Original subtitles

www.titlovi.com

Video sam anđela na suncu

kako glasno priziva ptice

koje lete visoko

"Dođite, okupite se na Božiju gozbu!

Biće kraljevskog mesa za vas"

Ovo je za Tomasa. A ovo

za mamu.

Odlazim sada.

Kako je beba? -Spava.

Zdravo!

"Bog je naše utočište i snaga.

Zato se ne bojte,

jer postoji reka čije vode donose radost u Božji grad,

sveto mesto gde Svevišnji boravi."

Amin. -Hvala.

Laku noć, tata.

Laku noć, dušo.

Laku noć, tata.

Kako su moji divni nećaci?

Kako si? -Dobro. A ti? -Drago mi je. -Kako si ti, draga?

U redu. Ulazimo?

Primetio sam da neki ljudi

u ovoj zajednici dovode u pitanje ispravnost naše odluke

da zabranimo alkohol,

kockanje i kurvanje u ovom gradu.

Posao je trpeo, to se ne može poreći.

Ali ko u ovoj sobi

želi povratak na staro?

Ko? Ko bi od vas

odabrao greh umesto puta Božijeg?

Ustanite!

Ustanite i pokažite se!

Kad smo mi, osnivači ovog grada došli ovde,

zemlja je bila puna divljaka.

Uz pomoć konjice, očistili smo zemlju.

To je bio ponekad užasan

i zastrašujući zadatak

ali nismo oklevali ni trenutak jer smo znali

da će ovo biti sveti grad!

Ovde, u Garlou, mi smo sjajan primer

celoj Americi kakav stvarno može biti hrišćanski grad.

Amerika.

Amerika! To je nova zemlja.

Imamo priliku da izgradimo Raj ili Pakao!

Možemo da izgradimo Raj ovde na Zemlji

gde su svi ljudi jednaki

gde niko ne žudi za hlebom i skloništem

gde svi radimo za sveopšte dobro

i živimo živote slaveći Gospoda.

A ovde, u Garlou, sve to počinje.

Vidim to!

Prelepo je!

Pre rastanka

podsetiću vas da je Udruženje Hrišćanki

predvođeno mojom suprugom Marijom,

pripremilo supu i sveže pečen hleb

za sve koji su prisustvovali.

Sad vas molim da ustanete, da otpevamo himnu

"Sjajna obala."

Smesta se vrati ovamo!

Stani! Vrati se!

Ej. Pazi malo! Nemoj nekog da oboriš.

Znaš da ih Elza i ja volimo kao svoje,

pa kad se ti i Odri zaželite samoće, samo nam recite.

Pripazićemo ih umesto vas.

Slobodno ih zadržite.

Treba mi suvo meso.

Imate li ga još uvek?

A treba mi i

Ovaj tu.

Taj.

Meni se ovaj najviše sviđa. -Ema, nikad ne diraj pištolj.

Zašto ti nemaš oružje, tata? -Imam pušku.

Treba ti nova. Za slučaj da se Indijanci vrate da nas ubiju.

Mislim da ćemo biti u redu.

Imate li riže? -Riže? Sigurno. Evo tu. -Odlično.

Recite kad je dosta. -Šta?

Bićete usluženi za minut, gospodine.

Hvala.

Pa, da vidimo.

Ko je to, do đavola?

Drž`te tatu!

Hajde! -Ne! Ne. -Da! To!

Sad je moj!

Da, gotov sam.

Deco, na umivanje.

Ja sam se umio. -To je bilo jutros.

Pokriven si blatom. Pogledaj se.

Ako se budem toliko prao, neće od mene ništa ostati.

Čula sam to, mladi gospodine! -Uhvatiću te!

Uhvatiću te. -Nećeš.

Da li je vreme da završimo

šta smo započeli i otprašimo u Kaliforniju?

Zašto? Mislila sam da ti se ovde sviđa.

Sviđa mi se, ali ovo nije onaj grad u kom smo se zaustavili.

Posao je dobro išao, sećaš se?

Salon je radio. Grad je bio pun,

celo vreme. Ali, sada?

Srećni smo ovde, zar ne?

Ništa nam ne fali.

Posao će krenuti.

Ako ne krene, uvek možemo malo da gladujemo.

To neće da se desi.

Uvek će biti dovoljno posla da preguramo.

Nekako osećam da mi zaostajemo, znaš?

Kao da smo promašili.

A tako smo blizu, Odri.

Odmah iza tih planina. Za dva meseca bi bili tamo.

Ne. Ne možemo samo tako napustiti mesto.

Toliko smo uložili u izgradnju.

Krenuće. Videćeš.

Hajde, momče!

Hajde!

Hajde, momče.

Nemoj da me izneveriš. -Šta je konju?

Mislim da je bolestan.

Da li će umreti?

Ne znam dušo.

Mislim da hoće. -Ne želim da umre.

Znam da ne želiš. Niko od nas to ne želi.

Mogu li da stavim cveće na sanduk? -Za konja nema sanduka, glupko.

Zašto? -Zato.

Kako da stane u sanduk? -Tata ga može napraviti, zar ne?

Tomas je u pravu.

Prevelik je za sanduk.

Dobro, idemo.

Hajde, deco, idemo u kuću.

Mogu li da ga poljubim za zbogom? -Naravno.

Ćao. Hvala ti što si me nosio na svojim leđima.

Zbogom. -Laku noć, šerife.

Laku noć gospođo Tejt.

Da li da ostanem sa tobom, tata? -U redu je, sine.

Idi u kuću.

Izvoli.

Upotrebi ovo.

Mogu i ja, ako želiš.

Ne, u redu je.

Ja ću.

Tražimo čoveka po imenu Bil Krabtri. Znaš ga?

Koliko znam, otišao je pre više meseci

a žena mu živi na drugom kraju grada.

Pokazaćeš nam gde?

Jašite samo ravno,

kroz grad, pa levo i tu ste.

Ne, ne! Dođi da nam pokažeš.

Ne mogu. Žena me čeka.

Dolazi ovamo i vodi nas tamo.

Kažem da ne mogu.

A da mi zamolimo tvoju ženu da nam ona pokaže gde on živi?

Hajde, sinko. Nemoj da te ponovo pitam.

Gospođo Krabtri,

izvinite, ali ovi ljudi

Mama! O, ne! -Ne!

Gde je Bil? -Nije tu.

A gde je otišao? -Ne znam.

Sigurno? -Da. Nije ovde. Kunem se.

Nećete ga ovde naći. Ostavio nas je.

Nismo ga videle više od godine.

Zašto tražite Bila? -Bil je ucenjen.

Ubio je čuvara i nekog matorca.

Tata ti pljačka banke. -Ne, to nije moguće.

Bil nije ubojica.

On je bio u društvu poluindijanca

Čiroki Tompsona.

To nije moguće.

A, ne. Moguće je, gospođo. Moguće je.

Ponekad mislim da je ceo svet isprepleten lažima.

Zato ja vama neću lagati. Ubiću vašeg muža.

Ima da mu se privučem i kad dobro nanišanim

ima da mu raznesem glavu, skroz.

Ništa lično, zaslužio je. Verujte, kad vam kažem.

Gde čovek može nešto da popije u ovom sernjaku?

Video sam natpis.

Precrtano "bar". Zašto si zatvorio?

Propovednik i Udruženje Hrišćanki

su me naterali. Kažu da su alkohol i kurve greh

i da nisam zatvorio sp.. spalili bi ga.

Sp.. spalili?

Ima li zakona u gradu?

Propovednik upravlja gradom a šerif je seronja.

Dodaj čašu mom prijatelju i ostavi flajku.

Sedi.

Picukni nešto. -Nisam pio četiri godine.

Moja žena, mi ne odobravamo -Dobro je što ona nije tu.

Tako, lepo.

Kako se zoveš, sinko? -Patrik Tejt.

Ja sam Dač Albert.

Ovaj tu je Njonjo Njonjavi. Zini.

Jezik su mu odsekli Komanči.

Nemam pojma zašto ga tegli okolo. Nikad mi nije rekao.

Ovo ti je Sicilija. Voli da peva.

Ne priča baš engleski. Mislimo da je Talijan.

A ti?

Odakle si? -Iz Irske.

Čime se baviš?

Ja sam stolar i pogrebnik.

Irac i pogrebnik?

Katolik, takođe, a? -Više ne.

O, pa tebe su preobratili. Jesu li?

Ti pristojni hrišćani

ne vole Irce, zar ne? Zašto?

Jer misle da vas previše dolazi ovamo i da ste gomila pacova.

Ništa bolji od divljaka. Tako oni misle, zar ne?

Nisu pričali s tobom dok se nisi preobratio.

Je l` tako? -Sad je sve u redu.

Da, al` si ti i dalje Irac.

To ne možeš promeniti.

A kad god te pogledaju, sete se smrti.

Da će da umru.

Uvek ćeš biti autsajder ovde.

Nikad nećeš biti jedan od njih, šta god da uradiš. Nikada.

Razumem to. Znam kako izgleda.

A razumem i tebe.

Sad bi nešto da pojedemo.

Imam samo kisele škembiće i kafu.

Na ulazu piše "hotel".

Je li ovo jebeni hotel?

Imam kokoške na dvorištu iza. Mogu da probam da uhvatim jednu.

Jebene kokoške? -Da. Ja.. jaja?

Samo napred, idi da loviš jebene kokoške! -U.. u redu.

Imaš finu, lepu ženu, zar ne?

Šta kažeš da odemo kod tebe pa da nam ona nešto spremi?

Šta je sad?

Ne znam kako da se zahvalim, gospoja.

Pa, nije da baš svaki dan

moram da ustanem u ponoć

i nahranim neke strance, ali kad ste već tu, nema na čemu.

Odakle ste?

Ja sam iz Francuske. -Francuska.

Volim Francuze. Dobri ljudi, pošteni.

Znate, muž je rekao da ste lepi. I nije rekao pravu istinu.

Ne, gospodine. Vi ste vaistinu prelepi.

Zar nije, momci?

Vrati se u krevet Odri. Ja ću da pospremim.

Mislim da Njonjo želi da ona ostane.

Nismo imali žensko društvo jako dugo. Je l` tako momci?

A sad ću se, uz izvinjenje, ja vratiti u krevet.

Kao što rekoh, nismo navikli na posetioce ovako kasno. -Imate li decu?

Da. -Koliko?

Dvoje.

Oni spavaju?

Naravno.

Psssst.

Vrati se u krevet, Odri.

Mi se izvinjavamo što smo vas probudili Ustani, jebote!

Mi se izvinjavamo i zahvaljujemo za

za hranu i društvo i za vašu gostoljubivost.

Imaš ženu nad ženama, Pat.

Ovde smo završili, momci?

Hvala još jednom, Pat.

Ne zameraš što te zovem Pat? -Ne. -Lepu stvar ti imaš ovde.

Lepu kuću, finu porodicu.

Finu ženu. Sve što treba.

Videćemo se još.

Probudi se!

Evo kako ćemo.

Kupujem ovo od tebe za 1.000 dolara.

Možeš ostati kao šanker. Je l` pošteno? -J.. Jeste.

Sigurno? -D.. da, sigurno.

Dobro. Otvaramo za 7 dana.

Uzećeš kola, otići u Ednu

i natovariti kurve, koliko god može stati.

K.. kakve kurve voliš? -Kakve kurve želite?

Dobre. One koje vole da se jebu.

U redu? Dobro.

Sad smo prijatelji.

Lepo je poslovati s tobom, Džime. -D.. da.

MESEC DANA KASNIJE

Dođi `vamo!

Gospodine Tejt?

Gospodine Tejt!

Desila se nesreća u s.. s.. salonu.

Č.. čovek je mrtav. -Šta se desilo?

N.. nesretluk, gospoja. Č.. čovek je ubijen.

Udruženje je to predvidelo. Niste smeli otvoriti ponovo.

Salon je otvoren i ostaće otvoren.

V.. Vi, velečasni i ostale fine gospoje iz Udruženja

privikavajte se na to. -Nemojte vi meni popovati!

Vrati se unutra, Odri. Bolje da krenem, šerif će me trebati.

Ne, niko mi se neće tako obraćati, Patrik.

Niko kao on, pogotovo u mojoj kući.

Vi ste bitanga, Emet. I to prilično glupa.

Ponosite li se sobom, g. Emet? Dok zarađujete eksploatišući

posrnule žene? Da li se ponosite? -Ne obraćaj pažnju na njega.

Vidimo se kasnije.

Mogu li sa tobom, tata? -Večeras ne, sine.

Ko je to učinio?

Pao je. -Nije istina!

Udaren je u glavu. Ko je to učinio?

Pao je, šerife. K.. kunem se. N.. napio se i p.. pao.

Da li bilo ko od vas želi reći šta mu se desilo?

Ni jedan kurvin sin nema pojma? Niko ništa ne zna?

Iz čista mira, svi gluvi i glupi?

Da probamo ponovo. Ko je to uradio?

Rekoh vam, šerife. -Da, strmeknuo se niz stepenice. -Da.

Sereš.

Hoću da idem kući.

Ko je on. -Ne znam.

Niko ga ne poznaje.

Stavi "X" na grob.

Hvala, Patrik.

Ne poznajemo ovog čoveka

ali svi znamo da je umro nasilnom smrću

od ruku zlih ljudi.

Oni treba da budu kažnjeni, šerife.

Vešajte, proterajte, bičujte,

uradite bilo šta, ali morate uraditi nešto,

pre nego što ovaj grad odvuku u Pakao.

Znate da to ne mogu, Velečasni. Moram da postupam po zakonu.

Šta je sa Božijim zakonima? "Ne ubij".

Nije ni vreme ni mesto za to.

Ni vreme ni mesto?

Stojimo oko groba ubijenog čoveka.

Moram da idem. Imam nekog posla.

Dođite u kancelariju da vam objasnim sve o zakonu.

Kakvog posla? Skrivanje u kancelariji?

Znam ja zakon, šerife! "Ne ubij"!

"Ne ubij", šerife!

Sveti Patriče.

Treba mi usluga, privatna sahrana. Da li si zainteresovan?

Privatna sahrana?

Kada? -Sada. -Sada?

Je li to problem?

Ko je umro?

Trebaju mi dva sanduka.

Irče.

Irče.

Irče.

Bile.

Probudi se.

Živ si?

Obišao sam tvoju porodicu, Bile.

Brinuću se o njima. -Pipneš li ih, ubiću te.

Creva su ti rasuta svud okolo, imaš možda još dva minuta,

nemoj da se sramotiš. -O, Isuse.

Treba da mu pomognemo. -Hriste. Zašto je pogrebnik tu?

Da te sahrani. -Ne. -Ne zahvaljuj mi se.

Znam da bi ti isto učinio meni. -Ne.

Oni su bili moji prijatelji. -Ne. -Ako misliš

da je ovo hladnokrvno ubistvo, nije.

Potkradali su me. Upozorio sam ih ali su to svejedno učinili.

Milost. -Ali zaslužuju pristojnu hrišćansku sahranu. -Ne. Čekaj!

Hajde da ih sahranimo.

Zavidim ti.

Zbog načina kako zarađuješ, radeći vlastitim rukama.

Kad završiš, ti stvarno osećaš da si pošteno radio celi dan.

Pokaži mi ruke.

Vidiš? Pogledajte te ruke.

Poštene ruke.

Radničke ruke.

Da li misliš da pristojan čovek kao ti, sa poštenim rukama,

može biti prijatelj čoveku kao što sam ja?

Stvarno ne znam. -Ja mislim da može.

Da li ti Patriče ... koje ti je srednje ime?

Tejt. -Da li ti Patriče Tejt

uzimaš mene, Kristofera Dača Alberta

za svog prijatelja?

Naravno.

Momci, imamo novog prijatelja.

Život je čudo.

Ubijemo dva stara prijatelja i smesta dobijemo jednog novog.

Lepo je poslovati s tobom, Pat.

Zovem. -Imam dva kralja.

Hvala vam.

"Nakon svih poruga skinuli su odeću

sa njega i odveli ga da bude razapet".

Ne guraj me, jebote.

Jebi se, Filipe!

Zapevajmo himnu.

Zapevajmo

glasno i jasno

da nas dobri Bog čuje,

jače od grešnika.

Zovem. -Fleš.

Gospodo, dosta je za večeras. Ako mi isplatite vaše žetone

biću vam zahvalan.

Šta te muči, momak? -Nemam dovoljno. -Nemaš moje pare?

Nemam sve. -Mi ovde igramo časno i pošteno

i niko ne odlazi dok ne plati. -Mogu da odem kući i da uzmem.

Ali se nećeš vratiti. -Vratiću se, kunem se. -Ne, nećeš.

Hoću! Kunem se, donesite Bibliju -Koji kurac će mi Biblija, sinko?

Hoću moje pare. -Vratiću se sa parama, kunem se.

Nećeš. I ne bih te krivio. Ne bih ni ja.

Ja sam drugačiji, gospodine. -Drugačiji? Kako to?

Drugačiji si od mene? -Da. -Nazivaš me lopovom? -Ne, gospodine.

Hoću moje pare, sinko.

Načinio si veliku grešku potežući, sad moraš da upotrebiš taj pištolj.

Mogao bih da odem odavde, gospodine.

Novac ću doneti kad budem mogao. -Ne radi se više o parama.

Moja mama me čeka da se vratim kući.

Molim vas, nemojte da me ubijete.

Neka nas čuje Bog!

Ne idi. -Odmah se vraćam. -Ne puštaj greh, ne puštaj đavola

u ovu crkvu!

Momak je potegao pištolj na g. Alberta.

Šta misliš, koliko ima godina? -Dovoljno da poseduje pištolj.

Ima osamnaest.

Dobar osećaj, ubiti dete, zar ne? -Ni dobar ni loš.

Bila je to samoobrana.

Je li tako bilo?

Da li je bilo ko video ovo drugačije?

Ili je onako kako Dač kaže? Samoobrana?

Pobrini se za malog, može? Platiću ti kasnije.

Imaš novi grob da iskopaš.

"I on će ući u kraljevstvo nebesko i sedeti odmah pored Hrista".

Amin.

Dabogda bili kažnjeni

prokleti u Paklu, za večnost.

Mama, mogu li uzeti slatkiš? -Ne, ne može.

Sapun za veš? -Da, molim vas. Imate li još uvek

znate, isti, kao prošli put?

Da. -Trebaće nam to. -Izvolite.

Mislim da je jedna šaka dovoljna. -Jedna šaka. Dobro. -Da.

Ništa vas ne razumem.

Sklanjaj ruke od mene! -Mama!

Plašite dete, gospodine.

Mama? -U redu je, Ema.

Onaj čovek je opet bio u trgovini.

Koji čovek? -Onaj Njonja.

Hteo je da mi takne lice.

Ne bi te povredio.

Kako to možeš reći? On je ubojica.

Znaš šta me je najviše preplašilo? -Šta?

Naprosto sam se sledila. Nisam mogla da se pomerim.

Htela sam da izvedem Emu napolje. Ali nisam znala kako.

Da je uradio nešto, nisam sigurna da bih mogla uraditi bilo šta.

Ništa se ne bi desilo, Odri.

U redu?

Mama, mogu li uzeti jabuku?

Da, dušo. Uzmi jednu i za Tomasa.

Dobro mama.

Ne brini se oko toga.

Ja ču se starati o tebi.

Glupan. Glupog li čoveka.

Gospodine Albert?

Da, gospoja?

Mogu li da razgovaram sa vama? -Naravno.

Nasamo?

Naravno.

Ja

Recite. -Želim da radim za vas.

Da radite? A šta to?

Trenutno ne zapošljavamo. -Molim vas.

Preklinjem vas.

Molim vas. Kćerka i ja umiremo od gladi. -To nije moja greška.

Vi ste pogrešili kad ste se udali za Bila,

lažljivog, lopovskog kurvinog sina.

Osim toga, kako da ti verujem? Krala bi od mene prvom prilikom, kao Bil.

Da, bi. -Ne, ne bih.

Ja nisam Bil.

Neću nikad krasti od vas, kunem se. -Kuneš se Bogom?

Da. -Zašto ne odeš u crkvu? Da skupiš dobrovoljni prilog?

Ne žele da mi pomognu. -Ostavili su te na cedilu?

Molim vas. Nisam važna ja

ali moja kćerka ne treba da gladuje.

U redu, ubaci kćerku u posao ovde, pa ćemo da vidimo.

Moju kćer? -Da. -Ne.

Ona je još dete.

Molim vas. Ja, vredno ću da radim.

Kunem se Bogom. Ali moja kćer neće.

Ti si pobožna? -Da. Ja volim Boga.

Dobro. Zadrži veru u Boga,

idi kući, lezi, i crkni od gladi.

Probudićeš se u Raju.

Na tebi samoj ne mogu ništa da ućarim.

Eto ti pa biraj. Javi šta si odlučila.

Hvala na poseti.

Tata, kad ćeš da me naučiš da pucam iz puške?

Vodiću te ubrzo.

Zdravo!

Zdravo.

Kako ste, narode? -Dobro.

Ja sam Entoni Pil, a ovo je moja žena, Doroti.

Patrik Tejt. Idete u Kaliforniju? -Sigurno.

Ima da se obogatimo.

Srećno vam bilo. -Hvala.

Hvala lepo.

Ima li neki salon u blizini?

Da, pripada Daču Albertu, u gradu.

Hvala Bogu. Mislio sam da neću popiti sledeći viski

dok ne prevalimo preko planina. -Samo jedan, zapamti.

Meni paše. Jedan mi samo i treba.

Pa, vidimo se. -Srećno. -Povucite, momci.

Ćao! -Ćao!

Hoću mamu.

Hoću mamu.

Hoću mamu.

Kupio sam poklone. -Pokloni! -Pokloni!

Da. One skupe slatkiše u trgovini. Ne otvarajte pre večere.

Šta je sve ovo? -A ovo je za tebe.

Baš je lepo, mama.

Šuster je naručio iz Njujorka.

Rekao sam mu da ti ne kaže, da te iznenadim.

Šta nije u redu? -Šta će svet misliti ako ovo obučem u grad?

Šta će misliti o nama? -Na šta misliš?

Možemo si priuštiti. Ko još mari šta svet misli. -Marim ja.

Žao mi je, ovo ovo ne izgleda u redu.

Mama, možemo li otvoriti slatkiše?

Sad će biti kod mene, možete ih uzeti posle večere.

Hvala lepo.

Patrik, hoćeš da popijemo nešto?

Da, ostaviću ih iza.

Izvinite, još jedno.

Siđite, devojke!

Evo ih!

Ja ću sebi jednu pravo debelu!

Ja sam sebi odabrao!

Želim nju.

Bićeš u redu. -Mama.

U redu, dođi. Dođi ovamo, smesta. Daj mi prokleti poljubac.

Idemo. -Mama.

i znaš, imao sam ja žena, nije da se žalim.

Samo kažem, ponekad -Veče, momci.

Kako si Pat? Nisam te video odavno.

Dobro si?

Mi smo prijatelji, zar ne?

Ne. -Mislio sam da jesmo.

Ne, nismo.

Mogu li da častim pićem?

Kako posao? Dobro?

U redu je. -To je dobro.

Kako ti je lepa ženica?

Znaš,

Njonja se baš zatreskao u nju.

Mislim da je zaljubljen.

Drži tog mutavog kurvinog sina podalje od nje.

On ima svoj pravac, Pat.

Ako joj se ponovo približi ima jebeno da ga ubijem.

Ma naravno.

Ne možeš ti nikog da ubiješ. U očima ti vidim samo strah.

Hoćeš kurvu? Kuća časti.

Rozi.

Moj prijatelj Patrik, zloglasni ubojica.

Treba više da jebeš. -Zdravo ubojice.

Kako si? -Dobro sam, hvala. -Sviđaš mi se. Hajdemo.

Hajde. -Idi, Patrik.

Neću bre!

Jebiga!

Emili, gledaj me u oči.

Priznaješ da si uzela njegov pištolj i ubila ga?

Novi maršal je u Fort Levenvortu. Poslaću po njega.

Ako dođe, biće suđenje.

Najverovatnije da ćeš biti proglašena krivom.

Bićeš obešena. -Više posla za tebe, Pat.

Žao mi je gospođo, takav je zakon.

Molim vas, Velečasni.

Ja ću razgovarati sa njim.

Zar će stvarno obesiti tu devojčicu?

Velečasni kaže da ćeš ti sagraditi vešala.

Je li to istina? -Ako je proglase krivom, da.

Ja sam stolar. To mi je posao.

Molim te, nemoj.

Možda se to neće desiti. Možda će je osloboditi. -A možda neće.

Nemoj to da radiš. -Moram.

Šerif me je zamolio. Već sam pristao. -Molim te.

Ti ćeš biti odgovoran za njenu smrt.

Ako zakon kaže da je treba obesiti, neko mora da sagradi vešala.

Da li je istina da si pio

sa Dačom Albertom kad se to desilo? I sa ženama?

Nije tako bilo. -Ceo grad priča da ste vi prijatelji.

Zar te ne brine šta svet priča? -Ne, briga me samo za tebe i decu.

Ne, nije! Uopšte te nije briga za nama!

Prestani, Odri! Dosta je!

Nikad mi se nisi obraćao tim tonom. Promenio si se.

Dugo im je trebalo da nas prihvate u ovom gradu.

I sve uzalud? Zašto smo se cimali da priđemo crkvi

ako ćeš ti sve to da odbaciš? -Ja sam prišao na tvoj zahtev.

Prišao sam jer mi nisu dali da biram!

Misliš da im je stalo do nas? Ovde ti je svaki čovek za sebe!

Nisi to shvatila do sad?

Da li su mrdnuli prstom da im pomognu?

Ne! Ostavili su ih da trunu i gladuju.

Ako kriviš nekog što će Emili da obese

onda krivi njih, dobre Hrišćane iz ovog grada.

Mi smo sami za sebe. Suoči se s time. Svi su.

A Ed i Elza? Njima je stalo do nas.

Oni nam pomažu! Uvek su pomagali!

Koristiš to kao izgovor.

Molim te, hajdemo odavde.

Napustimo ovo dok nije prekasno. Dok se zauvek ne promeniš.

Nećemo još. Još nije pravo vreme.

Ovde još uvek imamo dobre prilike.

Ti mene uopšte ne slušaš.

To je to.

Dajte vode!

Pusti je.

Hajde, ustani.

Mama.

Emili! -Mama! Pomozi mi.

Emili!

Ne! Ne

Pustite je, molim vas!

Emili! -Mama! -Pustite je!

Ovo je greh! Ubićete nevino dete!

A ostaviti prave ubojice!

Njih treba obesiti! -Mama!

Pustite je! -Mi smo uz tebe, dete!

Veruj u Boga! -Mama!

Veruj u Boga!

Ne!

Mogu li da je vidim?

Skinite joj uže s vrata. Preklinjem vas.

Draga moja.

Tako mi je žao.

Zdravo vas dvoje. -Gde si bila?

Bila sam u gradu.

Bili ste fini prema ujni? Idite da se pozdravite.

Dobro mama.

Ovo sam sama napravila.

Vidi šta ja mogu, mama.

To je lepo dušo.

Hvala mama.

Da li si ti to plakala, mama?

Jesam. Ali, sad sam u redu. -Zašto si plakala?

Ema, ne ispituj.

Hajdemo.

Možete mi pomagati oko povrća za večeru.

Ja ću početi.

Hajde, Tomas.

Mama, je li ovo cvet? -Jeste.

Mogu li ovaj da uberem? -Mama, pogledaj ovaj.

Mama, mogu li ovaj da pojedem? -To nije cvet, Ema.

Je li to tata?

Ne, to nije tata. To je očigledno baka.

Tomas, pogledaj. Ulovimo ga. Hajde.

Dolazim. -Brže! Hajde Tomas!

I šargarepu, takođe? Evo još jedne. I još

Ti ne moraš ništa da radiš. -Pogledaj ovo.

Dobro.

Tomas!

Tata? -U redu je!

Vrati se u kuću, sine. Vrati se u kuću!

Život nevine devojčice.

Isus kaže da

Isus kaže da

Sklanjaj ruke od njega! Ne treba nam tvoja pomoć!

Ti si izabrao prijatelje.

Naplatio si svojih 30 srebrnjaka.

Odlazi. Ostavi nas na miru.

Šta to radiš? -Odlazim sutra sa decom.

Sa ili bez tebe.

Odri. -Ne zanimaju me tvoje reči.

Sama sam došla u ovu zemlju. Sama sam bila veći deo života.

Ti mi nisi potreban. -Odri. -Prodaću mamin broš,

kupiću zalihe i otići na istok. Uzeću i pušku, takođe.

Kupi sebi drugu ako ostaješ. -Odri

i ja želim da odem. U redu?

Sutra ću u gradu staviti natpis da prodajemo.

Idemo čim budemo mogli. Kunem se.

A ako ne prodamo brzo, jednostavno ćemo napustiti sve.

Ja treba mi malo sna. Treba

da prilegnem malo.

U redu?

Mislim da sam osetila bebu danas.

Kad je jadna devojčica obešena.

Kad je propala dole

beba se ritnula, jako.

Još uvek me boli.

Još uvek.

Žao mi je, Odri.

Volim te.

Jako te volim.

Volim tebe

Emu i Tomasa

više od svega na svetu.

Ti to znaš?

Mama!

Veruj u Boga!

Mama!

Samjuel, gde si pošao?

Nastavi da spavaš, draga.

Samjuel.

Samjuel! O Bože. Samjuel!

Samjuel!

Šta si to učinio? Samjuel?

Samjuel, šta si -Bili su grešnici.

Bili su grešnici.

Ne! Ne.

Velečasni, hajdemo. Hajde, pođimo.

Sklonite se, gospođo. -Ne! Ne!

Molim te.

Ubio si nenaoružanog čoveka. S predoumišljajem.

Bićeš obešen zbog toga.

Šta je to bilo?

Sveti Patrik.

Hajde, uzmi ga.

Šta ćeš uraditi, Irče? Ti ćeš da sprovodiš zakon?

Nemaš ti želudac za to.

U tvojim očima vidim samo strah. Već sam ti to rekao, Irče.

Daću ti metak fore.

Ako me ustreli, pusti ga, razumeš?

Hajde!

Hajde, Irče! Uradi to!

Dobar dečko.

Ovo ti želiš?

Lepo ih sahrani.

Nismo više prijatelji.

Sad smo neprijatelji.

Razumeš?

Velečasni i šerif su mrtvi.

Odlazimo odmah nakon sahrane sutra.

Ponesimo sve što možemo i hajdemo odavde. U redu? -U redu.

Moram da idem.

Spusti to tu.

A gde želiš to sad? Na tvojoj ruci.

Spusti.

Tako. Dobar dečko.

Idite unutra! Idite smesta!

Zašto?

Idite u sobu i zaključajte vrata. -Zašto moramo u sobu, mama?

Ja ću ostati. -Moraš da paziš sestru.

Idite u sobu, pa kroz prozor, zovite pomoć, dovedite oca i ostale.

Razumeš šta ti kažem? Idite!

Zadržaću ga koliko mogu.

Ne!

Ne!

Ne! Ne! -Šta će da bude mami?

Brže!

Gubi se iz moje kuće!

Povrediće mamu! Sicilijanac će povrediti mamu! -Hajdemo!

Još je živa, ali ne puštajte decu unutra.

Idi! -Budi sa Edom! -Gde će tata?

Odri.

O Bože.

Dušo.

Ljubavi.

Jesu li moja deca dobro? -Jesu.

Vodi je kod sebe, Ed.

Elza će znati šta treba.

Ako se ne vratim

obećaj da ćeš se brinuti o njima umesto mene.

Naravno.

Treba mi oružje.

Nešto što će ubiti većinu ljudi jednim hicem.

"Video sam anđela na suncu

kako glasno priziva ptice

koje lete visoko.

Dođite, okupite se na Božiju gozbu.

Biće kraljevskog mesa za vas.

Od velikih generala i heroja.

Mesa od konja i njihovih jahača

i od svih ljudi, velikih i malih."

Čekao sam te, Pat.

Uz njega si, Džime?

Ako nisi, imaš dve sekunde da odeš, kukavičko jebeno kopile.

Opredelio se on odavno.

Možda sam pogrešio u vezi tebe. Ne vidim ti više strah u očima.

Samo mržnju.

Bože!

Pogrešio sam u vezi tebe, Irče.

Ti si čistokrvni Amerikanac.

Dovrši to.

Sranje.

Jebiga.

Ubio si ga?

Da li si ga ubio, tata?

Da.

Šta ti još uvek radiš ovde?

Jesi li jako povređen?

Umrećeš? -Da.

Mislim da hoću.

Ujna Elza kaže da će mama biti dobro.

To je dobro sine.

Mogu da odem po ujka Eda. On ti može pomoći.

Mislim da ne može, sine.

U slučaju u slučaju da ne preživim

Idem po njega. Bićeš dobro, tata. Videćeš. Ja, ti, Ema i mama

svi ćemo da odemo u Kaliforniju.

Videćemo okean. -Zvuči sjajno.

Ali za svaki slučaj

želim da znaš koliko sam ponosan na tebe.

Toliko sam ponosan na tebe. I na tvoju sestru, takođe.

Volim tebe

tvoju majku i sestru više od života.

Žao mi je zbog svih grešaka koje sam napravio.

Reci to majci i sestri umesto mene.

Zapamtićeš? -Da, tata. Ali ti nećeš umreti, ti ćeš im to reći lično.

Bićeš sto puta bolji čovek od mene.

Bićeš veliki čovek, Tomase.

Radićeš velike stvari.

Velike stvari.

A sad idi po ujku.

Prevod: akomoze

Preuzeto sa www.titlovi.com