Original subtitles

Rekao sam vam. Nije trebalo da vodimo ovu lepu devojčicu sa nama.

Vidiš ti devojčicu svakog jutra kada se pogledaš u ogledalo.

Zašto smo krenuli tako rano?

Možda ste mislili da će se vaši zločinci razbežati posle doručka.

Čak ni kafu nisam stigao da popijem. -Onda se vrati i odspavaj još malo.

Inače ćeš svojim suzama zaliti celu šumu.

Brko, vratio bih se ja, ali nećete uspeti bez mene. -Nesreća, nesreća...

Pomozite, zaštitnici! -Šta je bilo, oče?

Govori! Gde je potrebna snaga vitezova?

Pojavilo se neobično čudovište. Niti je čovek, niti zver. Ne znamo šta je.

Krade ljude po selu. Stoka nestaje.

Zašto odmah niste rekli gde idemo?

Poneo bih pištolj sa sobom.

Da vas nije možda premalo?

Malko? Tebi je sedam vitezova malo?

Šest i po.

Šest i po posto tvog mozga funkcioniše, šaljivdžijo.

Čoveče, recite mi gde je to čudovište?

Ja sam sin Ilije Muromca. Rešićemo stvar.

Tamo je.

Gde ste nestali?

Brko, jesi li to ti? -Zašto si došao ovde, čoveče?

Tražiš moju dušu? -Ko? Ja? Ne!

Samo sam slučajno prolazio ovuda. Evo, odlazim.

A gde si ti to krenuo?

A gde ste se vi izgubili? Pronašao sam čudovište.

Ja ću mu prići od pozadi, a vi idite s one strane.

Nisi sam, koliko vidim. Odavno nisam jeo zaštitnike.

Sada ti se pruža prilika.

Sve ću vas izmrviti.

Kakva je to leteća glava. -Kolobok. (lik iz ruskih bajki u obliku cipovke hleba)

Kolobok.

Kolobok? -Spremite štitove.

Spreman si?

Otvaraj.

Šta, pobeže vam testo?

Probaj još jednom.

Vidiš kako završi onaj koji se kači sa vitezovima?

Vraćamo se u grad.

Kako si dospela ovde, sirotice? Čija si?

Gde su ti roditelji? Ne plači, ne plači.

Ne plači. Ja ću te izvući odavde.

Kakva zaraza. Idemo odavde.

POSLEDNJI VITEZ - KOREN ZLA

Dobro jutro. -Zdravo. Dugo si već ovde?

Upravo sam stigao. -Kako je bilo? Jesi li umoran?

Seljaci se žale na nekakvu zver.

Zamisli, pojavio se nekakav kolobok.

Ludo stvorenje.

Rasturi je sve naše vitezove.

Da nije bilo mene... Ne znam kako bi se sve ovo završilo.

Donela sam ti palačinke.

Malo su se već ohladile... -Ništa zato.

Palačinke...

Ubio sam čudovište! -Naravno.

Stvarno? Opet?

Ti si čudovište.

Kakva je to vaša viteška navika bacati koplja levo - desno?

Vanja, smiri se. -Kako da se smirim?

Uništili su mi već reći agregat za nedelju dana.

Gotovo! Riknuo je. -Da ga prolijem vodom?

Ovome nema kraja. Svakog dana ih stiže sve više i više

na taj vaš turnir vitezova. -Vanja!

Gotovo! Raziđite se.

Idi, dragi... Odlazi.

Vanja.

Vanja... Zašto si se izderao na njega?

On nas ustvari spašava. I ja sam ti uništila prvo prevozno sredstvo.

I aparat za kafu, televizor... A šta će nam sve to ovde?

Trudim se da se privikavaš na komfor.

Kada se vratimo u moj svet, venčaćemo se i...

Znači, ako ne odemo, nećemo se ni venčati? -Nisam to rekao.

Vanja, ne želim nigde da idem. Ovde je moj dom.

Tamo je sve strašno i nerazumljivo. -Ma, da...

Strašan je vaj-faj, kapućino, bioskop...

Želim samo da konačno vidiš odakle ja dolazim.

Pogledaj šta sam ti doneo. -Opet si svratio u svoj svet?

Miriše na šumske jagode. -Sviđa ti se?

Ubio sam kamen koji priča!

Uđi! Uđi, uđi. Ne boj se. Hajde.

Umorila sam se.

Hoćeš li vode?

Tata!

Tata, jesi li tu?

Galja, sve sam čuo. Opet si nešto razbila?

Ivane Iljiču, samo sam brisala policu. Sama je pala.

Pa, da. Ona Galja pre je bila malo pažljivija.

Baš sam trapava.

Hoćete, imamo voće na promociji? -Neću, tamo mi bar voće ne fali.

Ustvari, dajte mi dva pakovanja.

Je li to sve?

I ovo.

Idem kod tate na selo.

Kokoško, dodaj mi pelin.

Zdravo, bako.

Šta hoćeš? -Pronašla sam ovo siroče.

Mislim da je bolesna. Pogledaj.

Obuzela je drevna tama.

Daću ti jedan savet.

Utopi je. -Jesi li poludela, starice?

Tople kifle, pravo iz peči.

Pero žar-ptice. Sve leči, vraća vam mladost.

Strižem bradu. Vraćam lepotu vašem licu.

Riba, riba! Sveža riba! Dođite, kupite, ne ustručavajte se.

Sveži rakovi, izvolite. -A zašto tako smrdi?

Kako smrdi? Pogledaj! Mrda se. Vidi!

Mrdao je nekada. Normalno da se mrda kada ga treseš.

Lepi, hajde nastavi kuda si krenuo.

Jeste li zainteresovani? Mekan, od drva breze, 40 rolni...

Miris borove šume, morske dubine, jagode...

Sledeći put ću donete štapiće koji pišu.

Uzmi za probu. Hajde.

Vanjuša. -Tata.

A ja, eto, gledam koplja.

Da nisi i ti rešio da se oprobaš u nadmetanju vitezova?

Nisam. Odakle meni snaga za to? Nemam ja tu vašu vitešku snagu.

Ne mogu rukama da rušim drveće i da lomim kamenje.

Ali Ivan se nije uplašio.

Izazvao je očaravajućeg Dobrinju na smrtonosni boj.

Izazivam te na dvoboj, kako muškarac muškarca.

Ne sekiraj se. Snaga će doći kada bude trebalo.

I ja sam se 33 godine izležavao na peći.

Kada će to biti? -Sve u svoje vreme.

Majka Zemlja će ti pomoći. Sva snaga dolazi od nje.

Slušaj, tata, možda ja uopšte nisam vitez.

Možda nisam povukao gene na tebe, nego na mamu.

Kakva je bila ona? Nikada mi nisi pričao o njoj.

A šta da ti kažem?

Nisam uspeo da je sačuvam.

Vanja! -Dolazi tvoja Vasilisa.

Neću vam smetati. -Vanja.

Finist - Sjajni Soko je uhvatio Čudo Juda. Hajde, idemo da vidimo.

Pogledaj, narode, kakvo je divlje stvorenje uhvatio Finist - Sjajni Soko golim rukama.

Neće više tumarati šumama i jesti ljude.

Da sam znao da će me dočekati ovakva lepotica,

još juče bih doveo ovo čudovište.

Slušaj ti, Finist - Sjajni Noju,

zar ne shvataš da si uhvatio samo jednu bezopasnu tetkicu?

Shvatio sam. Ovo ti je prva devojka u životu.

Daću ti vremena da se sabereš. -Ma, naravno.

Uvrediti ženu je baš viteški čin. -Vanja, nemoj.

Samo trenutak, Vasilisa. -I šta ćeš preduzeti? Udarićeš me?

Hajde, Vanja, udari me.

Ili si možda već napunio gaće?

Pa? Kako ti se sviđa snaga feminizma?

Polako, polako, polako mila... Uskoro će me proći.

Dođite kod mene.

Pozivam vas.

Potčinite mi se.

Dođite kod mene.

Tama vas očekuje.

Osećam vas.

Čujem vas.

Ko si ti? - Ja sam onaj koji vas je ispunio tamom.

Zovem se Rogoleb.

Da ste mi zdravi, dobri ljudi, i vi vitezovi Belogorja.

Vidim da ste spremni da pokažete svoju hrabrost i snagu.

Zato vas neću zadržavati.

Neka krenu viteške igre.

Pa, slavni junače, možeš li stići do bunara?

To je junak.

Šta, opet nešto bacaju? A posle? Čekaju ih povrede, bolesti kičme...

Sada je red na Finista. - Finist! Finist! Finist!

Finist, hajde!

Pokaži im šta je hrabrost, Finiste!

Uđi, kolačiću.

Budi moj gost.

Dajte mi sledećeg viteza. Ovaj je suviše kilav.

Trebalo bi ga testirati na doping.

Vanjuška Muromec, zašto sediš tamo? Dođi kod nas.

Pokaži svoju snagu. -Hajde.

Hajde Ivane! -Ili si se možda uplašio?

Može li vaše zabavno takmičenje da sačeka pet minuta?

Samo da se presvučem i dolazim.

Vanjuša... Pokazaću ti paunu očerupani.

Često dolaziš ovamo?

Ma, ne... Ja...

Samo da se presvučem. Da uzmem štitnike, patike...

Udobne su.

Samo dva-tri puta mesečno.

Pet.

Dobro, dobro... Svakog dana.

Ne mogu bez interneta.

A šta je s mačem? Zašto ne funkcioniše?

Presušio. -Kako to misliš "presušio"?

Napustila ga snaga.

I kada će mu se vratiti snaga? Možda ima neki punjač?

Koliko se ja sećam još nikada nije presušio.

Oštetio si ga?

Vanja.

Vanja, ne idi. To nije dobra ideja. Kada ti se vrati snaga, pokazaćeš im.

Znam šta misliš. Vanjuška je slabić. Neće se snaći.

Vanja, šta to pričaš? -Ništa. Vidim da mi ne veruješ.

Slušaj, možda ti i ne želiš u moj svet zbog toga što sam takav?

Možda uopšte nisam dovoljno dobar za tebe? -Vanja, jesi li ti budala?

Sada sam još i budala. Ivanuška budala.

Ivan! Ivan! Ivan!

Pokaži svoju snagu. -Vanjuška, samo hrabro!

Pokaži za šta si sposoban, Vanja.

Šta da radim?

Treba ti uže? Odmah.

Šta je ovo?

Dajem vam veliku snagu

da bi mi služili kao što ja služim tami.

Šta nam naređuješ?

Čekajte. Čekajte trenutak kada ojačam dovoljno

da ponovo oživim.

Galja! Ne razumem. Šta ti radiš ovde?

Znaš, Vanjočka, iskrs'o mi je neki poslić ovde.

Kakav poslić. Uzela si mi avans i nestala. Šta sad hoćeš?

Gledala si "Bitku magova"? A odakle ti ova?

Ovo nije istina. -Gde je čarobni mač?

Uhvatite ih.

Oh, vreme je da se izgubim odavde.

Moram ići. Pod hitno moram odavde. -Donesi čarobni mač.

Mač je u zatvorskoj kuli. -Gledaj da ga ne izgubiš kao prošli put.

Hvala.

Hej!

Mač! Čarobni mač je kod nje!

Finist, Finist!

Neću dugo izdržati.

Tata, drži!

Nema snage u maču. Začarali su ga.

Vanja, idite! Morate zaštititi čarobni mač.

Finist, kreni sa njima. -A ti?

Vidimo se kasnije.

Sav ću se razmočiti. Prokleti dvopeci, mrzim vas.

Šta me gledaš kao da sam pita sa sirom?

Molim lepo.

Stignite ih.

Opet nisi uspela. Trebalo je samo da doneseš mač.

Prema reci!

Šta to radiš, glupane? Želiš da svi stradamo zbog tebe?

Izvinite, kinuo sam. -Ubuduće nemoj to da radiš.

Šta se u stvari dogodilo?

Kakvo je to živo korenje?

Zašto su Varvara i moja spremačica Galja zajedno?

Poznaješ je?

Čisti mi kuću.

Kakva je ovo zavrzlama?

Drevno zlo se probudilo. -Zašto nisu zauvek spavali.

Varvara i ova njegova mu služe.

Kome?

Bilo je to jako davno. Ovde kod nas u Belogorju je živeo veliko čarobnjak.

I mladi i stari su ga jako poštovali.

Prema svima je bio dobar, velikodušan.

Sve što bi dotakao je oživelo.

Jednom je shvatio da i on može umreti.

I rešio je da postane besmrtan.

Kada je bio blizu toga da postane besmrtan...

Sve mi je jasno. Čarobnjak je imao mladog učenika Koščeja.

Dalje - klasika. Učenik ubija svog učitelja.

Jesam li u pravu?

Gotovo. Ćutim. Od sada ću da ćutim.

Koščej je rešio da se okrene silama tame.

I predao je tami svoje srce.

I ubio je svog učitelja.

Tako je Koščej postao besmrtan.

A čarobnjak je danima i noćima ležao duboko pod zemljom.

Hiljadu godina je upijao tamu u sebe

i počeo ponovo da niče.

Dolazili su mi ljudi koje je omađijao.

Mnogo ih je dolazilo.

Niko nije preživeo.

Tada mi je već bilo jasno da se sprema velika nesreća. -Da, da, jasno.

Zar ne bi bilo bolje da negde na obali dalje merimo jezike?

Pobeže tvoja golubica.

A bezoki se vraćaju ovamo. -A gde si ti bio?

Ko? -Ti! -Ja? -Ti.

Odvlačio sam im pažnju. -Odvlačio im pažnju...

Moramo bežati odavde.

Kao putovanje u Soči na banani.

Nema nikoga. -Jesi li dobro pogledala?

Možeš i sama proveriti. -Zapali je.

Hvala ti. Brzo si nas dovukao. Hvala ti.

Dalje ćemo sami. -Pazi na sebe, ribice moja.

Šta stojite? Za mnom, panjevi.

Hej, hoće li me neko skinuti odavde?

Svo testo mi je utrnulo od sedenja na ovom štapu.

"Čupa Čups XXL".

Trebalo bi da je tu negde.

A šta to tražimo?

Tvoju vitešku snagu.

Dođi na trenutak.

Znači, rekla si mu. -Šta?

Da čekam da mi dođe snaga. -Vanja, šta ti je?

Samo tebi sam to rekao. Odakle ova gorila bez mozga to zna?

Ko je bez mozga?

Gorila, majmun...

Postoji takva životinja. -Nešto kao jarac?

Da, baš kao jarac. -Vanja, zašto se ljutiš?

"Ja sam mnogo jak i glup čovek". "Ne, Finist, ti si super"!

"Nema veze što si toliko glup. Ti imaš snagu viteza".

"A ne kao Vanjka koji ima samo pamet i smisao za humor".

Vanja, sada i sam ličiš na jarca.

Pronašla sam. Oh, pronašla sam ga.

Hajde. Ti uhvati ovde, a ti ovde.

Oh, ti! Viteže nedovršeni.

Sve moram sama.

Šta stojiš kao panj? Povuci jače.

I raz!

Probudio se, dobri moj.

Vuci!

Riba-kit! Mislio sam da ih više nema.

Imali smo sreće. Ovaj je zaspao u Belogorju pre 20 godina.

Sve je super. Letimo, pogled je predivan.

Kako će nas tata pronaći? -Slušajte, a zašto se krijemo od tog čarobnjaka?

Trebali bi krenuti u pohod, da uđemo u legendu.

Potreban nam je Koščej. Samo on zna kako možemo uništiti čarobnjaka.

A nema veze što je umro? -Koščej je zaključan u Carstvu mrtvih.

U severnim krajevima. Ali čula sam da se mrtvac može vratiti odatle.

Mnogo je ljudi otišlo tamo za poslednjih 1000 godina, ali se još niko nije vratio.

To je sigurna smrt. -Slušajte, ako je to već toliko opasno,

zašto onda idemo tamo? -Ti ne moraš da ideš.

Snaći ćemo se i bez tebe. Je li tako, Vasilisa?

Ako se plašiš da odeš u Carstvo mrtvih kako bi spašavao otadžbinu od tame,

samo reci. Ostavićemo te ovde. Ostani ovde i čekaj. -Polako, polako...

Hteo sam reći... -Svi smo čuli šta si rekao.

Uplašio si se. Priznaj.

Mi ćemo rizikovati svoje živote. -Ali... -Nemoj više ništa da govoriš.

Sve nam je jasno.

Nećemo valjda odustati zbog kukavičluka Finista.

Bako, vodi nas u Carstvo žmurećih.

Bako! -A? Da?

Šta si to pojela kada si podizala tu silnu gvožđuriju?

A zašto pitaš? -Prosto, opšta kultura...

Eh, ti... Eh, ti... Vrsta bobica...

Usilika. -Kako?

Postoji li kupina? -Pa?

Postoji li jagoda? - Da.

Isto tako postoji i usilika. Šta tu nije jasno?

Oj... Izgleda da me napušta snaga.

Finiste,pomozi mi. -Neka, ja ću ti pomoći, bako.

Bolje ne smetaj, praznoglavče.

Drži!

Nežnije. Riba-kit voli nežnost.

Uspeo si, kopile.

Kako ne bih. Ja sam Finist.

Vitez.

Nisi ti nikakav vitez, nego gorila. -Šta?

Gorila, najobičniji mamun. Prekomplikovano da ti objasnim.

Ti si jarac.

Hiljadu godina sam skupljao snagu da uradim ono što sam naumio.

Bio sam na pragu a vi ste izgubili mač.

Bila nam je potrebna pomoć.

Kako se usuđuješ da mi prigovaraš?

Vratite mi mač.

Šta to radiš, čudovište? Jesam li ti rekla da ne vučeš ribu?

Nisam je vukao. -Možete li je nekako smiriti?

Ionako se plašim letenja.

Povuci prema sebi. -Baš su razmažene ove ribe.

Ne skreće gde bi trebalo.

Trebalo bi da siđemo.

Hajde, bako.

Ne, ne, ne! Ja ću sam.

Kako hoćeš.

Hej, a mene ste zaboravili?

Vanja!

Vanja! Skači!

Vanja!

Vanja, kako si uspeo da podigneš karike?

Ne znam. Nekako sam osetio da je viteška snaga...

...ušla u mene.

Pa, pogledaj.

Evo, sada sam Hulk. -Budala.

Šta je, Finist - Sjajni Pingvinu?

Sada sam i ja vitez.

Znaš šta...

Da odmorimo malo? Da sednemo i prezalogajimo nešto pa da nastavimo dalje.

Baš mi se jede hleb. -Poliži ledenicu.

Izbavite me odavde.

Krenimo, viteže.

Pa, bako, kuda dalje? -Kuda, kuda?

Tamo.

Ima li još mnogo, bako?

Ja nisam Beli Šetač pa da tumaram okolo po mrazu.

Bako, ima li još mnogo? -Šta si se raskokodakao?

Blizu sme.

Već osećam grobnu hladnoću. -Svi je osećamo.

Izgleda da smo stigli.

A gde je ulaz?

Sezame, otvori se...

Bako!

Ko ste vi?

Ovako... Uvaženi... Mi bi u Carstvo mrtvih.

Potreban nam je jedan čovek.

Živima je zabranjeno da budu u Carstvu mrtvih.

Mnogi su to poželeli,

ali svi su poginuli u tom pokušaju.

Mi nismo kukavice.

Ako želiš sukob... -S kim ti to nameravaš da se sukobiš?

S planinom? Postaviću vam tri pitanja.

Ako dobijem odgovore na njih,

otvoriću vam vrata Carstva mrtvih. -A...

Ali ako ne dobijem odgovore, svi ćete poginuti.

Samo sekundu... A šta ako neki odgovor nije baš najtačniji, ali približno tačan...

Smatra li se to kao tačan odgovor? Kakva su pravila kod vas?

Na primer: "Šta, gde, koga" ima glavni?

Da li on odlučuje koji je odgovor tačan ili ne?

Kako tu stoje stvari? -Hmmm... -I još jedan detalj.

Smemo li da se dogovaramo? Koliko imamo vremena za odgovor?

Minutu? Dve? -Jeste li spremni da odgovarate na pitanja?

Naravno da smo spremni, ali treba razjasniti još neke nejasnoće.

Treba li da odlučimo ko će da odgovara, ili možemo svi zajedno?

Kakva su vam pravila po tom pitanju? -Odgovara samo jedan.

Evo, o tome sam i govorio.

Nas je četvoro... -Ko će da odgovara?

Ja! Ja! Ja!

Onda slušaj...

Ja se izvinjavam, može li još samo jedno malo pojašnjenje?

Who is on duty today?

Šta?

Pitao sam ko je danas dežurni. Na engleskom.

Finist. On je danas dežurni.

Tebe ću prvog smrznuti. -Gotovo. Razumeo sam. Ćutim.

Slušaj prvo pitanje! -Stanite, stanite, gospodine glavni.

Na prvo pitanje: "Da li smo spremni da odgovaramo",

ja sam odgovorio. Jesam li odgovorio? - Da.

Odgovorio sam. Na drugo pitanje? "Ko će da odgovara",

takođe sam odgovorio. Jesam li odgovorio? -Da.

Odgovorio sam. I na treće pitanje: "Šta?", sam takođe odgovorio.

Prema tome, ovo bi bilo već četvrto pitanje, a mi smo se dogovorili da će ih biti tri.

Dakle, prema vašim pravilima, koja, pretpostavljam, važe već vekovima,

na tri postavljena pitanja, dobili ste tri odgovora.

Onda? Sezame otvori se, i pusti nas kod žmurećih.

Izigrao si me.

U ovom kristalu će biti zaključana smrt onoga

koga želiš povesti sa sobom.

Hvala na saradnji. -Prestane li kamen da svetli,

više se nećeš moći vratiti u svet živih.

Idem ja.

Ako poginem, stavite to u legendu.

Zašto se ti opet guraš? Ko je osvojio kristal, taj će i da ide.

Ovde je velika rupa. Šta da radim?

Možda bi trbalo da skočiš u nju. -Bako, jesi li ti normalna?

Šta? Šta? -Izlazi! Ja ću da skočim.

Ja, pa ja... Večno ti sa svojim "Ja!".

Tako... Smiri se... Diši...

Ništa komplikovano. Dam kamen, uzimam Koščeja, i vraćam se nazad.

Aha, tako... Za svaki slučaj.

Pa, hoćeš li još dugo?

Slušaj... Od kada ste vi to postali tako pametni?

Prvo bi trebalo dobro razmotriti...

Tata. -Vanja.

Ne izlazi iz čamca. Ako se popneš na obalu,

ostaćeš tamo zauvek. -Šta ti radiš ovde?

Zar se nismo dogovorili da ćemo se sresti... Kasnije.

Evo, sreli smo se.

Odmah, tata, odmah... -Da nisi pomislio da kročiš gore.

Znači, ovako ćemo, tata... Gledaj.

Imam stvar pomoću koje mogu izvući jednog čoveka odavde.

Požuri. Dođi kod mene u čamac.

Moramo požuriti dok se kamen nije ugasio.

Ne, Vanja. Ja sam svoj put prošao.

Sada je red na tebe. Prođi ga dostojanstveno.

Ti si vitez. Ti možeš sve. -Tata, šta ti je?

Hajde, ulazi. Nas dvojica moramo spašavati Belogorje.

Da bi spasio Belogorje, nisam ti potreban ja,

nego Koščej. -Ne!

Tata, hajde, požuri dok se još nije ugasio.

Tata, ulazi. Smislićemo već nešto. Ne ostavljaj me na cedilu.

Hajde.

Čuvaj se, Vanja.

Tata!

Daj mi to! Tata, odmah ću ja... Odmah ću...

Oprosti mi, Vanja. Mnogo toga ti nisam stigao reći.

Vanja!

Vanja!

Stani! -Vanja.

Stani! Hej, ti!

Glupa glavo, otvaraj! Odgovoriću na sva tvoja pitanja!

Otvaraj!

Vanja...

Možda bi bilo bolje da lovimo begunce, a ne da se bakćemo njihovim krpama?

Ako želiš da ih tražiš, traži ih.

Pronađite mi Ivana.

Ćutiš, ćutiš... Smrzao ti se jezik?

Koščati, zašto ćutiš kao nekakav stranac?

Ne prepoznaješ me? -Ne, ko si ti, majko?

Nisam ti ja nikakva majka, truli panju. Ja sam Jaga.

Ovo je Ivan, a ovo Vasilisa.

A ko sam ja? Truli panj? -Ti si Koščej.

Ti si rasekao kristal i umro, i spasio Ivana.

Seti se, budalo.

Tačno. Ja sam Koščej.

Spasili ste sebi pomoćnika.

Koščej, moramo saznati kako si pobedio čarobnjaka.

Svog učitelja.

Ne sećam se nikakvog čarobnjaka.

Prevalili smo hiljade kilometara da bi te pronašli.

Smrzla mi se svaka mrvica zbog tebe. Seti se.

Setio sam se. Setio sam se čarobnjaka.

Seti se i ostalog, vrećo kostiju.

Pa? Kako si ga pobedio?

Pobedio sam ga... Pobedio sam ga...

...pomoću čarobnog kamena. -Kakav je to kamen? Gde da ga nađemo?

Taj kamen se nalazi u Belom gradu.

Odmah sam vam rekao da ne treba da krećemo ni na kakav put.

Trebalo je da spasim oca. -Znači, vraćamo se nazad.

Au... Koščati...

Sećaš li se da si ti moj sluga, ili si i to zaboravio?

Sluga? Ne sećam se ničeg takvog.

Budalo. Ja se sećam.

Ponesi me na leđima. Hajde, hajde... Nemam više snage.

Golubice moja.

Kako li se snalazi moja koliba bez mene? Sigurno pati.

Uzmi ga, Koščej. U njemu se nalazi tvoja smrt.

Nemoj ga izgubiti.

Mesta, slabići.

Evo i našeg doma.

I? Kuda sad?

Koščej, gde da tražimo taj čarobni kamen?

A? -Ne sećam se.

Negde u gradu. -Ne zamajavaj nas, jadniče.

Gde u gradu? Hajde, seti se, vrećo kostiju.

Ispod kule je taj kamen.

Jeste li primetili da se svega seti čim ga udariš po glavi?

Imaš pravo. Sada će se svega setiti.

Ispod koje kule?

A?

Ispod kule... Bilo je to pre hiljadu godina...

Bacio sam taj kamen s kule i pogodio njime čarobnjaka.

Nastavi.

U tom kamenu se nalazi njegov život. -Šta to radiš?

Nisam ti sluga, starice.

Setio sam se. -Slomio mi je varjaču.

Slušajte. U Belom gradu postoji kamen na trgu.

To mora da je on. -Ako je život čarobnjaka u tom kamenu,

treba ga samo raseći i tako sve prekinuti.

Kakva će to samo slavna legenda biti.

I uđe je Finest u Beli grad,

i podigne svoj topuz iznad začaranog kamena...

Samo čarobni mač može raseći taj kamen.

On je kod Ivana.

Vreme je da se spašava Belogorje.

To će biti podvig. -Ti, vrećo kostiju,

zašto si mi slomio varjaču? Ko će mi je sada popraviti?

Šta je bilo? -Nije baš sve tako jednostavno.

Mač ne funkcioniše. Presušio je.

Kako to, presušio? -Tako, presušio.

Jednom kada sam prolazio u svoj svet, jednostavno je prestao da funkcioniše.

Zašto? -Ne znam zašto.

Funkcionisao je normalno, kad odjednom - šipak.

Zbog tebe je i presušio. Jer si bežao u svoj svet.

Odkud sam mogao znati da će se slomiti?

Verovatno treba malo sačekati da opet profunkcioniše.

Koliko dugo? -Ne znam.

Hajde da sačekamo da padne mrak.

Noću je lakše ući u grad.

Odlično. Mogli bi nešto prezalogajiti.

Vruć si, kopile...

Kada se spustila magla nad rusku zemlju,

kada su se nadvili tamni oblaci iznad Belog grada,

pojaviše se oni iz neprohodne šume i spustiše se u grad obavijen tamom...

Je li neko za kapućino?

Meni, meni, meni...

Oh, kapućino!

I Finist - Sjajni Soko lakoćom raseče...

Sve je u redu. Mač je profunkcionisao.

Proradio.. -I ti si to odmah iskoristio da napraviš taj svoj kapućino.

Pa šta? Samo sam hteo da se ohrabrim.

...i spasio nas nasilja.

S čarobnim mačem mogu i sam ući u grad.

Ili namočiti pelene.

Pelena. Zvuči ukusno.

Je li to nekakva ptica? -Meni, meni, meni...

Pobedivši nečistu silu, porazio je neprijatelje Belogorja.

Od tada datira legenda o Finistu,

slavnom heroju svoje zemlje.

Možemo malo i da prilegnemo do mraka.

Pobijte ih sve.

Rasturiću vas na komadiće. Ništa neće ostati od vas.

Vanja, vadi brzo čarobni mač. Požuri!

Nisam poginuo baš herojski.

Ah, ti!

Ah, ti, viteže nedovršeni. Evo odakle mu snaga.

Ukrao je moju usiliku.

Ne možemo odbiti napad. Moramo se povući.

Ostavite ih.

Čarobni mač je ovde.

Pa, jesmo li im pobegli? -Mislim da jesmo.

Šta uradi, kopile?

Zar ti niko nije rekao da ne diraš tuđe?

Kako to misliš? -Kako mislim...

Nije bilo zle namere. Hteo sam pomoći. -I jesi li pomogao?

I šta si postigao? Dobio si vitešku moć?

Kako da ti verujemo posle svega? -Šta si se navrzla na mene?

Vanja, ne znam šta da očekujem od tebe.

Možda ćeš sutra opet pobeći u svoj svet, i više se nikada nećeš vratiti?

Kakve to veze ima? -Jednom si već pobegao.

Viteže.

Jasno.

Nisam ni sumnjao. Ti želiš viteza.

Šta? -Baš to.

Misliš da ne vidim kako ga gledaš? Jasno, ja nisam tako jak,

niti toliko spretan da ti poletim čim mahneš repom.

Tako treba.

Ja bih ga odalamila još jače.

Možete li kasnije da se svađate?

Ovaj neće izdržati još dugo.

U gradu ima živa voda. -Šta ste se onda ukipili?

Nosite ga odavde. -Možda bi bilo bolje...

Ti si već rekao šta imaš. Koščej, hajde.

Vratite se u grad.

Hej!

Idemo!

Hej, čekajte me! -Hajde!

Rešila si da pobegneš. -Vrati mi mač!

Da, tako stoje stvari...

Zašto nisi otišao sa njima?

Mogao si odskakutati. -Nisam, pa šta? To nije tvoja briga.

Kada me je baka ispekla, zaboravila me je na prozoru.

Zatim me je deda ispustio na zemlju.

Nikome nisam bio potreban. Skitao sam po belom svetu.

Očvrsnuo sam, postao sam razbojnik, počeo krasti stoku.

Ljudi su me zamrzeli.

Samo si mi ti pružio ruku.

I ja sam takođe rastao sam.

Želeo bih da te pitam nešto u vezi lisice.

Znači, to je bila laž. Očigledno te nije pojela.

Dva dana sam jurio tu crvenu njušku po šumi dok nisam ogladneo.

Sve sam zabrljao. Znači, moram to i da popravim.

Moram vratiti čarobni mač.

Budalo. Uništiće te. -Bolje da umrem, nego da budem kao ti.

Ne služim ja njemu, nego tami.

Onda nastavi da joj služiš. -Trebala sam te onomad utopiti.

Nismo pronašli mač. Sve smo pretražili.

Tražite dalje. Pretražite bolje.

Znači, plan je sledeći... Vraćamo mač, sečemo njime čarobni kamen,

Hotabič umire, potražimo ostale, izvinim im se i sve će biti u redu.

Da de, samo kako ćemo sve to izvesti?

Hoće li nam čarobni mač pasti s neba?

Lepotice moja...

Daj mi ga. Baci mi ga.

Molim te.

Na svetu imam samo tebe

Jedina ljubavi moja

Sudbina nas je spojila

Voljena ženo moja...

Tuk-tuk, ima li koga?

S kokoškom sam se više pomučio.

Samo zbog tebe su svanuća i magle

Zbog tebe se prostiru mora i okeani

Zbog tebe su sva ta cvetna polja

Zbog tebe

Samo zbog tebe na nebu sijaju zvezde

Zbog tebe je stvoren ovaj bezumni svet

Zbog tebe šetam pod ovim suncem

Zbog tebe

Lezi, vojniče, još uvek si slab.

Evo kamena!

Mislim da to nije taj kamen. Koščej, seti se gde je onaj čarobni.

Kako da se setim?

Ivane, evo čarobnog kamena. Život čarobnjaka je u njemu.

Gde je? Pokaži mi rukom. -Trenutno to ne mogu.

Teško ti je? A meni je ovako celog života.

Prijatno, okrugli.

Gde si ti opet krenuo?

Leteo je kako treba. Računao sam da će se odbiti od krova, i...

Setio sam se.

Ne sme se raseći kamen.

Stani! -Asta la vista, bejbi!

Kamen ga drži pod zemljom. Rasečeš li ga, oslobodićeš ga.

Zakasnio sam.

Koliko dugo sam čekao ovo?

Ne igraj se sa tamom.

Hej, panju!

Izvinjavam se što prekidam vaš sastanak sa ovom gorgonzolom,

ali imam nekog posla s ovom spravom.

Kako se usuđuješ okrenuti magični mač protiv mene?

Ja sam ga iskovao. Ja sam mu dao snagu.

Ja sam njegov gospodar.

Koščej, kakva je sad ovo predstava? I s ovim si u dosluhu?

Ne, Ivane. Kasno sam se setio. -Koščej? Tako te sada zovu?

Nadenuo si sebi novo ime, Mikula?

Znači ti nisi Koščej, nego Mikula Besmrtni?

Belogor, oprosti mi, Bio sam mlad.

Setio si se i mog pređašnjeg imena.

Nema više Belogora.

Za hiljadu godina pod zemljom gde je završio tvojom zaslugom,

istruleo je, zaboravljen od svih.

Ljudi su zaboravili na moju dobrotu prema njima.

Sada je ostao samo Rogoleb.

Nisi u pravu. U tebi je i dalje Belogor.

Kao što je i u meni ostao Mikula.

On, a ne Koščej ti vraća život.

Možeš me ubiti ako će to ugasiti tvoju zlobu. Ali njih pusti.

Smrt je oslobođenje.

Ljudi ne shvataju jednostavnu istinu da je večni zaborav

mnogo strašniji.

Zato uživaj u svojoj besmrtnosti.

Večno ćeš ležati pod zemljom.

Ovde počinje priča kako je Finist - Sjajni Soko pobedio tamu.

Uhvatite je.

Nej, Beli!

Jesi li skupio korenje?

Pokori mi se! -Ah, ti, kučko obrasla.

Sada ću uzeti motornu testeru, pa da vidimo ko je ko.

Nemoj, Vanja. Ne možeš pobediti Rogoleba.

On ti nije neprijatelj. -Nije mi neprijatelj?

A pokušava mi ugušiti verenicu. Slušaj, Galja, gubi se odavde!

Ubij ga!

Ne!

Rekli su mi da je u tebi tama.

Ali gluposti u tebi ima još više.

Zdravo, sine.

Šta je sad ovo?

Umro sam? -O tome odlučuje Majka Zemlja.

U njoj je sva snaga života i smrti.

Iz nje izvire i dobro i zlo, i ona o svemu odlučuje.

Kada se pojavi tama, tada se pojavi i svetli vitez.

Zbog ravnoteže.

Znači li to da sva snaga dolazi iz zemlje?

Zašto onda ja nisam dobio tu snagu kada mi je bila najpotrebnija?

Ja to me znam. Možda je bilo prerano.

Nisi bio spreman da je primiš. -Sada to više nije važno.

Sada kada sam umro. -Nije bitno da li si umro ili ne.

Važno je za šta vredi živeti.

Razmisli.

Vasilisa! Zbog nje vredi živeti.

I zbog naše omražene šestorke. Kolobok, Baba Jaga, Koščej...

Zbog Belogorja.

I zbog tvoje pameti, tata.

Ako zemlja daje meni snagu, znači da je daje i tebi.

Svaki korov se hrani iz zemlje.

Moramo mu iščupati koren. -To je moguće uraditi.

Finiste, oslobodi Kolobka.

Gde si ti do sada, brko? Hej, šta to radiš?

Hej, Rogoleb!

Jesi li razumeo? -Jesam. Hajde, baci me!

Ima ukus kao trula kokoška. -Šta je ovo?

Kakva je ovo magija? -Kakav je ono provincijski izgled?

Kakva magija?

Ovo je Moskva, čoveče! Samo asfalt i beton.

Ovde zemlja ne daje snagu.

Ništa ne brini. Ovde ima pet podzemnih nivoa.

Dalek je put od Moskve do Majke Zemlje.

Evo šta može da uradi kaldrma i životvorni asfalt.

Budalo. Tama - to sam ja.

Ona je svuda. Čak i u tebi.

Opa, osušila se mrkva.

Zar je opet bio Dan grada?

Gde je Ivan?

Pao je u bezdan zajedno s Rogolebom.

Bio je vrhunski vitez. Veličanstvena smrt.

Vanja!

Sada ću iz nje izbiti svu tu čađ.

Sve je gotovo, Galja. Tvoj koren više nije u igri.

Zato, ili se vraćaj svom poslu spremačice, ili ja više ne odgovaram za svoje postupke.

Mnogo toga ti ne znaš, Vanja.

Oprosti mi. Ja...

Nisam se poneo baš viteški.

Vanja, kako ne shvataš da meni nije potreban vitez.

Meni nisu potrebni tvoji podvizi i tvoja hrabrost.

Meni trebaš onakav kakv si.

Znaš, postoji jedna stvar...

Vrlo rado ću se odreći svoje supersnage.

To bi bilo to.

Sada se ponašam kao vitez.

Udaj se za mene.

Znaš šta, koščati, opet si mi nekako kilav.

Bako, a gde se to ja nalazim?

Ko sam ja? Mislim da me nešto udarilo u glavu. Ničega se ne sećam.

Šta ima da se sećaš? Ti si moj verni sluga.

Ah, ti, stara drtino. Sada ćeš ti mene nositi na leđima.

Stani! Stani! Gde si krenula?

Gospodar mora i okean je stigao da pomogne.

Sve ću ih uništiti!

Ivane, bio sam u šetnji šumom i naišao sam na nešto neobično.

Možda se tama vratila. Trebalo bi da pogledaš.

Tamo, iza drva. Belo kamenje.

Šta ste se ukipili?

Potrebno nam je malo akcije.

Pa to su jaja.

Kolibica.

Velika Tamo, pomozi mi.

Pre mnogo godina

Zdravi da ste mi.

Pogledaj Varvaruška kakav prsten ti je kovač Stepan napravio.

Hvala, čiko. -Varjuša, zašto ga stalno zoveš čika?

To ti je tata, a ja sam ti mama.

Hvala, tatice.

A ovo je Stepan napravio Ivanu.

Iljuša, da mu još nije prerano da se hvata za mač?

Ništa zato. Muromec od pelena mora da se navikava na mač.

Dizni vam predstavlja: VAŠI OMILJENI LIKOVI ĆE SE VRATITI

Dobrodošli u Moskvu!

U DECEMBRU 2021. GODINE

SLAVORKC-KERESTUR 06. 04. 2021.