Original subtitles

Oba pola na�e planete su pokrivena ledom.

To su najve�e i najzahtevnije divljine na svetu.

Nigde drugde na Zemlji, sezonske promene nisu tako ekstremne.

One uzrokuju stvaranje i povla�enje leda svake godine

i ceo �ivi svet ovde je pod tim uticajem.

LEDENI SVETOVI

Kada su prvi polarni istra�iva�i krenuli ka jugu,

d�inovske ledene katedrale su ozna�avale njihov ulazak na neobele�enu teritoriju.

Prolaze�i te tornjeve, mora da su se pitali kakvi natprirodni prizori ih tek �ekaju.

Kako su nastavljali svoju borbu, led je postajao sve dominantniji

ali ni�ta nije moglo da ih pripremi za ledeni svet koji se najzad pojavljivao.

Terra incognita - nepoznata zemlja.

Na najju�nijem kraju na�e planete le�i kontinent Antarktik,

veli�ine Sjedinjenih Dr�ava.

Devedeset procenata celokupnog svetskog leda se nalazi ovde.

Ovaj zale�eni svet je uglavnom pust, sve do po�etka prole�a.

Adelijski pingvini

su u �urbi.

Sat otkucava.

Umesto da �ekaju na letnje topljenje, hitaju na jug preko zale�enog mora.

Oni su do�li ovde zbog parenja ali polarna leta su tako kratka

da moraju da zauzmu poziciju pre nego �to po�ne otapanje.

Kako se led povla�i, �ivot mo�e da putuje dalje na jug.

Antarkti�ke vode su toliko bogate, da posetioci dolaze iz daleka po plodove.

Mnogobrojni bradati pingvini su do�li na obalu da bi se parili.

Nijedna ptica ne�e polo�iti svoja jaja direktno na led,

pa udobnost golih stena postaje od �ivotne va�nosti. Najbolji komadi su vredni penjanja.

Vrhovi stena su uskoro obojeni u ru�i�asto izmetom desetina hiljada pingvina koji se gnezde.

Samo na tlu koje je skoro sasvim pokriveno ledom, gola stena se mo�e ubrajati u oaze.

Neki �e putovati i u samo srce kontinenta da bi ih na�li.

Ovo su "podnevne napasti", ogoljeni vrhovi velikih planinskih venaca ukopanih u led preko 1,5 km.

Jeziva ti�ina ovde nestaje samo u prole�e.

Sne�ne burnice su pristigle i udvaraju se.

Antarkti�ke burnice se pridru�uju najju�nijoj koloniji na Zemlji.

Ove ptice su letele ka unutra�njosti kopna blizu 500 kilometara

da bi do�le do ovog mesta za parenje.

Kada se iz jaja izlegu pti�i, oni �e biti prinu�eni na put od 1000 km u vi�e navrata

da bi dopremili hranu iz okeana.

Mada, prvo ta dragocena mesta za legla moraju da budu odbranjena od kradljivaca.

Posle polaganja jaja, burnice uzimaju predah da bi o�istile svoje perje.

Ju�nopolarni pomornik (skua) je veliki oportunista

ali pomornici ne napadaju sasvim slu�ajno burnice,

oni su �ekali na njih.

Ovim pticama nije potreban odlazak na okean po hranu.

Pomornici mogu da opstanu ju�nije od bilo koje druge grabljivice,

iskori��avaju�i o�ajni�ku potrebu burnica za golim stenama.

�ak i tokom leta, manje od 3% Antarktika je oslobo�eno leda

i skoro sve od tih ogoljenih stena se nalaze na jednom mestu,

Antarkti�kom poluostrvu.

Njegov duga�ki deo se prote�e severnije od ostatka kontinenta, tako da tu prole�e sti�e najranije.

Otapanje otkriva zaklonjene zalive

koji pru�aju uto�i�te od nemilosrdne opsade Ju�nog okeana.

U dubinama je neko kome�anje.

Grbavi kitovi.

Oni su putovali preko 8000 kilometara do ovih voda.

Kitovi ubiru kril,

stvorenja nalik na �kampe, koja se skupljaju ovde u gomilama �im se led povu�e.

Rone�i u srce te gomile,

timovi kitova se kre�u spiralno jedan oko drugoga, u bliskoj koordinaciji.

Sada se okre�u i kroz svoje otvore izbacuju mlazeve vazduha i kre�u se na gore ka svom plenu.

Kril postaje koncentrisan, kako ga spiralna mre�a mehuri�a uvla�i unutra.

Tim kitova radi non-stop jer je morska procvetalost kratkog daha.

Leto je ve� na zalasku i kitovi �e uskoro morati na sever, sa povratkom zime.

Uticaj sunca slabi i okean po�inje da se ledi.

Najve�a sezonska promena na na�oj planeti je u toku.

Led se razvija neverovatnom brzinom, napreduju�i 4 kilometra na dan.

Za nekoliko nedelja, kontinent �e efektivno duplirati veli�inu.

�ivot be�i sa Antarktika

ali jedno stvorenje upravo pristi�e.

Svake zime, kraljevski pingvini napu�taju udobnost svog okeanskog doma i zapo�inju izvanredno putovanje.

Oni idu ka svojim terenima za parenje, skoro 150 kilometara unutar kopna.

Kona�no kraljevski pingvini sti�u do mesta gde su se izlegli,

oblast za�ti�enu ledenim bregovima koji su zarobljeni u zale�enom okeanu.

Oni �e ovde podi�i slede�u generaciju

ali najpre svako mora da na�e partnera.

Mu�jaci po�inju sa serenadom

i ako �enka odgovori, oni se sparuju poziraju�i kao kipovi.

Novi parovi brzo stvaraju jaku vezu,

nesvesni bu�ne gomile koja ih okru�uje.

Da bi u�vrstio vezu, mu�jak istupa sa svojom �enkom.

Kratko udvaranje je zavr�eno, nema vremena za gubljenje.

Sa toliko puno pritiska, svaki mu�jak �e se boriti da ostane odozgo.

Nekoliko nedelja kasnije, izgleda da je ve�ina parova bila uspe�na

ali stvoreno jaje je uzelo svoj danak.

�enke vi�e nemaju energiju potrebnu za zagrevanje jaja.

Mu�jaci preuzimaju stvar.

Jo� uvek je -20 stepeni Celzijusa, tako da prenos mora da bude brz ili �e se jaje smrznuti.

Po�to nema ogoljene stene na kojoj bi razvio gnezdo, mu�jak pakuje jaje u specijalnu torbu

gde �e ga odr�avati toplim.

To zahteva neobi�an timski rad.

Izgladnele i iscrpljene �enke se sada vra�aju same ka okeanu,

ponavljaju�i epsko putovanje napravljeno pre samo mesec dana zajedno sa mu�jacima.

Sada se sunce jedva pojavljuje iznad horizonta.

Kako se dan skra�uje, njegova toplota se povla�i sa kontinenta.

Po�to su �enke oti�le, kolonija prolazi kroz �udnu promenu.

Mu�jaci se me�aju u grupama, sa jajima jo� dobro pokrivenim iznad njihovih stopala.

Oni se zbijaju u tesne gomile, bore�i se da zadr�e toplotu.

Ubrzani snimak pokazuje kako se ove gomile konstantno preme�taju i menjaju

dok svaki pingvin tra�i svoj put ka toplijoj unutra�njosti.

Prenatrpane u ovoj gu�vi, ptice su vrlo dobre naravi ali to moraju da budu.

Ako se ova gomila razdvoji samo na trenutak, dragocena toplota �e se osloboditi.

Neophodno je da se preurede �to je br�e mogu�e,

jer jedino ako rade kao jedan, mu�jaci �e izdr�ati i sa�uvati jaja.

Ali najte�i test za njih tek predstoji.

Kako zima napreduje, �este me�ave obaraju temperaturu.

Sada je 60 stepeni ispod nule.

Ptice na samoj ivici gomile

podnose glavni udar vetrova od 150 km/h

i tako pru�aju zaklon onima u sredi�njem delu koji �e zauzeti njihovo mesto.

Napu�teni od sunca, mu�jaci su ostavljeni sami sa svojim jajima,

suo�avaju�i se sa najhladnijom i najtamnijom zimom na Zemlji.

Na severnom polu na�e planete

sunce posle vi�e meseci izlazi po prvi put, osvetljavaju�i sasvim druga�iji ledeni svet.

Za razliku od Antarktika, Arktik je ogromno zale�eno more okru�eno kopnom.

Ovde je zima pri kraju

ali ova pusta divljina ostaje zarobljena ledom.

Polarne patke razbijaju ti�inu.

One su ostale ovde hrabro izdr�avaju�i severnu zimu, umesto odlaska na topliji jug.

Jata brojnosti 40 hiljada bri�u preko zale�enih pustara.

Sve one imaju isti cilj,

polinear, stalnu rupu u morskom ledu koju sna�ne okeanske struje dr�e otvorenom celu zimu.

Ovo neobi�no pa�je jezerce pru�a im uto�i�te preko no�i

a kada do�e dan, retku priliku za ishranu.

Samo deset metara ispod leda, morsko dno �ini gusti tepih od dagnji.

Do njih je mogu�e dopreti samo tokom kratkog zati�ja u kretanju struja.

Patke moraju brzo da dopru do dagnji, pre nego �to tok struje po�ne da se menja.

Prozor mogu�nosti je otvoren na kratko.

Kada struja krene da se razvija, nastupa "penji se i be�i".

Ove stalne rupe u ledu pru�aju morsku hranu tokom zime.

Hrana privla�i i druge.

Na Arktiku, svaka pukotina u ledenoj barijeri mo�e da bude i linija �ivota.

Mo�usna goveda stvaraju sopstvenu.

Ovi d�inovi imaju snagu potrebnu za razbijanje ledene kore,

da bi se napasli vegetacije ispod.

Ovi ledolomci prave povoljnu priliku za druge koji borave ovde zimi.

Jata alpske koko�ke �ine neuobi�ajene pratioce u ispa�i mo�usnim govedima,

�ije okru�enje raste tokom dana.

Ovaj �udan skup vegeterijanaca ne prolazi neprime�en.

Arkti�ka lisica.

Mosu�na goveda od nedavno imaju mlade.

Za lisicu, to predstavlja priliku

ali pola tona besne dlakave krave nije sitnica.

Telad su doneta na svet pre kraja prole�a,

�ime su u prednosti kada leto kona�no stigne.

Ona moraju da nau�e da se nose sa novim ledenim svetom,

gde �ivot postaje veoma opasan.

�ak i u prole�e, vetrovi prodiru do kosti.

Tele mora da ostane blizu svoje majke kako se ne bi izgubilo u iznenadnoj me�avi.

Arkti�ki vukovi.

U sne�noj belini gotovo je nemogu�e opaziti pretnju

ali mo�usna goveda se instinktivno povla�e ka uzvi�enju.

Prave�i odbrambeni pojas oko teladi

odrasla goveda predstavljaju prepreku koju mali broj lovaca mo�e da probije

ali vukovima danas nije potreban rizik od povreda.

Tele je ostavljeno u nastaloj panici.

Sa svakim novim danom, sunce se penje vi�e na nebu

i njegovi zraci poga�aju Arktik direktnije.

Prole�e je i novi �ivot se pokre�e.

Mladunci polarnog medveda izlaze iz jazbine u kojoj su ro�eni.

Njihova majka prote�e noge posle pet meseci ispod snega.

Oni su samo dva meseca stari

i instinktivno je prate.

Strma padina �ini najbolje mesto za jazbinu

ali to je nezgodno mesto za prve korake.

Mo�da izgleda kao zabava, ali ovo je ozbiljan trening za budu�i zadatak.

Na padinama nema hrane

i ova porodica �e morati da se zaputi preko zale�enog mora, pre nego �to maj�ino mleko presu�i.

Dve nedelje kasnije, oni su spremni.

Na morskom ledu �enka mo�e da lovi foke

ali to �e zahtevati svu maj�insku ve�tinu da bi sa�uvala svoje mladunce bezbednim

u ovom opasnom ledenom svetu.

Godi�nje otapanje je po�elo.

Ovo je vreme izazova za porodicu medveda.

Jedno od svaka dva mladunca ne pre�ivi prvu godinu na ledu.

Sa pove�anjem uticaja sunca, morski led postaje nekontrolisan.

Ledena voda zbog otapanja se izliva sa kopna,

me�aju�i se sa morem i ubrzavaju�i topljenje.

Prizor mora se neprekidno menja, jer je slomljeni led no�en vetrovima i strujama.

Led postaje suvi�e slab da bi odr�ao mu�jaka polarnog medveda.

On poku�ava da rasporedi svoju te�inu

ali se led, koji mu je pru�ao podr�ku celu zimu, ubrzano raspada.

Svake godine, kako klima postaje toplija, Arktik ima sve manje leda.

Ovo je katastrofa za polarnog medveda.

Bez te �vrste platforme, oni ne mogu da love foke koje su im potrebne za opstanak.

Ovo mo�e da bude i nagove�taj nesigurne budu�nosti

sa kojom se suo�ava ovo veli�anstveno stvorenje.

Kako led nestaje, morske ptice se vra�aju na Arktik.

Male njorke dole�u u milionima.

Na neki na�in, ove ptice su pingvini severa.

One tra�e golu stenu na kojoj bi polo�ile svoja jaja a i izgledom podse�aju na pingvine.

Za razlku od Antarktika, Arktik je dostupan za kopnene grabljivice

i zato su ove male njorke zadr�ale sposobnost letenja.

One koriste kose padine da bi za�titile jaja, sakrivaju�i ih do metar ispod stena.

Tokom leta sunce nikada ne miruje

ve� samo klizi preko horizonta pre nego �to ponovo iza�e.

Ptice selice se vra�aju na Arktik iz daleka.

One su do�le da bi �to bolje iskoristile kratak period izobilja

i da bi donele mlade.

Kanadski �dral je doputovao �ak iz Novog Meksika.

Njihovi mladi se pridru�uju rastu�oj grupi pti�a koji istra�uju tundru.

Nekoliko meseci u svakoj godini, Arktik postaje zemlja pono�nog sunca

i 24 �asa dnevne svetlosti omogu�ava �ivotinjama stalnu ishranu.

Arkti�ka lisica najzad ima dovoljno hrane za podizanje svoje velike porodice.

Ako odaberete da se gnezdite na otvorenom, morate da budete spremni za borbu.

Arkti�ki pomornik vide�e svakog prestupnika, �ak i velike vegetarijance.

Ledeni svet mu�jaka polarnog medveda je kona�no nestao pod njim.

Dok je �enka jo� uvek zadr�ana na kopnu zbog zavisnih mladunaca,

mu�jak mo�e da ide ka moru u potrazi za hranom.

Plove�i i rone�i, on se nada da �e uhvatiti foke u predahu na preostalim delovima leda.

U ovom novom okru�enju, on je iznena�uju�e ve�t pliva�.

Nekada ekstremno redak prizor

ali polarni medvedi su u skorije vreme vi�ani na preko 100 kilometara od obale.

Sada nema povratka za ovog medveda.

On je prinu�en da se zaputi u dublje vode.

Njegove ogromne prednje �ape mu poma�u da se bori protiv okeanskih struja.

Na moru deluje kao da je kod ku�e ali on ne mo�e da pliva beskona�no.

Udavi�e se ako u ovom nepreglednom okeanu ne na�e kopno.

Mor�evi se okupljaju na ostrvima ni�e od severnog pola.

Doneli su mlade na morskom ledu

ali s obzirom da je on nestao, potrebno im je novo mesto da izvuku i odgajaju mlade.

Posle nekoliko dana u moru, medved je kona�no do�ao do kopna,

vo�en o�trim mirisima koji su se �irili sa ostrva.

Na kraju leta, medved je izgubio polovinu svoje te�ine.

Sa ve� odavno nestalim ledom, on je prisiljen da potra�i hranu na kopnu.

Na ovom ostrvu ne�e biti lakih obroka.

Mor�evi su najve�e foke na svetu. Oni su te�ki preko jedne tone

i naoru�ani kljovama od jednog metra.

Iscrpljen od plivanja, medved mora da povrati snagu.

Slede�eg dana magla je obavila ostrvo.

Mor�evi ose�aju da su u opasnosti.

Koriste�i maglu kao kamufla�u, medved se pribli�ava krdu.

Odrasli mor�evi zatvaraju redove oko mladunaca, �ine�i zid od masti i ko�e.

On testira prepreku ali ona ostaje �vrsta.

Izgleda da je najve�i kopneni meso�der na svetu sreo dostojne suparnike.

Mora da negde u ovom oklopu postoji otvor.

Ne ovde.

Ova �enka mor�a pokriva svoje mladun�e, kada bi barem mogao da je ukloni...

Kand�e i zubi medveda ne mogu da prodru kroz njenu debelu ko�u.

Mor�evi tra�e uto�i�te u vodi i medved mora brzo da reaguje.

Po�to nije uspeo sa jednim, odmah se uputio ka drugom.

�ansa za njegov prvi obrok posle vi�e meseci izmi�e.

Izgleda da postaje o�ajan.

Sad ili nikad.

Mora da izbegne probadaju�e kljove ukoliko misli da pobedi.

Razjareni mor� je neizmerno jak i on odvla�i medveda od pli�aka

kre�u�i se ka sigurnosti krda.

Izmakao mu je.

Samo u jeku leta, kada su medvedi na ivici gladi,

rizikova�e da napadnu tako opasan plen.

To je bilo kockanje u kome je ovaj medved izgubio.

Rane od uboda koje su mu nanete, toliko su ozbiljne da jedva mo�e da hoda.

Mor�evi su ponovo spokojni,

izgleda svesni toga da ranjeni medved vi�e ne predstavlja pretnju za njih i njihove mlade.

Nemo�an da se prehrani, ovaj medved ne�e pre�iveti.

Ako globalna klima nastavi da se zagreva

i ukoliko se arkti�ki led bude topio ranije svake godine,

izvesno je da �e sve vi�e medveda do�iveti ovu sudbinu.

Na ju�nom kraju na�e planete

vatrene pruge osvetljavaju zimsko nebo.

Aurora Australis.

Ovo svetlo ne donosi toplotu jo� uvek zbijenim mu�jacima pingvina

koji prkose najhladnijim vremenskim uslovima na planeti.

Njihovo te�ko isku�enje se bli�i kraju.

Trideset dana posle, sunce opet izlazi nad Antarktikom.

Sve njihove u�asne muke su bile zbog ovoga.

Svaki otac ima samo jo� jedan obrok u sebi.

On ga je �uvao celu zimu.

To jedno hranjenje �e biti dovoljno ovim pti�ima za jo� nekoliko dana

ali mu�jaci nisu jeli blizu 4 meseca.

Ako uskoro ne pojedu ne�to, oni i njihovi pti�i �e uginuti.

Ali spas je na vidiku.

�enke se vra�aju sa stomacima punim ribe.

Kako se pribli�avaju, talasi uzbu�enja se prenose gomilom.

Svaka �enka doziva svog partnera i on joj, prepoznav�i njenu pesmu, odgovara.

Najzad, opet zajedno.

Majka vidi svoje mladun�e po prvi put.

Ona je �eljna uloge roditelja

ali treba ubediti oca da preda mladun�e o kome je brinuo tokom cele zime.

On ga time izla�e riziku. U par sekundi je mogu�e da se smrzne na ovim temperaturama.

Mu�jak ipak mora da ga pusti.

Kona�no, prebacivanje kod majke je bezbedno izvedeno.

Pti�i rastu brzo hrane�i se ribom i lignjama.

Uskoro �e biti �eljni istra�ivanja ali uvek sa majkom kao pratnjom.

Ovo mladun�e ima manje sre�e.

Njegova majka se nije vratila da ga potra�i.

Jo� jedno siro�e tra�i novu porodicu ali ova �enka ve� ima svoje mladun�e.

Neki siro�i�i dobijaju previ�e majki pingvina �iji pti�i nisu pre�iveli.

Roditeljski nagon je toliko jak, da �e se one utrkivati da usvoje bilo koje na�eno mladun�e.

Mnoge od ovih sva�a �e se tragi�no zavr�iti,

jer �e jadni pti� biti izga�en.

Oni mladunci koji imaju roditelje, brzo u�e ve�tine pre�ivljavanja.

�ak i u prole�e oni moraju da se zbiju radi toplote,

ba� kao �to su to radili njihovi o�evi tokom najve�e zime.

Grupa mladunaca se izgubila u me�avi.

Promrzli i dezorijentisani, oni tra�e svoju koloniju.

Ne�e pro�i puno vremena dok oluja ne odnese prve �rtve.

U rano leto, pti�i su se iznena�uju�e dobro razvili

i sada izgledaju spremni da krenu u svet.

Oni koji su pre�iveli svoju prvu godinu, imali su najbolji mogu�i �ivotni po�etak

zahvaljuju�i neverovatnim te�ko�ama koje su podneli njihovi roditelji.

Roditelji koji su se borili sa zimom na Antarktiku i pobedili.

Na Arktiku, dva mladunca polarnog medveda nisu vi�e zavisna od svoje majke

i oni se na kratko opet sastaju na granici preklapanja njihovih stani�ta.

Njihovo zajedni�ko vreme �e brzo pro�i.

Ve�inu svog �ivota oni �e provesti sami,

lutaju�i nepreglednim povr�inama zale�enog okeana.

Prate�i svoju majku oni su se pripremili za �ivot na polu,

ve�ito promenljivu zemlju kojom vlada led.

Da li su spremni za ve�e promene koje su po�ele da oblikuju ledene svetove na planeti,

ostaje da se vidi.