Original subtitles

www.titlovi.com

Na poslednjoj etapi svog putovanja

Gang je ve� velika reka koja te�e ravnicom Bengala,

�iroka preko 8 kilometara.

A sada, na vi�e od 1900 km od svojih rodnih Himalaja,

velika reka po�inje da se deli.

Svete vode zavr�avaju svoje putovanje ka moru

u mnogim kanalima delte,

magi�nog mesta sa nejasnim granicama zemlje i vode.

Podeljena izme�u dr�ava Indije i Banglade�a,

ova delta je najgu��e naseljen predeo na Zemlji.

Ovde ipak ima mesta za neverovatan divlji svet.

�ak i u 21. veku,

sva �iva bi�a u delti prepu�tena su milosti velike reke.

Za samo nekoliko meseci,

njena �ud preobrazi�e predeo iz polupustinjskog

u svet stra�nih oluja, poplava i monsuna.

Kako ljudi i �ivotinje opstaju u svetu takvih krajnosti?

VODENI SVET

Preko 100 miliona ljudi �ivi du� tokova delte Ganga,

mada ovde ima i prave divljine.

Na svom u��u u more, velika reka stvorila je ogromni,

�udesni svet divljine koja spada u najneobi�nije na planeti.

Na ovom �udnom i jedinstvenom mestu

�ive �ivotinje kakve se retko sre�u.

Ova tajanstvena �uma zove se Sunderban.

Tog mesta se pla�e ljudi iz delte.

Ovi ljudi imaju mo�da najopasniji posao na svetu.

Oni se spremaju da krenu u stra�ni Sunderban,

a jedina za�tita im je blagoslov od boga.

Ovi ljudi su muslimani, kao ve�ina �itelja Banglade�a

i mole se Alahu pre nego �to krenu.

Njihove porodice znaju da se mo�da ne�e svi vratiti.

Ali ovi hrabri ljudi se trkaju ko �e prvi sti�i u �umu.

Po�etak je sezone sakupljanja jedne dragocenosti iz delte Ganga.

Vekovima ljudi iz sela na obodu Sunderbana

odlaze svake godine na ove ekspedicije

u srce ove stra�ne �ume.

Sunderban se prote�e du� obala Banglade�a i Indije.

To je daleko najve�a �uma mangrova na Zemlji,

�est puta ve�a od grofovije Veliki London.

Mangrovi, sa svojim neobi�nim vazdu�nim korenjem,

jedino su drve�e koje mo�e da opstane u slanim mo�varama.

U Sunderbanu postoji preko 30 vrsta mangrova,

koji opstaju iz pomo� jedne male �ivotinje.

Azijski d�inovski str�ljenovi hrane se nektarom mangrova

i u tom procesu opra�uju njihove cvetove.

Oni su najve�i na svetu, a u isto vreme i najagresivniji.

Spremni su da brane svoju ogromnu ko�nicu na �ivot i smrt.

Dragoceni med iz tih ko�nica upravo je ono �to ljudi �ele.

Ovi ljudi su za�li duboko u lavirint

od preko 400 kanala koji presecaju �umu.

Ra�trkali su se tokom potrage i dozivaju se ostanu u kontaktu.

Mnogi su stradali od rojeva str�ljenova.

�ovek mo�e bezbedno da im pri�e na 10 metara.

Ugro�eni str�ljenovi spremaju se za napad,

ali sakuplja�i meda znaju za slabost njihove odbrane.

Kada str�ljenovi namiri�u dim,

oni se instinktivno pona�aju kao da je �umski po�ar.

Po njihovom shvatanju, ko�nica je osu�ena da izgori

i nema smisla braniti je.

Po�to str�ljenovi vi�e ne napadaju, ljudi se daju na posao.

U dobroj ko�nici mo�e da bude i do 20 kilograma meda.

Za ove ljude on je te�no zlato,

ali iako su siroma�ni, oni ne�e odneti sve iz ko�nice.

Mudri sakiplja�i znaju da ako �ele med i ubudu�e,

treba da ostave deo ko�nice,

da p�ele ne moraju da krenu od nule.

Med dosti�e visoku cenu,

ali mnogi ljudi pla�aju jo� vi�u cenu sakupljaju�i ga.

Nisu samo rojevi str�ljenova ono �to �ini njihov posao

jednim od najopasnijih na svetu.

Njihove staze presecaju ozlogla�eni stanovnici d�ungle.

Tigrovi krstare �umama Sunderbana

i imaju zaslu�enu reputaciju da napadaju ljude.

Sakuplja�i meda su posebno ugro�eni

jer se tigrovi odmaraju u gustoj vegetaciji

u kojoj se nalaze i ko�nice.

U ovoj �umi tigrovi svake godine ubiju preko 100 ljudi.

Niko ne zna za�to je toliko ljudi ubijeno ovde.

Tigrovi se retko vi�aju i malo se o njima zna.

Sunderban se razlikuje od ostalih stani�ta tigrova.

Najve�i plen ovde, tufnasti jelen �ital,

samo je zalogaj za grabljivce

kome je potrebno u proseku 5 kg mesa dnevno.

Ovde je malo pija�e vode.

Neki misle da su tigrovi agresivniji jer piju slanu vodu.

Kako tigrovi pre�ivljavaju u ovakvim uslovima?

Mo�e li i�ta da se u�ini da prestanu da budu ljudo�deri?

'Projekat tigar' u Sunderbanu poku�a�e da to otkrije.

Ekipa koju predvode britanski biolog Adam Barlou

i stru�ni traga� Mizan Rahman,

ovde �e prvi put staviti radio-ogrlicu na tigra.

Do�li su do privremenog ribarskog sela duboko u �umi.

Tim �uo zanimljive glasine.

Adamu je potvr�eno

da je tigar vi�en pre nedelju dana u blizini.

Tim �e postaviti mamac i na�i dobro mesto

sa koga �e poku�ati da omami tigra.

Mizan pravi zaklon, a Adam priprema strelice.

Svi su vrlo napeti.

Niko ne zna kako �e se tigar, sa svojom stra�nom reputacijom

reagovati kada bude pogo�en.

Moglo bi to da bude dugo i napeto i��ekivanje.

Sunderban je ogroman, ali on je samo jedan deo delte.

Na terenima koji okru�uju �umu,

ljudi su neosporno dominantna vrsta.

Sav ovda�nji narod �ivi na domak voda Ganga.

Muhamed D�alil je stare�ina sela na obodu Sunderbana,

na obalama jednog od mnogobrojnih kanala Ganga.

Kao i ve�ina stanovnika delte, ljudi iz D�alilovog sela

koriste vodu iz reke za uzgajanje pirin�a.

Novembar, po�etak zime, zlatnog doba u delti,

savr�en je za sadnju prve od tri godi�nje setve pirin�a.

Pirin�ana polja zamenila su prirodne mo�vare

koji je nekada prekrivale najve�i deo ove oblasti.

Na pojedinim mestima,

�ivotinje koje su �ivele u tim mo�varama i dalje dobro �ive

jer su poljoprivrednici shvataju njihovu va�nost.

�abe su korisne jer kontroli�u populaciju insekata.

D�inovski jabu�asti pu�evi jedu alge koje gu�e polja.

Zemljoradnici pored te prirodne za�tite od �teto�ina

ne moraju da koriste mnogo hemikalija na svojim poljima.

Svako pirin�ano polje je zaokru�en ekosistem.

Na vrhu lanca ishrane uvek postoji grabljivac.

Rode otvorenog kljuna love u polju pirin�a.

Zdrava populacija roda znak je da je i polje zdravo.

Mo�da ba� iz tog razloga za mnoge Induse,

posebno na indijskoj strani delte, rode su znak sre�e.

Kada nastupi sezona parenja, rode skupljaju materijal za gnezda.

Gnezde se u ogromnim kolonijama, od po 10 000 ptica.

Buka je zaglu�uju�a, a neke kolonije su usred sela.

Sre�a je za ptice �to me�tani rado trpe njihovu larmu.

Ljudi iz delte su i dalje u bliskoj vezi sa prirodom.

Ovi ribari su mo�da najbli�e povezani sa njom.

Ovog jutra oni tra�e znak koji �e im doneti dobar ulov.

Kada prona�ete re�ne delfine - prona�li ste i ribu.

A da ulove ribu,

ljudi se oslanjaju na pomo� druge �ivotinje,

simpati�nog i inteligentnog stanovnika delte.

Jo� odavno se vidre ovde gaje u zato�eni�tvu

obu�avaju da pune ribarske mre�e.

Ljudi usidre �amac blizu obale reke.

Zatim vezuju vidre za motke kojima upravljaju nogama.

Kada je sve spremno, vidrama je dozvoljeno da rone

i isteruju ribe iz skrovi�ta.

�amac se primi�e obali i time zarobljava ribu.

Jutarnjim ulovom �amac mo�e da se dobro napuni.

Vidre stalno dobijaju poslastice,

ali ipak ne dovoljno da napune stomak.

Vidre love najbolje kada su gladne,

ali je potrebno da se ve�to rukuje mre�om

kako bi se spre�ile da pojedu previ�e od ulova.

Tek kada ribari zavr�e vidre dobijaju nagradu.

�ak i kada je ulov lo�, vidre se dobro nahrane.

O bebama vidre se tako�e dobro brine.

Ribari pare svoje vidre sa �ivotinjama iz drugih sela

da spre�e parenje u srodstvu.

Dobra mlada vidra mo�e da ko�ta i 100 dolara,

�itavo bogatstvo za ove ljude,

ali kada �ivite od vode, taj novac je novac dobro potro�en.

Svi ljudi u delti Ganga oslanjaju se na vodu,

ali mudre stare glave kao �to je Muhamed D�alil

znaju da dobra vremena ne traju ve�no.

Nekih 80 km odatle, u �umama Sunderbana, spu�ta se mrak.

Bila je to duga zaseda, ali tim je imao sre�e.

Posle nedelju dana �ekanja, �enka tigra do�la je po mamac.

Gladnom tigru nije ispod �asti da jede trulo meso.

Ekipa mora brzo da prona�e tigricu.

U tropima no� brzo pada, a oni ne mogu da budu sigurni

da je strelica za omamljivanje delovala.

Negde u tami je tigar,

koji on mo�da jeste, a mo�da i nije na ivici svesti.

Nalaze tigricu - samo da li je omamljena?

Trenutak neizvesnosti...

Zadovoljni su �to je tigrica sasvim omamljena,

ali moraju da rade brzo.

Dok je bez svesti, ona ne mo�e da reguli�e telesnu temperaturu

i zato je tim trlja alkoholom i hladi lepezom.

Ogrlica te�i kilogram, oko 1% telesne te�ine tigrice.

Studije su pokazale da to ne�e imati uticaja na njen lov.

Sve pojedinosti vezane za tigricu se bele�e.

Dosta je stara, ima oko 12 godina.

Zubi su joj istro�eni i jedan o�njak nedostaje.

Tim ima samo nekoliko meseci na raspolaganju

pre nego ogrlica sama spadne

da sazna sve �to mo�e o ovoj tigrici -

gde se kre�e, �ta jede i da li sre�e ljude.

Tigrovi stalno krstare ovom teritorijom,

da se uvere da nema drugih tigrova na njihovoj teritoriji.

Adam i Mizan znaju

da �e morati da budu stalno u pokretu prate�i svoju tigricu.

Vodeni ovi putevi nisu pogodni za pra�enje.

Kanali se delimi�no pune morskom vodom,

tako da su pod uticajem plime.

Korenje mangrova slu�i kao sidro i spre�ava da ih plima odvu�e.

Ovaj ambijent je izlo�en stalnim promenama,

ali neke �ivotinje su se prilagodile da to iskoriste.

�udna stvorenja izlaze iz svojih jazbina

u koje su se sklonila od sna�nih plimnih struja.

Glavo�i oksudercine su ribe �ija su peraja prilago�ena za hodanje.

Hrane se na mestima sa kojih se povukla voda.

Ribama je potrebna voda za disanje,

pa glavo�i nose sa sobom zalihe u posebnim �kr�nim kesicama

koje moraju da dopune vremena na vreme.

Glavo�i nisu jedine �ivotinje koje se hrane u blatnim nanosima.

Krabe violinisti �eprkaju �estice hrane iz blata

ostavljaju�i za sobom fine loptice otpadaka.

Mu�jaci krabe imaju jednu veliku �tipaljku

kojom impresioniraju �ene i odvra�aju druge mu�jake.

Glavo�i to isto poku�avaju svojim jarko obojenm perajima,

ali ponekad zastra�ivanje nije dovoljno da otera rivala.

Ube�ivanje mo�e da postane veoma ljutito.

Glavo�ima ipak nedostaje oru�je da ozlede jedni druge.

Zato spor nikada ne traje dugo.

Pred svaku nadolaze�u plimu glavo�i se vra�aju u svoje rupe,

ina�e bi plima mogla da ih odnese.

Visina plime odre�ena je vodostajem reke i nivoom mora.

�to godina vi�e odmi�e, vodostaj reke je sve ni�i.

Delta ulazi u sezonu su�e.

Sada je april, a ki�a nije pala od oktobra.

Izvan Sunderbana, zemlji�te je od zelenog postalo sme�e.

Glavni kanali reke i dalje teku,

ali sada je dug put do dole.

Nivo vode je opao �est metara za isto toliko meseci.

Ogoljene re�ne obale sada su gnezdili�ta za ptice,

poput ovih obalskih majni.

Tok reke je toliko oslabio da �amci mogu se vuku uzvodno.

Poljoprivrednici su po�njeli poslednje useve pirin�a.

�areni �vorak gosti se insektima uznemirenim �etvom.

Me�utim, ve�ina �ivotinja se ukopala duboko u zemlju

ili sasvim napustila sasu�ena polja.

Ovo je te�ko vreme za Muhameda D�alila i njegove seljane.

Oni nastavljaju da obra�uju njive, ali zemlja je suva.

Ljudi iz sela zara�uju ne�to novca u ova mr�ava vremena

tako �to kopaju pesak za gra�evinarstvo.

Kopaju u samom re�nom koritu.

Mnogi kanali u oblasti delte u potpunosti presu�e

zato �to su ljudi uzvodno uzimaju previ�e vode

za pi�e i navodnjavanje.

Narod iz delte snosi posledice potro�nje vode du� reke.

Teku jo� samo najdublji delovi glavnog korita velike reke.

Korito mo�nog Ganga sada je puno pra�ine.

Malo slatke vode sada sti�e do �ume

u kojoj je tigrica dobila ogrlicu.

Ali u privremenom ribarskom selu vri kao i ko�nici.

Ovo selo je naseljeno samo kada je vru�e i sun�ano -

savr�eno za su�enje ribe.

More blizu Sunderbana oduvek je pogodno za ribolov

iako ga je sada intenzivno ribarenje

dovodi do granica odr�ivosti.

Potreba za radnicima je toliko velika,

da i de�aci od osam godina rade na sortiranju ulova.

Smrad iz sela privla�i divlje �ivotinje iz okolnih �uma.

Divlje svinje pri�unjale su se da prezalogaje malo su�ene ribe.

Ima mnogo posla i me�tani rade danono�no.

No� je vreme kada je i tigrica najaktivnija.

Po mrklom mraku,

ribari odlaze po pija�u vodu na kraj sela.

Sa tako slabom baterijskom lampom,

ne mogu da vide ni�ta u �umi oko sebe.

Adam i Mizan prate tigricu sve bli�e selu.

U doba su�e, ovu vodu ne koriste samo ribari.

Tim mo�e samo da vidi tigricu samo infracrvenim dvoledom.

Ona no�u vidi mnogo bolje od njih.

Do ove no�i ona nedeljama nije pila ni�ta osim slane vode.

Da li je zbog toga izgubila svoju uro�enu opreznost?

Kada se napila, tigrica je krenula ka selu

u kome mu�karci i de�aci i dalje rade napolju.

U mraku, oni ne mogu da vide kako im se pribli�ava.

Ali ona njih vidi.

Izgleda da je u obilasku.

Nije u lovu,

ali neko bi mogao da podstakne njen instinkt grabljivca.

Tigrovi obi�no napadaju ljude u sagnutom polo�aju

jer tada izgledaju manji.

Prava je sre�a �to niko nije stradao.

Slede�e jutro otkriva koliko je tigrica bila blizu sela.

Od sada tim ne�e morati da brine o bezbednosti ribara.

Ljudi odlaze i to ne zbog tigrice

ve� zato �to se vreme menja.

Ljudi napu�taju svoje seoce i odlaze iz �ume.

Mrke lunje kre�u u potragu za ostacima.

Po�to je selo opustelo,

tigrica patrolira ovim delom svoje teritorije po danu.

Vetrovi su svakim danom sve ja�i.

Dok se vru� vazduh di�e sa spr�ene zemlje u atmosferu,

on upija vlagu iz okeana.

Ovo je po�etak monsuna.

U slede�ih nekoliko meseci on �e doneti obilne ki�e

�irom severa potkontinenta.

Sva ova ki�nica zavr�i�e u delti reke.

Za samo nekoliko dana,

ovde tok Ganga mo�e da se pove�a 100 puta

i da postane ve�i od svih reka zapadne Evrope zajedno.

Na nekim mestima, vodostaj mo�e da poraste i 8 metara

pretvaraju�i ove predele u vodeni pejza�.

Za ve�inu ljudi ovde, poplava je prosto �ivotna �injenica.

Porast vodostaja donosi sobom opasnosti.

Kobre i druge otrovne zmije su proterane iz svojih rupa.

Sada plivaju pirin�anim poljima tra�e�i suvo tlo

ba� kada se u D�alilovom selu sadi novi pirina�.

Nekoliko hiljada ljudi umre od zmijskog ujeda

svake godine u delti, a ve�ina tokom 3 meseca monsuna.

Zmije samo tra�e novi dom.

Reka tako�e ugro�ava i domove seljana.

Porast vodostaja podriva obale.

Pre mesec dana, selo Muhameda D�alila bilo je 100 m od reke.

Sada on i njegovi seljaci moraju brzo da pomere ku�e

pre nego �to ih vode odnese.

Erozija mo�e da po�ne iznenada i bez upozorenja.

Svi moraju da budu spremni na prvi znak za pokret.

Na stotine metara zemlji�ta kraj obale mo�e da nestane

u jednoj sezoni monsuna.

Celo D�alilovo selo mora da �eka da pro�e sezona ki�a

u privremenim domovima na jedinom suvom mestu kraj puta.

Monsun je tako�e udario na Sunderban.

Velike oluje juri�aju od Bengalskog zaliva

i navaljuju na �umu.

Ki�a ponekad i prestane, ali od poplave se ne mo�e pobe�i.

Reka je toliko nabujala

da je �uma sasvim poplavljena sa dolaskom plime.

Porast nivoa mora izazvan klimatskim promenama

prouzrokuje sve ve�e monsunske plime

i sabija divlje �ivotinje na sve manji prostor.

Jeleni moraju da prona�u

tih nekoliko malih oblasti uzdignutog zemlji�ta.

Okupljaju se na �alu blizu napu�tenog ribarskog sela.

Ali i tigrica je do�la na suvo.

Jeleni bi radije pokvasili noge nego da postanu ma�ija hrana.

Monsun je vreme isku�enja,

ali su ljudi i �ivotinje delte moraju da budu strpljivi

jer kada se poplava povu�e, ostavlja za sobom dragocen dar.

�itava Bengalska nizija sa�injena je od nanosa blata,

nekim mestima dobokim preko preko kilometar i po,

koje je tokom miliona godina naneo Gang sa svojim pritokama.

Ova ogromna nizija velika je kao Velika Britanija,

ali u njoj �ivi pet puta vi�e ljudi

zbog izuzetnog bogatstva

koje poti�e od ribolova i polja sa re�nim muljem.

U Indiji 21. veka,

jednoj od privreda sa najbr�im rastom u svetu,

�ivotodavna reka je i dalje po�tovana kao boginja

i obo�avana na stotinu svetkovina.

Ona je �udljiva boginja.

Meko blato pored reke lako se odronjava.

Hiljade ljudi svake godine ostaje bez domova zbog erozije.

Me�utim, �ak i za ljude bez krova nad glavom

kao �to je Muhamed D�alil, postoji tra�ak nade.

Gang daje i uzima.

Kada reka odnese blato sa jedne strane svog korita,

nanese ga na drugu.

Malo po malo, mulj formira nove obale

ili �ak mala re�na ostrva.

Vremenom ostrva narastu.

I tada ona mogu da budu naseljena i obra�ivana.

Ljudi koji su izgubili svoju zemlju

iskoristi�e svako novo obradivo zemlji�te,

bez obzira koliko malo ono bilo.

Reke koje napajaju Gang donose duplo vi�e blata od Amazona

u deltu svake godine.

Ovaj mulj je vidljiv u moru na preko 160 km od obale.

U Sunderbanu korenje mangrova zadr�ava mulj.

Ovo mesto je mnogo produktivnije nego �to se �ini.

Preko 300 vrsta ptica,

me�u kojima su male marabu rode i indijske barske �aplje,

koriste bogati mulj kao svoje stani�te.

Devet vrsta vodomara �ivi u ovim vodenim tokovima.

Skoro 50 vrsta gmizavaca krstari ovim vodama,

me�u kojima su morski krokodili i d�inovski vodeni monitori.

Mulj hrani mangrove koje su osnova sveg ovda�njeg �ivota.

Neke �ivotinje, poput makakija, jedu korenje mangrova.

Druge, kao tufnasti jeleni, hrane se li��em.

U ovoj �umi ima na hiljade jelena i divljih svinja

i to daje zanimljive rezultate.

Moglo bi da bude dovoljno hrane za puno tigrova.

Mo�da toliko hrane,

da neki tigrovi ne moraju da love plen koji im je sam do�ao.

Prvi rezultati rada 'tigrovog tima' govore

da u Sunderbanu mo�da postoji

najve�a koncentracija tigrova na svetu.

Mogu�e i preko 300 �ivotinja.

Ovim tigrovima je potrebna za�tita,

ali isti tako i ljudima.

Rano je re�i da li su neki posebni uslovi ovde

u�inili tigrove tako agresivnim.

Jedna stvar je jasna - mnogi ljudi koji dolaze u Sunderban

ne znaju kako da se pona�aju u zemlji tigrova.

Tim poku�ava da nau�i ljude da misle na bezbednost:

Ne odlaziti u �umu sam i ne raditi no�u!

Ribari koji su se vratili u selo posle ki�a,

prave kavez oko bunara

ne bi li spre�ili tigricu da ga i dalje pose�uje.

Te�ko je za�tititi na hiljade ljudi koji svake godine

dolaze u Sunderban u ribolov, se�u drveta i sakupljanje meda.

Za�udo, takvo zara�ivanje za �ivot omogu�avaju im tigrovi.

Iz straha od velikih ma�aka,

samo se najhrabriji odva�e da u�u u Sunderban.

Da nema tigrova, �uma bi brzo bila prega�ena

i prirodna bogatstva koja ona daje bila bi izgubljena.

U Sunderbanu, kao i svuda uz Gang,

sva �iva bi�a zavise od velikog bogatstva reke.

Na svom epskom putovanju sa planina,

ona donosi plodni mulj i vodu koja daje �ivot

poljima i �umama.

Gang je podstakao rast velikih civilizacija

i danas hrani skoro desetinu svetskog stanovni�tva.

�ta �eka u budu�nosti ovu reku �ivota i zemlju koju je stvorio?

Do kraja ovog veka, preko 10 % delte

moglo bi da nestane pod morem zbog klimatskih promena.

I sama reka je ugro�ena.

Ukoliko rastu�a populacija

nastavi da guta vodu iz reke kao do sada,

jednog dana Gang vi�e ne�e stizati do delte.

Postoji nada za budu�nost velike reke -

po�tovanje sa kojim se prema njoj i dalje odnose.

Ostrvo Sagar je poslednja zemlja pre u��a Ganga u more.

Svakog januara, vi�e od milion hindu hodo�asnika

okupi se ovde da se zahvali reci.

Na sveti dan Maker Sankranti, oni se kupaju u zoru

u nadi da �e svete vode oprati njihove grehe

i odneti ih u Bengalski zaliv.

Ljudi ovde znaju da Gang daje �ivot.

Postoji nada da �e se boriti da odr�e svoju boginju Ganga Ma

u �ivotu i dobrom zdravlju.

Budu�nost reke i �ivota koji ona odr�ava

u rukama je �ove�anstva.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com