Original subtitles

www.titlovi.com

Gang

Ove svete vode i ravnice kroz koje teku

oduvek su negovale izuzetno obilje �ivota

i �ivote ljudi koji naseljavaju ove obale,

od davnih dana neraskidivo povezanih sa prirodom.

Kako se tokom vekova razvio tako blizak odnos

kada je ljudski talas zapljusnuo zapadnu Indiju?

Ko su stvorenja koja su se prilagodila talasu promena?

A koja su to i��ezla zauvek, da �ive samo u legendama?

Gang te�e preko ravnica kao hronika pro�losti Indije.

Pa �ak i danas, putovanje du� njegovog toka

nudi o�aravaju�i pogled na bogatu istoriju prirode

najdare�ljivije od svih reka.

REKA �IVOTA

Jednom u 12 godina, 50 miliona ljudi

okupi se na obalama Ganga za Kumb Mela.

Ova hinduisti�ka svetkovina je najve�i skup na Zemlji.

Ipak, to je samo mali deo od pola milijarde stanovnika

koji zavise od ove reke.

Svaki deseti �ovek na planeti �ivi unutar basena Ganga.

Plodonosna voda obezbe�uje sredstva za �ivot svakoga od njih.

Gu�va koju stvaraju ljudi skora�nji je fenomen.

Ovde je nekada bila velika divljina Indije.

Gang se zavr�ava najve�om re�nom deltom u svetu,

a izvire u najvi�em planinskom vencu sveta.

Izme�u ovih ekstrema,

on proseca svoj put dug 2400 km kroz srce severne Indije.

To ogromno prostranstvo naziva se Indogan�ka nizija.

�im napusti obronke Himalaja, reka se susre�e sa ravnicom.

Kada gorska bujica dospe na ravnije zemlji�te,

ona uspori i razlije se u pojas mo�varnih livada.

Ovaj bujna divljina poznata je kao Teraj

i spada u najplodnije oblasti Indije.

Ovde trava mo�e da poraste �etiri metra svake godine.

Dovoljno da sakrije i najve�e divlje �ivotinje.

Danas je najve�i deo Teraja oko Ganga obra�en.

Ali u izolovanim d�epovima divljina i dalje buja

u udaljenim predelima njenih pritoka.

Ovi pa�njaci su poslednje upori�te indijskih nosoroga

koji su nekada lutali ovom nizijom.

Pored toliko ispa�e, velika krda jelena uspe�no se mno�e.

Tamo gde ima tako mnogo plena, ni grabljivci nisu daleko.

Tigrovi se iznena�uju�e dobro snalaze u tom vodenom svetu.

Lovi�ta su toliko obilna

da im omogu�avaju da izrastu u najve�e tigrove Indije.

Poslednji fragmenti tog jedinstvenog stani�ta

redak su podsetnik koliko su obale Ganga nekada bile bogate.

Ovako je izgledala ta divljina

kada su ljudi prvi put kro�ili u nju pre 40 000 godina.

Kada su nomadski lovci-sakuplja�i otkrili Gang,

to je bila reka sa takvim obiljem �ivota

da su odlu�ili da se nasele na njenim obalama.

Mnogi ljudi i dan-danas �ive od ove reke.

Na�in ribolova nepromenjen je od vremena prvih doseljenika.

�to je vi�e ljudi stizalo do Ganga,

sve su dalje istra�ivali njegov tok.

Iza Teraja, reka se pretvara u veliki plovni put

koja polako vijuga na istok kroz vrelu niziju.

Pogre�no je posmatrati Gang izdvojeno.

Tokom putovanja, u njega se uliva na hiljade pritoka

od kojih su mnoge i same velike reke.

Ju�ne pritoke napajaju se padavinama

sa centralne indijske visoravni.

Obru�avaju se sa visija da sretnu Gang u ravnici.

Postoji jo� jedna pritoka koja dolazi iz neo�ekivanog pravca.

Pustinja zapadne Indije ne ne �ini se pogodnom za izvor reke,

ali upravo ovde se ra�a �ambal.

Voda dolazi iz podzemnih izvora i reka te�e kroz

najbezvodnije krajeve Indije dok ne stigne u ravnice.

Mada i ljudi uspevaju da ovde pre�ive,

�ambal ostaje oaza divljine i prirodnog blaga

koga je nekada bilo du� �itavog toka Ganga.

Pojedine selice, kao tibetanske guske i zlatokrile utve

prelete preko �itavih Himalaja

da prezime ovde na pustinjskom suncu.

Za �aplje ka�ikare ovo je trajno stani�te.

Indijski vodosek se tako�e se mo�e videti tokom cele godine,

dok lovi ribu u ovim bogatim vodama.

Ovo je jedno od samo nekoliko mesta

gde ove graciozne ptice i dalje patroliraju vodom

love�i ribu svojim izdu�enim donjim kljunom.

Uticaj �oveka na �ambal stalno se pove�ava,

mada reka i danas podse�a na neka davna vremena

kada su malobrojni rani doseljenici delili Gang

sa svojim susedima iz prirode.

Dok no� padne na pustinju,

neobi�ni stanovnici �ambala po�inju da izlaze na povr�inu.

U toplim majskim no�ima, krokodili �udnog izgleda

penju se na pe��ane obale prizvani neobi�nim zvucima.

Ova �enka gavijala odaziva se na pozive mladunaca,

koji joj govore da su spremni da u�u u novi svet.

Me�utim, oni su jo� uvek u jajima zakopanim u pesku

i potrebna im je majka da ih otkopa.

U divljini je ostalo manje od 200 ovih izuzetnih gmizavaca.

Zato ovo dragoceno leglo predstavlja novu generaciju nade

za ugro�ene gavijale.

Sada kada su se izlegli, lak su plen za grabljivce

i instinkt ih vodi ka reci kao uto�i�tu.

�ak i ovde vrebaju �udovi�ta.

Mu�jaci gavijala, koji mogu da narastu i �est metara,

tako�e nastanjuju ove vode, a no�u kre�u u lov.

�eljusti gavijala, iako izgledaju zastra�uju�e,

specijalizovane su za hvatanje ribe.

Uska vilica omogu�ava im da zagrizu uz minimalan otpor vode.

Pri slaboj svetlosti,

krokodil�i�i lako mogu da budu zamenjeni za plen.

U prvim danima �ivota, najbolje je biti blizu majke.

Gavijali mo�da jesu hladnokrvni, ali su bri�ne majke.

�est meseci �e pa�ljivo �uvati svoje mlade,

pa �ak deliti roditeljske du�nosti sa drugim majkama,

da bi svaka imala malo slobodnog vremena za lov.

Ki�a daje vodu pritokama kao �to je �ambal,

ali ona igra malu ulogu u dopunjavanju Ganga.

Najve�i deo njegove vode dolazi iz drugog izvora.

Tokom svog putovanja kroz niziju,

Gang ostaje u senci Himalaja

i stalno se snabdeva iz reka iz tog divovskog planinskog venca.

Voda sa najvi�ih vrhova sveta,

u koje spada i Mont Everest, sliva se u Gang.

Ovde gore, najva�niji izvor vode nije ki�a

nego led.

Ovo ledni�ka voda obezbe�uje stalno snabdevanje

bezvodnim ravnicama, �ak i tokom najsuvljih meseci.

Skoro polovina vode Ganga poti�e od gle�era.

Ove severne pritoke donose Gangu jo� dragoceni dar.

U maju temperature u ravnicama mogu da porastu na 50�C.

Uprkos vodi sa lednika, �ak se i Gang povla�i.

Sunce koje �e�e spr�ilo je zemlju.

I kada zagu�ljiva toplota postane nepodno�ljiva,

u vazduhu se oseti promena.

Kada vetrovi sa okeana donesu vla�an vazduh u ravnice,

oblaci po�nu da prekrivaju letnje nebo.

Prepuni vlage, oni postaju tamni i te�ki,

sve dok kona�no, sredinom juna, ne stigne monsun.

Te dane niko ne smatra sumornim.

Monsun podmla�uje �ivot u ravnicama i tome se svi raduju.

Pljuskovi traju tri meseca,

a ve�ina te vode zavr�ava u Gangu.

Ki�e na Himalajima

pretvaraju planinske potoke u pobesnele bujice

koje kr�e sebi put niz stenovite padine.

Ove vode pune sedimenata kulja�e u Gang

sve dok on ne bude mogao da primi vi�e.

Reka se izliva iz korita i plavi hiljade kvadratnih kilometara.

Kada monsun po�ne da jenjava,

poplava se povla�i i otkriva svoj opro�tajni dar.

Mulj

Od svakog monsuna, Gang primi pola milijarde tona

nanosa sa Himalaja bogatih mineralima i ostavi ga u ravnicama.

Tokom miliona godina,

ovako je nastalo jedno od najplodnijih zemlji�ta na svetu.

Sloj je na nekim mestima dubok skoro 5 km.

Hiljadama godina, plodno zemlji�te

i snabdevanje vodom iz reke tokom cele godine

podarili su ljudima u ravnici beskrajnu raznovrsnost useva.

Po�to je poljoprivreda cvetala, ljudi su po�eli da obo�avaju

�udesnu �ivotodavnu mo� Ganga.

Posejano je seme nove religije.

Narod je po�tovao prirodne sile i useve od kojih je zavisio.

Jedna biljka je smatrana va�nijom od svih ostalih.

Pirina�

Savr�eno prilago�en ciklusu plavljenja Ganga,

on je osnovna hrana ve� 7000 godina.

I danas pirin�ana polja dominiraju pejza�om.

Ovde se gaji toliko pirin�a,

da je podru�je postalo poznato kao 'indijska posuda pirin�a'.

Rast poljoprivredne proizvodnje ne samo da je promenio pejza�,

nego je stvorio stani�te i za nova stvorenja.

Ljudi sa Ganga odavno dr�e sve vrste doma�ih �ivotinja

i koriste ih na vrlo domi�ljate na�ine.

Gajenje pataka je staro i korisno zanimanje.

Toliko pataka le�e puno jaja,

a pastiri ih napasaju na pirin�anim poljima.

Patke opleve korov sa navodnjenih polja,

a njihov izmet je dobro organsko �ubrivo.

Nisu samo doma�e �ivotinje rado vi�ene na obradivom zemlji�tu.

Mo�vare oko pirin�anih polja

su idealno stani�te za sve vrste divljih ptica.

Jedan posetilac je po�tovan kao nosilac dobre sre�e.

Kada se uspravi, visok je kao �ovek.

Indijski �dral je najvi�a ptica koja leti na svetu.

Ove veli�anstvene ptice se sparuju za �itav �ivot

i zbog svoje verne prirode smatraju ih simbolom bra�ne sre�e.

Da bi u�vrstili svoje veze,

�dralovi izvode elegantan ples udvaranja.

Iako nekim �ivotinjama pogoduju promene u okolini,

mnoge se nisu prilagodile razvoju poljoprivrede

i nisu sve postale tako prijatni susedi.

Do skora su agrarna podru�ja bila su samo ostrva

u beskrajnom moru gustih �uma i pa�njaka.

Ova neukro�ena d�ungla prepuna je �ivotinja,

a neke kao da pripadaju afri�koj savani, a ne Indiji.

�esto se zaboravlja da su lavovi i gepardi

nekada lutali ovom nizijom.

Koliko �e jo� rastu�a ljudska populacija

mo�i da deli zemlju sa tako mo�nim grabljivcima?

Naselja ni�u du� Ganga.

Reka je otvorena saobra�ajnica

kroz ina�e neprohodnu pustinju.

Saobra�aj na reci se pove�ava

i mala trgova�ka pristani�ta prerastaju u velike luke.

U ovakvim je gradovima civilizacija sazrela,

a religija postala slo�enija.

Hinduizam, koji se razvio du� obala Ganga,

pretvorio je lokalno po�tovanje prirode u slo�enu religiju.

Ali reka je i dalje ostala u samom srcu religije.

Ubrzo je sama po sebi postala mo�no bo�anstvo.

Ganga, boginja stvaranja i izobilja.

Postoji jedno mesto na njenom toku

koje se smatra ve�om svetinjom od ostalih.

Varanasi se nalazi na otprilike pola puta niz Gang,

na jedinom potezu koji kao da te�e nazad ka planinama

u kojima je ro�en.

Varanasi je najstariji grad na reci

i odavno duboko povezan sa hinduizmom.

Polo�aj reke pogodan je za dugi niz gatova za kupanje

okrenutih ka suncu koje se ra�a

i obasjava hiljade hodo�asnika u Varanasiju

koji su do�li da se pomole u svetim vodama.

Animisti�ko poreklo religije

osiguralo je �ivotinjama va�nu ulogu u hinduizmu.

Gane�, bog-slon

i Hanuman, majmun-ratnik,

najpoznatija su bo�anstva u �ivotinjskom obliku.

Indusi povezuju i druga stvorenja sa svojim bogovima.

Mnoge �ivotinje su na neki na�in uklju�ene u religiju

i ta�no se zna ko i kako treba da po�tuje koja stvorenja.

Bo�anstvo jednog �oveka mo�e da bude demon za drugog.

Budu�i da 20 000 Indusa svake godine umre od zmijskog ujeda,

nije �udo �to se ljudi sa Ganga pla�e zmija.

Ali ne svuda.

Na pojedinim mestima u ovim plavnim ravnicama,

kobra je u sredi�tu seoskog verskog �ivota.

Iako smrtonosne, one u neobi�no velikom broju

slobodno puze po ulicama i ku�ama.

Po�to veruju da su otporni na otrov,

me�tani ne obra�aju mnogo pa�nje na zmije.

Ujeda neminovno i redovno ima i u ovim selima,

ali �rtve po pravilu odbijaju lekarsku pomo�.

Umesto toga, oni se oslanjaju na veru.

Tvrde da niko u selu nije nikada umro od ujeda kobre.

�ak i deca se oporave na neki �udesan na�in.

Iako je ovaj navodni imunitet i dalje obavijen misterijom,

to je mo�an dokaz obo�avanja �ivotinja od strane hindu vernika.

Hinduizam se brzo ra�irio du� Ganga

i pokazalo se da je on dragoceni saveznik divljem svetu nizije.

Osim �to se po�tuju �ivotinjska bo�anstva,

vera u�i i po�tovanju prirode uop�te.

U gradovima plavne ravnice kao ovde u Bate�varu,

neverovatno je koliko su me�tani tolerantni

prema svojim susedima iz sveta prirode.

Rezus makakiji su daleko od najsvetijih �ivotinja.

U stvari, njihova nesta�na narav mo�e da bude prava dosada.

Gradski �opori se upu�taju u sve mogu�e nesta�luke,

ali naj�e��e rade na tome da ugrabe ne�to hrane.

I opet kradljivci be�e sa besplatnim ru�kom.

Za lokalno stanovni�tvo,

ovi susreti sa �ivotinjama su samo deo svakodnevnog �ivota.

Hiljadama godina, hinduisti�ko po�tovanje prirode

pru�alo je reci i njenim divljim stanovnicima sigurno uto�i�te.

Onda su pre hiljadu godina stvari po�ele da se menjaju.

Talasi muslimanskih osvaja�a stizali su sa zapada

i njihov uticaj �irio se nizijom.

Islam koji je stigao u Indiju

doneo je nov pogled na tehnologiju, kulturu i umetnost.

Moguli su bili najnoviji i najuticajniji osvaja�i,

a njihova je zaostav�tina

veli�anstvena arhitektura indogan�ke nizije.

Slo�ena ornamentika njihovih gra�evina

svedo�i o op�injenosti Mogula svetom prirode.

Njihov odnos prema prirodi se veoma razlikuje od hinduisti�kog.

Njihovo nau�no nasle�e

primoravalo ih je da ga razumeju i savladaju.

Svoje palate i mauzoleje okru�ivali su rajskim vrtovima

i punili ih divlja�i pohvatanom u ravnicama.

Pristigli iz neplodnih pustinja centralne Azije,

Moguli su bili op�injeni izobiljem �ivog sveta Ganga.

Pa�ljivo su posmatrali pona�anje �ivotinja

i zato ih smatraju prvim velikim prirodnjacima Indije.

Me�utim, bili su jo� strastveniji u ne�em drugom.

Moguli su bili strastveni lovci.

Veli�anstvena divlja�

u lovcima je budila veliku strast.

Mogulsko plemstvo takmi�ilo se u lovu na velike ma�ke

i mnoge su potpuno istrebili,

mada je uticaj njihovog lova na �ivi svet Ganga

bio zanemarljiv u pore�enju sa slede�im talasom osvaja�a.

Britanci su u Indiji tragali za komercijalnim mogu�nostima

i brzo su shvatili potencijal ove nizije.

Poljoprivreda je prerasla u veliki biznis

i divlje �ivotinje su smatrane �teto�inama.

Veliki meso�deri postali su dr�avni neprijatelj broj jedan

i njihove glave su ucenjene.

Danas je u Indiji ostalo samo 350 lavova.

Potpuno su zbrisani iz nizije.

Indijski gepardi pro�li su jo� gore.

Sredinom 20. veka, progla�eni su izumrlim.

Iako je lov zadao ozbiljan udarac divljem svetu Ganga,

uni�tavanje prirodnih stani�ta u vreme britanske vlasti

ostavilo je daleko te�e posledice.

Slonovi su kori��eni za rad -

da kr�e iste one �ume u kojima su bili hvatani.

Dok je divljina nestajala,

Indija je hitala ka industrijskom dobu.

Vladala je ogromna potra�nja za drvetom,

pre svega zbog �irenja �elezni�ke mre�e.

70-tih godina 19. veka,

milion �elezni�kih pragova kori��eno je svake godine,

za nove linije koje su nicale �irom severne Indije.

Do trenutka kada su Britanci oti�li, sredinom 20. veka,

nestale su skoro sve �ume u ravnici

i su slonovi koji su �iveli u njima ostali su bez stani�ta.

U dana�nje vreme, kada se za te�ke radove koriste ma�ine,

�ak i radni slonovi postali su vi�ak.

Ali jo� uvek postoji jedno mesto kraj Ganga

gde se tim sna�nim teretnim �ivotinjama vrlo mnogo trguje.

Sonpur Mela je najve�i sto�ni sajm u Aziji.

Nastao pre hiljadu godina, od tada je stalno rastao.

Kada se u novembru prvi put pojavi pun mesec,

ljudi dolaze iz svih krajeva severne Indije da trguju stokom.

Ve� i sam broj doma�ih �ivotinja

potvr�uje da su one glavne �ivotinje ove nizije.

Sonpurska pijaca konja

pru�a beskrajnu zabavu veseloj gomili.

Ali slonovi su ipak najve�a atrakcija.

Svakoga jutra, goni�i dovode svoje slonove na reku

da se kupaju zajedno sa hiljadama vernika -

jedan od najupe�atljivijih prizora Indije.

Blizak odnos �oveka i slona odr�ava se hiljadama godina.

Ove �ivotinje su i dalje veoma cenjene.

Slon u dobrom stanju ko�ta oko 10 000 funti,

tako da se isplati dobro se brinuti o njima.

�ivot zarobljenih slonova verovatno je daleko lak�i

nego onih u preostalim divljim krdima.

Gang nastavlja svoje putovanje ka istoku

kroz nepregledna obra�ena polja i ulazi u Bengal.

U jesen je pirina� na beskrajnim pirin�anim poljima sazreo.

U nekim oblastima Bengala

seljani �ure da po�anju svoje njive

i pre nego �to pirina� potpuno sazri.

No� pada i njihova naselja su pod opsadom.

Moraju da se pripreme za okr�aj sa vojskom

koja napada pod okriljem mraka.

Ovaj rat �e voditi svake no�i u narednih �est meseci.

Osmatra�i tra�e znake pokreta neprijatelja,

dok ostali narod priprema oru�je.

Neprijatelj mar�ira ka boji�tima,

ali je jo� suvi�e daleko da ga stra�ari primete.

Samo infracrvena kamera

otkriva pravu prirodu ove vojske u napredovanju.

Predvo�eni mu�jacima koji obi�no �ive sami,

manje grupe se udru�uju u krda od stotinak �lanova

dovoljno jake da pobede seljane.

Njihova radost �to su prona�li hranu nadvladava oprez.

Poljoprivreda im je oduzela toliko divljine,

da su malobrojna divlja krda primorana da napadaju useve.

Me�tani moraju da oteraju slonove

pre nego �to izgube previ�e od svoje letine.

To je opasan zadatak.

Gladni i o�ajni slonovi mogu da postanu izuzetno agresivni.

Isti ljudi koji po�tuju boga-slona Gane�a,

moraju da se bore sa njegovom zemaljskom inkarnacijom.

Svake godine samo u Bengalu,

taj sukob odnese stotinu �ivota sa svake strane.

Ove no�i je ve�i deo useva sa�uvan bez krvoproli�a,

ali slonovi su i dalje gladni

i dugoro�ni mir je sve te�e obezbediti.

Dok Gang nastavlja kroz Bengal,

glavni kanal poznat kao reka Hugli

odvaja se od glavnog plovnog puta i kre�e na jug ka moru.

Pre nego �to se ulije u Bengalski zaliv,

Hugli prolazi kroz Kalkutu, najve�i grad isto�ne Indije.

Nekada prestonica britanske kolonije,

danas je to uzavrela metropola sa skoro 15 miliona �itelja.

Tehnika i industrija koje vladaju ovde pretvaraju zemlju

u privredu sa jednom od najbr�ih stopa rasta na svetu.

Kalkuta je daleko od divljine, ali �ivot u njoj ipak buja.

Svi ovi ljudi i dalje zavise od Ganga

u skoro svemu �to proizvedu za ishranu.

Za mnoge �ivotinje tempo �ivota postao je previ�e brz,

ali neke su i te kako sposobne da ga prate.

�ak i u tom ve�ta�kom okru�enju, divlje �ivotinje Indije

uspevaju da nas iznenade i inspiri�u.

Mada ovo ne deluje kao mesto koje obiluje �ivotom,

ova brda otpada su dom za one koji moraju �ive

od onoga �to su drugi odbacili.

�alosna je stvarnost savremene Indije

da neki imaju tako malo i mu�e se da ovde pre�ive.

Za druge je ovo raj na Zemlji.

Mrke lunje su pravi stru�njaci za �i��enje.

Na hiljade njih se sjati i prebira po trulom �ubri�tu.

Za odva�ne i sposobne da se oprobaju u hrabrom novom svetu,

ovo je na�in �ivota za koji se vredi boriti.

Od vremena kada su ljudi do�li ovamo,

�ivot u dolini Ganga promenio se do neprepoznatljivosti.

Ipak je jo� uvek bogat

i darovi reke nikada ne presu�uju.

Koliko �e jo� njeno dobro�instvo potrajati?

Kada Indus napusti ovaj svet,

najbolje mesto za kremaciju je na obali Ganga.

Telo se vra�a istim vodama koje su mu dale �ivot.

Du�i oslobo�enoj od greha, sa blagoslovom boginje Ganga

obezbe�en je siguran prolaz u narednu egzistenciju.

U ve�nom ciklusu �ivota, smrti i ponovnog ra�anja,

Gang ostaje u samom srcu hinduizma.

I to je ta sveta veza koju ljudi dele sa svojom rekom,

koja je jo� uvek spasava od pritisaka sa kojima se suo�ava.

Dok se nova zora ra�a nad rekom, ona te�e ka neizvesnoj budu�nosti.

Potrebe rastu�e populacije

zatrovale su njene vode i po�ele da je isu�uju.

Ali nije sve izgubljeno.

Re�ni delfini Ganga -

veli�anstvena stvorenja koja �ive u ovim vodama.

Pre�iveli su mnoge promene kroz koje je pro�la ova reka.

Kao i mnoge druge �ivotinje iz Ganga,

danas ovi drevni sisari nestaju iz njegovih voda.

To �to delfini uop�te uspevaju da pre�ive, uliva nadu

da ljudi mogu da naprave prostora za ovaj jedinstveni �ivi svet.

Dok se reka pribli�ava velikoj divljini svoje delte,

ulazi u svoju zavr�nu inkarnaciju.

Gang postaje veliki plovni put

i oslobodiv�i neizmernu silu

on �ivot daje i uzima.

- prevod LjubicaSP - ljubpet@gmail.com

Preuzeto sa www.titlovi.com