Original subtitles

Da li �e dramati�no otkri�e ponovo napisati biblijsku istoriju?

Saznajte dok Nacionalna geografija otkriva izgubljeno jevan�elje najve�eg biblijskog zlikovca.

On je taj koji je predao svog prijatelja.

On je taj koji je doveo do raspe�a.

I on je taj koji je proklet za sva vremena.

On je jedan od najomra�enijih ljudi u istoriji.

Apostol koji je izdao Isusa Hrista.

Vekovima je njegovo ime zna�ilo izdaju i prevaru.

Juda Iskariotski.

Sada, skriveno gotovo dve hiljade godina,

staro jevan�elje se pojavljuje iz peska Egipta.

Ono govori druga�iju pri�u.

Onu koja mo�e da dovede u pitanje na�a najdublja verovanja.

Ovaj dokument okre�e pri�u o izdaji Hrista...

...naopa�ke.

Ovde, zlikovac postaje heroj.

A Isus Hrist ure�uje sopstveno pogubljenje.

Sada tim stru�njaka zapo�inje posao da odrede

�ta u njemu pi�e.

I da li je stvarno...

...ili falsifikat.

Nemogu�a stvar.

Neverovatno.

Kako je neko mogao da napi�e jevan�elje po Judi?

Otkriveno slu�ajno,

prodato dvaput,

i ukradeno jedanput.

U toku je trka sa vremenom da se sa�uvaju njegove strane

pre nego �to se pretvore u prah.

Da li je ovo autenti�an dokument ili stara jeres koja bi trebalo da bude ostavljena u grobu?

Moglo bi da bude uzrujavaju�e za mnoge ljude.

Moglo bi da stvori vrstu krize. Recimo krizu vere.

Ne mislim da Juda sadr�i autenti�no istorijsko predanje o Isusu i Judi.

Sada ga �itamo po prvi put.

To je Jevan�elje...

po Judi.

JEVAN�ELJE PO JUDI

Mnoge pri�e postoje o otkri�u Jevan�elja po Judi.

Ali ona najverovatnija ide ovako.

Egipat, 1978.

Blizu obala reke Nil,

farmer,

verovatno u potrazi za blagom,

oprezno ulazi u veliku pe�inu.

U stara vremena, njeni odeljci su bili kori��eni za sahranjivanje mrtvih.

Prema ovoj verziji,

farmer tra�i zlato ili nakit -

bilo �ta od vrednosti.

Umesto toga,

me�u kostima

pronalazi kamenu kutiju.

Unutra -

neo�ekovano otkri�e,

tajnovita knjiga u ko�nom povezu

koja se naziva kodeks.

Farmer ne mo�e da de�ifruje njen stari tekst,

ali zna da stare knjige posti�u dobru cenu na berzi antikviteta u Kairu.

On nema pojma da dr�i jednu od najve�ih dobitaka u biblijskoj arheologiji,

dokument osu�en kao jeres

pre nekih 1800 godina.

Dokument za koji bi neki mo�da po�eleli da je ostao zauvek sahranjen.

Dvadeset dve godine kasnije,

Nju Jork, 2000.

Trgovac antikvitetima Frida Nasberger-�akos

ide na D�ej-Ef-Kej aerodrom

kada dobija zapanjuju�e vesti.

Ona je uz rizik kupila isti stari kodeks od egipatskog trgovca.

Onda ga je odnela na Jejl univrzitet da bi ga pregledali.

Sada joj stru�njak saop�tava zapanjuju�u vest.

Halo!

Imao je veoma emotivan glas

i... rekao je, "Frida, ovo je... ovo je fantasti�no.

Ovo je... Ovo je... veoma va�an dokument.

I mislim da je to Jevan�elje po Judi.

Za �akosku je to nagrada za godine potrage.

Postala je opsednuta misterioznim kodeksom

a da nikada nije znala �ta sadr�i.

To je vi�e od misije, sada kada pomislim.

Mislim da sam bila izabrana... od Jude...

da ga rehabilitujem.

Mislim da su okolnosti dolaska ovog rukopisa kod mene

bili predodre�ene.

Juda je zatra�io da uradim ne�to za njega.

�vajcarska, 2002.

Svetski renomirani restaurator dokumenata Florans Darbr

po prvi put otvara kutiju koja sadr�i Jevan�elje po Judi.

Bacila sam pogled na njega.

Morala sam da otvorim kutiju.

Rekla sam: "vau!"

I morala sam da otvorim i zatvorim kutiju nekoliko puta.

Potrebni su ti debeli �ivci da bi dotakao odre�ene predmete.

Za trideset godina rada, nikada nije videla stari dokument u tako lo�em stanju.

Njegovi osetljivi listovi od papirusa su se izlomili u stotine delova.

S kojim god dokumentom da radite,

uvek postoji pri�a.

Toliko je star da se uvek pitate ko ga je napisao.

Gde je sve bio?

Ko ga je imao

i ko ga je �itao?

Da bi do�la do odgovora, Darbr �e se udru�iti sa Rodolfom Kaserom,

jednim od svetski istaknutih prevodioca starog egipatskog jezika koji se zove koptski,

jezika na kome je dokument napisan.

Oni �e provesti godine spajaju�i fragmente,

fragmente koji govore pri�u koju su rani crkveni oci osudili kao jeres.

Ali �ak i u ovakvom stanju, jedan red se izdvaja.

To je nalov - "Puangelion en Judas" -

"Jevan�elje po Judi".

Nemogu�a stvar. Neverovatno.

Kako je neko mogao da napi�e jevan�elje po Judi?

Da li bi stvarno moglo da postoji jevan�elje po Judi?

�ta ako bi najve�a pri�a ikada ispri�ana

bila ispri�ana kroz o�i jednog od najve�ih zlikovaca istorije?

Sledi: Da li je Juda Iskariotski bio zlikovac... ili heroj?

Odgovor bi mogao da le�i me�u hiljadama fragmenata starog papirusa.

Dok se slagaloca sklapa deo po deo,

ho�e li otkriti tajne koje �e �okirati svet?

U nastavku "Jevan�elja po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi".

Ko je bio Juda Iskariotski?

Biblija nam ka�e da je on apostol koji je izdao Isusa Hrista.

Bez njega

raspe�e se mo�da nikada ne bi dogodilo.

Ali za nekoga ko je tako ozlogla�en,

o njemu znamo malo �injenica.

On je bio jedan od dvanaestorice Apostola.

Mo�e da bude da je do�ao iz Judeje,

ne Galileje poput Hrista i ostalih.

Ali ako su detalji njegovog �ivota nejasni,

nema sumnje u vezi sa njegovim mestom u istoriji.

U Danteovom Paklu, Juda je osu�en na najni�e ponore Pakla,

gde biva pojeden po�ev�i od glave od strane samog lucifera.

�to se reputacije ti�e,

takvu jednu je te�ko stresti.

Generalno danas ljudi smatraju Judu

uglavnom za izdajnika Isusa,

nekoga ko je bio izdajnik hri��anskog principa.

�esto razmi�ljaju o njemu kao o nekome ko je bio pohlepan, �krt,

ko je vi�e bio zainteresovan za...

za sticanje novca nego da bude veran svom Gospodaru.

Sama re� je omra�ena, mislim prakti�no u celom zapadnom svetu.

Ne biste �ak tako nazvali ni svog psa.

A u Nema�koj, naravno, nelegalno je dati svom detetu ime Juda.

Juda je mo�da bio blagajnik Apostola,

a neki stru�njaci misle da je bio Isusov najpouzdaniji saveznik,

zbog �ega je njegova izdaja jo� vi�e izlo�ena preziru.

On je taj koji je predao svog prijatelja.

On je taj koji je doveo do raspe�a.

I on je taj koji je proklet za sva vremena

iz tog razloga.

Hrist i svi Njegovi Apostoli su bili dosledni Jevreji

ali vremenom su Judina mra�na dela postala izgovor za mr�nju prema svim Jevrejima.

Tradicionalno je u hri��anskim krugovima Juda zapravo bio povezan sa Jevrejima,

ne samo zbog svog imena,

ve� tako�e zbog ovih osobina koje su postale stereotipi

za Jevreje u Srednjem veku da su izdajice, pohlepni,

neko ko je, zapravo, izdao Isusa,

da su Hristove ubice.

I ova Judina izdaja ih, naravno,

tako�e navodi na grozna dela antisemitizma kroz vekove.

Judina zla reputacija je zasnovana na samo osamnaest odeljaka u Jevan�eljima.

Pa, Juda Iskariotski se u Novom zavetu ne pojavljuje mnogo

i mislim da je to zbog toga �to predstavlja sramotu

i ono malo �to se ka�e o njemu je veoma lo�e,

tako da biva prikazan u sve lo�ijem svetlu

kao lopov koji krade iz kase,

�ak i kao osoba koja je pod uticajem satane.

Ali �ta ako postoji druga pri�a o Judi Iskariotskom,

ona koja obr�e ovu tradicionalnu sliku naglava�ke?

Istorija bele�i da je postojala.

Oko 180. godine nove ere, episkop Irinej, jedan od najuticajnijih predvodnika rane crkve,

je napisao o�tru kritiku protiv jedne od knjiga koje je bila u opticaju.

Njeno ime:

Jevan�elje po Judi.

Ovo jevan�elje je bilo u vezi sa odnosom izme�u Isusa i Jude

i ukazivalo je da Juda zapravo nije izdao Isusa,

ve� je u�inio ono �to je Isus �eleo od njega

jer je Juda bio taj koji je stvarno znao istinu onako kako je Isus �eleo da bude saop�tena.

Ali ovakva verzija Judine pri�e je bila osu�ena od strane Irineja i drugih ranih crkvenih predvodnika.

Ozna�avaju�i je kao jeres,

oni su je uspe�no izbrisali iz istorije

tako da nikada vi�e ne bude vi�ena.

Ili da li su?

U laboratoriji u �vajcarskoj

restauratorka Darbr

i prevodioc Kaser poku�avaju da odgonetnu

da li je ovo izgubljena kopija Jevan�elja po Judi.

Ali prvo moraju da slo�e jednu od najslo�enijih slagalica

ikada prona�enih u istoriji.

Jevan�elje je napisano na trinaest listova papirusa,

i sa prednje i sa zadnje strane.

Ako se fragment uklapa sa jedne strane,

mora tako�e da se uklapa i sa druge.

Ako uzmete kucani dokument od devet do deset stranica

i pocepate ga u delove,

bacite pola delova

i poku�ate da rekonstrui�ete drugu polovinu,

vide�ete kako je ovo te�ak postupak.

Da bi izbegli da dodiruju sam dokument dok ne budu morali,

osmislili su genijalan plan.

Prvo, uz pomo� fotografija fragmenata i stranica,

Kaser tra�i podudaranje.

Onda, rade�i sa fotokopijama,

on se�e i lepi.

Svaki put kada smo u mogu�nosti da postavimo fragment,

ja doneseo njegovu fotokopiju gospo�i Darbr,

koja ga koristi da bi postavila fragment u okviru originala.

Onda gospo�a Darbr ispituje da li je Kaser bio u pravu.

Moj posao je sada da proverim da li ovaj fragment mo�e zapravo da bude postavljen tamo

analiziraju�i kvalitet papirusa,

njegovu boju,

njegova vlakna

i da vidim da li postoje sli�nosti.

Mi razumemo smisao kodeksa, malo po malo, zahvaljuju�i ovim uspesima.

Sigurno,

�to je vi�e fragmenata dodato,

to vi�e mo�emo da pro�itamo

i ve�i deo pri�e biva otkriven.

Ima jo� stotine fragmenata da se postavi,

ali ono �to su otkrili je ve� sada dramati�no.

Ovaj tekst se podudara sa dokumentom koga je Irinej o�tro kritikovao pre nekih 1800 godina.

Dokaz je u jednom od njegovih najjezivijih redova

gde Isus zadaje Judi njegovu misiju izdaje.

Ti �e� biti ve�i od svih ostalih.

Judo,

ti �e� �rtvovati �oveka

koji me pokriva.

Sledi: Papirus je autenti�an;

naslov je kona�an,

a tekst se uklapa.

Ali jedini na�in da se bude siguran je da se pozove tim najboljih biblijskih detektiva na svetu.

Da li �e oni mo�i da doka�u da li je Jevan�elje po Judi pravo ili falsifikat?

Samo na kanalu Nacionalne geografije.

A sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi".

Preliminarno ispitivanje Jevan�elja po Judi otkriva tri �injenice.

Prvo, nau�nici su potvrdili da papirus na kome je napisano jevan�elje

izgleda istovetno drugim anti�kim dokumentima.

Drugo, u naslovu, napisano na koptskom, pi�e "Jevan�elje po Judi".

I tre�e, ono �to su videli do sada

se sla�e sa tekstom koji je Episkop Irinej osudio 180. godine.

Ovi rani zaklju�ci moraju sada da budu poduprti naukom.

Da bi dokazao da je autenti�ni stari tekst,

vlasnik jevan�elja,

Mecena fondacija,

uz podr�ku Nacionalne geografije i Vejt (Waitt) instituta za istorijska otkri�a,

okuplja tim iz snova biblijskih detektiva da se pridru�e profesoru Kaseru.

Doktor Stiven Emel je vode�i stru�njak za stare papiruse i paleografiju,

ili stare tekstove.

Doktor Marvin Majer je koptski ekspert

i zajedno sa Kaserom �e napisati kona�ni prevod.

I doktor Timoti D�al je specijalista za radiougljeni�no datiranje.

Svaki stru�njak �e koristiti svoju specijalnost

da bi popunio deo slagalice

i odgovorio na pitanje,

"Da li je stvarno?".

Kvalitetni falsifikati su uni�tili mnoge karijere.

Uzmimo za primer ozlogla�ene "Hitlerove dnevnike"

ili kosturnicu Jakova,

kov�eg za sahranjivanje za koji je re�eno da pripada Isusovom bratu,

ali se sada �iroko veruje da je falsifikat.

Reputacije su u pitanju.

Mmm, rukopis...

Stru�njak za papirus, Stiven Emel, prvi daje mi�ljenje.

On je ve� proveo sate ispituju�i dokument

i veruje da ne postoji �ansa da je to savremeni falsifikat.

Ne, ja sam pregledao... stotine papirusa, koptskih papirusa u svojoj karijeri

i ovo je apsolutno tipi�no za... za stare koptske rukopise.

Ne, potpuno sam uveren.

Broj ljudi koji bi mogao da stvori ovakav tekst...

je veoma mali.

Koliko bi ti rekao?

Mo�da...

dvadeset pet?

Malo. Ne tako puno. - Ne tako mnogo?

Rekao bih �etiri ili pet.

Mi smo dvojica od njih.

I ko bi stvorio takvu stvar?

Neko bi morao da zna koptski bolje od nas.

Je l' tako?

A nema niko ko zna koptski bolje od nas. �ao mi je.

Ali dokument je i dalje potpuna tajna.

Oni ne znaju ni kako je do�ao u Egipat,

gde je navodno prona�en,

ili kada je napisan.

Da bi saznali,

koptski stru�njak doktor Marvin Majer odlazi u Egipat.

Pa, ako mo�emo da znamo ne�to o periodu i okolnostima stvaranja

ili prevo�enja teksta,

to �e nam umnogome pomo�i

da utvrdimo da je ovo zapravo autenti�an tekst iz Starog sveta.

Majer misli da je jevan�elje originalno napisano na gr�kom na Bliskom istoku,

a kasnije doneto u hri��ansku zajednicu u Egiptu.

Po�to je doneto ovde, on smatra da je prevedeno na koptski,

jezik koji je proistekao direktno od starih Egip�ana iz vremena faraona.

U vreme kada je Jevan�elje po Judi prevedeno u Egiptu,

ova oblast je bila divno i divlje mesto.

To je bilo tr�nica ideja

sa razli�itim vrstama ljudi

sa razli�itim pristupima -

pravoverni hri��ani koji su po�eli da se pojavljuju i gnostici i monasi

i sve vrste ljudi su ovde bile zajedno,

dele�i svoje ideje, sla�u�i se i ne sla�u�i se,

i stvaraju�i svoje knjige.

Jedna od tih knjiga je bila kodeks koji sadr�i Jevan�elje po Judi.

Pronala�enje pe�ine gde je otkriveno

bi pomoglo da se potvrdi njegova autenti�nost.

Tako Majer ide na jug du� Nila,

u oblast gde je kodeks navodno prona�en.

Ali pronala�enje ta�ne pe�ine je malo verovatno.

Bilo bi od pomo�i ako bi Majer mogao da razgovara sa �ovekom

koji je kupio kodeks od farmera koji ga je prona�ao.

Istra�itelji poku�avaju da ga prona�u.

Ali taj �ovek nije �eleo da bude prona�en.

Potraga za njim rezultira �orsokacima i zalupljenim vratima.

To je zbog toga �to je u Egiptu opasno da se pri�a o trgovini antikvitetima na crnom tr�i�tu.

Ljudi koji to rade bi mogli da budu uhap�eni od strane policije

ili napadnuti od strane kriminalnih grupa koje su uklju�ene u pla�kanje.

Bez svedoka,

Majer mora da se osloni na najverovatniju pri�u kako je kodeks prona�en.

Prema toj verziji,

prona�en je negde blizu sela po imenu Karara.

Ali oblast je ogromna.

Da bi mu pomogao da suzi potragu,

sastaje se sa arheologom iz Egipatskog ministarstva za antikvitete.

Zvani�nici vode Majera u pustinju

prema grupi pe�ina za koje su samo �uli.

Posle dva sata na suncu,

dolaze do ogromnog platoa

izdubljenog pe�inama.

�ta je ovo ovde? Izgleda kao da je neka vrsta...

Ovde izgleda da je neko do�ao do velikog dobitka.

�ta je ova rupa ovde dole?

Pla�ka�i.

Grobovi izgleda da su iskopani,

kosti razbacane.

Ali to nije sve.

Svuda su stari koptski artefakti

koji ka�u Majeru da bi ovo moglo da bude mesto.

Bilo je koptske grn�arije po celoj lokaciji,

ne�to od koptske tkanine koja je prona�ena ovde.

Bila je tu opeka koja je upotrebljana za neku strukturu i podna obloga.

Sve je to ukazivalo da je ovo bilo mesto odre�ene va�nosti,

verovatno u koptska vremena.

Delovi grn�arije koji su prona�eni ovde datiraju najkasnije iz desetog veka nove ere,

ali i najranije iz tre�eg veka.

Stru�njaci misle da je kodeks koji sadr�i jevan�elje sa�injen u tre�em ili �etvrtom veku.

Da li je ovo pe�ina u kojoj je farmer na�ao kodeks?

Bez izve�taja o�evica

ne mo�emo da budemo sigurni u vezi sa ta�nim mestom na kome je Jevan�elje po Judi prona�eno.

Ali po pri�i, prona�eno je u pe�ini u ovoj oblasti

i prona�eno je u pe�ini koja je imala koptske karakteristike,

poput ove pe�ine.

Dakle bila je ili ba� ova pe�ina ili pe�ina poput nje.

Sigurno da je Jevan�elje po Judi moralo da bude prona�eno u pe�ini koja je veoma nalik na ovu.

Ima ose�aj gde je prona�eno.

Ali Majer i dalje nema dokaz da potvrdi njegovu autenti�nost.

Ima jo� jedan trag da prati koji ga vodi u Koptski muzej u Kairu.

Kada je Majer pro�itao delove iz Jevan�elja po Judi,

podsetili su ga na tekstove iz jednog od najdramati�nijih otkri�a u biblijskoj arheologiji -

pronalazak poznat kao Nag Hamadi biblioteka.

1945. Pastir je otkrio ovu biblioteku

od vi�e od trideset starih tekstova u ju�nom Egiptu.

Ta lokacija je blizu mesta na kome izvori ka�u da

je Jevan�elje po Judi prona�eno.

I to nije sve �to imaju zajedni�ko.

Postoje upadljive sli�nosti izme�u Jevan�elja po Judi i jednog broja tekstova iz Nag Hamadi biblioteke.

Te sli�nosti obuhvataju neka imena koja se koriste u ovim tekstovima,

osnovni pogled na svet koji je sadr�an u ovim tekstovima.

Izgleda da se sve sla�e.

Nag Hamadi biblioteka i Jevan�elje po Judi izgleda da su napisani

u otprilike isto vreme i da su prona�eni na pribli�no istom mestu.

I sli�ni su po samim svojim re�ima.

Za Majera je to dovoljan dokaz da je Jevan�elje po Judi

autenti�an stari tekst.

�to se ti�e kodeksa koji sadr�i jevan�elje,

njegovo uklanjanje sa mesta gde je bio skriven je bilo samo po�etak

�udnog, misterioznog putovanja.

Sledi: Jevan�elje je kupljeno, prodato i ukradeno.

Onda nestaje, odnose�i sa sobom mnogo druga�iju verziju izdaje Hrista.

Jevan�elje po Judi pretvara Judin �in izdaje u �in poslu�nosti.

�rtva Isusovog tela zapravo postaje spa�avanje.

Kada se "Jevan�elje po Judi" nastavi.

Sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Kairo, 1980.

Farmer koji je prona�ao kodeks koji sadr�i Jevan�elje po Judi

ga je prodao na egipatskom tr�i�tu antikviteta.

Te�ko je ta�no utvrditi �ta se slede�e desilo.

Ali verovatna verzija ide ovako.

Novi vlasnik dokumenta,

egipatski trgovac,

pokazuje svoju zbirku starih umetni�kih predmeta potencijalnom kupcu.

Lepo je.

Da li su vam poznati ti predmeti?

Da, naravno.

Imam stvari koje su jo� lep�e.

Idem da vam ih donesem.

Kupac izgleda da �eli sve,

�itavu kolekciju egip�anina,

vrednu milione.

A ko je tako zainteresovan za moje stvari?

Niko za koga ste vi �uli.

�ena tvrdi da predstavlja kupca sa dubokim d�epom.

Ali ona la�e.

Ona zapravo mapira prostor i zbirku

i planira plja�ku.

Kasnije te no�i,

naoru�ana sa potpunim inventarom egipatskih dragocenosti,

ona se vra�a da pokupi nekoliko stvari.

Ona uzima najbolje iz kolekcije.

Na njenoj listi - stari kodeks.

Neverovatno, kada on nestaje u pozemlju antikviteta,

niko ne zna da je neprocenjiv,

da je unutra izgubljeno jevan�elje

i verzija izdaje Hrista koju skoro 1800 godina niko nije �uo.

Za�to bi rani hri��ani uop�te napisali Jevan�elje po Judi?

Jerusalim, oko 100. godine nove ere

U veku posle Hristove smrti,

grad kojim vladaju Rimljani je mesto sna�nog religioznog previranja.

Judaizam, rimski kultovi i hri��anske grupe - svi se nadme�u za sledbenike.

Ali jedna religija �e se uskoro izdvojiti iz mno�tva -

hri��anstvo.

Ovaj period ranog hri��anstva nije bio ono �to ve�ina ljudi misli.

Nije bilo hri��anske Biblije.

Umesto toga, razli�ite verzije pri�e o Hristu su se prenosile od jednog hri��anina na drugog.

Na kraju su pri�e napisane u Jevan�eljima,

ali ne trideset do �ezdeset godina posle Hristove smrti.

I danas ve�ina nau�nika veruje da su

Mateja, Marko, Luka i Jovan umrli davno pre nego �to su njihova Jevan�elja napisana.

Jedan od interesantnih fenomena iz ranog hri��anstva

je da su �etiri Jevan�elja koja su u�la u Novi zavet -

po Mateju, Marku, Luki i Jovanu - sva anonimna.

Naslovi su dodati od strane kasnijih urednika.

Oni nisu bili tamo... napisani tamo od strane samih autora.

I postoji jo� jedan iznena�uju�i zaokret u pri�i o veri u ranim vekovima.

Nije bilo samo �etiri jevan�elja.

Bilo ih je vi�e od trideset.

Jevan�elje zna�i "dobra vest".

Tako da je pitanje slede�e:

"Ko je Isus i koja je dobra vest u vezi sa Njim?"

Veoma mnogo ljudi je videlo to pitanje na razli�ite na�ine.

U prvih dvesta godina posle Hristove smrti

bukvalno su desetine razli�itih

i ponekad suprotstavljenih verzija Njegovog �ivota i poruke kru�ile.

Jedna od njih je bila Jevan�elje po Judi.

Ovaj tekst, poput mnogih drugih tekstova skoro otkrivenih

u Nag Hamadiju,

nam daje pogled na oblike hri��anstva koje nikada ranije nismo videli.

Mnogi ljudi su mislili da jedina jevan�elja koja su postojala

su Jevan�elja iz Novog zaveta -

Mateja, Marko, Luka i Jovan.

Ali, zapravo, bilo ih je mnogo vi�e od toga.

Moglo ih je biti desetine,

poput Jevan�elja istine,

Jevan�elja po Mariji Magdaleni,

Jevan�elja po Tomi,

Jevan�elja po Judi,

Jevan�elja po Filipu, da samo pomenemo nekoliko.

Nije postojalo samo jedno rano hri��anstvo. Bilo ih je mnogo.

Bila jedna vera ili mnogo,

hri��anstvo se naglo pro�irilo

iz Jerusalima u Malu Aziju i Egipat,

Rim i severnu Afriku.

Jo� uvek nije bilo crkava.

Umesto toga, sledbenici su se sastajali u privatnim ku�ama,

gde su neki �uli jevan�elja nazvana po ljudima koja bi iznenadila ve�inu vernika danas.

Neki su koristili Filipa, neki su koristili Tomu, neki su koristili Jevan�elje po Mariji,

drugi su koristili Mateju, Marka, Luku ili Jovana.

Neki od ranih hri��ana se sada zovu gnostici

ili "ljudi koji znaju".

Gnostici su bili mistici, to �e re�i,

bili su ljudi koji su ose�ali da mogu da imaju neku vrstu direktnog pristupa Bogu.

Re� "gnostik" dolazi od gr�ke re�i "gnosis",

�to zna�i "znanje".

Ali ova vrsta znanja nije svakodnevno znanje.

To nije u�enje iz knjige.

To je shvatanje;

to je intuicija.

To je ta sposobnost da znate ne�to o sebi,

da znate da posedujete iskru Bo�anskog u sebi

i da prepoznate da je Bog za koga se izja�njavate da je Bog koji je spolja,

isti onaj kao i ta iskra Bo�anskog koja je u vama.

I mnogi gnostici su bili hri��ani.

Gnostici su ljudi koji su napisali ve�inu tekstova poznatu kao Nag Hamadi biblioteka.

Njihove pri�e o Hristu su mnogo apstraktnije

i vi�e filosofske od onih iz Novog zaveta.

Jedna od omiljenih je bila Jevan�elje po Tomi.

Carstvo je u vama,

i ono je izvan vas.

Kada spoznate sebe,

onda �ete postati poznati,

i shvati�ete da ste vi ti

koji ste sinovi �ivog oca.

Kada su neki od nas bili na postdiplomskim studijama,

prvo smo upoznali ta druga jevan�elja poput Jevan�elja po Tomi.

Bilo nam je re�eno: "Pa, ona su gnosti�ka, ona su jereti�ka.

Ona su �udna."

Re�eno nam je da "gnostici" zna�i... znate kao "ljudi koji prakti�no nisu u pravu".

I... to je otprilike kao kada 1940.-ih i 50.-ih u ovoj zemlji pri�ate o komunistima.

I to je na�in da ih odbacite.

Tako da je "gnostik" termin poput toga.

Oni nisu sebe tako zvali.

Oni su se zvali hri��anima.

Rani crkveni oci su se borili protiv gnostika.

Jedna od te�ko�a koju su gnostici zadavali ljudima u pravovernoj crkvi koja se stvarala

je �injenica da gnosticima nije bio potreban savet

i kontrola i uvid koji su dolazili od sve�tenika i episkopa.

Oni su imali to shvatanje u sebi

i to je smetalo crkvenim vo�ama.

To nije sve �to je iritiralo crkvene predvodnike.

Gnostici su tako�e propovedali da je telo zatvor za Bo�anski duh unutra.

Za njih je Isusova smrt bila dobra stvar.

Zapravo, to je jedan razlog, smatraju stru�njaci, zbog koga je Jevan�elje po Judi napisano od strane gnostika.

Jevan�elje po Judi pretvara Judin �in izdaje u �in poslu�nosti.

�rtva Isusovog tela, zapravo, postaje spasenje.

I tako, zbog tog razloga, Juda se pojavljuje kao pobednik

i na kraju mu zavide i �ak ga proklinju i preziru ostali U�enici.

Juda nije bio jedina biblijska li�nost koju su gnostici videli druga�ije.

Gnostici su bili ube�eni da je zmija u Rajskom vrtu

bila dobra figura.

Zapravo, gnostici okre�u pri�u o Rajskom vrtu naopa�ke.

Jer zmija je bila veoma privla�na figura.

Na posletku, zmija je rekla Evi:

Uzmi malo vo�a sa Drveta znanja dobra i zla.

A gnosticima je to zvu�alo kao divan poziv.

Zar ne biste voleli da uzmete griz jabuke znanja

i da imate sav sok znanja u svom bi�u?

Ali ovakve ideje su jednostavno bile suvi�e zapanjuju�e za predvodnike rane crkve.

Oni su odbacili otprilike trideset gnosti�kih tekstova,

uklju�uju�i Jevan�elje po Judi

i ostavili ih van Novog zaveta.

Kako su crkveni predvodnici odlu�ili �ta da zadr�e, a �ta da odbace?

Proces je trajao stotinama godina.

Ali je dobio kriti�ni polet 180. godine nove ere

i ro�en je u krvi.

Sledi: Jevan�elje po Judi se ponovo pojavljuje sa cenom od tri miliona dolara.

Ali po�to nije bilo kupaca, stari tekst je bio sklonjen vi�e od petnaest godina

i skoro uni�ten.

Nastavi�emo sa "Jevan�eljem po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

A sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

�vajcarska, 1983.

Neverovatno, po�to mu je bio ukraden,

egipatski trgovac je povratio kodeks koji sadr�i Jevan�elje po Judi.

1983. On se ponovo pojavio sa njim u �enevi.

Sada je pozvao tri nau�nika,

od kojih je svaki bio sa ameri�kog univerziteta,

da daju ponudu za kodeks i druga stara dokumenta.

Jedan od njih je Stiven Emel,

isti stru�njak koji �e par decenija kasnije pomo�i da se utvrdi autenti�nost rukopisa jevan�elja.

Maja 1983. sam zamoljen da otputujem u �enevu

da pogledam koptski rukopis koji je... Ameri�ka univerzitetska biblioteka bila zainteresovana da kupi.

Zbirka papirusa koja je bila ponu�ena na prodaju

se sastojala od tri razli�ita rukopisa -

dva na gr�kom i jedan na koptskom.

Ne mislim da je Egip�anin imao bilo kakvu ideju o tome �ta poseduje,

osim da su to bile stare papirusne knjige.

I to je vrsta stvari koja se vi�a u muzejima

i stoga je vredna.

Re�eno nam je da nam nije dozvoljeno da fotografi�emo.

Nije nam dozvoljeno da pravimo bilo kakve bele�ke.

Moj utisak je bio da je Egip�anin o�ekivao od nas da jednostavno otvorimo kutije,

da vidimo da "da, zaista tu ima papirusa",

da ih zatvorimo i damo mu koliku god koli�inu novca je on �eleo i da ih odnesemo sa sobom.

Pretpostavio sam da su ovi rukopisi izneti nelegalno iz Egipta.

Nisam imao konkretna saznanja o tome,

tako da je to na neki na�in bio...

tajan i nelegalan sastanak.

Emel odmah vidi da je to neprocenjiv kodeks.

Ono �to sam video je bio vr�ni deo papirusnog kodeksa,

veoma sli�nog kodeksima iz Nag Hamadija,

u relativno dobrom stanju, rekao bih.

Bio je napisan u veoma lepom knji�evnom koptskom pismu, lako �itljivom.

Listao sam i slu�ajno spazio dijalog izme�u Isusa i Njegovih U�enika.

A naro�ito se ime Juda

pojavljivalo iznova.

"Juda je rekao... xxx"

"Gospod je rekao... bla, bla, bla".

Zato �to mo�e da napravi samo brzi pregled,

Emel ne zna da gleda u Jevan�elje po Judi.

Pregovori ne odlaze daleko.

Zajedno, nau�nici imaju samo sto hiljada dolara da daju.

A tra�ena cena je ispalo da je tri miliona dolara.

Dakle drasti�no ve�a suma od one koju smo ikako mogli da skupimo zajedno.

Mislim da je Egip�anin bio stra�no razo�aran.

Mislim da je mislio da smo lagali kada smo rekli da nemamo tu koli�inu novca.

Ali da bi pokazao da nema ljutnje,

Egip�anin vodi nau�nike na ru�ak.

Izvinio sam se i oti�ao u toalet u odre�enom trenutku

i iskoristio tu priliku da izvadim papir i olofku

i jednostavno zapi�em iz se�anja

sve �to sam svesno poku�avao da zapamtim

u vezi sa karakteristikama dva koptska rukopisa.

Samo momenat!

U Emelovom izve�taju, on daje te�ko upozorenje u vezi sa budu�no��u kodeksa.

Postoji velika opasnost od daljeg pogor�anja stanja rukopisa

dokle god se nalazi u rukama svog sada�njeg vlasnika.

Ovaj jedinstveni artikal mora da se, koliko je god brzo mogu�e, stavi

u ruke biblioteke ili muzeja

gde mo�e biti obnovljen, izdat i konzerviran.

To se nije dogodilo.

Za kodeks,

nemogu�nost Egip�anina da ga proda je skoro ubita�an udarac.

On dalje odnosi kodeks u Sjedinjene dr�ave,

gde poku�ava i ne uspeva da ga proda kolekcionaru u Nju Jorku.

Osuje�en, stavlja staru knjigu u sef u banci.

Neverovatno, kodeks �e da le�i skoro �esnaest godina

u sefu u Hiksvilu u dr�avi Nju Jork,

su�e�i se,

propadaju�i,

pretvaraju�i se u prah.

Sledi: Hap�eni, mu�eni, masakrirani.

Hri��ani su postali �rtve Rimljana, ali su se dr�ali svoje vere.

A uticajni episkop vodi rat protiv jereti�kog jevan�elja.

Kako jevan�elje i Juda mogu biti stavljeni zajedno u isti naslov -

Jevan�elje po Judi.

To ga je zapanjilo.

Jo� tajni se otkriva u nastavku "Jevan�elja po Judi".

Kanal Necionalne geografije nastavlja sa "Jevan�eljem po Judi".

Zapanjuju�e otkri�e starog teksta naslovljenog kao Jevan�elje po Judi

predstavlja zapanjuju�u novu predstavu o izdajniku Isusa Hrista.

Ali �im je otkriveno, nestaje u okviru crnog tr�i�ta antikviteta.

Danas u �vajcarskoj, tim iz snova biblijskih detektiva

poku�ava da odredi da li je Jevan�elje po Judi stvarno ili falsifikat,

dok konzervatori i prevodioci �ure da odgonetnu njegove tajne.

Te tajne su bile tako sna�ne

da su rani crkveni oci ozna�ili jevan�elje kao jeres.

Ali za�to?

Lion, 180. godine nove ere.

Uticajni episkop po imenu Irinej

�e da pomogne da se pojasni hri��anska poruka

odbacuju�i ve�inu jevan�elja.

U to vreme postoji vi�e od trideset razli�itih jevan�elja koja kru�e u hri��anskim zajednicama.

Irinej tvrdi da bi trebalo da bude samo �etiri:

Po Mateju,

Marku,

Luki

i Jovanu.

Postoje samo �etiri Jevan�elja i samo �etiri.

�etiri poput smerova na kompasu.

�etiri poput glavnih smerova vetra.

Crkva koja je ra�irena po celom svetu,

ima u Jevan�eljima �etiri stuba.

Hrist je u njihovom centru.

Njegov argument nema smisla ve�ini ljudi danas.

Irinej je smatrao da, po�to ima �etiri strane sveta

i �etiri vetra na nebu,

mora da postoje �etiri Jevan�elja.

I oni su bili Mateja, Marko, Luka i Jovan.

Irineja brine vi�e od �etiri vetra.

Hri��anstvo nije legalna religija

i vernici pla�aju svojim �ivotima.

Rimljani su ubijali hri��ane

jer su odbijali da �rtvuju �ivotinje rimskim bogovima.

Irinej se bori

za opstanak protiv Rimljana,

koji su sna�no proganjali

hri��ansku crkvu

i bilo je slu�ajeva gde su pojedini hri��ani hap�eni i mu�eni,

slu�ajeva gde je bilo pravih masakra.

Me�u svojim du�nostima rimski guverneri su imali i da zabavljaju ljude.

Ubijanje hri��ana na zapanjuju�e brutalne na�ine

je bilo jeftinije od unajmljivanja gladijatora da se bore.

U Irinejevom rodnom gradu bilo je javnih pobuna protiv hri��ana

i mnogi su bili hap�eni, optu�ivani �to su hri��ani.

I mnogi su priznavali da jesu.

I oni su dovo�eni u javnu arenu za praznik

i spektakularno ubijani da bi se zabavile narodne mase.

U Lionskom masakru iz 177.

Rimljani su ubili do stotinu hri��ana.

Neki su zadr�ali svoju veru do kraja.

Me�u njima je bila ropkinja po imenu Blandina,

koja je, ka�u, neverovatno mu�ena ceo dan u areni

i pored toga zadr�ala svoje svedo�anstvo Hristu

na na�in koji je zapanjio sve koji su je videli.

Jedna dijaboli�na sprava se zvala gvozdena stolica.

Gomilaju�i ugalj ispod stolice,

Rimljani bi je u�inili vrelom.

Onda su uguravali �rtve.

Ti�ina!

Ho�e� li, Blandina, da prinese� �rtvu?

Ja sam hri��anka

i mi nismo uradili nikakvo zlo.

Vrlo dobro. Ali ako �eli� da umre�,

za�to time uni�tava� svog sina?

Mij sin �e �iveti zauvek.

Mu�enje i ubijanje oko stotinu hri��ana u Lionu

bi veoma uticalo na Irineja.

To bi mu reklo

da ako �e� da umre� za veru,

bolje bi bilo da razume� �ta je ta vera.

Ako �e� da bude� ba�en u tamnicu, ako �e� da bude� mu�en

ili ba�en u arenu i rastrgnut od strane �ivotinja,

bolje bi bilo da zna� zbog �ega je to.

I tako...

�ta... �ta su onda Jevan�elja?

Jesu li... to samo ovih tri ili �etiri ili pet, ili je to �itava gomila?

I tako to mora da se odredi:

�ta je sveta vera za koju umiremo?

Da bi pomogao da se prona�e sveta vera,

Irinej je izabrao �etiri Jevan�elja od vi�e od trideset.

Stru�njaci se ne sla�u oko toga kako je ovaj izbor napravljen.

Prose�an hri��anin je rekao: "Ja �elim da �ujem Marka" ili"Ja �elim da �ujem Mateja".

Ali nisu ih veoma mnogo govorili: "Ja �elim da �ujem Tomu ili Judu".

To je ono �to se de�avalo.

Ta �etiri su izabrana

jer su rezonirala u hri��anskim zajednicama.

Rezonirali su sa vernicima.

Ovo su istinite re�i Isusa,

a ne te druge re�i koje nalazite kod Tome ili Jude ili u nekim od tih drugih pisanja.

Te�ko je re�i kako su ovi tekstovi zapravo izabrani.

Neki ljudi misle da su oni samo izabrani od strane episkopa,

a drugi misle da je to bila neka vrsta...

...vrsta procesa odozdo na gore u onome koje knjige su ljudi bili skloni da �itaju.

Verovato ima i jednog i drugog

jer Jevan�elja iz Novog zaveta su mnogo lak�a za �itanje nego ve�ina ovih tajnih jevan�elja.

Oni pri�aju narativne pri�e; one govore o Isusovom kr�tenju

i Njegovom ro�enju i Njegovom �ivotu i Njegovom raspe�u, Njegovoj smrti.

Ali Irinej nije samo birao ono �ta �e u�i.

On je napadao konkurenciju.

Jedna od njegovih meta su bili

autori Jevan�elja po Judi.

Oni izjavljuju da je 'Juda izdajnik',

sam, znaju�i istinu kakvu drugi nisu,

ispunio tajnu izdaje.

Oni stvaraju izmi�ljenu pri�u ove vrste

koju nazivaju "Jevan�elje po Judi".

Izgleda da ono �to je naro�ito smetalo Irineju u vezi sa Jevan�eljem po Judi je to da

je tu bilo jevan�elje napisano u ime osobe

koji je bio ozlogla�eni izdajnik Isusa.

I kako su "jevan�elje" i Juda mogli da budu stavljeni zajedno u naslov:

"Jevan�elje po Judi"?

To ga je zapanjilo.

Nije slu�jnost da je neko kao Irinej

odbacio Jevan�elje po Judi i proglasio ga jereti�kim jevan�eljem.

Ovde Juda u ovom jevan�elju je dobar momak,

onaj koji je stvarno razumeo Isusa

jedini U�enik koji je razumeo Isusa.

Bila je to ne�uvena ideja koja je bila potisnuta 1800 godina

i skoro zauvek nestala.

Sledi: Ali nije nestala zauvek

i sada je suo�ena sa izazovom mnogo te�im od vremena.

Mo�da je stvarno, ali koliko je staro?

Stru�njaci pribegavaju ne�em nezamislivom da bi do�li do dogovora.

Mora�u da sagorim Jevan�elje po Judi da bih mogao da mu odredim starost.

Ugljeni�no datiranje Jevan�elja po Judi u nastavku.

Gledate "Jevan�elje po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Hiksvil, Nju Jork, 1999.

�esnaest godina u sefu

je skoro u�inilo ono �to rani crkveni oci nisu mogli -

potpuno uni�tenje Jevan�elja po Judi.

�ula sam za njega,

glasine.

Kona�no mu je trgovac antikvitetima, Frida �akos, u�la u trag.

Ona je znala za kodeks od kasnih 1970-ih.

Ona nije znala �ta on sadr�i,

ali imala je tajnovitu potrebu da ga prona�e.

Pitala sam se �ta se desilo sa njim

jer se nije pojavilo.

Niko nije govorio o njemu.

Tako sam mislila:"Mo�da je negde;

mo�da �u poku�ati da vidim da li jo� uvek postoji".

I postojalo je.

Ona je stupila u vezu sa egipatskim vlasnikom

koji je pristao da joj poka�e tekst u Nju Jorku.

Dvadeset godina po�to je prvi put �ula za njega,

�akoska je trebalo da vidi kodeks.

Sve ivice su bile veoma lomljive,

puno pra�kastih delova...

Izgledali su o�ajno; izgledali su u lo�em stanju.

�elela sam da ih za�titim i da ih dam ljudima koji bi mogli...

...da ih pro�itaju, da ih za�tite.

I osetila sam da imam...

...misiju.

�akoska je kupila kodeks za oko trista hiljada dolara

i onda je poku�ala da ga proda.

Prvo Jejl univerzitetu,

onda drugim kolekcionarima.

Jejl nije zagrizao.

Ali oni joj jesu dali ne�to neprocenjivo.

Rekli su joj �ta ima.

To je kada je �akoska zapo�ela vezu

sa Judom Iskariotskim.

Ose�am se povezana sa...

sa...sa Judom.

On... On je bio osu�en od...

... hiljadama godina

a ovde imam ovo jevan�elje �to ka�e da nije �eleo da izda Isusa.

Bilo je tra�eno od njega da to uradi protiv njegove volje.

Ose�am da sam pozvana da ga rehabilitujem. Da, ose�am to.

�akoska tako�e �eli da vrati kodeks u Egipat.

Ali prvo dve stvari moraju da se dogode.

Mora da bude obnovljen

da bi bio preveden.

I mora da bude potvr�en kao autenti�an.

Sva istra�ivanja stru�njaka i u laboratoriji i na terenu

ukazuju na to da je Jevan�elje po Judi stvarno.

Ali niko stvarno ne zna koliko je staro.

Samo radiougljeni�no datiranje mo�e to da doka�e.

Ispada da, da biste odredili starost ne�ega pomo�u ugljeni�nog datiranja,

morate da ga uni�tite.

Ili barem deo toga.

Da bi odredili starost Jevan�elja,

moraju da uzmu uzorke sa njegovih listova i ko�nog poveza.

Stru�njak za radio-ugljeni�no datiranje.

doktor Timoti D�al,

i profesor Kaser biraju mesta za uzorkovanje,

pa�ljivo da bi izbegli bilo koje slovo.

Sada gospo�a Darbr radi ono �to je za nju nezamislivo -

se�e no�em dokument koga je mukotrpno obnavljala.

Kada sam morala da ise�em deo papirusa,

moram da ka�em da nisam bila mnogo odu�evljena

jer sam provodila vreme poku�avaju�i da vratim male delove na svoje mesto.

Pet malih uzoraka iz kodeksa sada putuju nekih �est hiljada milja

do Centra za fiziku Univerziteta Arizone.

Ovde �e doktor D�al da uradi ono �to bi neki rani crkveni oci

mo�da �eleli da su oni uradili.

Mora�u da sagorim Jevan�elje po Judi da bih mogao da mu odredim starost.

Jednom po�to su fragmenti o�i��eni,

mali delovi Jevan�elja po Judi

odlaze u plamenu.

Posle sagorevanja,

ove grafitne granule su sve �to je ostalo od fragmenata.

Sada granule idu u ma�inu za radio-ugljeni�no datiranje veli�ine sobe.

Za petnaest sati

ma�ina �e da izbaci datum

i da potvrdi, jednom za svagda,

da li je Jevan�elje po Judi stvarno

ili falsifikat.

Radio-ugljeni�no datiranje funkcioni�e na ovaj na�in.

Svaka �iva stvar na Zemlji apsorbuje odre�enu vrstu ugljeni�nog atoma

koji se zove "ugljenik �etrnaest".

Jevan�elje je sa�injeno od papirusa.

Kada je papirus bio �iv, on je apsorbovao atome ugljenika-14.

Kada je pose�en,

ovi atomi su po�eli da se raspadaju.

I oni su se raspadali predvidljivom brzinom,

odre�ena koli�ina svake godine.

To je kao sat koji kuca unazad.

Nau�nici znaju koliko ugljenika-14 ima u papirusu sada.

Koriste�i sat, oni mogu da odrede pribli�an datum

kada je papirus pose�en.

Rezultati su stigli.

Istina je u brojevima.

Radio-ugljeni�no datiranje papirusa

koji je od Jevan�elja po Judi, potvr�uje da je iz tre�eg do �etvrtog veka nove ere

i ovo podr�ava autenti�nost Jevan�elja po Judi.

Radio-ugljeni�no datiranje po prvi put dokazuje

da dokument datira iz 280. godine nove ere,

plus ili minus pedeset godina.

To zna�i da je Jevan�elje po Judi autenti�an tekst iz Starog sveta.

Ono nije falsifikat.

Sada kada znamo da je stvarno,

mo�emo da otkrijemo �ta ka�e.

�vajcarska, 2005.

U �vajcarskoj je ogroman posao popravke skoro zavr�en.

Poslednji od skoro hiljadu fragmenata je postavljen na mesto.

Novi te�ak odeljak jevan�elja je sada gotov.

On prikazuje jedinstven odnos izme�u Isusa i Jude.

Prikaz po kome Juda ima privilegovan uvid u najve�e tajne od svih -

tajne Neba.

Odstupi od ostalih

i re�i �u ti

tajne Carstva.

To je veliko i bezgrani�no Carstvo

koje ni jedno oko an�ela nikada nije videlo

ni jedna misao srca

nikada nije spoznala.

Kako bi Juda Iskariotski mogao da bude vredan tajnog znanja?

U ovim izlomljenim stranicama radikalni novi portret Jude o�ivljava.

Sledi: Juda nije uvek bio najve�i zlikovac Biblije,

ve� je od Marka, preko Mateja, do Jovana njegov lik je prerastao

od Apostola do oli�enja zla.

Saznajte za�to kada se "Jevan�elje po Judi" nastavi.

Sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi".

Da li je prikaz Jude iz izgubljenog jevan�elja stvarno toliko razli�it od novozavetnog prikaza?

Zapravo,

Juda nije uvek bio prikazivan kao zlikovac.

On postaje sve vi�e zao od prvog Jevan�elja, po Marku,

do poslednjeg, po Jovanu.

Jevan�elje po Marku je napisano oko 60. godine

i, naravno, ... smatrano je od strane ve�ine nau�nika za najranije Jevan�elje.

Ono ima... oko...

tre�inu referenci na Judu

nego �to ima kod Jovana.

Ali na�in na koji je Judino delo prikazano je najupadljiviji.

Juda nije zlikovac u Jevan�elju po Marku.

Jerusalim, 2005.

Ovo se zove Gornja soba,

po referenci iz Jevan�elja po Marku.

Prema predanju, tamo su Isus i Apostoli odr�ali Poslednju ve�eru.

Doktor Vilijam Klosen je proveo ve�i deo svog profesionalnog �ivota

poku�avaju�i da razume jevan�elski lik Jude.

Po Markovoj predstavi onoga �ta se dogodilo u ovoj sobi,

centar pa�nje nije na Judi.

Intimnost te scene ne mo�e biti prenagla�ena.

Mislim, postoji veoma blizak susret izme�u Isusa i Njegovih U�enika.

I da Isus saop�ti

da je Njegov kraj blizu,

mora da je bilo veoma bolno za njih.

Zaista vam ka�em, jedan od vas �e me izdati,

jedan koji jede sa mnom.

Gospode, jesam li to ja?

Gospode, jesam li to ja? Jesam li ja?

Jesam li to ja?

To je jedan od dvanaestorice,

jedan koji uma�e hleb

u posudu sa mnom.

U Markovoj Poslednjoj ve�eri,

Juda nije pokazan kao izdajnik.

Kod Mateja,

slede�eg Jevan�elja koje je napisano,

u njegovu krivicu se nikada ne sumnja.

Jevan�elje po Mateju izgleda da je napisano nekih deset do dvanaest godina posle Marka.

Jevan�elje po Mateju izgleda da stavlja ne�to krivice na Judina ramena.

Izdaja se doga�a u Getsimanskom vrtu,

odmah izvan jerusalimskih zidova.

Juda identifikuje Isusa vojnicima

uz pomo� najpoznatijeg poljupca u istoriji.

Da li jo� uvek spavate?

Ustanite. Hajdemo.

Pogledajte, moj izdajnik je blizu.

Judo, �ta si u�inio?

Pozdrav, U�itelju!

Prijatelju, uradi ono zbog �ega si ovde.

Dr�i ga!

Stani!

Ko se lati ma�a,

od ma�a �e poginuti!

Prema Jevan�elju po Mateju,

kada je Juda �uo da je Isus oti�ao od Kajafe Pilatu,

bio je utu�en.

Juda je napustio to mesto

i, znaju�i da �e Isus sigurno umreti u rukama Pilata,

izvr�io je samoubistvo.

U drugom prikazu iz Novog zaveta,

Juda se ne besi,

ve� odlazi u svoju smrt ovde.

Zove se Krvavo polje.

Danas je to smetli�te.

Ono �to istorija radi s ljudima je, naravno, fascinantna stvar.

Hri��ani su ocrneli Judu

i jednostavno su ga poslali na smetli�te.

Najcrnji prikaz od svih je u Jevan�elju po Jovanu,

poslednjem napisanom Jevan�elju.

U njegovoj sceni Poslednje ve�ere

Juda je preobra�en od Apostola

u otelotvorenje zla.

Zaista vam ka�em,

jedan od vas �e me izdati.

Gospode, ko je to?

To je onaj kome

budem dao ovaj komad hleba

po�to ga budem umo�io u posudu.

Uradi brzo ono �to �e� da uradi�.

U Jovanovom Jevan�elju

Juda je potpuno razvijen i veoma zao lik.

Jovan tako�e ka�e da Jevreji poku�avaju da ubiju Isusa

i termin "Juda" tako�e zna�i "Jevrejin",

ili mo�e da zna�i "Jevrejin",

tako da se upadljivo vidi kako se ova figura postepeno stvara i poja�ava.

Veoma je zanimljiva stvar zapitati se

za�to Judin lik postaje sve vi�e zao?

Iz kog razloga ljudi pri�aju pri�u na ovaj na�in?

Neki stru�njaci veruju da su hri��ani demonizovali Judu

da bi se distancirali od Jevreja,

u poku�aju da pomognu da njihova vera opstane.

Jerusalim, 66. godina nove ere

66. Godine nove ere

Jevreji su poku�ali da izbace Rim iz Judeje

u katastrofalnom �etvorogodi�njem ratu koji se zvao Veliki jevrejski ustanak.

Jerusalim se branio mesecima od rimske opsade.

Kada su kona�no prodrli,

Rimljani su pobili stotine hiljada Jevreja

i spalili Drugi hram,

duhovni centar jevrejskog �ivota.

Sve �to je danas opstalo je zapadni zid,

gde Jevreji i dalje oplakuju uni�tenje hrama.

Uni�tenje hrama 70. godine

je pove�alo probleme izme�u hri��anskih Jevreja

i Jevreja koji nisu verovali u Isusa kao Mesiju.

Jevreji su morali da odlu�e od �ega se njihova religija zapravo sastojala.

�ta zna�i biti Jevrejin sada kada vi�e nemamo hram i hramu prine�ene �rtve?

Pa jedna stvar koja to sigurno zna�i

je da stojimo nasuprot ovih ljudi koji govore da je Isus Mesija.

Razdor izme�u hri��ana i Jevreja je imao jo� jedan uzrok.

Hri��ani su pozivali ne-Jevreje u svoju veru.

Pokret je te�io da se sve vi�e obra�a ne-Jevrejima.

Tako�e poku�ava da razdvoji Isusa od katastrofalnog jevrejskog rata protiv Rima

i da tvrdi da, ne samo da je Isus nevin od optu�be

zbog koje je razapet, �to je izdaja protiv Rima,

ve� da su Njegovi sledbenici tako�e nevini od optu�be za pobunu protiv Rima

na osnovu koje bivaju ubijani svakoga dana.

Tvrdokorna �injenica je da je Isus bio ubijen od strane Rimljana na rimskom krstu.

A ipak kroz istoriju, Jevreji su bili ti koje je trebalo kriviti.

�tagod je bilo iza toga,

biblijski prikaz zlog Jude

je postao inspiracija za kasniji antisemitizam.

�injenica je da Jevan�elja

postaju sve vi�e anti-jevrejska

kako pokret postaje sve vi�e nejevrejski.

I to je imalo ogroman uticaj na istoriju hri��anstva i na svet,

�ak do dvadesetog i dvadeset prvog veka.

Na�alost, Juda postaje uzro�ni simbol za antisemitsko razmi�ljanje

i, na�alost, Juda postaje onda taj negativan ideal

za one koji mrze i koji su antisemiti

i �ele da prika�u jevrejski narod u kontekstu Jude izdajnika.

Ali to je neautenti�no u smislu poruke Novog zaveta

i neautenti�no prema u�enju

i poruci Isusa.

Kada sam bila na postdiplomskim studijama, verovala sam da je ono �emu su me u�ili u to vreme,

�to je bilo to da antijevrejski i antisemitski elementi nisu postojali u Novom zavetu

i da su bili ubacivani od strane ljudi koji su bili... zli.

Ali kada sam po�ela da detaljno studiram tekst,

videla sam da mnogi ljudi shvataju da su oni tu

u kasnijim Jevan�eljima, u na�inu na koji je pri�a o stradanju ispri�ana.

Oni su deo pri�e o hri��anstvu.

To je veoma va�no za ljude koji vole hri��ansku tradiciju poput mene

i ljude koji se identifikuju sa njom,

da razumeju da ovi elementi nisu slu�ajnosti,

da su zapravo ugra�eni u pri�u.

Oni su ugra�eni iz odbrambenih razloga, ne iz neprijateljstva prema Jevrejima

koliko poku�aj da se za�tite kao hri��ani.

Zla predstava o Judi je pratila rast antisemitizma kroz Srednji vek do na�ih vremena.

Juda je istorijski kori��en za grozna dela antisemitizma

i to je uticalo na doga�aje iz modernog vremena.

Vi�e od hiljadu godina u Evropi,

predstave stradanja, koje dramatizuju izdaju i raspe�e Isusa,

su bile sastavni deo Svete nedelje koja prethodi Uskrsu.

Najpoznatije predstave stradanja su se doga�ale u Nema�koj.

To je bilo stradanje Oberarmergaua,

gde imate insceniranje stradanja,

na mnogo na�ina veoma antisemitski,

i znamo da je, zapravo, sam Adolf Hitler posmatrao ovu predstavu

i to je, zapravo, dodalo ulje na vatru.

Ova slika Jude i Jevreja je podstakla nasilje

i pomogla inspiraciji najgoreg �ina antisemitizma u istoriji.

Predstava Jude u Novom zavetu

nije direktno, ali je mogla indirektno

da doprinese otrovnoj struji koja je dovela do Holokausta.

Nije iznena�uju�e da je od Holokausta

nema�ka teologija naro�ito radila veoma naporno na pobolj�anju slike o Judi,

uklju�uju�i grupu jezuita u Nema�koj koja predvodi inicijativu da se Juda u�ini svecem.

Ideja Svetosti za Judu

bi se mnogima mogla �initi ne�uvenom.

Ali skoro sveta predstava proizilazi iz Jevan�elja po Judi,

predstava koja je bila izgubljena hiljadu sedamsto godina,

ali sada, kona�no, mo�e biti otkrivena.

Sledi: �ta stvarno pi�e u Jevan�elju po Judi?

Da li je to autenti�ni prikaz Hristovih poslednjih dana

ili samo stara jeres koja je trebalo da bude ostavljena ispod zemlje?

U nastavku "Jevan�elja po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Sada nastavljamo sa "Jevan�eljem po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

�vajcarska, 2006.

Nazad u �vajcarskoj, Judina slagalica je skoro gotova.

Tim zaklju�uje da je oko petnaest procenata jevan�elja zauvek izgubljeno,

od rupa na tekstu i fragmenata koji su se pretvorili u prah.

Ali osamdeset pet posto je obnovljeno.

I sada, po prvi put u skoro dve hiljade godina,

Jevan�elje po Judi mo�e da se �ita.

Izbor scena otkriva jevan�elje koje zvu�i i poznato i �udno.

Ovo su odlomci iz jevan�elja:

# Ovo je tajni prikaz Otkrovenja

# koji je Isus govorio Judi tri dana pre nego �to je slavio Pashu

# Kada se Isus pojavio na zemlji,

# On je vr�io �uda

# i velika �uda za spasenje �ove�anstva.

# I po�to su neki i�li putem pravednosti,

# dok su drugi i�li u svojim gresima,

# dvanaest Apostola je pozvano.

# �esto se nije prikazivao svojim Apostolima kao on sam,

# ve� je bio kao dete me�u njima.

�injenica da je Isus mogao da se pojavi kao dete u odre�enim prilikama u Jevan�elju po Judi

je, zapravo, u saglasnosti sa drugim Jevan�eljima, tako�e -

da ima ne�ega de�ijeg u vezi sa Isusom.

Ponekad bi se pojavio kao da je dete;

ponekad bi bio Bo�ije dete u tom nekom bukvalnom smislu da je bio poput deteta.

�esto je slu�aj u ovim tekstovima da,

kada se ka�e da im je Isus izgledao kao dete, da to nije predvi�eno da se shvati bukvalno.

U po�etku u�enja

On ih je u�io samo ono �to su mogli da shvate,

a mogli su da razumeju samo po�etni nivo Njegovog u�enja.

Postoj drugi tekstovi

koji govore o tome kako se Isus pojavljivao na na�in na koji su ljudi mogli da ga prepoznaju.

Nekima se predstavljao kao dete, drugima kao zreo �ovek

jer nisu mogli da ga razumeju...

...na dubljem nivou.

Jevan�elje po Judi koristi poznate scene

da prenese nepoznate ideje.

# Jednog dana je bio sa svojim U�enicima u Judeji

# i zatekao ih je okupljene

# kako sede sa pobo�nim dr�anjem.

# Kada je pri�ao svojim U�enicima koji su nudili molitvu zahvalnosti nad hlebom,

# On je po�eo da se smeje.

Isus je nai�ao na grupu U�enika

kada su zajedno slavili ono �to izgleda kao da je sveti obrok,

mo�da kao neka vrsta pri�e��a.

I prilikom nu�enja molitve zahvalnosti nad hlebom, Isus po�inje da se smeje.

Zapravo, u Jevan�elju po Judi Isus se mnogo smeje.

On se smeje jer oni misle da obo�avaju pravog Boga,

ali, zapravo, pogre�no misle.

Oni obo�avaju boga koji je stvorio ovaj svet, koji nije pravi Bog.

Jedini ko razume je Juda.

Za gnostike,

bog koji je stvorio Zemlju

nije bio vredan obo�avanja.

Samo je pravi Bog,

bi�e izvan shvatanja,

bio svet.

Isus se smeje

na ono �to smatra kao la�nu pobo�nost.

Ali Apostoli ne razumeju

i postaju ljuti na Njega.

Za�to ste bili navedeni na ljutnju?

Neka bilo ko od vas ko je dovoljno jak

ustane i otkrije mi

stvarnu duhovnu osobu u sebi.

Mi smo dovoljno jaki!

Njihove du�e se nisu usudile da stanu pred Njega,

osim Jude Iskariotskog.

Ja znam ko si Ti

i odakle si do�ao.

Nisam vredan da izustim ime

Onoga koji te je poslao.

Odstupi od ostalih

i re�i �u ti

tajne Carstva.

To je veliko i beskona�no Carstvo

koje ni jedno oko an�ela nikada nije videlo,

nijedna misao srca

nikada nije spoznala

i ono nikada nije zvano po imenu.

Isus daje izazov U�enicima.

On ka�e: "Neka savr�ena osoba u vama

istupi i suo�i se sa mnom."

A ta savr�ena osoba unutra je...

je unutra�nja osoba, duhovna osoba koja stvarno zna,

da osoba da...

da treba da ima znanje Boga i sopstveno znanje.

I U�enici ka�u: "Pa, mi mo�emo to."

Ali oni nisu mogli to da u�ine.

I tako Juda istupa.

I mogao je da stane ispred Isusa.

Ali nije samo ustao.

On je tako�e skroman.

On ne gleda Isusa direktno u o�i,

ve�, osetljiv na kulturne norme svog vremena,

on sklanja svoj pogled.

Tako da on ima ono �to je potrebno.

On ima, mogli biste re�i, duhovnu �vrstinu da ustane,

ali ima u�tivost i skromnost

da zna svoje mesto kada stane ispred Isusa.

Isus, ako je bio poput drugih jevrejskih u�itelja,

bi verovatno propovedao masama na jedan na�in,

a svojim U�enicima tajno na druga�iji na�in.

Jevan�elje po Marku u Novom zavetu ka�e upravo to.

Ako je tako, On je propovedao na na�in na koji su u�itelji u stara vremena obi�no propovedali.

I mnogi i danas tako rade.

Gospodaru,

u viziji sam video sebe.

U�enici su me kamenovali do smrti.

Ti �e� postati Apostol

proklet od svih ostalih.

Mogu�e je za tebe

da dostigne� Carstvo nebesko,

ali ti �e� mnogo patiti.

Ali �ta to meni zna�i?

Sjaj tvoje zvezde

�e zaseniti sve ostale.

Ti �e� biti ve�i od svih njih.

Judo,

ti �e� �rtvovati

�oveka koji me pokriva.

Judo,

zvezda koja vodi put

je tvoja zvezda.

Juda je imao viziju

koja mislim da potvr�uje njegov izbor.

Ali on ne razume viziju dok mu je Isus ne objasni.

Juda sada razume svoju misiju

i on ima snagu... istrajnost da je izvr�i,

�to je da izda Isusa;

ali to nije lo�a stvar koju on �ini.

To je zapravo �in �rtvovanja - to je kao �in obo�avanja.

To je dobra stvar.

To je pobo�na stvar.

Isus otkriva ove istine Judi i samo Judi.

Me�u tim istinama je to da ljudi na ovom svetu imaju Bo�ansku iskru zarobljenu u sebi

koja treba da se oslobodi.

Sam Isus predstavlja Bo�ansku iskru koja treba da se oslobodi.

Za razliku od Jevan�elja iz Novog zaveta,

Jevan�elje po Judi ne sadr�i scenu raspe�a.

Naglo se zavr�ava

Judinom izdajom.

Izostavljaju�i raspe�e,

Judino jevan�elje je dodalo zategnutostima izme�u pravoverne crkve u nastajanju i gnostika.

U ranim jevan�eljima, smrt i uskrsnu�e Isusa

je ono �to je stvarno bitno za spasenje.

Njegovo telo umire i onda Bog podi�e Njegovo telo iz mrtvih.

Ovo uskrsnu�e tela je veoma va�no,

tako da se Isus u Jevan�eljima po Mateju, Luki i Jovanu zapravo pojavljuje svojim sledbenicima

da poka�e da jo� uvek �ivi, da je Njegovo telo jo� �ivo.

To je potpuno u suprotnosti sa onim �to se doga�a u Jevan�elju po Judi

gde Njegova smrt nije predstavljena

jer Njegova smrt nije ono �to je bitno.

I posebno nije prikazano njegovo uskrsnu�e.

Ono �to je bitno je da �e telo da umre

i da �e duh da nastavi da �ivi.

Za gnostike,

Isus je morao da umre

da bi se oslobodio od tamnice svoga tela.

Ali u o�ima pravoverne crkve,

takvo tuma�enje je zape�atilo njihovu sudbinu kao jeretika.

Sledi: Kako se Jevan�elje po Judi sla�e sa Jevan�eljima iz Novog zaveta?

Stru�njaci se ne sla�u u vezi sa verodostojno��u ovog revolucionarnog teksta.

Nije mi potrebno ni�ta vi�e nego �to dobijam iz Mateja, Marka, Svetog Luke i Jovana.

Mislim - Vau!

Kome je potrebno bilo �ta vi�e?

Zaklju�ak - u nastavku "Jevan�elja po Judi".

A sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Jevan�elje se pojavilo iz egipatskog peska

da bi dovelo u pitanje sliku iz Novog zaveta o Judi kao zlikovcu.

Njegovo putovanje od otkri�a do prodaje i kra�e

je kona�no stiglo do laboratorije, gde je njegova starost potvr�ena.

Sada znamo da je to autenti�an stari tekst,

ali �ta nam on zna�i danas?

Mnogi stru�njaci ne veruju da bilo koje gnosti�ko jevan�elje ima verodostojnost Novog zaveta.

Dakle, da li bi Jevan�elje po Judi trebalo da bude odba�eno?

Nije mi potrebno ni�ta vi�e nego �to dobijam iz Mateja, Marka, Svetog Luke i Jovana.

Mislim - Vau!

Kome je potrebno bilo �ta vi�e?

�ta drugo mo�e da se doda �to je bolje?

Ne mogu da zamislim.

Pa, Jevan�elje po Judi �ini va�an doprinos

na�em znanju o gnosticizmu iz drugog veka.

I ja... I drago mi je da je postalo dostupno i da nije izgubljeno.

Ali ne mislim da nam Jevan�elje po Judi govori bilo �ta

u vezi sa istorijskim Judom

ili istorijskim Isusom

ili u vezi sa �iniocima koji su bili na delu

u ranom prvom veku koji su doveli do Isusove smrti.

Ne mislim da Juda sadr�i

pravo predanje o istorijskom Isusu i Judi.

Kako on to zna?

Ljudi koji diskredituju ova druga jevan�elja

insistiraju na tome da sva poti�u iz drugog veka ili kasnije.

Nesporno je da tekstovi koje imamo poti�u iz tre�eg i �etvrtog veka.

Ono �to ne znamo su datumi originala.

Nemogu�e je to znati.

Skoro svi stru�njaci veruju da su �etiri Jevan�elja Novog zaveta

napisana izme�u 60. i 100. godine nove ere.

Zahvaljuju�i Irineju

znamo da je Jevan�elje po Judi postojalo 180. godine nove ere.

Ali nemamo na�in da znamo

kada je napisan original.

Odluka o tome kako se Jevan�elje po Judi sla�e sa novozavetnim Jevan�eljima

mo�e da zavisi ne od toga kada je napisano,

ve� od toga �ta verujete.

Na kraju, to je pitanje vere.

To nije istorijski ili knji�evni sud.

To je religiozni sud da ovi tekstovi imaju verodostojnost.

Tako da zbirno, ove knjige...

...one su svete knjige

i imaju verodostojnost koju ose�amo kao datu od Boga.

I to je rasu�ivanje o zajednici kao celini.

Za mnoge vernike

Jevan�elje po Judi je i dalje jereti�ko.

Samo fusnota u istoriji.

Ali za druge

ono ima poruku koja mo�e da se ceni

zajedno sa Jevan�eljima iz Novog zaveta.

Dakle ne radi se o tome da su ona nu�no suprotna. Nije da morate da birate

Marka ili...

Jevan�elje po Tomi ili Judi.

Jevan�elja iz Nag Hamadija i Jevan�elje po Judi

su zagonetna...

i, zapravo, verovatno nisu bila predvi�ena da budu javno �itana.

Bila su namenjena da budu...

napredni nivo propovedanja.

Tako da oni nemaju istu ulogu

kao Jevan�elja po Mateju, Marku i Luki.

Bilo da je napredni kurs ili jeres,

Jevan�elje po Judi nas tera da shvatimo

da u rana vremena nije postojalo samo jedno hri��anstvo.

Bilo ih je mnogo.

Uglavnom na osnovu otkri�a starih jevan�elja,

poput Jevan�elja po Judi i poput Nag Hamadi biblioteke,

nau�nici su saznali o drugim oblicima hri��anstva koji nisu opstali,

koji su zavr�ili tako �to su ugu�eni i

i marginalizovani. Oni su na kraju nestali.

Vrednost Jevan�elja po Judi prvo dolazi iz �injenice

da je to izvor na�eg razumevanja gnosticizma.

Na drugom mestu je veoma va�an izvor za na�e razumevanje

onoga �ta je rana crkva radila sa likom Jude.

Da je bilo nekih,

kao �to je zapravo bilo kroz celu istoriju

koji su mogli da slave postojanje Jude.

Bilo da se neko sla�e sa njime ili ne,

ili ga smatra interesantnim ili vrednim osude,

ono sadr�i veoma interesantno gledi�te

za koje su neki sledbenici Isusa u ranom hri��anskom pokretu

o�igledno mislili da je bilo zna�ajno.

Jevan�elje po Judi �e uvek podgrevati raspravu.

Njegovo tajnovito putovanje kroz vreme je pri�a o ljudskim �udnjama

da se usprotive vlasti,

da do�u do novca,

da sa�uvaju pro�lost

i, kona�no, da razumeju Boga.

Ovo izgubljeno jevan�elje se pojavilo da bi postalo deo na�e istorije,

da bi otkrilo raznolikost ranog hri��anstva...

Preveo i obradio: MP

Preuzeto sa www.titlovi.com