Original subtitles

Downloaded from YTS.MX

[Muški glas s TV-a]: "Broj izbeglica je 1993. iz Bosne i Hercegovine bio toliki

Official YIFY movies site: YTS.MX

da su čak i hoteli u popularnim turističkim mestima

prenamenjeni za prihvat izbeglica koje su i danas tamo."

1995. godina [Beli šum]

[Sumorna muzika]

[Cimer]: Bili smo u Brčkom kad je sve počelo.

Upali su nam u stan 15. aprila.

Njih trojica s puškama i uniformama. [Nejasan govor s TV-a]

Mene su odmah zatukli, a ženu su odveli u drugu sobu.

To je poslednji put da sam je video.

Prošle godine sam saznao da više nije živa.

[Glas s TV-a]: "Hrvatska je pružila sve svoje smeštajne kapacitete

koje je vrlo brzo u potpunosti iscrpla."

[Cimer]: Sabirni centar bio je na nekoj farmi izvan grada.

Nas 30 muških u jednoj pregradi za stoku.

To što sam tamo video, to nisam verovao da čovek čoveku može da radi.

Izvukli su nas sedam napolje.

Dali su nam neke čakije.

Terali su nas da svako sebi odseče ruku.

Bili su pijani.

Jedan stariji čovek,

on nije hteo da je seče.

Uključili su mešalicu za beton, ali on i dalje nije hteo.

Gurnuli su mu glavu u mešalicu.

Ja sam sekao.

Ali nisam mogao preko kostiju.

Rekli su

da sam se dobro trudio i da me zato neće ubiti.

A ruka je onako,

ostala da mi visi napola.

Rekli su da će mi oni pomoći.

Odveli su me do mešalice i... Jelte...

[Psihijatar]: Ne smete da osećate krivicu zato što ste imali sreću.

[Cimer]: Ne krivim ja sebe. [Sumorna muzika]

Ja kažem neka bude volja Alahova.

Ja da krivim sebe,

i da krivim bilo koga,

pa ja ne mogu ništa, razumete. [Vrata škripe.]

HOTEL PULA

[Pank muzika.]

[Cimer nerazumljivo govori u snu.]

[Cimer]: Ne! Ne! Ne!

[Cimer nerazumljivo bunca. Kroz prozor dopire zvuk pank roka.]

[Oduševljeni poklici publike na kraju pesme.]

[Nerazumljiv žagor na ulici.]

[Marina]: Pička ti materina, đubre jedno! Dođi ovamo!

[Ivan]: Kakve budale!

Sad sam cirke, pa ću ti reći.

Nekad kad sam...

Kad hodam solo po gradu...

Kada...

Kad sam sam u sobi...

Kad pišam. Samo mi dođe tvoje ime u glavu.

Una.

[Una]: Šta?

[Ivan]: Ništa. Samo mi je tvoje ime u glavi. Samo... Una, Una, Una...

[Una]: O koja čast, jebote!

Ne, super što me se setiš kad pišaš.

[Ivan]: Ma ne, ne... Nisam to mislio nego...

Znaš šta sam mislio.

[Una]: Znam, znam.

[Ivan]: Znaš? Stvarno?

[Una]: Dobro hajde, ima ljudi.

[Ivan]: Dobro gde ćeš sad, Una?

[Una]: Hej, ma ne brini, govoriću Ivan, Ivan, Ivan.

[Zvuk mokrenja.]

[Cvrčci cvrče.]

[Una]: Izvinite, nisam htela da špijuniram.

Vi ste gore iz hotela?

[Cimer]: Mahire?

[Mahir]: Tu sam.

[Cimer]: Možeš li da dođeš na sekund? Izvini što te gnjavim.

- Hej? - Hej.

[Cimer]: Otpalo ovo govno.

Nisam ništa dirao, samo sam pustio vodu.

[Mahir]: Znam, dešava se.

[Cimer]: Da mi je neko pre pet godina rekao da ću živeti u Puli... Uf.

Jesi ti već dugo ovde?

[Mahir]: Ima već.

[Cimer]: Odakle si?

[Mahir]: Iz jednog sela u Podrinju.

[Cimer]: Kako ti je? Je l' imaš poznatih ovde iz kraja?

[Cimer]: Nemaš.

Živeo sam ja neko vreme u Podrinju.

U Foči.

Radio za neku inženjersku firmu.

Ma lep kraj, nema šta.

Ma sve to tamo uz Drinu...

[Zvuk blagih talasa.]

[Razredna]: Oni koji još nisu uplatili za matursko...

Da, da... Ja vas molim da kažete roditeljima da to urade

tokom raspusta jer inače nećete moći da idete.

U redu, možemo li sada početi ?

Zašto vas dve pričate?

Dobro. Ovako. Počećemo s 13% naših odlikaša...

[Učenik]: Štreberi!

[Razredna]: Ma šta "štreberi"? Oni su zaslužili i pohvalnice!

[Učenica]: Štreberi!

[Vesela vriska.]

[Igor]: Hej Una, došao ti je jebač.

[Franka]: Šta ćeš da radiš sad kad nema škole?

Ha? Jesi našao neku zanimaciju? Nešto? -[Ivan]: Da.

Radiću u Uljaniku, kod tatinog prijatelja.

Odlično.

- [Una]: Hajdemo. - [Ivan]: Hajdemo.

[Udaljen lavež psa. Cvrčci glasno cvrče.]

[Zvuk motora u unutrašnjosti autobusa.]

[Koraci.]

[Čep izlazi iz flaše.]

[Vino klokoće.]

[Una]: Šta radite vi?

[Franka]: Rešavamo se viška stvari. Kao što vidiš.

[Una]: To su tatine stvari.

[Žagor.]

[Franka]: A je l' plata ostala ista ili? -[Recepcioner]: Ma kakvi.

[Recepcioner]: A šta sad? Druga su vremena.

[Franka]: Razgledajte slobodno.

[Recepcioner]: A vi? Posao, ide?

[Franka]: A, ide.

Nije baš pohvalno prodavati ostatke tuđih života.

Ali jebiga.

[Glasna pank muzika.]

[Pevač]: Jedan, dva, tri, četiri, izbeglice!

[Una pevajućim glasom]: Izbeglice!

[Pevač]: Jedan, dva, tri, četiri, izbeglice!

Pun vas je kurac.

Godinama pričaju. Nema nas puno, a sve vas je više, sve vas je više.

Godinama pričaju, ima nas malo, a sve vas je više.

Jedan, dva, tri, četiri, izbeglice!

Sve vas je više.

Jedan, dva, tri, četiri, izbeglice!

Pun vas je kurac!

[Una]: Mene čekaš?

Hvala što paziš na mene.

Dobra košulja.

Dobra košulja!

[Mehir šapuće Uni nešto nečujno.]

[Una]: Šta?

[Mahir]: More.

[Psihijatar]: U kakvoj kući ste živeli, ako možete da se setite?

[Mahir]: Kuća k'o kuća.

Prozor, vrata, sobe, kuhinja.

[Psihijatar]: Možete li da mi opišete svoju kuhinju?

[Mahir]: Hoćete da pričamo o mojoj kuhinji? -[Psihijatar]: Mogli bismo, da.

[Mahir]: Bila je...

Ovako, k'o ova soba.

Sto, četiri stolice.

Prozor u baštu.

[Mahir]: Sudopera, rerna, regal za posuđe... -Koristili ste rernu?

[Mahir]: A ko ne koristi rernu?

[Psihijatar]: A šta ste pekli u rerni?

Poslednji obrok? Šta ste poslednje jeli, a da pamtite?

A da je bilo iz rerne?

[Mahir]: Ne sećam se.

- Meso. - [Psihijatar]: Koje meso?

[Mahir]: Ne sećam se.

[Psihijatar]: Ne sećate se ili ne želite da se setite?

[Mahir]: Ne sećam se.

[Psihijatar]: Imamo još 25 minuta.

[Vrata se uz škripu otvaraju. Koraci.]

[Una]: Mama, pusti me, pijana si.

[Vrata škripe i glasno se zatvaraju.]

[Glas s TV-a]: "Kapetan Piliber bi svakog jutra svratio do Viktora.

Jer ako ne bi pojeo jaja..." [Zvoni telefon u hodniku.]

[Glas s TV-a]: "Odmah bi ga spopala morska bolest."

[Telefon i dalje zvoni.]

[Una]: Halo? -[Otac]: Gde si, sine? -[Una]: Hej, tu sam.

- [Otac]:Je li mama tamo? - [Una]: Ne, nema je.

- [Otac]: Šta ima novo? Kako ste? - [Una]: Pa dobro, nismo loše.

- [Otac]: Je l' vam gotova škola? - [Una]: Jeste, gotovi smo.

[Otac]: I kako ste prošli? -[Una]: Ja malo bolje, Igora nešto zeza matematika.

[Una]: Provukao se. -[Otac]: Jebiga, kad je na starog... Hajde mi ga daj.

[Igor]: Ko je to?

[Una]: Tata je. Želi malo da te čuje.

[Otac]: Una, jesi tu? -[Una]: Hej, ma gleda neki glupi crtani pa ne može sad.

[Otac]: Ma pusti ga nek gleda, nego reci ti meni je l' ti treba šta love?

[Una]: Ne, ne treba, u redu je... [Otvaraju se vrata iza Une] [Una]: Ćao!

[Otac i dalje nešto govori na telefonu.]

- [Franka]: Ko je zvao? - [Una]: Marina.

[Marina]: Čekaj, zašto uopšte želiš da ga odjebeš?

Bio ti je napet, je li?

Šta mu fali? Zgodan je, svira, nije glup.

Dobro hajde, nije sad neki genije.

U redu je, možeš da pričaš s njim.

[Una]: Hej, bila sam kod Marine.

[Franka]: Ti misliš da je njega briga za tebe?

Koliko se često čujete? Ako smem da znam.

Šta? Dvaput nedeljno, ha?

Svaki dan?

[Una]: Samo je pitao kako smo, to je to.

[Franka]: E pa boli njega kurac kako si.

Što je onda zbrisao kad se toliko brine?

[Una]: Šta to piješ?

[Franka]: Pizda ti materina nezahvalna!

Meni si našla da pametuješ.

[Razbija se staklo.]

[Una]: Nije on pobegao od rata, zbrisao je od tebe!

U pičku materinu, Igore!

[Iz slušalica se čuje pank muzika.]

[Vrata se glasno zalupe.]

[Sumorna muzika.]

[Glas s TV-a]: "Izetbegović je uputio pismo predsedniku Tuđmanu

u vezi s vojnom pomoći i saradnjom."

[Ženski glas peva narodnu melodiju.]

[Mahir]: Hej...

Šta je bilo?

[Una šmrca.]

[Una]: Nisam znala gde da odem.

[Mahir]: Dobro si mesto izabrala.

[Žena glasno jeca u daljini.]

[Una]: Šta se njoj desilo?

[Mahir]: Neko je umro. [Jecanje je sve glasnije.]

Ti je poznaješ?

Njih dve-tri ovako slično plaču.

Ova plače za nekim ko je dugo mrtav.

[Una]: Kako znaš?

[Mahir]: Kad tek saznaju, zvuče drugačije.

Isprekidano...

Kao da ne mogu da dođu do daha.

Koliko dugo si ti ovde?

Tri godine.

Malo više.

[Una]: I šta radiš ovde tri godine?

[Mahir]: Ništa.

Hodam.

Ujutro krenem.

I tako, hodam koliko mogu.

Kad se umorim, onda malo sednem u autobus.

[Una]: I šta onda?

[Mahir]: Ništa. Ovde malo slušam ljude kako plaču.

Jesi dobro?

[Una]: Ne.

A ti?

[Mahir]: Ne.

[Cvrkut ptica. Pas laje u daljini.]

- [Mahir]: Hej. - [Una]: 'Jutro...

[Mahir]: Dobro jutro.

[Una]: U, jebote!

- Moram kući. - [Mahir]: Hej.

Nemoj, molim te, više ovde da dolaziš.

[Nežna muzika.]

[Zvuk rada mašina meša se s muzikom i cvrkutom ptica.]

[Gost 1]: Da sam mogao, sam sebi bih ga popušio, al' ne mogu ništa.

[Mahir]: Zdravo. [Gost 1]: Ali ja sa njima krenem dole.

Imaju oni dole jugića i pedala, znam gde se banda skuplja.

[Mahir]: Povodom oglasa...

[Konobar]: Kakvog oglasa?

[Mahir]: Onaj na vratima.

[Konobar]: Dobro...

Šta piše na oglasu?

[Mahir]: Tražimo konobaricu.

[Konobar]: Šta ti onda nije jasno?

[Mahir]: Sve mi je jasno, treba mi posao.

[Gost 2]: Objasni čoveku.

[Konobar]: Da mu objasnim? -[Gost 1]: Objasni mu. -[Konobar]: Moraću.

[Konobar]: A imaš li ti pičku među nogama?

Lepo te pitam. Je l' imaš pičku ili nemaš?

[Nino]: Ćao omladinci! Jesmo dobro?

[Gost 1]: Dobro smo. Pusti fore jesmo li dobro. Daj nekim pićem nas časti.

Tu ti visimo ko dva jajeta svaki dan. Šta, kurac pizdiš I ti.

[Konobar]: Gde ćeš, pizda ti materina?

[Mahir]: Izvinite... Povodom oglasa, zanima me posao.

[Konobar]: Šta radiš ti? Izvini, Nino.

[Nino]: Ti si od ovih, gore iz hotela?

[Mahir]: Jesam.

[Nino]: Koliko još ostajete?

[Mahir]: To niko ne zna.

Ali nećemo skoro otići.

Možeš li da čistiš podove, ve-cee, klozete? -Mogu.

[Koraci po drvenim stepenicama] [Nino]: Krećeš od sutra.

[Una]: Upoznala sam nekoga.

[Marina]: Koga?

[Una]: Nije odavde.

[Marina]: Pa odakle je?

[Una]: Živi u hotelu.

[Marina]: Kakvom hotelu?

[Una]: Pula.

[Marina]: Muvaš se s nekim Bosancem?

Una, pa odakle ti on, jebote, šta ćeš s njim?

[Una]: Pa nemam pojma.

[Marina]: Šta, već ste se? Šta stvarno?

Pa ti nisi normalna!

[Otvaraju se vrata.]

[Vojni policajac]: Vadite dokumente.

Dokumente!

[Žagor u hodniku.]

[Iz hodnika, muški glas]: Nemoj, bolan, šta radiš!

- [Muški glas]: Jao! - [Ženski glas]: Nemojte, molim vas!

[Sve glasnija galama.]

[Mahir]: Dođi.

- [Una]: Šta rade tim ljudima? - [Mahir]: Vode ih u Bosnu.

- [Una]: Nazad u rat? - [Mahir]: Ovi rata nisu videli.

[Una]: Tebe znači neće?

[Mahir]: Jesam li ti rekao da ne dolaziš više ovde? Jesam?

Šta ima ti ovo da gledaš?

[Una]: Jesi, rek’o si.

[Mahir]: Šta hoćeš ti od mene?

Nemoj da me diraš.

Mogu otac da ti budem.

[Una]: To sam prvo pomislila kad sam te videla u klubu.

Učinilo mi se da si moj matori.

Nosio si njegovu košulju.

[Mahir]: Ovo je tebi zajebancija, je l' da?

Dosadio ti je malo momak,

pa bi nešto novo. Je li to?

[Una]: Koji si ti kreten.

Što si došao onda to veče?

- [Mahir]: Šta, gde sam došao? - [Una]: Tu, u klub.

[Mahir]: Bosancima je zabranjeno da izlaze posle ponoći, je l'?

[Una]: Ne seri, ti ideš napolje.

Dobro da te nisu pregazili na podijumu.

[Zvecka posuđe.]

[Recepcioner]: Izvinite, gospodine, telefon za vas.

Na recepciji...

- [Mahir]: Halo?... - [Ženski glas]: Mahire, Mahire!

[Ozbiljna muzika i zvuk velikih mašina.]

[Lupkanje posuđa.]

[Una]: Šta radiš ti, jebote?

Bože, budalo mala!

- Ne možeš to bez ulja! - [Igor]: Bio sam gladan.

[Una]: Daj.

Skuvaću ti ja nešto.

U kurac.

- Stara spava? - [Igor]: Da.

[Una]: Jebeno.

[Igor]: Šta radiš ti?

[Una]: Hajde, uzmi stotku.

- [Igor]: Zašto ja? - [Una]: Jesi rekao da si gladan?

Zajebavaš me, Igore.

[Mahir]: Hej, hej!

[Una]: Šta ti radiš tu?

[Mahir]: Hteo sam s tobom da pričam.

[Una]: Kako znaš gde živim?

[Mahir]: Slučajno prolazio.

[Una]: Slučajno?

Isto k'o što si u klub došao slučajno.

I u bus, i sada si mi tu ispred stana.

Ja moram do prodavnice.

Evo!

- I? Je li dobar? - [Mahir]: Aha.

- [Una]: Meni je ovaj najdraži. - [Mahir]: Hoćemo se ponovo videti?

[Una]: Zašto?

Zašto želiš da se vidimo?

Ne moraš da odgovoriš ako nećeš.

[Nežna muzika.]

[Una]: Pričala sam Marini o tebi.

[Mahir]: Ko je Marina?

[Una]: Moja najbolja drugarica.

- Znaš šta mi je rekla? - [Mahir]: Šta?

- [Una]: Da te pozovem na rođendan. - [Mahir]: Kakav rođendan?

[Una]: Njen.

Večeras.

[Mahir]: Ko će biti?

- [Una]: Ti, ja, Marina... - [Mahir]: Dovoljno.

[Una se smejucka.]

[Žagor.]

- [Una]: Ćao! - [Muški glas]: Ćao, ćao!

[Una]: Zdravo.

- [Mahir]: Hoćemo tu? - [Una]: Da.

Daj meni jednu.

[Marina dovikuje]: Una!

[Una]: Evo je Marina.

- [Mahir]: To je, je l'? - [Una]: Aha

[Marina]: Došla si!

Ipak si ga dovela.

Marina, drago mi je.

[Mahir]: Mahir, drago mi je. Srećan rođendan.

[Marina]: Ma daj molim te. Koji jebeni rođendan, to je već prošlo.

Sada ćemo se samo razvaliti od pića.

A šta vas dvoje tako tu brižni sami?

Hajde da idemo tamo gde je ekipa.

[Una]: Moramo? -[Marina]: Hajde. Uzmi guc. Šta ćete piti?

Idemo.

Ima svega, ljudi. Sad će vam lepo Loki sve smućkati. On je barmen za večeras.

Loki! Daj ljudima nešto da piju.

[Loki]: Hajde, probaj ovo, molim te. Jedan Morbid.

[Una]: Koji je kurac unutra? -[Loki]: Sve! Kola, viski, vino, votka, probaj.

[Una]: Jebote, niste normalni.

[Loki]: Šta je s tobom, Unin misteri đoko? Hoćemo jedan?

[Mahir]: Ne, hvala.

- [Loki]: Šta, ti si neki religiozan tip? - [Marina]: Ma, ne budi glup ko kurac!

- [Mahir]: Ne, nego, ima li neko pivo? - [Loki]: Pivo?

[Loki]: Zašto si takav drkoš? Čovek hoće pivo.

[Marina]: Mama ti je drkoš, jebote! Nek ste vi meni lepo došli na rođendan.

[Pevanje]: Dao sam pare ja unapred, budala.

Nisam video ni droge ni para.

Nekad davno, kada se setim.

Bilo je droge, i droge i para.

Tapija, ja sam tapija.

Nekad davno, kada se setim,

bilo je droge, i droge i para.

Tapija, ja sam tapija.

[Lokijeva devojka]: Jebote, pa ti dobro pevaš!

[Loki]: Naravno da Mahir lepo peva. Mahir peva, i to je super.

Mahir prdne, i to je odlično.

Mahire, ti si njima prava fascinacija. A mene ko jebe, je l' da?

[Una]: Ko te jebe, Loki! -[Lokijeva devojka]: Tako je, ko te jebe.

[Marina]: Znaš li da sviraš?

[Mahir]: Ne.

- [Lokijeva devojka]: On svira! - [Loki]: Mahir svira.

[Marina]: Hajde sviraj nam jednu. Hajde, Mahire! -[Una]: Molim te.

[Mahir]: Ne znate vi nijednu koju ja znam.

[Una]: Dobro hajde, videćemo to još.

[Mahir svira nekoliko akorda.]

[Mahir izvodi "Sanjam" od Indeksa]: Sanjam da te opet slušam kako dišeš.

Kako dišeš dok savija se trava.

Da me dira tvoja kosa plava.

Tvoja kosa na mom licu draga..

Sanjam da se opet volimo u klasju.

U tom klasju što leži tu pod nama.

I da luta tvoja ruka vrela.

Tvoja ruka preko moga tela.

Samo jedan život imam,

i ludo ga bacam.

Jer zavoleh jednu ženu,

ženu koju sanjam.

Samo jedan život imam,

koji nisam hteo.

Jer zavoleh jednu ženu

koju nisam smeo... Samo jedan život imam...

[Sve glasnije ponavljaju refren.]

[Marina]: To, Mahire!

[Una]: Evo nas.

[Mahir]: Šta je to?

- [Una]: Vila. - [Mahir]: Čija?

[Una]: Nemam pojma. Od nekih ljudi koji su pobegli.

[Mahir]: Daj, hej hej... Una... [Una se smejucka.]

Hej!

Halo!

[Una]: Hajde, dođi.

Moja mama se time bavi, prodaje tuđe kuće. Hajde.

[Una]: Eee!

[Ulazna vrata zatvaraju se s treskom.]

[Mahir glasno izdahne.]

[Una]: Šta?

[Mahir]: Dugo nisam bio u nekom stanu.

[Una]: Ja ne znam ništa o tebi, jebote.

[Mahir]: Šta bi htela da znaš?

[Una]: Gde si živeo u Bosni?

[Mahir]: U jednom selu.

Jedno par godina živeo sam u Sarajevu, zbog faksa.

Ali nisam mogao.

Mislim...

Ne faks, nego grad.

Pa se vratio kući. [Uzdahne.]

[Una]: Šta si onda radio?

[Mahir]: Brinuo o životinjama.

- [Una]: Kakvim životinjama? - [Mahir]: Kravama.

[Una]: U tvom dvorištu?

[Mahir]: [Nasmeje se.] U jednom prehrambenom kombinatu.

[Una]: I šta si radio sa svim tim kravama?

[Mahir]: Šta god je trebalo. Čištiš, hraniš, muzeš...

Neke sam i porodio.

- [Una]: Porađao si krave? - [Mahir]: Da. Par puta,

kad nije bilo veterinara.

[Una]: I kako je to?

[Mahir]: Šta?

Misliš, je li gadljivo, je li? Nije.

Posle ti bude milo kad vidiš to... Puši se.

[Una]: Šta?

Kad izađe mala kravica?

[Mahir]: Tele.

[Una]: Tele.

A s kim si živeo?

[Sumorna muzika.]

[Una]: Jeste imali dece?

[Mahir]: Ona bila mlada, pa...

Nismo hteli da žurimo.

[Una]: Koliko mlada?

[Mahir]: Starija od tebe.

[Una]: Je li bila lepa?

Moram kući, keva će da mi popizdi.

Samo ti spavaj. Zalupi vratima kad izađeš.

- [Mahir]: Hej. - [Una]:Idemo.

- [Mahir]: Gde? - [Una]: Videćeš.

[Vahida]: Amina!

[Pas laje.]

[Vlasnik vrta]: Hej, vas dvoje! Šta radite tu? Marš!

Marš!

[Una]: A ova?

Je li iz rata?

[Mahir]: Kad ti kažeš to "iz rata"...

[Una]: Šta?

[Mahir]: Ne, pao sam kad sam bio mali.

[Una]: Ja mislim da je iz rata.

[Pesma Vice Vukova "To je tvoja zemlja" s TV-a]: Da, još uvek tu je

sve dok mi smo tu.

To je tvoja zemlja.

Tu sagradi dom...

[Franka]: U pizdu materinu više!

[Zvuk seckanja iz kuhinje.]

[Otvaraju se vrata.]

[Una]: Hej, mama...

Ja bih išla u Italiju.

Kod tate.

[Franka]: Šta je to, tvoja ideja ili...?

[Una]: On me je zvao.

[Franka]: A je li rekao šta ćete raditi tamo?

[Una]: Ništa...

Videću gde živi

i pokazaće mi grad malo,

i onu botaničku.

[Franka se nasmeje.] Botaničku?

[Una]: Da, Orto dei Semplici, najstariju u Evropi.

[Franka]: Ma šta mi kažeš!

Sećaš li se onog dana kad je otišao?

[Una]: Bila sam u školi.

[Franka]: Aha.

A ja sam bila u kancelariji.

Ali nije bilo posla, pa sam ranije došla kući.

Našla sam ga tu,

pred zgradom.

Već je bio u autu.

Znaš li šta mi je rekao kad sam ga pitala gde ide?

U Trst, po farove.

Ali eto...

Još ga nema.

Ni njega...

Ni auta.

Ni jebenih farova.

[Pank muzika s radija.]

[Una]: Hajde gurni me. -[Mahir]: Pusti me. -[Una]: Hajde malo, hajde, hajde!

Hajde, opusti se.

Gurni me, hajde! Tako, tako.

[Mahir]: Hej, gde si?

[Konobar]: Evo, sve ti je naplaćeno.

[Prijatna zabavna muzika s radija.]

[Konobar]: Daj mi jedno pivo.

Je li ono neka tvoja?

[Mahir]: Koja?

[Vahida]: Mahire...

[Mahir]: Izvolite, šta ćete da popijete?

[Vahida]: Kafu.

[Vahida]: Mahire!

Pričaj sa mnom.

Mahire...

Hajde, pričaj sa mnom, Mahire.

[Muzika s radija, voda teče, Mahir glasno struže po šoljici.]

Mahire, pričaj sa mnom.

- [Vahida viče]: Pričaj sa mnom, Mahire! - [Konobar]: Dobro, dosta je. Napolje.

Marš napolje.

[Zaključava dvaput.]

[Vahida]: Otišli smo mesec dana pre nego što su ušli u selo, deca i ja.

Elmin nam je rekao da ne smemo da ostanemo i bio je u pravu.

Elmin je muž.

I ostali su on, brat mi i otac.

Govorili su da će odbraniti selo ako napadnu.

Tad smo još mislili da ga je moguće odbraniti.

[Psihijatar]: Koliko dugo ste u izbeglištvu?

[Vahida]: Tri godine.

Prvo su nas poslali u Podravinu, onda posle u Zagreb.

Godinu dana u sportskoj dvorani, a godinu dana u hotelu Laguna, eto.

[Psihijatar]: A šta je bilo s muškim delom porodice?

[Vahida]: Ne znam.

Pregledala sam sve.

Sve spiskove, i zarobljenih i mrtvih, sve. Nigde nisam uspela da ih nađem.

[Psihijatar]: Mnogi prolaze isto što I vi.

Nekad je bolje saznati ono najgore nego živeti u neznanju.

[Una]: Poznajem neku ekipu koja svako leto u Italiju ide da bere jabuke.

Oni su pankeri, idu tamo da se zajebavaju.

Kažu ako se mnogo trudiš,

da možeš zaraditi

do 150 maraka dnevno.

To su neke plantaže u brdima.

Navodno je mnogo lepo.

Bude mnogo ljudi u istoj kući.

Bugara, Rumuna,

Ukrajinca, naših...

Ljudi samo žele da zarade, nije ih briga ko je odakle, ni ko je s kim.

[Vahida]: Daj mu ovu poruku.

Reci mu da ne moramo da se sastajemo, ne moramo da pričamo.

Samo mu daj ovo.

Reci šalje Vahida.

- Jesi li upamtila ime? - [Una]: Vahida.

[Vahida]: Zna gde će me naći.

[Una]: Ko je Vahida?

Molim te reci mi ko je ona.

Da li je znaš od ranije?

Moraš nešto da mi kažeš.

Hoćeš li reći nešto?

- [Mahir]: Ne mogu ništa da ti kažem. - [Una]: Zašto?

[Mahir]: Ne sećam se ničega.

[Una]: Sereš.

Sereš jebote. Prestani da sereš!

Marina, Marina!

- [Marina]: Šta je? - [Una]: Dođi, idemo gore.

[Marina]: Šta je?

- [Una]: Bila sam u hotelu. - [Marina]: Dobro, i?

[Una]: Ništa. Napala me neka žena.

Dala mi je ovo.

[Marina]: Elmin, Babo, Faruk, Alma, Meho, Elmin, Hasan...

- Jebote, pa ko su ovi ljudi? - [Una]: Nemam pojma, jebote.

Šta da radim, u pičku materinu?

[Marina]: Ništa.

Ništa! Jebote. Šta bi trebalo da uradiš?

Slušaj me!

Imaš jebenih 18 godina! Ništa ti ne treba da uradiš, ništa. U redu?

[Gost 1]: Hajde, idemo!

[Gost 2]: Kad god uđem u ovaj kafić,

uđem pametan, a izađem glup i pijan ko kurac!

[Glasan pijani smeh.]

Koji sam ja diplomirani kreten.

[Otvaraju se vrata.]

- [Nino]: Ćao, Mahire! - [Mahir]: Hej, gde si?

[Nino]: Je l' bilo nešto prometa?

[Mahir]: Nije loše.

[Nino]: Daj mi jednu moju, molim te.

Uzmi i sebi.

- [Mahir]: Neću, hvala. - [Nino]: Hajde, Mahire, kuća časti.

[Nino se smeje.]

Ženi je došao neki Zrmanjac s porodicom na more. Muka živa.

Šta je, Mahire?

Jesi li umoran?

[Mahir]: Jedva čekam da legnem.

[Nino]: Hajde ti.

[Mahir]: Da idem?

Laku noć.

[Glasna elektronska muzika i povici mladeži.]

[Mahir]: Dobro veče. Dve karte za Italiju.

[Blagajnica]: Gde za Italiju?

- [Mahir]: Koji ima prvi za Italiju? - [Blagajnica]: Sreda i subota za Trst.

[Mahir]: Za sredu dve.

[Blagajnica]: To vam je 180 kuna za dve osobe.

170 kuna je karta

i 10 su rezervacije.

[Mahir]: Izvolite.

[Elektronska muzika.]

[Elektronska muzika kao u klubu.]

[Elektronska muzika kao u klubu.]

[MArina]: Pitaju da l' hoćemo bombonu.

[Elektronska muzika kao u klubu.]

[Elektronska muzika kao u klubu.]

[Nino]: Ovo kuća časti... Pizda ti materina i to bosanska.

Koji kreten, pička li mu materina!

[Automobil kreće.]

[Škripa kočnica. Udaljen lavež pasa.]

- [Franka]: Ma šta si uzela? - [Una]: Šta bi uzela, naroljala sam se.

[Una]: Izvinite. Je li neko video Mahira?

[Cimer]: Nisam ga video.

Nema ti njega već dugo.

[Nežna, tužna muzika.]

[Mahir]: Dobro, mogu i sam...

[Cimer]: Dobro je, dosta je.

Hajde.

[Cimer]: Šta je tebi bilo?

[Mahir]: Ništa.

Je l' me neko tražio?

[Zloslutna muzika.]

[Vahida]: Deder, pij, hajde.

[Cimer]: Biću ispred ako vam trebam.

[Mahir]: Vahida.

Nemoj, molim te.

[Vahida]: Gde su, Mahire?

Kemo.

Babo.

Elmin.

Tvoja Alma.

Gde su, Mahire?

[Mahir]: Mrtvi su.

- Svi su mrtvi, Vahida. - [Vahida]: Zašto si samo ti živ?

Kako si samo ti preživeo? Mahire, odgovori mi.

Odgovori mi, kako si samo ti preživeo, je li, Mahire!

- Odgovori mi kako si samo ti živ? - [Cimer]: Vahida, dosta je bilo. Idemo.

Dođite, idemo.

[Uznemirujuća muzika.]

[Zvuk koraka po šljunku.]

[Duboko disanje.]

[Zvuk mehurića iz vode i cvrčanje cvrčaka.]

[Pionirski dom "Moji brodovi" instrumental]

Moji brodovi

nisu plovni.

Moji brodovi ne ostavljaju trag.

Za njima ne peni se more.

Posada od gline neustrašiva je.

Moji brodovi maleni su čamci

i kao takvi za mene su spas.

- [Franka]: Jesi uzela sve? - [Una]: Aha. -[Franka]: Evo.

Čekaj.

Evo, još malo, da imaš.

I kupi malom neku sitnicu.

[Una]: Hvala.

[Razredna]: Ljudi, je li neko video Unu?

Molim te, možeš otići da proveriš i nazoveš je?

[Razredna]: Hajde, malo brže, molim te. -[Marina]: Evo, evo!

[Kondukter]: Hvala.

Hvala.

Dobar dan, karte na pregled.

["Moji brodovi" instrumental]

I tako na vetru plove

i nasukani stoje

kao nas dvoje.

Kao nas dvoje...

HOTEL PULA

MEDIATRANSLATIONS