Original subtitles

Na svakog stanovnika Rusije ide po 12 hektara njene teritorije.

Ali ipak uspeju da pronađu nekog i osnuju porodicu.

A ja ne uspevam sa devojkom koja mi već živi u stanu.

U čemu je tajna? Šta je ljubav na ruski način?

To je kad devojka nosi C korpe, a ipak je gledaš u oči.

Ljubav je kad voljenu osobu želiš da zagrliš i nikad ne pustiš.

Ljubav je zanesenost koja tera ljude da se popenju

uz oluk, na treći sprat, kako bi videli voljenu ženu.

Doktorka, ja sam se spuštao. Muž joj se vratio kući.

Ljubav je kad ideš sa prijateljima u saunu jer je tamo mir.

Ljubav je kad si spreman da daš 10 miliona njenom ocu.

Ne, brate, to nije ljubav.

To je idiotizam.

KAKO SAM POSTAO RUS

Prevod: nAnaD

Alekse, možeš li me zakopčati?

Hvala. -Nije baš odgovarajuća odeća za dug let.

Nekada ti se sviđala. -Da, nekada.

Alekse...

Ma daj!

Imaš li devojku Ruskinju?

Jekaterina? Ko je ona? Želim samo da vidim.

Halo? -Čekaću tvoj članak do Vaskrsa?

Ne znam koji je to praznik, ali razumem da vam treba danas.

Šta?

Ništa, samo još nisam pronašao interesantnu temu.

Ali obećavam kada pronađem...

A ja još nisam našla drugog novinara umesto tebe, ali mogu.

Da.

To je ona, zar ne? -To je moja šefica.

Videla sam kako se ponašaš. Nemoj da me lažeš.

Vreme je da krenemo. Pokupi stvari. Taksi te čeka.

Gospo, dozvolite da vas pozdravim u ovo divno jutro.

Upravo je prestalo biti divno.

Svi imaju pravo na život po ustavu Ruske Federacije, član 20, tačka 1.

A neki imaju pravo na predivan život. Vidite iz priloženog.

Takođe. Zašto ne iščeznete i pojavite se na nekom drugom mestu?

Na primer, u vašoj loli.

U krevetu.

Ignjate, što stojiš? Pomagaj!

Ignjate? Zašto stojiš? Idi popij vodice, pomozi.

Varvari! Rušitelji! Bednici!

A šta...šta to radite? Pašće.

Niže ne možemo pasti, mladiću, nego smo već pali.

Istoriju nam bacaju na đubre. Pustite neka i mene odvedu. Pustite.

Zdravo, ja sam Aleks Vilson, novinar.

Rekao sam da ću zvati kad budem morao.

Sedite, sedite.

Neće nas obojicu moći odneti.

Novi bogatun je zauzeo ovu kuću ruskih pisaca.

Novi...jesu li to oni? -Bog s vama. Ovo su njihovi vazali.

Glavešine sede na vrhu, u fotelji. Odozgo do dole.

Gde vam je šef? Zovite ga!

Tolstoj! Ne diraj!

Neću dozvoliti! -Zovi šefa!

Ovi Rusi neće sami raditi niti će nas pustiti. -Šta? -Ništa.

Romane Andrejeviću, razmotrili smo vašu molbu

za zajam 10 miliona sa zalogom stana.

Znate, treba nam saglasnost suvlasnika, vaše sestre.

Nema načina da uradimo bez nje?

Kako mislite? Postoji suvlasnik na vašem stanu.

Znači treba vam njena saglasnost. -Ili umrlica suvlasnika. -Hvala.

Ako sutra ne doneseš novac, izbrisaću tvoju "ljubavnu priču".

Čekajte! Koliko znam, Vilson je gej.

Ako je Aleks gej onda sam ja albino. Jasno?

E sad, ne morate se pretvarati da nema ništa među vama.

Verujte mi, po sredi je neka greška.

Aleks i ja imamo ozbiljnu vezu.

I nisam došla ovde da bi ga prepustila nekoj...

A kakvoj?

Iskreno, očekivala sam mlađu.

A ja sam očekivala nekog sa brkovima i bradom. -Molim?

Ako je to sve, tamo je izlaz. Ako nije, pozvaću obezbeđenje.

Ovo nije gotovo. Ako se ne skloniš od Aleksa,

tvoji šefovi iz Njujorka će saznati da spavaš sa podređenima.

Shvatate? -Da. -U ovoj kući...

Sergej Jesenjin, naš pesnik, čitao je pesme publici.

Književni svet je bio oduševljen.

Razumem i poštujem. -Hvala.

Šef! Šef!

Čemu ova frka? Mišo, dođi ovamo!

Zašto me ljudi zovu i žale se? Objasni!

Neće da nas puste da radimo. Gubi se!

Zdravo. Vi ste novinar? -Američki.

Zdravo, Aleks Vilson. Amerikan Post.

Drago mi je. Kirilov Evgenije Antoljevič.

Mislim da je neki nesporazum. Sredićemo.

Možemo li nakratko popričati? -I ja sam tu.

Paša, molim te zapiši šta dekica hoće da kaže. U redu?

Ovako, zatvaramo restoran. Klavir stavite na sredinu sale.

Da li je problem? -Naravno da nije.

Časkom ću, samo da zapišem na porudžbinu

i da pozovem Mihaila Džekovića.

Da, da i pozdravi ga.

Izvinjavam se. -I donesi ovome balon vode ili će ga udaviti Adamova jabučica.

Naravno.

Izvolite. Pozivnica za Jekaterinu je odštampana.

Zašto si je meni doneo? Njoj odnesi!

Ti si debil. -Debil ti u pantalonama.

Ovo je istorijska zgrada. Nedavno smo je kupili

i nameravamo da je restaurišemo kao deo projekta "sačuvati istoriju".

Znate, ja imam drugačije informacije.

I neću se mrdnuti dok se ovo ne reši.

Da li vaše rukovodstvo zna da ovo radite? -Naravno.

Šefica očekuje članak od mene do večeras.

Znate li šta trebamo uraditi?

Zaboravite na pisanje članka.

A za svoju "slabu memoriju" ćete dobiti naknadu.

Odlična ideja, hvala. Sad se pojavio

još jedan članak o potkupljivanju novinara.

Pravilno ste rekli potkup. Svako dobro. -I vama, srećno.

Šta je?

Pa, novinar se pojavio. Posao je stao.

Pa zašto gubite vreme? Razgovaraj sa njegovim šefovima.

Imaš odobrena sredstva. -U redu, razumem. Rešiću.

Paša! Dođi!

Ovo je dobra stolica. Uzmi je i stavi mi u kancelariju.

Paša, gde ćeš sa stolicom?

Gde si? Treba da razgovaramo.

Svi su ušli, svi! Sve u redu, diši kroz nos.

Da li možeš napraviti umrlicu za moju sestru? Lažnu.

Tebi treba potvrda od psihijatra, znaš? Pravog.

Aslane, budi drugar. -Drugar radi samo potvrde o invalidnosti.

A za pet?

Halo? Roma? -Da?

Gde se, u Moskvi, mogu žaliti zbog problema sa zgradom?

Kad nekog bespravno iseljavaju. -Valjda gradonačelniku.

Šta je bilo? -A gde se žalim zbog mita?

Zašto se žaliti? Možda je bilo od srca.

Ovaj Kirilov, nije čovek nego novi bogatun.

A ko je Kirilov?

Uništava ruski dom pesnika osnovan...nije važno.

Jesenjin je pričao priče, Tolstoj za stolom sedio.

Ne brini. Sredićemo tvog Kirilova. Javim ti se posle.

Koji je bolji?

Rekao sam ti da mi nikad ne štucaš iza leđa!

Dakle, karirani nosim.

Izvinite.

Rekao sam ti duplo, biće čvršće.

Ako zovete zbog cipele, poslaću vam je.

A ako nemate u čemu hodati dođite sami po nju.

Ne, čuj, nisi pogodila.

Čovečuljak će ti nešto doneti.

Slušaj, ne šalji mi ništa. -Ne uzrujavaj se. Svideće ti se.

Ne znaš da ušiješ otpozadi? Daj meni.

Zdravo. Dobar dan.

Moram da razgovaram sa gradonačelnikom.

O čemu? -Želim da se žalim.

Sačekajte.

Zauzet je.

Dobar dan.

Poslao me Konstantin Mojsijevič. -Da, da. Uđite, čeka vas. -Hvala.

Zdravo!

Halo, recite mi, možete li mi dati njegov broj telefona?

Lični problem, veoma hitno.

Halo? Halo?

Dobar dan. Došao sam kod Jekaterine Denisovne.

Pozdravljam vas.

Novi vlasnik me poslao zbog incidenta od jutros.

Došli da se izvinjavate? Nije potrebno.

Zašto? Kako iskreno izvinjenje može biti nepotrebno?

Zdravo. -Zdravo.

Dajte ovo, molim vas, Jekaterini... Denisovnoj.

Dobro.

Još nešto?

Nisam došao praznih ruka.

Evo...

Malena kompenzacija da na ovo gledate blagonaklono.

Milion.

Znajte...sve ima svoju granicu.

Malo? -Diži se! Gubi se, odmah!

Da više nikad niste došli sa vašim prokletim novcem!

Marina, šta još imam danas? -Platonov čovek vam je ovo doneo.

Još jedan?

Čekam vas večeras u 19h, u restoranu "Viktor". Anatolij

Svako dobro! -Doviđenja.

Da li je tu? -Ja zbog DPSD TSŽ.

Rekao je da ćete doći. -A... Izvinite, ja...

Ja samo na minuticu.

Jevgenije Anatoljeviču. -Da?

Kako vam se svideo šou? -Ne razumem.

Pa, kamere su joj svuda po kancelariji. Ovo nije "servis", razumete.

Jekaterina Denisovna me zamolila da popričam sa vama, nasamo.

Slaže se. Gradi kuću u inostranstvu i treba joj 10 miliona.

Koliko?

Dobro, druže. I ja se moram konsultovati sa šefom. -Naravno.

Aj da se sastanemo kasnije i rešimo.

Dogovoreno? -Dogovoreno. -Svako dobro. -Doviđenja!

Doviđenja!

A mogu li ja sada? -Ne, za danas se vreme prijema završilo.

A ja sam ovde povodom VBD zbog RSTVPŽ Viktora Petroviča!

Samo na minuticu!

Ustvari, Vitalija Petroviča.

Ne može se kulturno dobro ovako tretirati.

A taj Kirilov podmićuje i vara! -Potpuno se slažem sa vama.

Potpuno.

Lično ću se pozabaviti sa tim. Hvala vam puno.

Hvala. -Hvala. -Doviđenja. -Hvala.

Doviđenja!

Halo?

Jesi izgoreo po glavi? Ma kakvih 10 miliona?

Sravni to mesto sa zemljom! Odmah!

Napraviće nam frku.

Da?

Koliko su te potplatili, Judo? -Šta? Ne razumem.

Naravno da razumeš. Raduj se. Buldožerom ruše rusku istoriju.

Šta kažete?

Umalo da se rasplačem.

Odmah se vidi da ste muzikalni. Odrastao sam u Sovjetskom Savezu.

Tamo su i ljudi kao ja postali ljudi. Muzika, škole, šah, hokej.

Ignjate! -To nije Ignjat. -Izvinite.

Kako da ih razlikujete? I štucaju isto.

Uzmi svoju cipeletinu i zapamti ovo! Ja nisam tvoja sledeća fufa.

Ma slušaj me! Isključi svoje kreštanje!

I prestani da iskušavaš moje strpljenje! Histerična ženo!

Da li imaš imalo mozga da shvatiš da mi ne treba ništa od tebe?

Ništa ti ne treba od mene?

Možeš ga baciti!

Niste trebali tako. On je dobar.

Samo preko mene mrtvog! Ići ćete u zatvor zbog ovog!

Gadovi! -Čekajte! -Ovo je spomenik kulture.

Ne možete ovo raditi svojoj prošlosti.

Vi ste...vi ste naslednici velike ruske kulture.

Poslednji put ti kažem...miči se! -Ne možete sve srušiti!

Rusija je sa nama! Nećete proći!

Alekse, šta radiš? Ludi Ameru! Dolazi ovamo!

Ma izlazi, bre!

Jesi li lud? Šta to radiš?

Kakvi ste vi to ljudi, Amerikanci?

Gde god metnete nos postane ruševina.

Da, Aslane? Dedin drug ima nekih problema. Ne može da uradi umrlicu.

Razumem.

Samo nemoj reći Jekaterini, ok?

Naravno da neću zaštitniče ruskog nasleđa.

Uđite i sedite. -Da?

Probajte slatku kašu za pomen duše

rabe Božije, Ane.

Ujko, može li bratska pomoć? -Valera, zdravo dragi.

Treba mi tvoja pomoć. -Halo?

Zapisao. Bistrova Ana Andrejevna.

Umrlica.

Ne znam za tebe, ali ja sam gladan. Hvala.

Anja... -Ovo je slatka kaša? Pa, probaću.

Čekaj! Trebala mi je lažna zbog banke, zašto se nerviraš?

Da sam na tvom mestu odavno bih ubio ovakvog brata.

Ukusno.

Poljubite se.

Šta?

Čekaj...zašto? To je naša privatna stvar.

Ljubite se! Ili je Bistrov otpušten!

Ne, ne, ne! Stani!

Izvinite... -Šta? -Mi nismo gej.

Čak i da sam gej ne bih se ljubio sa njim.

Šteta, dobro izgledate zajedno. Marš na posao!

Alekse, idemo.

Svi ljudi koji posete ovu zemlju

pokušavaju da proniknu u misterioznu rusku dušu.

Šta se krije iza fenomena beskrajne predanosti

i apsolutnog odsustva odgovornosti?

šta ih tera da tako iskreno vole, a da uništavaju tako bezumno.

Šta čini rusku dušu posebnom?

Mislim da je sposobnost oprosta i razumevanja.

Iako je ponekad nemoguće razumeti.

Došli smo po novac.

Momci...ovako stoje stvari.

Pustite me da prođem.

Kola su napolju. Vratite ih tati.

Roma, znam sve.

Ali sad nikome ne duguješ ništa.

Možete li mi pomoći? Pomeri se.

Useljavaš se ili šta? -Tata i ja smo se posvađali.

Imaš li nešto protiv?

Prevod: nAnaD

www.opensubtitles.org