strašno precenjena kao adaptivna osobina.

Da? -Ozbiljno. -Prosvetli nas. -Dinosauri: prilično glupi, zar ne?

A ipak su preživeli 167 miliona godina.

A mi homo sapiensi, genijalci u poreðenju,

tu smo tek nekih 200.000 godina.

Ali s našim ogromnim lobanjama, tako smo pametni

da već imamo kapacitet da se sami uništimo.

Sumnjam da ćemo dogurati i do milion godina. -čekaj.

Zar mi ne vladamo Zemljom? Mora da radimo nešto kako treba.

Ne vladamo Zemljom. Samo mislimo da vladamo.

Mislim, naravno, menjamo životnu sredinu,

ali to nas čini razlogom za brigu, a ne planetu.

Kad Zemlji dojadimo, veruj mi,

otrešće nas se kao letnje prehlade.

Od svih vrsta koje su postojale na Zemlji,

99,9% njih do sada je izumrlo.

Preživljavanje je malo verovatno.

čuješ to? Svaki dan ti može biti poslednji.

U redu, svi naðite štap. Trebaće vam da raščistite put.

Bela? U redu je. Mali je.

Vidiš? Biljojed je. U redu je. -Ne. Ne. Idi.

Idi. Šic.

Ksavijere. -Da. -Skočio si za njom.

Da. -Poštovanje za to.

Šta god, lepi.

Teško ga je voleti, dušo. -Da. I meni je trebalo malo vremena.

Hajde da ovo uradimo.

Hajde da ovo uradimo, ali da ipak idemo u onom pravcu.

Koje su poslednje dve vrste? -Titanosaur i kecalkoatl,

sauropod od 11 tona i pterosaur

veličine školskog autobusa s rasponom krila od 9 m.

Jedan od onih malih autobusa, za izlete, ili pravi?

Je li to bitno? -Samo pitam.

U redu je. Ti još malo spavaj dok ja stražarim neko vreme.

Ne. Dobro sam. -Znam da si dobro, ali sada je moja smena.

Siguran si? -Da. -Hvala.

Cevi idu uzbrdo onuda.

Nadam se ka selu. U redu?

Prevario sam se što se tiče tebe.

Ne, bio si u pravu. Lenj sam dozlaboga.

Možda je živa zbog onoga što si učinio.

Ni ne znam zašto želi da bude sa mnom.

Pa, vidi ko si.

Hvala bogu da ne vidi.

Drugi ljudi mogu da pričaju loše o nama,

ali ne moramo i mi to umesto njih. U suprotnom, postaje istina.

Moram da pišam.

Hajde. Doði. U redu je.

Hajde.

Koliko još ima? -Nije daleko.

Krdo titanosaura bi trebalo da je odmah preko ove doline.

Ali oni su biljojedi, zar ne? -Da. -To je dobro.

Ali stvorenja što ih love nisu. -Super.

Tišina.

Hoćeš jednu?

Ti si tajni zavisnik od adrenalina, Henri.

Ovo je naša prilika. Odvučena im je pažnja. -čime?

Bože. U redu.

Ovo se ne viða svaki dan. -Ili ikada.

Još jedan ostao.

Izgleda da nas čeka penjanje. -Nadam se da ne bojiš visine, doco.

Ljudi s broda su rekli da ima struje u selu.

Samo moramo da verujemo da su bili u pravu.

Koliko misliš da još ima? -Kilometar i po, možda tri.

Je l' ti noga dobro? -Da, samo malo boli. Dobro sam.

U redu je.

I...

Nemamo ništa protiv...

toga?

Pomaže joj. U redu je. Držim ga na oku.

Mama nas nikad više neće poveriti tebi. -Bože, ne.

Narode.

Zvaću je Dolores. -Iz, živa si? -Pričaš?

Vodim je kući sa sobom. -To možda i nije užasna ideja.

Dolores?

Jesi li dobro? -Da, lepo je, ti i tvoj tata.

Ne znam. Možda će cela ova stvar... -Ksavijere!

Bela, Bela! Bela, čekaj!

Kakav je to miris?

Šta nije u redu s njom?

čega se plaši?

Pomozi mi da ustanem.

Pratićemo reku. Tamo. -Vidim čamac.

Ne možeš da hodaš.

Ksavijer će ti pomagati dok ja odem po njega. -U redu.

Budi oprezna.

Mogu li da dobijem još malo lizalice?

Bože.

Tereza. Tereza! Požuri.

Samo idi. Hajde.

Hajde. -Nemoj da ga probudiš. -Hajde. Hajde.

Hajde! Vrati se.

U redu.

Ne. Sranje.

Dolores.

Moraš da ideš. Nije bezbedno.

Molim te. Idi, idi. Šic, šic.

Hajde. Hajde.

Nemoj. Nemoj. -Ne, nemoj. Nemoj.

Hajde, dušo. Hajde. -Tereza. -Hajde.

Hajde, dušo. Hajde.

Hajde. Hajde.

Dobro.

Bela. Hajde, dušo. Hajde.

Pomozi joj. Idemo. Hajde.

Uzmi veslo. Tiho.

Idi! Idi! Veslaj! -Hajde!

Veslaj. Hajde. -Veslaj!

Tata, to je...

Veslaj! Veslaj! Veslaj!

Veslaj! -Idi, idi! -Idi!

Hajde, hajde! -Veslaj!

Požuri! Veslaj! -Hajde, hajde! Idi, idi! Zapni, zapni!

Zapni! Zapni! Hajde!

Hajde, hajde, hajde!

Što jače možeš! Zapni! Zapni!

Hajde! Veslaj! -Idi! -Veslaj! Veslaj!

Izabela! Plivaj! Idi!

Bela!

Izabela!

Bela! -Tata! -Nastavi!

Hajde.

Bela! Bela! -Bela! -Izabela!

Tata! Tata!

Bela! Bela! -Tata! Gde si?! Upomoć!

Tata!

Tata! Tata! -Ne. Izabela!

Ne! Bela!

Izabela, ne! Ne. Ne.

Bela. Bela, hajde! Hajde! Plivaj! Hajde!

Tata! Bože. Tata! -Bela, plivaj! -Hajde, Bela!

Bela, dolazi! -Hajde! Imam te!

Jesi li dobro?

Jesi li dobro? Jesi li dobro?

U redu. To je vertikalna ploča.

Izgleda da ima i izbočinu.

Verovatno je 5,13, 5,15.

Pa, bar idemo nadole.

Video sam pterosaura kako kruži oko isklesane strukture

urezane u prirodnu izbočinu.

Gnezdili su se u pukotinama, tako da je to idealno mesto.

Moramo li da uzmemo uzorak iz jajeta?

Mogli bismo da pokušamo od roditelja,

ali oni su leteći mesožderi veličine F-16. -Dobro.

Zakači ga.

Dobro.

U redu, idemo.

Vidimo se na dnu.

Jesi li dobro? -Dobro? Da, dobro. Da, da.

Mislim, imam zid za penjanje od 6 m u teretani, tako da... -Eto.

To je baš kao penjanje po njemu. -Da. -Da, ali 25 puta zaredom,

i na visini si od 150 metara, tako da ako padneš, poginućeš.

To i nije baš od pomoći. -Ne brini. Paziću na tebe.

Bože.

Zabavno je, zar ne?

Krebs.

Pogledaj ovo.

Konopac, konopac!

Odlično ti ide.

Imamo još 12 metara da se spustimo.

Vreme je da krenemo.

Dobro.

Vidiš? Kao u teretani.

čudesno je.

Možeš li da pomeriš klinove?

Mislim da će nam trebati par minuta ovde. -Važi.

Kakvo je ovo mesto? Neki drevni hram?

Neće oštetiti embrion.

Možda bi trebalo da ubrzamo ovo?

Ne možemo, razbili bismo opnu jajeta.

Ti si veoma impresivan štreber, Henri.

Koja bi bila alternativa? -čemu?

Predavanju uzoraka Parkerdženiksu.

Učinimo ih javno dostupnim. Damo ih celom svetu.

Mnogo ljudi pravi lek, niko ne poseduje patent, svi imaju pristup,

i desetine miliona života biva spaseno.

Svi mi, a ne samo neki od nas.

Ja u tom scenariju ne zaraðujem ništa. -Ne, totalno si švorc.

Da, taj deo mi se ne sviða.

Imam ga. -Zora! Pažnja!

Sranje.

Uzorak!

Kinkejd! Izvuci me gore! Kinkejd! Upomoć! -Lekler?!

Kinkejd! Upomoć! -Krebs, vuci! Vuci!

Izvuci me gore! Izvuci me gore!

Izvuci me gore! Izvuci me gore!

Jesi li dobro? -Da. Ti?

Sra...

Brzo!

Henri!

Vuci! Gore! -Izvuci me gore!

Kinkejd! -Henri, stani! -Skoro da sam uspeo!

Henri, pući će! Stani!

Drži se! Vuci! Vuci!

Vuci!

Sranje!

Sranje! Lekler!

Hajde! Ovamo!

Stani. Henri! Pući će!

Imam ga!

Ne. -Henri! Henri!

Ne!

Doco! Jesi li dobro?

Idemo kući.

Izabela. Dušo. Idemo.

Skoro smo stigli.

OPASNOST 10.000 VOLTI

Vidim heliodrom. Usred rezervoara je.

Ali nema traga deci.

Hoće li uopšte uspeti da pronaðu ovo mesto?

Ovde su otisci. Alo?!

Rubene! Tereza! -Zora, mogli bi biti bilo šta. Možda su životinje.

Možda su... -U najki patikama?

Slušaj, cenim to što radiš. Zaista. Ali trenutno smo u frci. -Alo?!

I ne znamo ni da li su preživeli stene. -Rubene!

U redu? -Tereza! -Helikopter dolazi.

Reći ćemo pilotima da nisko prelete čitavo ostrvo dok još ima svetla.

To je neverovatno opasna ideja. -Niko te nije pitao.

Alo?! -Izabela! Alo?!

Alo?! -Alo?!

Bilo ko, molim vas!

Alo?!

Alo?! -Ima li nekoga ovde?!

Bože. Preživeli ste! Bože. -Bože. -Zdravo.

Jeste li dobro? -Hvala bogu što ste živi. -Gde je on?

Ne, ne. Gde je to kopile? -Ko? -Onaj tip. Pustio me je da padnem.

Da, pokušao je da je ubije. -čekaj. Ko te je pustio da padneš?

Krebs!

Ubiću ga! -Ima pištolj, Tereza. Ne.

Hajde da se svi smirimo, važi?

Sprečio si me da pozovem pomoć! Hteo si da umrem.

O čemu pričaš? Pokušao sam da te uhvatim. -Ne, ne.

Gledao si pravo u mene i pustio si me da padnem! -Laže.

Ako laže, zašto onda imaš pištolj? -Zato što je histerična.

Ne, nisam histerična. Spremna sam da ubijem!

Ne naleći na lika s pištoljem. -Dosta. -U redu.

U redu. Hajde da se svi smirimo. Zašto ja ne uzmem to?

Izgleda teško.

I čuvaću ga kod sebe.

Sad ćemo svi samo da se opustimo

i čekaćemo da stigne helikopter.

Stiže helikopter? -Svakog trenutka.

Samo moramo da se postaramo da nas vide. -Rekoh ti da smo uspeli.

Onda svi ulazimo u helikopter i zaboravljamo

sve te smešne priče koje je ona ispričala.

Mislim da svi mi treba... -Prestani da pričaš! Prestani da pričaš.

To je generator. Mora da je na tajmer.

Generator zvuči besno. -Možda je ovo mesto napušteno

preko dana. -Ali nije baš napušteno noću?

U redu je, dušo. U redu je.

Ne to stvorenje.

Bežite!

Razdvojite se!

Hajde. Hajde, hajde.

Rubene! Rubene!

Tereza, daj stalažu!

Šta su oni? -Ne znam, ali su teški mutanti!

Hajde, nazad!

Kakvo je ovo mesto? -Laboratorija.

Ukrštanje vrsta, mutacije. Tu se sve desilo.

Promašuješ! Daj mi pištolj! -Skloni se od mene!

Dolores. -Bela.

Našla si nas. -Bela.

Ukusni slatkiši. Poješću vas sve.

U redu je. -Bela!

Bela!

Ukusni slatkiši. Poješću vas sve.

Ukusni slatkiši.

Poješću vas sve.

Hajde. Hajde, hajde.

Tamo. Idite, idite. Daj mi to.

Postoji sistem tunela. Prolazi ispod celog ostrva.

Tunel vodi do okeana. Tamo je čamac.

To je helikopter.

Ja ću po decu. Ti privuci pažnju pilotu.

Ne daj da odu, doco. Ne daj da odu!

Ne vidim nikoga. -U redu. Kružimo dva minuta,

pa bežimo odavde.

Pažnja. Pešak ispred.

Sranje.

Kroz tunel. Brzo. Hajde, hajde. Tamo, hajde.

U redu je. U redu je, Bela.

Hajde, hajde. Jesi li dobro? -Kuda da idemo?

Levo. Požurite! Hajde. Idite, idite. -Plašim se.

U redu, dovoljno. Idemo kući.

Stanite! Ovamo dole!

Vratite se!

čekaj! Tamo. Na sedam sati, nisko. -Vidim ga! Skrećem ulevo!

Hvala bogu. Hajde.

Dankane! Vraćaju se!

Brzo! Ovamo dole!

Lumise! -Kinkejd, jesi li to ti? -Rubene! -Alo?!

Gde ste, narode? -Ovde dole! -Ovde!

Hvala bogu.

Izvuci nas odavde. -čekaj, čekaj.

Samo čekaj, čekaj.

Jesi li video ono stvorenje? -Uði unutra.

U redu, slušajte. Ovo je drenažni tunel. Vodi do mora.

Tamo je dok sa čamcem koji visi. Video sam ga.

A helikopter? -Nema helikoptera. -Šta? -Ne. -čekaj.

A šta ako čamac ne radi? -Neću dozvoliti da nastradaš, u redu?

U redu. Hajde.

Ovuda. Idemo do doka.

ćuti! -Pažnja. Pešak ispred.

DOKOVI 0,8 km

Kroz tunel. Brzo. -Mislim da ovo nije pravi put, tata.

Da, da. Hajde. Idite, idite.

Zora!

Idite! -Jesi li dobro? -Idi, idi.

Krebs je uzeo džipa.

Ako stigne do čamca pre nas, uzeće i njega.

Hajde, Z, moramo da idemo.

Evo okeana! -Tamo gore!

Vidim čamac. Tamo je. -Kako da otvorimo kapiju?

Tamo je. Kontrolna tabla. Ja ću. Ja ću.

Možeš li da se provučeš? -Pokušavam! Pokušavam!

Sranje.

Možda možemo da je podignemo.

Ljudi? Ono stvorenje se vratilo! -Ponovo! Svi zajedno, dižite!

Jedan, dva, tri!

Izabela.

Ne, ne! -Bela! Bela, čekaj!

Bela! -Vrati se ovamo! Doði ovamo!

Pazi, Bela. Pazi. -Izabela! Naði dugme za uključivanje!

Požurite! Moramo da otvorimo kapiju! Dolazi! Dolazi!

Bela! Otvori kapiju!

Prekoračenje brzine. Usporite.

Pažnja. Pešak ispred.

Hajde, hajde.

Moramo da idemo. Moramo da idemo. -Tereza, hajde! -Hajde.

Sada, Z, sada!

Požurite. -Kontrola dizalice je tamo. Hajde.

Kako se spušta čamac? -Spusti čamac. -Ali gde je struja?

Evo, uzmi ovo! -Našao sam. -Uključi.

Dizalica je pokvarena. -Zaglavljena je! Hajde, hajde!

Bela! Ne mrdaj, dušo.

Privlači ga svetlo! Isključi ga! Isključi ga!

Daj mi signalne rakete! -Šta to doðavola radiš? -Ja ću to!

Ja ću to! Idi! -Ne, ne! -Šta to doðavola radiš?

Ovamo! Hoćeš mene?

Hajde! Hajde! -Ne. Dankane.

Ovamo! -Idi po sestru!

Bežite odavde! Idite!

Doði ovde! Ovamo! Hajde! -Dankane! Dankane!

Hajde.

Ne čekaj, Zora! Vodi decu! Idite! -Hajde! -Spasi ih.

Hajde!

Sranje.

Hajde!

Da.

Hajde. Uðite u čamac. Uðite u čamac.

Preuzmi kormilo. -Uhvati je, uhvati je.

Hajde. Nema struje. Proveri struju! Zora! -Dankane!

Dankane! -Zora, hajde. -Dankane! -Moramo da idemo.

Hajde. -Tata, požuri! -Idi. Hajde! -Tata, požuri! -Pokušavam!

Pokušavam! -Idi, idi, idi! -Pokušavam! -Rubene!

Rubene! -Hajde, molim te! -Hajde! Hajde, gurni ga!

Kinkejd!

Dankane!

Tata.

Okreni čamac!

Eno ga. Vidim ga. -Tamo! -Da, tamo! Hajde!

Kome da ga damo?

Ti odluči.

Daćemo ga svima.

Pogledaj.

Preveo: Bambula

SVET IZ DOBA JURE: PONOVO ROÐENI

Preuzeto sa www.titlovi.com