All language subtitles for The Gospel Of Judas (National Geographic, 2006) [29.97 fps]

Da li �e dramati�no otkri�e
ponovo napisati biblijsku istoriju?

Saznajte dok Nacionalna geografija otkriva
izgubljeno jevan�elje najve�eg biblijskog zlikovca.

On je taj koji je
predao svog prijatelja.

On je taj koji je
doveo do raspe�a.

I on je taj koji je
proklet za sva vremena.

On je jedan od
najomra�enijih ljudi u istoriji.

Apostol koji je
izdao Isusa Hrista.

Vekovima je njegovo ime
zna�ilo izdaju i prevaru.

Juda Iskariotski.

Sada, skriveno gotovo
dve hiljade godina,

staro jevan�elje se
pojavljuje iz peska Egipta.

Ono govori druga�iju pri�u.

Onu koja mo�e da dovede u
pitanje na�a najdublja verovanja.

Ovaj dokument okre�e
pri�u o izdaji Hrista...

...naopa�ke.

Ovde, zlikovac postaje heroj.

A Isus Hrist ure�uje
sopstveno pogubljenje.

Sada tim stru�njaka
zapo�inje posao da odrede

�ta u njemu pi�e.

I da li je stvarno...

...ili falsifikat.

Nemogu�a stvar.

Neverovatno.

Kako je neko mogao da
napi�e jevan�elje po Judi?

Otkriveno slu�ajno,

prodato dvaput,

i ukradeno jedanput.

U toku je trka sa vremenom da
se sa�uvaju njegove strane

pre nego �to se
pretvore u prah.

Da li je ovo autenti�an dokument ili stara jeres
koja bi trebalo da bude ostavljena u grobu?

Moglo bi da bude
uzrujavaju�e za mnoge ljude.

Moglo bi da stvori vrstu krize.
Recimo krizu vere.

Ne mislim da Juda sadr�i autenti�no
istorijsko predanje o Isusu i Judi.

Sada ga �itamo po prvi put.

To je Jevan�elje...

po Judi.

JEVAN�ELJE PO JUDI

Mnoge pri�e postoje o
otkri�u Jevan�elja po Judi.

Ali ona najverovatnija ide ovako.

Egipat, 1978.

Blizu obala reke Nil,

farmer,

verovatno u potrazi za blagom,

oprezno ulazi u veliku pe�inu.

U stara vremena, njeni odeljci su bili
kori��eni za sahranjivanje mrtvih.

Prema ovoj verziji,

farmer tra�i zlato ili nakit -

bilo �ta od vrednosti.

Umesto toga,

me�u kostima

pronalazi kamenu kutiju.

Unutra -

neo�ekovano otkri�e,

tajnovita knjiga u ko�nom povezu

koja se naziva kodeks.

Farmer ne mo�e da
de�ifruje njen stari tekst,

ali zna da stare knjige posti�u dobru
cenu na berzi antikviteta u Kairu.

On nema pojma da dr�i jednu od
najve�ih dobitaka u biblijskoj arheologiji,

dokument osu�en kao jeres

pre nekih 1800 godina.

Dokument za koji bi neki mo�da
po�eleli da je ostao zauvek sahranjen.

Dvadeset dve godine kasnije,

Nju Jork, 2000.

Trgovac antikvitetima Frida Nasberger-�akos

ide na D�ej-Ef-Kej aerodrom

kada dobija zapanjuju�e vesti.

Ona je uz rizik kupila isti stari
kodeks od egipatskog trgovca.

Onda ga je odnela na Jejl
univrzitet da bi ga pregledali.

Sada joj stru�njak
saop�tava zapanjuju�u vest.

Halo!

Imao je veoma emotivan glas

i... rekao je, "Frida, ovo
je... ovo je fantasti�no.

Ovo je... Ovo je...
veoma va�an dokument.

I mislim da je to
Jevan�elje po Judi.

Za �akosku je to nagrada
za godine potrage.

Postala je opsednuta
misterioznim kodeksom

a da nikada nije znala �ta sadr�i.

To je vi�e od misije,
sada kada pomislim.

Mislim da sam bila izabrana...
od Jude...

da ga rehabilitujem.

Mislim da su okolnosti dolaska
ovog rukopisa kod mene

bili predodre�ene.

Juda je zatra�io da
uradim ne�to za njega.

�vajcarska, 2002.

Svetski renomirani restaurator
dokumenata Florans Darbr

po prvi put otvara kutiju koja
sadr�i Jevan�elje po Judi.

Bacila sam pogled na njega.

Morala sam da otvorim kutiju.

Rekla sam: "vau!"

I morala sam da otvorim i
zatvorim kutiju nekoliko puta.

Potrebni su ti debeli �ivci da bi
dotakao odre�ene predmete.

Za trideset godina rada, nikada nije
videla stari dokument u tako lo�em stanju.

Njegovi osetljivi listovi od papirusa
su se izlomili u stotine delova.

S kojim god dokumentom da radite,

uvek postoji pri�a.

Toliko je star da se uvek
pitate ko ga je napisao.

Gde je sve bio?

Ko ga je imao

i ko ga je �itao?

Da bi do�la do odgovora, Darbr �e
se udru�iti sa Rodolfom Kaserom,

jednim od svetski istaknutih prevodioca
starog egipatskog jezika koji se zove koptski,

jezika na kome je
dokument napisan.

Oni �e provesti godine
spajaju�i fragmente,

fragmente koji govore pri�u koju
su rani crkveni oci osudili kao jeres.

Ali �ak i u ovakvom
stanju, jedan red se izdvaja.

To je nalov - "Puangelion en Judas" -

"Jevan�elje po Judi".

Nemogu�a stvar.
Neverovatno.

Kako je neko mogao da
napi�e jevan�elje po Judi?

Da li bi stvarno moglo da
postoji jevan�elje po Judi?

�ta ako bi najve�a
pri�a ikada ispri�ana

bila ispri�ana kroz o�i jednog
od najve�ih zlikovaca istorije?

Sledi: Da li je Juda Iskariotski
bio zlikovac... ili heroj?

Odgovor bi mogao da le�i me�u
hiljadama fragmenata starog papirusa.

Dok se slagaloca
sklapa deo po deo,

ho�e li otkriti tajne
koje �e �okirati svet?

U nastavku "Jevan�elja po Judi"
na kanalu Nacionalne geografije.

Sada se vra�amo
"Jevan�elju po Judi".

Ko je bio Juda Iskariotski?

Biblija nam ka�e da je on
apostol koji je izdao Isusa Hrista.

Bez njega

raspe�e se mo�da
nikada ne bi dogodilo.

Ali za nekoga ko
je tako ozlogla�en,

o njemu znamo malo �injenica.

On je bio jedan od
dvanaestorice Apostola.

Mo�e da bude da
je do�ao iz Judeje,

ne Galileje poput Hrista i ostalih.

Ali ako su detalji
njegovog �ivota nejasni,

nema sumnje u vezi sa
njegovim mestom u istoriji.

U Danteovom Paklu, Juda je
osu�en na najni�e ponore Pakla,

gde biva pojeden po�ev�i od
glave od strane samog lucifera.

�to se reputacije ti�e,

takvu jednu
je te�ko stresti.

Generalno danas
ljudi smatraju Judu

uglavnom za izdajnika Isusa,

nekoga ko je bio izdajnik
hri��anskog principa.

�esto razmi�ljaju o njemu kao o
nekome ko je bio pohlepan, �krt,

ko je vi�e bio zainteresovan za...

za sticanje novca nego da
bude veran svom Gospodaru.

Sama re� je omra�ena, mislim
prakti�no u celom zapadnom svetu.

Ne biste �ak tako
nazvali ni svog psa.

A u Nema�koj, naravno, nelegalno
je dati svom detetu ime Juda.

Juda je mo�da bio
blagajnik Apostola,

a neki stru�njaci misle da je bio
Isusov najpouzdaniji saveznik,

zbog �ega je njegova izdaja
jo� vi�e izlo�ena preziru.

On je taj koji je
predao svog prijatelja.

On je taj koji je
doveo do raspe�a.

I on je taj koji je
proklet za sva vremena

iz tog razloga.

Hrist i svi Njegovi Apostoli
su bili dosledni Jevreji

ali vremenom su Judina mra�na dela postala
izgovor za mr�nju prema svim Jevrejima.

Tradicionalno je u hri��anskim krugovima
Juda zapravo bio povezan sa Jevrejima,

ne samo zbog svog imena,

ve� tako�e zbog ovih osobina
koje su postale stereotipi

za Jevreje u Srednjem veku
da su izdajice, pohlepni,

neko ko je, zapravo, izdao Isusa,

da su Hristove ubice.

I ova Judina izdaja ih, naravno,

tako�e navodi na grozna dela
antisemitizma kroz vekove.

Judina zla reputacija je zasnovana na
samo osamnaest odeljaka u Jevan�eljima.

Pa, Juda Iskariotski se u Novom
zavetu ne pojavljuje mnogo

i mislim da je to zbog toga
�to predstavlja sramotu

i ono malo �to se ka�e
o njemu je veoma lo�e,

tako da biva prikazan
u sve lo�ijem svetlu

kao lopov koji
krade iz kase,

�ak i kao osoba koja je
pod uticajem satane.

Ali �ta ako postoji druga
pri�a o Judi Iskariotskom,

ona koja obr�e ovu
tradicionalnu sliku naglava�ke?

Istorija bele�i da je postojala.

Oko 180. godine nove ere, episkop Irinej,
jedan od najuticajnijih predvodnika rane crkve,

je napisao o�tru kritiku protiv jedne
od knjiga koje je bila u opticaju.

Njeno ime:

Jevan�elje po Judi.

Ovo jevan�elje je bilo u vezi sa
odnosom izme�u Isusa i Jude

i ukazivalo je da Juda
zapravo nije izdao Isusa,

ve� je u�inio ono �to
je Isus �eleo od njega

jer je Juda bio taj koji je stvarno znao istinu
onako kako je Isus �eleo da bude saop�tena.

Ali ovakva verzija Judine pri�e je bila osu�ena od
strane Irineja i drugih ranih crkvenih predvodnika.

Ozna�avaju�i je kao jeres,

oni su je uspe�no
izbrisali iz istorije

tako da nikada
vi�e ne bude vi�ena.

Ili da li su?

U laboratoriji u �vajcarskoj

restauratorka Darbr

i prevodioc Kaser
poku�avaju da odgonetnu

da li je ovo izgubljena
kopija Jevan�elja po Judi.

Ali prvo moraju da slo�e jednu
od najslo�enijih slagalica

ikada prona�enih u istoriji.

Jevan�elje je napisano na
trinaest listova papirusa,

i sa prednje i
sa zadnje strane.

Ako se fragment uklapa
sa jedne strane,

mora tako�e da se
uklapa i sa druge.

Ako uzmete kucani dokument
od devet do deset stranica

i pocepate ga u delove,

bacite pola delova

i poku�ate da rekonstrui�ete drugu polovinu,

vide�ete kako je
ovo te�ak postupak.

Da bi izbegli da dodiruju sam
dokument dok ne budu morali,

osmislili su genijalan plan.

Prvo, uz pomo� fotografija
fragmenata i stranica,

Kaser tra�i podudaranje.

Onda, rade�i sa fotokopijama,

on se�e i lepi.

Svaki put kada smo u
mogu�nosti da postavimo fragment,

ja doneseo njegovu
fotokopiju gospo�i Darbr,

koja ga koristi da bi postavila
fragment u okviru originala.

Onda gospo�a Darbr ispituje
da li je Kaser bio u pravu.

Moj posao je sada da proverim da li ovaj
fragment mo�e zapravo da bude postavljen tamo

analiziraju�i kvalitet papirusa,

njegovu boju,

njegova vlakna

i da vidim da li
postoje sli�nosti.

Mi razumemo smisao kodeksa, malo
po malo, zahvaljuju�i ovim uspesima.

Sigurno,

�to je vi�e fragmenata dodato,

to vi�e mo�emo da pro�itamo

i ve�i deo pri�e
biva otkriven.

Ima jo� stotine fragmenata
da se postavi,

ali ono �to su otkrili je
ve� sada dramati�no.

Ovaj tekst se podudara sa dokumentom koga
je Irinej o�tro kritikovao pre nekih 1800 godina.

Dokaz je u jednom od
njegovih najjezivijih redova

gde Isus zadaje Judi
njegovu misiju izdaje.

Ti �e� biti ve�i od svih ostalih.

Judo,

ti �e� �rtvovati �oveka

koji me pokriva.

Sledi: Papirus je autenti�an;

naslov je kona�an,

a tekst se uklapa.

Ali jedini na�in da se bude siguran je da se
pozove tim najboljih biblijskih detektiva na svetu.

Da li �e oni mo�i da doka�u da li je
Jevan�elje po Judi pravo ili falsifikat?

Samo na kanalu Nacionalne geografije.

A sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi".

Preliminarno ispitivanje Jevan�elja
po Judi otkriva tri �injenice.

Prvo, nau�nici su potvrdili da papirus
na kome je napisano jevan�elje

izgleda istovetno drugim
anti�kim dokumentima.

Drugo, u naslovu, napisano na
koptskom, pi�e "Jevan�elje po Judi".

I tre�e, ono �to
su videli do sada

se sla�e sa tekstom koji je
Episkop Irinej osudio 180. godine.

Ovi rani zaklju�ci moraju sada
da budu poduprti naukom.

Da bi dokazao da je
autenti�ni stari tekst,

vlasnik jevan�elja,

Mecena fondacija,

uz podr�ku Nacionalne geografije i
Vejt (Waitt) instituta za istorijska otkri�a,

okuplja tim iz snova biblijskih detektiva
da se pridru�e profesoru Kaseru.

Doktor Stiven Emel je vode�i stru�njak
za stare papiruse i paleografiju,

ili stare tekstove.

Doktor Marvin Majer
je koptski ekspert

i zajedno sa Kaserom �e
napisati kona�ni prevod.

I doktor Timoti D�al je specijalista
za radiougljeni�no datiranje.

Svaki stru�njak �e
koristiti svoju specijalnost

da bi popunio deo slagalice

i odgovorio na pitanje,

"Da li je stvarno?".

Kvalitetni falsifikati su
uni�tili mnoge karijere.

Uzmimo za primer
ozlogla�ene "Hitlerove dnevnike"

ili kosturnicu Jakova,

kov�eg za sahranjivanje za koji je
re�eno da pripada Isusovom bratu,

ali se sada �iroko veruje
da je falsifikat.

Reputacije su u pitanju.

Mmm, rukopis...

Stru�njak za papirus, Stiven
Emel, prvi daje mi�ljenje.

On je ve� proveo sate
ispituju�i dokument

i veruje da ne postoji �ansa
da je to savremeni falsifikat.

Ne, ja sam pregledao... stotine papirusa,
koptskih papirusa u svojoj karijeri

i ovo je apsolutno tipi�no za...
za stare koptske rukopise.

Ne, potpuno sam uveren.

Broj ljudi koji bi mogao
da stvori ovakav tekst...

je veoma mali.

Koliko bi ti rekao?

Mo�da...

dvadeset pet?

Malo. Ne tako puno.
- Ne tako mnogo?

Rekao bih �etiri ili pet.

Mi smo dvojica od njih.

I ko bi stvorio takvu stvar?

Neko bi morao da zna
koptski bolje od nas.

Je l' tako?

A nema niko ko zna koptski
bolje od nas. �ao mi je.

Ali dokument je i
dalje potpuna tajna.

Oni ne znaju ni kako
je do�ao u Egipat,

gde je navodno prona�en,

ili kada je napisan.

Da bi saznali,

koptski stru�njak doktor
Marvin Majer odlazi u Egipat.

Pa, ako mo�emo da znamo ne�to o
periodu i okolnostima stvaranja

ili prevo�enja teksta,

to �e nam umnogome pomo�i

da utvrdimo da je ovo zapravo
autenti�an tekst iz Starog sveta.

Majer misli da je jevan�elje originalno
napisano na gr�kom na Bliskom istoku,

a kasnije doneto u
hri��ansku zajednicu u Egiptu.

Po�to je doneto ovde, on smatra
da je prevedeno na koptski,

jezik koji je proistekao direktno od
starih Egip�ana iz vremena faraona.

U vreme kada je Jevan�elje
po Judi prevedeno u Egiptu,

ova oblast je bila
divno i divlje mesto.

To je bilo tr�nica ideja

sa razli�itim vrstama ljudi

sa razli�itim pristupima -

pravoverni hri��ani koji su po�eli
da se pojavljuju i gnostici i monasi

i sve vrste ljudi
su ovde bile zajedno,

dele�i svoje ideje, sla�u�i
se i ne sla�u�i se,

i stvaraju�i svoje knjige.

Jedna od tih knjiga je bila kodeks
koji sadr�i Jevan�elje po Judi.

Pronala�enje pe�ine
gde je otkriveno

bi pomoglo da se potvrdi
njegova autenti�nost.

Tako Majer ide na jug du� Nila,

u oblast gde je kodeks
navodno prona�en.

Ali pronala�enje ta�ne
pe�ine je malo verovatno.

Bilo bi od pomo�i ako bi Majer
mogao da razgovara sa �ovekom

koji je kupio kodeks od
farmera koji ga je prona�ao.

Istra�itelji poku�avaju
da ga prona�u.

Ali taj �ovek nije �eleo
da bude prona�en.

Potraga za njim rezultira
�orsokacima i zalupljenim vratima.

To je zbog toga �to je u Egiptu opasno da se
pri�a o trgovini antikvitetima na crnom tr�i�tu.

Ljudi koji to rade bi mogli da
budu uhap�eni od strane policije

ili napadnuti od strane kriminalnih
grupa koje su uklju�ene u pla�kanje.

Bez svedoka,

Majer mora da se osloni na
najverovatniju pri�u kako je kodeks prona�en.

Prema toj verziji,

prona�en je negde blizu
sela po imenu Karara.

Ali oblast je ogromna.

Da bi mu pomogao
da suzi potragu,

sastaje se sa arheologom iz
Egipatskog ministarstva za antikvitete.

Zvani�nici vode
Majera u pustinju

prema grupi pe�ina
za koje su samo �uli.

Posle dva sata na suncu,

dolaze do ogromnog platoa

izdubljenog pe�inama.

�ta je ovo ovde?
Izgleda kao da je neka vrsta...

Ovde izgleda da je neko
do�ao do velikog dobitka.

�ta je ova rupa ovde dole?

Pla�ka�i.

Grobovi izgleda da su iskopani,

kosti razbacane.

Ali to nije sve.

Svuda su stari koptski artefakti

koji ka�u Majeru da bi ovo
moglo da bude mesto.

Bilo je koptske grn�arije
po celoj lokaciji,

ne�to od koptske tkanine
koja je prona�ena ovde.

Bila je tu opeka koja je upotrebljana
za neku strukturu i podna obloga.

Sve je to ukazivalo da je ovo
bilo mesto odre�ene va�nosti,

verovatno u koptska vremena.

Delovi grn�arije koji su prona�eni ovde
datiraju najkasnije iz desetog veka nove ere,

ali i najranije iz tre�eg veka.

Stru�njaci misle da je kodeks koji sadr�i
jevan�elje sa�injen u tre�em ili �etvrtom veku.

Da li je ovo pe�ina u kojoj
je farmer na�ao kodeks?

Bez izve�taja o�evica

ne mo�emo da budemo sigurni u vezi sa ta�nim
mestom na kome je Jevan�elje po Judi prona�eno.

Ali po pri�i, prona�eno
je u pe�ini u ovoj oblasti

i prona�eno je u pe�ini koja je
imala koptske karakteristike,

poput ove pe�ine.

Dakle bila je ili ba� ova
pe�ina ili pe�ina poput nje.

Sigurno da je Jevan�elje po Judi moralo da bude
prona�eno u pe�ini koja je veoma nalik na ovu.

Ima ose�aj gde je prona�eno.

Ali Majer i dalje nema dokaz
da potvrdi njegovu autenti�nost.

Ima jo� jedan trag da prati koji
ga vodi u Koptski muzej u Kairu.

Kada je Majer pro�itao
delove iz Jevan�elja po Judi,

podsetili su ga na tekstove iz jednog od
najdramati�nijih otkri�a u biblijskoj arheologiji -

pronalazak poznat kao
Nag Hamadi biblioteka.

1945. Pastir je otkrio ovu biblioteku

od vi�e od trideset starih
tekstova u ju�nom Egiptu.

Ta lokacija je blizu mesta
na kome izvori ka�u da

je Jevan�elje po Judi prona�eno.

I to nije sve �to imaju zajedni�ko.

Postoje upadljive sli�nosti izme�u Jevan�elja po Judi
i jednog broja tekstova iz Nag Hamadi biblioteke.

Te sli�nosti obuhvataju neka imena
koja se koriste u ovim tekstovima,

osnovni pogled na svet koji
je sadr�an u ovim tekstovima.

Izgleda da se sve sla�e.

Nag Hamadi biblioteka i Jevan�elje
po Judi izgleda da su napisani

u otprilike isto vreme i da su
prona�eni na pribli�no istom mestu.

I sli�ni su po samim svojim re�ima.

Za Majera je to dovoljan
dokaz da je Jevan�elje po Judi

autenti�an stari tekst.

�to se ti�e kodeksa
koji sadr�i jevan�elje,

njegovo uklanjanje sa mesta gde je
bio skriven je bilo samo po�etak

�udnog, misterioznog putovanja.

Sledi: Jevan�elje je kupljeno,
prodato i ukradeno.

Onda nestaje, odnose�i sa sobom mnogo
druga�iju verziju izdaje Hrista.

Jevan�elje po Judi pretvara Judin
�in izdaje u �in poslu�nosti.

�rtva Isusovog tela
zapravo postaje spa�avanje.

Kada se "Jevan�elje
po Judi" nastavi.

Sada se vra�amo "Jevan�elju po
Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

Kairo, 1980.

Farmer koji je prona�ao kodeks
koji sadr�i Jevan�elje po Judi

ga je prodao na egipatskom
tr�i�tu antikviteta.

Te�ko je ta�no utvrditi
�ta se slede�e desilo.

Ali verovatna
verzija ide ovako.

Novi vlasnik dokumenta,

egipatski trgovac,

pokazuje svoju zbirku starih umetni�kih
predmeta potencijalnom kupcu.

Lepo je.

Da li su vam poznati ti predmeti?

Da, naravno.

Imam stvari koje su jo� lep�e.

Idem da vam ih donesem.

Kupac izgleda da �eli sve,

�itavu kolekciju egip�anina,

vrednu milione.

A ko je tako
zainteresovan za moje stvari?

Niko za koga ste vi �uli.

�ena tvrdi da predstavlja
kupca sa dubokim d�epom.

Ali ona la�e.

Ona zapravo mapira
prostor i zbirku

i planira plja�ku.

Kasnije te no�i,

naoru�ana sa potpunim
inventarom egipatskih dragocenosti,

ona se vra�a da
pokupi nekoliko stvari.

Ona uzima najbolje iz kolekcije.

Na njenoj listi - stari kodeks.

Neverovatno, kada on nestaje
u pozemlju antikviteta,

niko ne zna da je neprocenjiv,

da je unutra izgubljeno jevan�elje

i verzija izdaje Hrista koju
skoro 1800 godina niko nije �uo.

Za�to bi rani hri��ani uop�te
napisali Jevan�elje po Judi?

Jerusalim, oko 100.
godine nove ere

U veku posle Hristove smrti,

grad kojim vladaju Rimljani je mesto
sna�nog religioznog previranja.

Judaizam, rimski kultovi i hri��anske
grupe - svi se nadme�u za sledbenike.

Ali jedna religija �e se
uskoro izdvojiti iz mno�tva -

hri��anstvo.

Ovaj period ranog hri��anstva nije
bio ono �to ve�ina ljudi misli.

Nije bilo hri��anske Biblije.

Umesto toga, razli�ite verzije pri�e o Hristu
su se prenosile od jednog hri��anina na drugog.

Na kraju su pri�e
napisane u Jevan�eljima,

ali ne trideset do �ezdeset
godina posle Hristove smrti.

I danas ve�ina
nau�nika veruje da su

Mateja, Marko, Luka i Jovan umrli davno
pre nego �to su njihova Jevan�elja napisana.

Jedan od interesantnih
fenomena iz ranog hri��anstva

je da su �etiri Jevan�elja
koja su u�la u Novi zavet -

po Mateju, Marku, Luki
i Jovanu - sva anonimna.

Naslovi su dodati od
strane kasnijih urednika.

Oni nisu bili tamo... napisani
tamo od strane samih autora.

I postoji jo� jedan iznena�uju�i
zaokret u pri�i o veri u ranim vekovima.

Nije bilo samo
�etiri jevan�elja.

Bilo ih je vi�e od trideset.

Jevan�elje zna�i "dobra vest".

Tako da je pitanje slede�e:

"Ko je Isus i koja je
dobra vest u vezi sa Njim?"

Veoma mnogo ljudi je videlo
to pitanje na razli�ite na�ine.

U prvih dvesta godina
posle Hristove smrti

bukvalno su desetine razli�itih

i ponekad suprotstavljenih verzija
Njegovog �ivota i poruke kru�ile.

Jedna od njih je bila
Jevan�elje po Judi.

Ovaj tekst, poput mnogih
drugih tekstova skoro otkrivenih

u Nag Hamadiju,

nam daje pogled na oblike hri��anstva
koje nikada ranije nismo videli.

Mnogi ljudi su mislili da jedina
jevan�elja koja su postojala

su Jevan�elja iz Novog zaveta -

Mateja, Marko, Luka i Jovan.

Ali, zapravo, bilo ih je
mnogo vi�e od toga.

Moglo ih je biti desetine,

poput Jevan�elja istine,

Jevan�elja po Mariji Magdaleni,

Jevan�elja po Tomi,

Jevan�elja po Judi,

Jevan�elja po Filipu,
da samo pomenemo nekoliko.

Nije postojalo samo jedno rano
hri��anstvo. Bilo ih je mnogo.

Bila jedna vera ili mnogo,

hri��anstvo se naglo pro�irilo

iz Jerusalima u Malu Aziju i Egipat,

Rim i severnu Afriku.

Jo� uvek nije bilo crkava.

Umesto toga, sledbenici su
se sastajali u privatnim ku�ama,

gde su neki �uli jevan�elja nazvana po
ljudima koja bi iznenadila ve�inu vernika danas.

Neki su koristili Filipa, neki su koristili
Tomu, neki su koristili Jevan�elje po Mariji,

drugi su koristili Mateju,
Marka, Luku ili Jovana.

Neki od ranih hri��ana
se sada zovu gnostici

ili "ljudi koji znaju".

Gnostici su bili
mistici, to �e re�i,

bili su ljudi koji su ose�ali da mogu da
imaju neku vrstu direktnog pristupa Bogu.

Re� "gnostik" dolazi
od gr�ke re�i "gnosis",

�to zna�i "znanje".

Ali ova vrsta znanja
nije svakodnevno znanje.

To nije u�enje iz knjige.

To je shvatanje;

to je intuicija.

To je ta sposobnost
da znate ne�to o sebi,

da znate da posedujete
iskru Bo�anskog u sebi

i da prepoznate da je Bog za koga se
izja�njavate da je Bog koji je spolja,

isti onaj kao i ta iskra
Bo�anskog koja je u vama.

I mnogi gnostici su bili hri��ani.

Gnostici su ljudi koji su napisali ve�inu
tekstova poznatu kao Nag Hamadi biblioteka.

Njihove pri�e o Hristu
su mnogo apstraktnije

i vi�e filosofske od
onih iz Novog zaveta.

Jedna od omiljenih je
bila Jevan�elje po Tomi.

Carstvo je u vama,

i ono je izvan vas.

Kada spoznate sebe,

onda �ete postati poznati,

i shvati�ete da ste vi ti

koji ste sinovi �ivog oca.

Kada su neki od nas bili na
postdiplomskim studijama,

prvo smo upoznali ta druga
jevan�elja poput Jevan�elja po Tomi.

Bilo nam je re�eno: "Pa, ona
su gnosti�ka, ona su jereti�ka.

Ona su �udna."

Re�eno nam je da "gnostici" zna�i...
znate kao "ljudi koji prakti�no nisu u pravu".

I... to je otprilike kao kada 1940.-ih i
50.-ih u ovoj zemlji pri�ate o komunistima.

I to je na�in da ih odbacite.

Tako da je "gnostik"
termin poput toga.

Oni nisu sebe tako zvali.

Oni su se zvali hri��anima.

Rani crkveni oci su se
borili protiv gnostika.

Jedna od te�ko�a koju su gnostici zadavali
ljudima u pravovernoj crkvi koja se stvarala

je �injenica da gnosticima
nije bio potreban savet

i kontrola i uvid koji su dolazili
od sve�tenika i episkopa.

Oni su imali to shvatanje u sebi

i to je smetalo crkvenim vo�ama.

To nije sve �to je iritiralo
crkvene predvodnike.

Gnostici su tako�e propovedali da je
telo zatvor za Bo�anski duh unutra.

Za njih je Isusova smrt
bila dobra stvar.

Zapravo, to je jedan razlog, smatraju stru�njaci, zbog
koga je Jevan�elje po Judi napisano od strane gnostika.

Jevan�elje po Judi pretvara Judin
�in izdaje u �in poslu�nosti.

�rtva Isusovog tela,
zapravo, postaje spasenje.

I tako, zbog tog razloga, Juda
se pojavljuje kao pobednik

i na kraju mu zavide i �ak ga
proklinju i preziru ostali U�enici.

Juda nije bio jedina biblijska li�nost
koju su gnostici videli druga�ije.

Gnostici su bili ube�eni da
je zmija u Rajskom vrtu

bila dobra figura.

Zapravo, gnostici okre�u pri�u
o Rajskom vrtu naopa�ke.

Jer zmija je bila veoma
privla�na figura.

Na posletku, zmija je rekla Evi:

Uzmi malo vo�a sa Drveta
znanja dobra i zla.

A gnosticima je to
zvu�alo kao divan poziv.

Zar ne biste voleli da
uzmete griz jabuke znanja

i da imate sav sok
znanja u svom bi�u?

Ali ovakve ideje su jednostavno bile suvi�e
zapanjuju�e za predvodnike rane crkve.

Oni su odbacili otprilike
trideset gnosti�kih tekstova,

uklju�uju�i Jevan�elje po Judi

i ostavili ih van Novog zaveta.

Kako su crkveni predvodnici odlu�ili
�ta da zadr�e, a �ta da odbace?

Proces je trajao
stotinama godina.

Ali je dobio kriti�ni polet
180. godine nove ere

i ro�en je u krvi.

Sledi: Jevan�elje po Judi se ponovo
pojavljuje sa cenom od tri miliona dolara.

Ali po�to nije bilo kupaca, stari tekst
je bio sklonjen vi�e od petnaest godina

i skoro uni�ten.

Nastavi�emo sa "Jevan�eljem po
Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

A sada se vra�amo "Jevan�elju po
Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

�vajcarska, 1983.

Neverovatno, po�to
mu je bio ukraden,

egipatski trgovac je povratio kodeks
koji sadr�i Jevan�elje po Judi.

1983. On se ponovo
pojavio sa njim u �enevi.

Sada je pozvao tri nau�nika,

od kojih je svaki bio sa
ameri�kog univerziteta,

da daju ponudu za kodeks
i druga stara dokumenta.

Jedan od njih je Stiven Emel,

isti stru�njak koji �e par decenija kasnije pomo�i
da se utvrdi autenti�nost rukopisa jevan�elja.

Maja 1983. sam zamoljen
da otputujem u �enevu

da pogledam koptski rukopis koji je... Ameri�ka
univerzitetska biblioteka bila zainteresovana da kupi.

Zbirka papirusa koja je
bila ponu�ena na prodaju

se sastojala od tri
razli�ita rukopisa -

dva na gr�kom i
jedan na koptskom.

Ne mislim da je Egip�anin imao bilo
kakvu ideju o tome �ta poseduje,

osim da su to bile
stare papirusne knjige.

I to je vrsta stvari
koja se vi�a u muzejima

i stoga je vredna.

Re�eno nam je da nam nije
dozvoljeno da fotografi�emo.

Nije nam dozvoljeno da
pravimo bilo kakve bele�ke.

Moj utisak je bio da je Egip�anin o�ekivao
od nas da jednostavno otvorimo kutije,

da vidimo da "da,
zaista tu ima papirusa",

da ih zatvorimo i damo mu koliku god koli�inu
novca je on �eleo i da ih odnesemo sa sobom.

Pretpostavio sam da su ovi
rukopisi izneti nelegalno iz Egipta.

Nisam imao konkretna
saznanja o tome,

tako da je to na neki na�in bio...

tajan i nelegalan sastanak.

Emel odmah vidi da je
to neprocenjiv kodeks.

Ono �to sam video je bio vr�ni
deo papirusnog kodeksa,

veoma sli�nog kodeksima
iz Nag Hamadija,

u relativno dobrom
stanju, rekao bih.

Bio je napisan u veoma lepom
knji�evnom koptskom pismu, lako �itljivom.

Listao sam i slu�ajno spazio dijalog
izme�u Isusa i Njegovih U�enika.

A naro�ito se ime Juda

pojavljivalo iznova.

"Juda je rekao... xxx"

"Gospod je rekao... bla, bla, bla".

Zato �to mo�e da napravi
samo brzi pregled,

Emel ne zna da gleda
u Jevan�elje po Judi.

Pregovori ne odlaze daleko.

Zajedno, nau�nici imaju samo
sto hiljada dolara da daju.

A tra�ena cena je ispalo
da je tri miliona dolara.

Dakle drasti�no ve�a suma od one koju
smo ikako mogli da skupimo zajedno.

Mislim da je Egip�anin
bio stra�no razo�aran.

Mislim da je mislio da smo lagali kada
smo rekli da nemamo tu koli�inu novca.

Ali da bi pokazao
da nema ljutnje,

Egip�anin vodi nau�nike na ru�ak.

Izvinio sam se i oti�ao u toalet
u odre�enom trenutku

i iskoristio tu priliku da
izvadim papir i olofku

i jednostavno
zapi�em iz se�anja

sve �to sam svesno
poku�avao da zapamtim

u vezi sa karakteristikama
dva koptska rukopisa.

Samo momenat!

U Emelovom izve�taju, on daje te�ko
upozorenje u vezi sa budu�no��u kodeksa.

Postoji velika opasnost od daljeg
pogor�anja stanja rukopisa

dokle god se nalazi u rukama
svog sada�njeg vlasnika.

Ovaj jedinstveni artikal mora da se,
koliko je god brzo mogu�e, stavi

u ruke biblioteke ili muzeja

gde mo�e biti obnovljen,
izdat i konzerviran.

To se nije dogodilo.

Za kodeks,

nemogu�nost Egip�anina da ga
proda je skoro ubita�an udarac.

On dalje odnosi kodeks
u Sjedinjene dr�ave,

gde poku�ava i ne uspeva da ga
proda kolekcionaru u Nju Jorku.

Osuje�en, stavlja staru
knjigu u sef u banci.

Neverovatno, kodeks �e da
le�i skoro �esnaest godina

u sefu u Hiksvilu
u dr�avi Nju Jork,

su�e�i se,

propadaju�i,

pretvaraju�i se u prah.

Sledi: Hap�eni,
mu�eni, masakrirani.

Hri��ani su postali �rtve Rimljana,
ali su se dr�ali svoje vere.

A uticajni episkop vodi rat
protiv jereti�kog jevan�elja.

Kako jevan�elje i Juda mogu biti
stavljeni zajedno u isti naslov -

Jevan�elje po Judi.

To ga je zapanjilo.

Jo� tajni se otkriva u
nastavku "Jevan�elja po Judi".

Kanal Necionalne geografije
nastavlja sa "Jevan�eljem po Judi".

Zapanjuju�e otkri�e starog teksta
naslovljenog kao Jevan�elje po Judi

predstavlja zapanjuju�u novu
predstavu o izdajniku Isusa Hrista.

Ali �im je otkriveno, nestaje u
okviru crnog tr�i�ta antikviteta.

Danas u �vajcarskoj, tim
iz snova biblijskih detektiva

poku�ava da odredi da li je
Jevan�elje po Judi stvarno ili falsifikat,

dok konzervatori i prevodioci
�ure da odgonetnu njegove tajne.

Te tajne su bile tako sna�ne

da su rani crkveni oci
ozna�ili jevan�elje kao jeres.

Ali za�to?

Lion, 180. godine nove ere.

Uticajni episkop
po imenu Irinej

�e da pomogne da se
pojasni hri��anska poruka

odbacuju�i ve�inu jevan�elja.

U to vreme postoji vi�e od trideset razli�itih
jevan�elja koja kru�e u hri��anskim zajednicama.

Irinej tvrdi da bi trebalo
da bude samo �etiri:

Po Mateju,

Marku,

Luki

i Jovanu.

Postoje samo �etiri
Jevan�elja i samo �etiri.

�etiri poput smerova na kompasu.

�etiri poput glavnih
smerova vetra.

Crkva koja je ra�irena
po celom svetu,

ima u Jevan�eljima �etiri stuba.

Hrist je u njihovom centru.

Njegov argument nema
smisla ve�ini ljudi danas.

Irinej je smatrao da, po�to
ima �etiri strane sveta

i �etiri vetra na nebu,

mora da postoje
�etiri Jevan�elja.

I oni su bili Mateja,
Marko, Luka i Jovan.

Irineja brine vi�e od �etiri vetra.

Hri��anstvo nije legalna religija

i vernici pla�aju
svojim �ivotima.

Rimljani su ubijali hri��ane

jer su odbijali da �rtvuju
�ivotinje rimskim bogovima.

Irinej se bori

za opstanak protiv Rimljana,

koji su sna�no proganjali

hri��ansku crkvu

i bilo je slu�ajeva gde su
pojedini hri��ani hap�eni i mu�eni,

slu�ajeva gde je
bilo pravih masakra.

Me�u svojim du�nostima rimski
guverneri su imali i da zabavljaju ljude.

Ubijanje hri��ana na
zapanjuju�e brutalne na�ine

je bilo jeftinije od unajmljivanja
gladijatora da se bore.

U Irinejevom rodnom gradu bilo
je javnih pobuna protiv hri��ana

i mnogi su bili hap�eni,
optu�ivani �to su hri��ani.

I mnogi su
priznavali da jesu.

I oni su dovo�eni u
javnu arenu za praznik

i spektakularno ubijani da bi
se zabavile narodne mase.

U Lionskom masakru iz 177.

Rimljani su ubili
do stotinu hri��ana.

Neki su zadr�ali
svoju veru do kraja.

Me�u njima je bila
ropkinja po imenu Blandina,

koja je, ka�u, neverovatno
mu�ena ceo dan u areni

i pored toga zadr�ala
svoje svedo�anstvo Hristu

na na�in koji je zapanjio
sve koji su je videli.

Jedna dijaboli�na sprava se
zvala gvozdena stolica.

Gomilaju�i ugalj ispod stolice,

Rimljani bi je u�inili vrelom.

Onda su uguravali �rtve.

Ti�ina!

Ho�e� li, Blandina, da prinese� �rtvu?

Ja sam hri��anka

i mi nismo uradili nikakvo zlo.

Vrlo dobro. Ali ako �eli� da umre�,

za�to time uni�tava� svog sina?

Mij sin �e �iveti zauvek.

Mu�enje i ubijanje oko
stotinu hri��ana u Lionu

bi veoma uticalo na Irineja.

To bi mu reklo

da ako �e� da umre� za veru,

bolje bi bilo da
razume� �ta je ta vera.

Ako �e� da bude� ba�en u
tamnicu, ako �e� da bude� mu�en

ili ba�en u arenu i
rastrgnut od strane �ivotinja,

bolje bi bilo da
zna� zbog �ega je to.

I tako...

�ta... �ta su onda Jevan�elja?

Jesu li... to samo ovih tri ili
�etiri ili pet, ili je to �itava gomila?

I tako to mora da se odredi:

�ta je sveta vera
za koju umiremo?

Da bi pomogao da
se prona�e sveta vera,

Irinej je izabrao �etiri
Jevan�elja od vi�e od trideset.

Stru�njaci se ne sla�u oko toga
kako je ovaj izbor napravljen.

Prose�an hri��anin je rekao: "Ja �elim da
�ujem Marka" ili"Ja �elim da �ujem Mateja".

Ali nisu ih veoma mnogo govorili:
"Ja �elim da �ujem Tomu ili Judu".

To je ono �to se de�avalo.

Ta �etiri su izabrana

jer su rezonirala u
hri��anskim zajednicama.

Rezonirali su sa vernicima.

Ovo su istinite re�i Isusa,

a ne te druge re�i koje nalazite kod
Tome ili Jude ili u nekim od tih drugih pisanja.

Te�ko je re�i kako su ovi
tekstovi zapravo izabrani.

Neki ljudi misle da su oni samo
izabrani od strane episkopa,

a drugi misle da je
to bila neka vrsta...

...vrsta procesa odozdo na gore u onome
koje knjige su ljudi bili skloni da �itaju.

Verovato ima i
jednog i drugog

jer Jevan�elja iz Novog zaveta su mnogo lak�a
za �itanje nego ve�ina ovih tajnih jevan�elja.

Oni pri�aju narativne pri�e;
one govore o Isusovom kr�tenju

i Njegovom ro�enju i Njegovom �ivotu
i Njegovom raspe�u, Njegovoj smrti.

Ali Irinej nije samo
birao ono �ta �e u�i.

On je napadao konkurenciju.

Jedna od njegovih
meta su bili

autori Jevan�elja po Judi.

Oni izjavljuju da je 'Juda izdajnik',

sam, znaju�i istinu
kakvu drugi nisu,

ispunio tajnu izdaje.

Oni stvaraju izmi�ljenu
pri�u ove vrste

koju nazivaju "Jevan�elje po Judi".

Izgleda da ono �to je naro�ito smetalo
Irineju u vezi sa Jevan�eljem po Judi je to da

je tu bilo jevan�elje
napisano u ime osobe

koji je bio ozlogla�eni izdajnik Isusa.

I kako su "jevan�elje" i Juda mogli da
budu stavljeni zajedno u naslov:

"Jevan�elje po Judi"?

To ga je zapanjilo.

Nije slu�jnost da
je neko kao Irinej

odbacio Jevan�elje po Judi i
proglasio ga jereti�kim jevan�eljem.

Ovde Juda u ovom
jevan�elju je dobar momak,

onaj koji je stvarno
razumeo Isusa

jedini U�enik koji
je razumeo Isusa.

Bila je to ne�uvena ideja koja
je bila potisnuta 1800 godina

i skoro zauvek nestala.

Sledi: Ali nije nestala zauvek

i sada je suo�ena sa izazovom
mnogo te�im od vremena.

Mo�da je stvarno,
ali koliko je staro?

Stru�njaci pribegavaju ne�em
nezamislivom da bi do�li do dogovora.

Mora�u da sagorim Jevan�elje po Judi
da bih mogao da mu odredim starost.

Ugljeni�no datiranje
Jevan�elja po Judi u nastavku.

Gledate "Jevan�elje po Judi" na
kanalu Nacionalne geografije.

Hiksvil, Nju Jork, 1999.

�esnaest godina u sefu

je skoro u�inilo ono �to
rani crkveni oci nisu mogli -

potpuno uni�tenje Jevan�elja po Judi.

�ula sam za njega,

glasine.

Kona�no mu je trgovac
antikvitetima, Frida �akos, u�la u trag.

Ona je znala za kodeks
od kasnih 1970-ih.

Ona nije znala �ta on sadr�i,

ali imala je tajnovitu
potrebu da ga prona�e.

Pitala sam se �ta
se desilo sa njim

jer se nije pojavilo.

Niko nije govorio o njemu.

Tako sam mislila:"Mo�da je negde;

mo�da �u poku�ati da
vidim da li jo� uvek postoji".

I postojalo je.

Ona je stupila u vezu
sa egipatskim vlasnikom

koji je pristao da joj
poka�e tekst u Nju Jorku.

Dvadeset godina po�to
je prvi put �ula za njega,

�akoska je trebalo
da vidi kodeks.

Sve ivice su bile
veoma lomljive,

puno pra�kastih delova...

Izgledali su o�ajno;
izgledali su u lo�em stanju.

�elela sam da ih za�titim i
da ih dam ljudima koji bi mogli...

...da ih pro�itaju, da ih za�tite.

I osetila sam da imam...

...misiju.

�akoska je kupila kodeks
za oko trista hiljada dolara

i onda je poku�ala
da ga proda.

Prvo Jejl univerzitetu,

onda drugim kolekcionarima.

Jejl nije zagrizao.

Ali oni joj jesu dali
ne�to neprocenjivo.

Rekli su joj �ta ima.

To je kada je �akoska
zapo�ela vezu

sa Judom Iskariotskim.

Ose�am se povezana sa...

sa...sa Judom.

On... On je bio osu�en od...

... hiljadama godina

a ovde imam ovo jevan�elje �to
ka�e da nije �eleo da izda Isusa.

Bilo je tra�eno od njega da
to uradi protiv njegove volje.

Ose�am da sam pozvana da
ga rehabilitujem. Da, ose�am to.

�akoska tako�e �eli da
vrati kodeks u Egipat.

Ali prvo dve stvari
moraju da se dogode.

Mora da bude obnovljen

da bi bio preveden.

I mora da bude
potvr�en kao autenti�an.

Sva istra�ivanja stru�njaka
i u laboratoriji i na terenu

ukazuju na to da je
Jevan�elje po Judi stvarno.

Ali niko stvarno ne
zna koliko je staro.

Samo radiougljeni�no datiranje
mo�e to da doka�e.

Ispada da, da biste odredili starost
ne�ega pomo�u ugljeni�nog datiranja,

morate da ga uni�tite.

Ili barem deo toga.

Da bi odredili
starost Jevan�elja,

moraju da uzmu uzorke sa
njegovih listova i ko�nog poveza.

Stru�njak za radio-ugljeni�no datiranje.

doktor Timoti D�al,

i profesor Kaser biraju
mesta za uzorkovanje,

pa�ljivo da bi
izbegli bilo koje slovo.

Sada gospo�a Darbr radi ono
�to je za nju nezamislivo -

se�e no�em dokument koga
je mukotrpno obnavljala.

Kada sam morala da
ise�em deo papirusa,

moram da ka�em da nisam
bila mnogo odu�evljena

jer sam provodila vreme poku�avaju�i da
vratim male delove na svoje mesto.

Pet malih uzoraka iz kodeksa sada
putuju nekih �est hiljada milja

do Centra za fiziku
Univerziteta Arizone.

Ovde �e doktor D�al da uradi
ono �to bi neki rani crkveni oci

mo�da �eleli da
su oni uradili.

Mora�u da sagorim Jevan�elje po Judi
da bih mogao da mu odredim starost.

Jednom po�to su
fragmenti o�i��eni,

mali delovi Jevan�elja po Judi

odlaze u plamenu.

Posle sagorevanja,

ove grafitne granule su sve
�to je ostalo od fragmenata.

Sada granule idu u ma�inu za
radio-ugljeni�no datiranje veli�ine sobe.

Za petnaest sati

ma�ina �e da izbaci datum

i da potvrdi, jednom za svagda,

da li je Jevan�elje
po Judi stvarno

ili falsifikat.

Radio-ugljeni�no datiranje
funkcioni�e na ovaj na�in.

Svaka �iva stvar na Zemlji apsorbuje
odre�enu vrstu ugljeni�nog atoma

koji se zove "ugljenik �etrnaest".

Jevan�elje je sa�injeno od papirusa.

Kada je papirus bio �iv, on je
apsorbovao atome ugljenika-14.

Kada je pose�en,

ovi atomi su po�eli
da se raspadaju.

I oni su se raspadali
predvidljivom brzinom,

odre�ena koli�ina svake godine.

To je kao sat
koji kuca unazad.

Nau�nici znaju koliko ugljenika-14
ima u papirusu sada.

Koriste�i sat, oni mogu da
odrede pribli�an datum

kada je papirus pose�en.

Rezultati su stigli.

Istina je u brojevima.

Radio-ugljeni�no datiranje papirusa

koji je od Jevan�elja po Judi, potvr�uje da
je iz tre�eg do �etvrtog veka nove ere

i ovo podr�ava autenti�nost
Jevan�elja po Judi.

Radio-ugljeni�no datiranje
po prvi put dokazuje

da dokument datira iz
280. godine nove ere,

plus ili minus
pedeset godina.

To zna�i da je Jevan�elje po Judi
autenti�an tekst iz Starog sveta.

Ono nije falsifikat.

Sada kada znamo
da je stvarno,

mo�emo da otkrijemo �ta ka�e.

�vajcarska, 2005.

U �vajcarskoj je ogroman posao
popravke skoro zavr�en.

Poslednji od skoro hiljadu
fragmenata je postavljen na mesto.

Novi te�ak odeljak
jevan�elja je sada gotov.

On prikazuje jedinstven
odnos izme�u Isusa i Jude.

Prikaz po kome Juda ima privilegovan
uvid u najve�e tajne od svih -

tajne Neba.

Odstupi od ostalih

i re�i �u ti

tajne Carstva.

To je veliko i bezgrani�no Carstvo

koje ni jedno oko
an�ela nikada nije videlo

ni jedna misao srca

nikada nije spoznala.

Kako bi Juda Iskariotski mogao
da bude vredan tajnog znanja?

U ovim izlomljenim stranicama
radikalni novi portret Jude o�ivljava.

Sledi: Juda nije uvek bio
najve�i zlikovac Biblije,

ve� je od Marka, preko Mateja, do
Jovana njegov lik je prerastao

od Apostola do oli�enja zla.

Saznajte za�to kada se
"Jevan�elje po Judi" nastavi.

Sada se vra�amo
"Jevan�elju po Judi".

Da li je prikaz Jude iz izgubljenog jevan�elja
stvarno toliko razli�it od novozavetnog prikaza?

Zapravo,

Juda nije uvek bio
prikazivan kao zlikovac.

On postaje sve vi�e zao od
prvog Jevan�elja, po Marku,

do poslednjeg, po Jovanu.

Jevan�elje po Marku je
napisano oko 60. godine

i, naravno, ... smatrano je od strane
ve�ine nau�nika za najranije Jevan�elje.

Ono ima... oko...

tre�inu referenci na Judu

nego �to ima kod Jovana.

Ali na�in na koji je Judino
delo prikazano je najupadljiviji.

Juda nije zlikovac u
Jevan�elju po Marku.

Jerusalim, 2005.

Ovo se zove Gornja soba,

po referenci iz Jevan�elja po Marku.

Prema predanju, tamo su Isus i
Apostoli odr�ali Poslednju ve�eru.

Doktor Vilijam Klosen je proveo ve�i
deo svog profesionalnog �ivota

poku�avaju�i da razume
jevan�elski lik Jude.

Po Markovoj predstavi onoga
�ta se dogodilo u ovoj sobi,

centar pa�nje
nije na Judi.

Intimnost te scene ne
mo�e biti prenagla�ena.

Mislim, postoji veoma blizak susret
izme�u Isusa i Njegovih U�enika.

I da Isus saop�ti

da je Njegov kraj blizu,

mora da je bilo
veoma bolno za njih.

Zaista vam ka�em, jedan
od vas �e me izdati,

jedan koji jede sa mnom.

Gospode, jesam li to ja?

Gospode, jesam li to ja?
Jesam li ja?

Jesam li to ja?

To je jedan od dvanaestorice,

jedan koji uma�e hleb

u posudu sa mnom.

U Markovoj Poslednjoj ve�eri,

Juda nije pokazan kao izdajnik.

Kod Mateja,

slede�eg Jevan�elja
koje je napisano,

u njegovu krivicu se
nikada ne sumnja.

Jevan�elje po Mateju izgleda da je napisano
nekih deset do dvanaest godina posle Marka.

Jevan�elje po Mateju izgleda da
stavlja ne�to krivice na Judina ramena.

Izdaja se doga�a u
Getsimanskom vrtu,

odmah izvan jerusalimskih zidova.

Juda identifikuje
Isusa vojnicima

uz pomo� najpoznatijeg
poljupca u istoriji.

Da li jo� uvek spavate?

Ustanite. Hajdemo.

Pogledajte, moj izdajnik je blizu.

Judo, �ta si u�inio?

Pozdrav, U�itelju!

Prijatelju, uradi ono zbog �ega si ovde.

Dr�i ga!

Stani!

Ko se lati ma�a,

od ma�a �e poginuti!

Prema Jevan�elju po Mateju,

kada je Juda �uo da je
Isus oti�ao od Kajafe Pilatu,

bio je utu�en.

Juda je napustio to mesto

i, znaju�i da �e Isus sigurno
umreti u rukama Pilata,

izvr�io je samoubistvo.

U drugom prikazu iz Novog zaveta,

Juda se ne besi,

ve� odlazi u svoju smrt ovde.

Zove se Krvavo polje.

Danas je to smetli�te.

Ono �to istorija radi s ljudima je,
naravno, fascinantna stvar.

Hri��ani su ocrneli Judu

i jednostavno su ga
poslali na smetli�te.

Najcrnji prikaz od svih je
u Jevan�elju po Jovanu,

poslednjem napisanom Jevan�elju.

U njegovoj sceni
Poslednje ve�ere

Juda je preobra�en od Apostola

u otelotvorenje zla.

Zaista vam ka�em,

jedan od vas �e me izdati.

Gospode, ko je to?

To je onaj kome

budem dao ovaj komad hleba

po�to ga budem umo�io u posudu.

Uradi brzo ono �to �e� da uradi�.

U Jovanovom Jevan�elju

Juda je potpuno
razvijen i veoma zao lik.

Jovan tako�e ka�e da Jevreji
poku�avaju da ubiju Isusa

i termin "Juda" tako�e zna�i "Jevrejin",

ili mo�e da zna�i "Jevrejin",

tako da se upadljivo vidi kako se ova
figura postepeno stvara i poja�ava.

Veoma je zanimljiva
stvar zapitati se

za�to Judin lik
postaje sve vi�e zao?

Iz kog razloga ljudi pri�aju
pri�u na ovaj na�in?

Neki stru�njaci veruju da su
hri��ani demonizovali Judu

da bi se distancirali od Jevreja,

u poku�aju da pomognu
da njihova vera opstane.

Jerusalim, 66. godina nove ere

66. Godine nove ere

Jevreji su poku�ali da
izbace Rim iz Judeje

u katastrofalnom �etvorogodi�njem ratu
koji se zvao Veliki jevrejski ustanak.

Jerusalim se branio
mesecima od rimske opsade.

Kada su kona�no prodrli,

Rimljani su pobili
stotine hiljada Jevreja

i spalili Drugi hram,

duhovni centar
jevrejskog �ivota.

Sve �to je danas
opstalo je zapadni zid,

gde Jevreji i dalje
oplakuju uni�tenje hrama.

Uni�tenje hrama 70. godine

je pove�alo probleme
izme�u hri��anskih Jevreja

i Jevreja koji nisu
verovali u Isusa kao Mesiju.

Jevreji su morali da odlu�e od �ega
se njihova religija zapravo sastojala.

�ta zna�i biti Jevrejin sada kada vi�e
nemamo hram i hramu prine�ene �rtve?

Pa jedna stvar
koja to sigurno zna�i

je da stojimo nasuprot ovih ljudi
koji govore da je Isus Mesija.

Razdor izme�u hri��ana i
Jevreja je imao jo� jedan uzrok.

Hri��ani su pozivali
ne-Jevreje u svoju veru.

Pokret je te�io da se sve
vi�e obra�a ne-Jevrejima.

Tako�e poku�ava da razdvoji Isusa od
katastrofalnog jevrejskog rata protiv Rima

i da tvrdi da, ne samo da
je Isus nevin od optu�be

zbog koje je razapet,
�to je izdaja protiv Rima,

ve� da su Njegovi sledbenici tako�e
nevini od optu�be za pobunu protiv Rima

na osnovu koje bivaju
ubijani svakoga dana.

Tvrdokorna �injenica je da je Isus bio
ubijen od strane Rimljana na rimskom krstu.

A ipak kroz istoriju, Jevreji su
bili ti koje je trebalo kriviti.

�tagod je bilo iza toga,

biblijski prikaz zlog Jude

je postao inspiracija
za kasniji antisemitizam.

�injenica je da Jevan�elja

postaju sve vi�e anti-jevrejska

kako pokret postaje
sve vi�e nejevrejski.

I to je imalo ogroman uticaj na
istoriju hri��anstva i na svet,

�ak do dvadesetog i
dvadeset prvog veka.

Na�alost, Juda postaje uzro�ni
simbol za antisemitsko razmi�ljanje

i, na�alost, Juda postaje
onda taj negativan ideal

za one koji mrze
i koji su antisemiti

i �ele da prika�u jevrejski narod
u kontekstu Jude izdajnika.

Ali to je neautenti�no u
smislu poruke Novog zaveta

i neautenti�no prema u�enju

i poruci Isusa.

Kada sam bila na postdiplomskim studijama,
verovala sam da je ono �emu su me u�ili u to vreme,

�to je bilo to da antijevrejski i antisemitski
elementi nisu postojali u Novom zavetu

i da su bili ubacivani od
strane ljudi koji su bili... zli.

Ali kada sam po�ela da
detaljno studiram tekst,

videla sam da mnogi ljudi
shvataju da su oni tu

u kasnijim Jevan�eljima, u na�inu na
koji je pri�a o stradanju ispri�ana.

Oni su deo pri�e o hri��anstvu.

To je veoma va�no za ljude koji vole
hri��ansku tradiciju poput mene

i ljude koji se
identifikuju sa njom,

da razumeju da ovi
elementi nisu slu�ajnosti,

da su zapravo
ugra�eni u pri�u.

Oni su ugra�eni iz odbrambenih razloga,
ne iz neprijateljstva prema Jevrejima

koliko poku�aj da
se za�tite kao hri��ani.

Zla predstava o Judi je pratila rast
antisemitizma kroz Srednji vek do na�ih vremena.

Juda je istorijski kori��en za
grozna dela antisemitizma

i to je uticalo na doga�aje
iz modernog vremena.

Vi�e od hiljadu godina u Evropi,

predstave stradanja, koje
dramatizuju izdaju i raspe�e Isusa,

su bile sastavni deo Svete
nedelje koja prethodi Uskrsu.

Najpoznatije predstave stradanja
su se doga�ale u Nema�koj.

To je bilo stradanje Oberarmergaua,

gde imate insceniranje stradanja,

na mnogo na�ina veoma antisemitski,

i znamo da je, zapravo, sam Adolf
Hitler posmatrao ovu predstavu

i to je, zapravo,
dodalo ulje na vatru.

Ova slika Jude i Jevreja
je podstakla nasilje

i pomogla inspiraciji najgoreg
�ina antisemitizma u istoriji.

Predstava Jude u Novom zavetu

nije direktno, ali je
mogla indirektno

da doprinese otrovnoj struji
koja je dovela do Holokausta.

Nije iznena�uju�e da
je od Holokausta

nema�ka teologija naro�ito radila veoma
naporno na pobolj�anju slike o Judi,

uklju�uju�i grupu jezuita u Nema�koj koja
predvodi inicijativu da se Juda u�ini svecem.

Ideja Svetosti za Judu

bi se mnogima mogla
�initi ne�uvenom.

Ali skoro sveta predstava
proizilazi iz Jevan�elja po Judi,

predstava koja je bila izgubljena
hiljadu sedamsto godina,

ali sada, kona�no,
mo�e biti otkrivena.

Sledi: �ta stvarno pi�e
u Jevan�elju po Judi?

Da li je to autenti�ni prikaz
Hristovih poslednjih dana

ili samo stara jeres koja je trebalo
da bude ostavljena ispod zemlje?

U nastavku "Jevan�elja po Judi" na
kanalu Nacionalne geografije.

Sada nastavljamo sa "Jevan�eljem po
Judi" na kanalu Nacionalne geografije.

�vajcarska, 2006.

Nazad u �vajcarskoj, Judina
slagalica je skoro gotova.

Tim zaklju�uje da je oko petnaest
procenata jevan�elja zauvek izgubljeno,

od rupa na tekstu i fragmenata
koji su se pretvorili u prah.

Ali osamdeset pet
posto je obnovljeno.

I sada, po prvi put u
skoro dve hiljade godina,

Jevan�elje po Judi
mo�e da se �ita.

Izbor scena otkriva jevan�elje
koje zvu�i i poznato i �udno.

Ovo su odlomci iz jevan�elja:

# Ovo je tajni prikaz Otkrovenja

# koji je Isus govorio Judi tri dana
pre nego �to je slavio Pashu

# Kada se Isus pojavio na zemlji,

# On je vr�io �uda

# i velika �uda
za spasenje �ove�anstva.

# I po�to su neki i�li
putem pravednosti,

# dok su drugi i�li u svojim gresima,

# dvanaest Apostola je pozvano.

# �esto se nije prikazivao
svojim Apostolima kao on sam,

# ve� je bio kao
dete me�u njima.

�injenica da je Isus mogao da se pojavi kao
dete u odre�enim prilikama u Jevan�elju po Judi

je, zapravo, u saglasnosti sa
drugim Jevan�eljima, tako�e -

da ima ne�ega de�ijeg
u vezi sa Isusom.

Ponekad bi se pojavio
kao da je dete;

ponekad bi bio Bo�ije dete u tom nekom
bukvalnom smislu da je bio poput deteta.

�esto je slu�aj u
ovim tekstovima da,

kada se ka�e da im je Isus izgledao kao dete,
da to nije predvi�eno da se shvati bukvalno.

U po�etku u�enja

On ih je u�io samo ono
�to su mogli da shvate,

a mogli su da razumeju samo
po�etni nivo Njegovog u�enja.

Postoj drugi tekstovi

koji govore o tome kako se Isus pojavljivao na
na�in na koji su ljudi mogli da ga prepoznaju.

Nekima se predstavljao kao
dete, drugima kao zreo �ovek

jer nisu mogli da ga razumeju...

...na dubljem nivou.

Jevan�elje po Judi koristi poznate scene

da prenese nepoznate ideje.

# Jednog dana je bio sa
svojim U�enicima u Judeji

# i zatekao ih je okupljene

# kako sede sa
pobo�nim dr�anjem.

# Kada je pri�ao svojim U�enicima koji su
nudili molitvu zahvalnosti nad hlebom,

# On je po�eo da se smeje.

Isus je nai�ao na grupu U�enika

kada su zajedno slavili ono �to
izgleda kao da je sveti obrok,

mo�da kao neka vrsta pri�e��a.

I prilikom nu�enja molitve zahvalnosti
nad hlebom, Isus po�inje da se smeje.

Zapravo, u Jevan�elju po
Judi Isus se mnogo smeje.

On se smeje jer oni misle
da obo�avaju pravog Boga,

ali, zapravo, pogre�no misle.

Oni obo�avaju boga koji je stvorio
ovaj svet, koji nije pravi Bog.

Jedini ko razume je Juda.

Za gnostike,

bog koji je stvorio Zemlju

nije bio vredan obo�avanja.

Samo je pravi Bog,

bi�e izvan shvatanja,

bio svet.

Isus se smeje

na ono �to smatra kao la�nu pobo�nost.

Ali Apostoli ne razumeju

i postaju ljuti na Njega.

Za�to ste bili navedeni na ljutnju?

Neka bilo ko od vas ko je dovoljno jak

ustane i otkrije mi

stvarnu duhovnu osobu u sebi.

Mi smo dovoljno jaki!

Njihove du�e se nisu
usudile da stanu pred Njega,

osim Jude Iskariotskog.

Ja znam ko si Ti

i odakle si do�ao.

Nisam vredan da izustim ime

Onoga koji te je poslao.

Odstupi od ostalih

i re�i �u ti

tajne Carstva.

To je veliko i beskona�no Carstvo

koje ni jedno oko an�ela nikada nije videlo,

nijedna misao srca

nikada nije spoznala

i ono nikada nije zvano po imenu.

Isus daje izazov U�enicima.

On ka�e: "Neka savr�ena
osoba u vama

istupi i suo�i se sa mnom."

A ta savr�ena osoba unutra je...

je unutra�nja osoba, duhovna
osoba koja stvarno zna,

da osoba da...

da treba da ima znanje
Boga i sopstveno znanje.

I U�enici ka�u: "Pa, mi mo�emo to."

Ali oni nisu mogli to da u�ine.

I tako Juda istupa.

I mogao je da
stane ispred Isusa.

Ali nije samo ustao.

On je tako�e skroman.

On ne gleda Isusa direktno u o�i,

ve�, osetljiv na kulturne
norme svog vremena,

on sklanja svoj pogled.

Tako da on ima
ono �to je potrebno.

On ima, mogli biste re�i,
duhovnu �vrstinu da ustane,

ali ima u�tivost i skromnost

da zna svoje mesto
kada stane ispred Isusa.

Isus, ako je bio poput
drugih jevrejskih u�itelja,

bi verovatno propovedao
masama na jedan na�in,

a svojim U�enicima tajno
na druga�iji na�in.

Jevan�elje po Marku u
Novom zavetu ka�e upravo to.

Ako je tako, On je propovedao na na�in na koji
su u�itelji u stara vremena obi�no propovedali.

I mnogi i danas tako rade.

Gospodaru,

u viziji sam video sebe.

U�enici su me kamenovali do smrti.

Ti �e� postati Apostol

proklet od svih ostalih.

Mogu�e je za tebe

da dostigne� Carstvo nebesko,

ali ti �e� mnogo patiti.

Ali �ta to meni zna�i?

Sjaj tvoje zvezde

�e zaseniti sve ostale.

Ti �e� biti ve�i od svih njih.

Judo,

ti �e� �rtvovati

�oveka koji me pokriva.

Judo,

zvezda koja vodi put

je tvoja zvezda.

Juda je imao viziju

koja mislim da
potvr�uje njegov izbor.

Ali on ne razume viziju
dok mu je Isus ne objasni.

Juda sada razume
svoju misiju

i on ima snagu...
istrajnost da je izvr�i,

�to je da izda Isusa;

ali to nije lo�a
stvar koju on �ini.

To je zapravo �in �rtvovanja -
to je kao �in obo�avanja.

To je dobra stvar.

To je pobo�na stvar.

Isus otkriva ove istine
Judi i samo Judi.

Me�u tim istinama je to da ljudi na ovom svetu
imaju Bo�ansku iskru zarobljenu u sebi

koja treba da se oslobodi.

Sam Isus predstavlja Bo�ansku
iskru koja treba da se oslobodi.

Za razliku od Jevan�elja
iz Novog zaveta,

Jevan�elje po Judi ne
sadr�i scenu raspe�a.

Naglo se zavr�ava

Judinom izdajom.

Izostavljaju�i raspe�e,

Judino jevan�elje je dodalo zategnutostima
izme�u pravoverne crkve u nastajanju i gnostika.

U ranim jevan�eljima,
smrt i uskrsnu�e Isusa

je ono �to je stvarno
bitno za spasenje.

Njegovo telo umire i onda Bog
podi�e Njegovo telo iz mrtvih.

Ovo uskrsnu�e tela
je veoma va�no,

tako da se Isus u Jevan�eljima po Mateju,
Luki i Jovanu zapravo pojavljuje svojim sledbenicima

da poka�e da jo� uvek �ivi,
da je Njegovo telo jo� �ivo.

To je potpuno u suprotnosti sa onim
�to se doga�a u Jevan�elju po Judi

gde Njegova smrt nije predstavljena

jer Njegova smrt
nije ono �to je bitno.

I posebno nije prikazano
njegovo uskrsnu�e.

Ono �to je bitno je
da �e telo da umre

i da �e duh da nastavi da �ivi.

Za gnostike,

Isus je morao da umre

da bi se oslobodio od
tamnice svoga tela.

Ali u o�ima pravoverne crkve,

takvo tuma�enje je zape�atilo
njihovu sudbinu kao jeretika.

Sledi: Kako se Jevan�elje po Judi
sla�e sa Jevan�eljima iz Novog zaveta?

Stru�njaci se ne sla�u u vezi sa
verodostojno��u ovog revolucionarnog teksta.

Nije mi potrebno ni�ta vi�e nego �to
dobijam iz Mateja, Marka, Svetog Luke i Jovana.

Mislim - Vau!

Kome je potrebno
bilo �ta vi�e?

Zaklju�ak - u nastavku
"Jevan�elja po Judi".

A sada se vra�amo "Jevan�elju po Judi"
na kanalu Nacionalne geografije.

Jevan�elje se pojavilo
iz egipatskog peska

da bi dovelo u pitanje sliku iz
Novog zaveta o Judi kao zlikovcu.

Njegovo putovanje od
otkri�a do prodaje i kra�e

je kona�no stiglo do laboratorije,
gde je njegova starost potvr�ena.

Sada znamo da je to
autenti�an stari tekst,

ali �ta nam on zna�i danas?

Mnogi stru�njaci ne veruju da bilo koje gnosti�ko
jevan�elje ima verodostojnost Novog zaveta.

Dakle, da li bi Jevan�elje po
Judi trebalo da bude odba�eno?

Nije mi potrebno ni�ta vi�e nego �to
dobijam iz Mateja, Marka, Svetog Luke i Jovana.

Mislim - Vau!

Kome je potrebno
bilo �ta vi�e?

�ta drugo mo�e da
se doda �to je bolje?

Ne mogu da zamislim.

Pa, Jevan�elje po Judi
�ini va�an doprinos

na�em znanju o
gnosticizmu iz drugog veka.

I ja... I drago mi je da je postalo
dostupno i da nije izgubljeno.

Ali ne mislim da nam Jevan�elje
po Judi govori bilo �ta

u vezi sa istorijskim Judom

ili istorijskim Isusom

ili u vezi sa �iniocima
koji su bili na delu

u ranom prvom veku koji
su doveli do Isusove smrti.

Ne mislim da Juda sadr�i

pravo predanje o
istorijskom Isusu i Judi.

Kako on to zna?

Ljudi koji diskredituju
ova druga jevan�elja

insistiraju na tome da sva
poti�u iz drugog veka ili kasnije.

Nesporno je da tekstovi koje imamo
poti�u iz tre�eg i �etvrtog veka.

Ono �to ne znamo
su datumi originala.

Nemogu�e je to znati.

Skoro svi stru�njaci veruju da
su �etiri Jevan�elja Novog zaveta

napisana izme�u 60. i
100. godine nove ere.

Zahvaljuju�i Irineju

znamo da je Jevan�elje po Judi
postojalo 180. godine nove ere.

Ali nemamo na�in da znamo

kada je napisan original.

Odluka o tome kako se Jevan�elje po
Judi sla�e sa novozavetnim Jevan�eljima

mo�e da zavisi ne od
toga kada je napisano,

ve� od toga �ta verujete.

Na kraju, to je
pitanje vere.

To nije istorijski
ili knji�evni sud.

To je religiozni sud da ovi
tekstovi imaju verodostojnost.

Tako da zbirno, ove knjige...

...one su svete knjige

i imaju verodostojnost koju
ose�amo kao datu od Boga.

I to je rasu�ivanje
o zajednici kao celini.

Za mnoge vernike

Jevan�elje po Judi je
i dalje jereti�ko.

Samo fusnota u istoriji.

Ali za druge

ono ima poruku koja
mo�e da se ceni

zajedno sa Jevan�eljima
iz Novog zaveta.

Dakle ne radi se o tome da su ona nu�no
suprotna. Nije da morate da birate

Marka ili...

Jevan�elje po Tomi ili Judi.

Jevan�elja iz Nag Hamadija
i Jevan�elje po Judi

su zagonetna...

i, zapravo, verovatno nisu bila
predvi�ena da budu javno �itana.

Bila su namenjena da budu...

napredni nivo propovedanja.

Tako da oni nemaju istu ulogu

kao Jevan�elja po
Mateju, Marku i Luki.

Bilo da je napredni kurs ili jeres,

Jevan�elje po Judi nas
tera da shvatimo

da u rana vremena nije
postojalo samo jedno hri��anstvo.

Bilo ih je mnogo.

Uglavnom na osnovu
otkri�a starih jevan�elja,

poput Jevan�elja po Judi i
poput Nag Hamadi biblioteke,

nau�nici su saznali o drugim oblicima
hri��anstva koji nisu opstali,

koji su zavr�ili tako
�to su ugu�eni i

i marginalizovani. Oni
su na kraju nestali.

Vrednost Jevan�elja po Judi
prvo dolazi iz �injenice

da je to izvor na�eg
razumevanja gnosticizma.

Na drugom mestu je veoma
va�an izvor za na�e razumevanje

onoga �ta je rana crkva
radila sa likom Jude.

Da je bilo nekih,

kao �to je zapravo
bilo kroz celu istoriju

koji su mogli da
slave postojanje Jude.

Bilo da se neko
sla�e sa njime ili ne,

ili ga smatra interesantnim
ili vrednim osude,

ono sadr�i veoma interesantno gledi�te

za koje su neki sledbenici Isusa
u ranom hri��anskom pokretu

o�igledno mislili da
je bilo zna�ajno.

Jevan�elje po Judi �e
uvek podgrevati raspravu.

Njegovo tajnovito putovanje kroz
vreme je pri�a o ljudskim �udnjama

da se usprotive vlasti,

da do�u do novca,

da sa�uvaju pro�lost

i, kona�no, da razumeju Boga.

Ovo izgubljeno jevan�elje se pojavilo
da bi postalo deo na�e istorije,

da bi otkrilo raznolikost
ranog hri��anstva...

Preveo i obradio: MP

Preuzeto sa www.titlovi.com