Original subtitles

Džolin, hajde da porazgovaramo!

Prestani! Nemoj, Džolin!

Molim te! Ne budi glupa!

Imam samo nekoliko pitanja.

Džolin, smiri se!

Nemoj, molim te!

Išla sam prečicom. -Super.

Unucima možeš da pokažeš ožiljak: "To me je devojka prebila".

Ja ne bijem devojke, a ona je znala karate. Idem u lov.

Osveta! Tu tvoju stranu još nisam videla. -Idem u lov s bratom.

Uvek me nagovara u sezoni prepelica. -Imaš brata? -Imam.

Kad se vraćaš? -Za 14 dana. -Šta? -Davno je trebalo da odem na odmor.

Još sam se spetljao s tobom. -Ja sam kriva?

Otkad te poznajem, pucao sam na tipa na krovu, iskopavao leševe,

kuća je eksplodirala i dobio sam po faci kantom za đubre.

Nisam kojot iz crtanog. -Nedostajaću ti? -Da.

Kivoni, Viskonsin

Zaustavi vatru! Ubio si grm. -Zašto ne pokušaš?

Neću da pucam u životinje, čak ni u sezoni lova. -Pucaš u ljude.

Loše ljude. -Ovo je loš zec. Ko je ta devojka? -Koja?

Nikad do sad nisi uzeo dve nedelje odmora.

Ti to ne razumeš jer nikad nisi imao posao.

Nije pala na tvoj izviđački šarm, pa joj daješ priliku da se ohladi.

Zove se Džordan. -To je muško ime. -Ona nije muško.

Ona je forenzički patolog. -Kao Kvinsi? -Da, baš kao on.

Pametnija je od tebe. -Što ne znači mnogo. -Upozorio sam te.

Ne možeš... -Ne primam savete od tipa koji još spava u krevetu na sprat.

Dugujem ti, pa ti dajem savet. -Kelvine...

Trebalo bi ti 50 godina da mi vratiš dugove.

Kažeš da neću? -Nisam to rekao.

Jesi. -Nisam. -Jesi. -Nisam.

Sviđa ti se ovo? O, da! Čekaj!

Kakav je to zvuk? -Prepelica.

Koji je ovo đavo? -To je šerif Kodi!

DŽORDAN

Obrada: Nidžesi www.prijevodi-online.org

Ima li smisla što je čovek poput Dina Kodija umro ovako? Ne.

Ali i dalje verujemo, jer uvek postoji razlog.

Tako Biblija kaže.

To je sve. Nema šta da se kaže.

Šerif bi me nazvao šašavim kad bih citirao Sveto pismo.

Zato ću citirati njega: Pepeo pepelu, prah prahu,

poješću sendvič i baciću koru. -Amin!

Hvala svima. Idite u miru.

Gde si bio? -Raspitivao se.

Hvala, Kelvine! -Eni.

Daj mi minut.

Zdravo, Eni! -Vudi. -Kako je Karl? -Dobro.

Došao bi, ali je ovog meseca u Teksasu.

Tata ga ionako nije voleo. -Siguran sam da Karl nije kriv za to.

Lepo je što to kažeš.

Kako je u Bostonu? -Dobro. Super! Dobro je.

Našao si ono što si tražio? -Otkriću ko ga je ubio.

Učini to.

Još te nije prebolela. -To je bio nesporazum. -Neko mora da joj kaže.

Idem u Los Anđeles. -Zašto? -Tip koji radi na aerodromu kaže

da je ono bio privatni avion na letu za Los Anđeles.

Jedini putnik bio je g. Rodžers. -Iz emisije za decu? -Sumnjam da je taj.

Nazvao sam firmu čiji je avion, ali ništa nisam saznao.

Pa ideš u Los Anđeles? Pazi da te opet ne prebije neka devojka. -Hoću.

Kako si, mališa? To je vaš pas? -Bendži bi trebalo da bude pas čuvar.

Ali samo jede i spava. -Baš si opasan, zar ne? -Izvolite?

Treba mi osoba koja je zadužena za avion firme.

Boston? Znate, ovo je Los Anđeles. -Znam.

Ostavićete poruku? -Odlično! Ali prvo ću da potražim tog tipa.

Ne biste smeli da budete ovde. -Preuređujete? -Ne.

Oni žele da glumimo da imamo posla ako neko dođe.

A ko su oni? -Trojica su. Ne mogu da se setim imena, ali plaćaju kešom.

Gde mogu da ih nađem? -Uveče su u svom klubu.

U svom klubu? -Da, "Bar bar".

"Barbar", kao onaj slon? -Kao šta?

Ja ću ga odvesti. -Hvala. -Ogrebi ga da dobijem osiguranje.

Zdravo! Smem da uđem? -Da, ako si na spisku. -Ako sam ovde na poslu?

I da ne piše "Boston", rekao bih ti da nisi na spisku, pegavi.

To što sam policajac ne znači ništa? -Znači, u Bostonu.

Tajler, kako si? Drago mi je što te vidim. Uđite, dame!

Tajler, to sam ja, Vudi! Ne pravi se da me ne prepoznaješ.

Vudi! To je Vudi! Dođi, dragi! -Hvala.

Ćao! Kako si? -Dobro. Izvoli, srce! -Hoću da častim vlasnike.

Da im se zahvalim na gostoprimstvu. -Vole Kristal. -Odlično.

Evo ti stotka. Zadrži ostatak.

U redu. Primate kartice?

Kako ste? -Napravite mesta za našeg novog prijatelja. -Hvala.

Hvala tebi. Bar je naš tri meseca, a ti nas prvi častiš.

Ja sam Kajl, a ovo su Ričard i Lester. -Kako ste?

Ja sam Vudi. -Vudi? Ozbiljno? -To je skraćenica od Vudro.

Moji roditelji su deci davali imena predsednika. Brat mi je Kelvin.

Bar nisi Milard.

Odakle si? -Iz Kivonija u Viskonsinu.

Viskonsin? -Bili ste tamo? -Ne, previše je hladno. -Čudno.

Vaš avion je bio tamo pre dva dana. -Znaš li nešto o tome?

Ako je išao, to nije bilo za nas. -Moram da razgovaram sa glavnim.

Mi smo partneri. Svi smo glavni.

Ne. -Zašto ja? -Samo ti nisi ni trepnuo kao sam rekao Viskonsin.

Ti si policajac? -Danas ne. -Imamo problem? Hoću da ga rešimo.

Neko je iz vašeg aviona izbacio dobrog čoveka.

Ne znam zašto, ali mislim da vi znate.

Ako je tako, imamo veliki problem. -Žao mi je što to čujem.

Ozbiljno.

Možemo to na lep ili na ružan način, pegavi. Kako ćeš?

Zašto mi stavljate lisice?

Šta si radio u "Bar baru"? -Nema ćaskanja? -Šta kažeš za vreme?

Šta si radio u "Bar baru"? -Sviđa mi se ovde. -Odgovorićeš?

Bordo. Lepa boja! -Sumnjivci se ne osećaju prijatno. -Stvarno? -Da.

Znaš šta ja mislim? -Ne, nadam se. -Zbog tebe im je neprijatno.

Hvala. -Bordo je prilično svečana boja.

Vi ste DEA, CIA, modna policija?

Izvini, Vudi Hojt. Nisam čuo tvoje ime. -Nisam ga rekao.

Šta si radio tamo? -Nećeš da mi kažeš moja prava? -Policajac si, znaš ih.

Ako znaš da jesam, zašto imam ovo? -Siguran si da si policajac?

Ne izgledaš kao policajac. -Ne? -Ne, zbog tog smejuljenja.

Ovog smejuljenja? -Da. -Jamice na obrazima me dovode u nevolje.

Svi misle da sam sladak. Pazi, svima prirastem srcu.

Kako si uspeo da dobiješ značku? -Bio sam dobar na testu.

Nećeš da me udariš telefonskim imenikom? -Ne, žutim stranicama.

Polako, u istom smo timu. Izvinite zbog pritvora, detektive Hojt.

Morali smo da proverimo u Bostonu. -Vidi, pa to je dobar policajac.

Meredit Stekhaus, zovite me Meri. Svi me tako zovu, pa i Ovens.

Koliko ja znam, ima samo prezime.

Reći ćete nam šta ste radili u "Bar baru"?

Šerif iz mog rodnog grada bačen je iz aviona vlasnika "Bar bara".

Saznao sam da je jedini putnik bio neki g. Rodžers.

Hoću da razgovaram s njim. -Mogao si to i meni da kažeš. -To se zove takt.

Ako planirate neku akciju, mogu... -Da sedneš na prvi avion za Boston.

A Meri može lično da te otprati.

Smem li da dobijem svoj pištolj? -Ne.

Za godinu i po upoznaš partnera. Ovens nije loš. Samo je ambiciozan.

Mogao bi da postane i guverner. -Ovde svi imaju velike snove. A ti?

Imam obavezu zbog koje nisam ambiciozna. Majkl. Ima 6 i po godina.

Prešao si 5.000 km u poteri za ubicom? -Obećao sam to nekom.

Nekom? -Devojci koju sam... poznavao. -I otkačio? -To je bio nesporazum.

Nikad joj to nećeš nadoknaditi. -Pravi optimizam. -Lično iskustvo.

Mislim da svako ima drugu priliku da ispravi stvari.

Ti si onaj tip kome je čaša uvek polupuna?

Bio sam zamenik njenom ocu.

Kad smo počeli da planiramo venčanje, hteo sam prvo da pitam njega.

Naravno, izviđač kao ti. -Rekao je da neće dati ćerku za pandura.

Da je previše dobra za to. Nisam imao srca da joj to kažem.

Dve nedelje kasnije otišao sam u Boston. -Dužnost je precenjena.

U izviđačima nas nisu tako učili.

Moram da kupim ribice. -Šta ako ne budem tu kad se vratiš?

Ako je sve što si rekao istina, nećeš otići.

Hoću sve!

Daj pare!

Do đavola!

Ostani ovde i čuvaj mi ribice.

Stoj! Policija! Svi dole!

Stoj!

Dođi!

Ludak! Daj mi lisice. Pogođena si.

Sranje!

Pozovite hitnu pomoć! Sve je u redu. Samo diši.

Idem s vama u bolnicu. -Želim da u roku od dva sata odeš iz grada.

Idemo, momci!

Evo ti, mali! Vreme za ručak. Prijatno!

Međunarodni aerodrom Los Anđeles

Kavana. -Ovde Vudi.

Nisi prvo mogao da izađeš iz WC-a? -Na aerodromu sam, u L. A. -Šta?

U Los Anđelesu sam. -Zašto? -Šta zašto? -Zašto si tamo?

Radim na ubistvu i treba mi pomoć. -Nisi otišao na odmor?

Moraš da me upoznaš s nekim. -Na zidu sigurno ima brojeva.

Ne glupiraj se. Bila si nekoliko godina ovde i radila sa policajcima.

U nevolji si? -Reci mi ime, molim te.

Hektor Čirujo. Bilo je problema, ali se sigurno više ne ljuti.

Povezaćeš me sa besnim bivšim momkom. -Bilo ih je nekoliko.

On je privatni detektiv. Ako je neko upoznat sa svime, onda je to on.

Hoćete pomorandžu? -Ne, hvala. Gde je sledeći "Benito tako"?

Hojt? Čirujo. Sedi dok me nisi otkrio. -Izvini.

Očekivao sam nekog... -Mršavijeg? Uvek isto. -Ne mislim da si debeo.

Samo... Radiš? -Vidiš onog ćelavca?

Njegova žena hoće da dokažem da kreše dadilju. Kreše je.

Odakle znaš Kavanu? -Ja sam policajac iz Bostona.

Ona je mrtovozornik, pa smo sarađivali. -I tebe je sredila?

Iskoristila te je za seks i rekla da ne želi vezu?

Pričamo o istoj Džordan? -Opet smo na debljini?

Trebalo je da me vidiš pre nego što me je ona sažvakala i ispljunula.

Na kraju ne želiš da izađeš iz kreveta i opereš se, toliko te boli.

Čemu zlatna ribica? -Ništa. Ne bih da budem nepristojan... -Da, da.

Ionako sam je preboleo. -Drago mi je. -"Triniti bojs".

Firma im je bankrotirala pre 18 meseci, ali imaju sreće.

Kupili su dva posla koji cvetaju. Klub pod imenom "Bar bar"...

Imao sam to zadovoljstvo. -I farmu afričkih tvorova u... -Kivoniju.

Ali to su samo paravani. -Za? -Za pranje novca.

Ali odakle im novac koji peru i gde ga drže ako ne ide preko firme?

Moraću opet u njihovu kancelariju. -Nemoj. Imaju pse čuvare.

Upoznao sam tog psa. On i ja smo kao grašak i šargarepa. -Šta? -Ortaci.

Polizao mi je ruku. Kad pas upozna tvoj miris, tvoj je ljubimac.

Hej, mali! Sećaš me se? Tvoj prijatelj iz predvorja.

Sećaš me se.

Smiri se. Bendži!

Smiri se, Bendži!

Policijska stanica Sanset, Zapadni Holivud

Dobar dan! Tražim detektiva Ovensa. -Imate termin? -Pa ovo je policija!

Kako ste nas našli? -Zašto? Ovo je policijska stanica. -To ste rekli.

Ali tako nećete dobiti termin. -Dobro, možda će ovo da pomogne.

Detektive Ovens! Kako je Stekhaus? -Operisana je.

Još se ne zna. -Sigurno će biti dobro. -Odakle ti novac?

Reći ću ti, ali tražim neke odgovore.

Pričivajte mi ribicu.

Hoćeš odgovore? Pitaj! -Šta znate o g. Rodžersu?

Samo da radi za "Triniti". -Ubija? Može još jedno pitanje? -Čekam.

Ko ste vi? -Posle Rodnija i O. Džeja grad je morao da se zaštiti.

Kad se dogodi nešto opako i policajci moraju da budu opaki.

Svi smo magistri. Kriminologija, odnosi sa medijima, istorija.

Ako je umešana moć, slava ili novac, nas zovu.

Tip sa žutom kravatom juri jednog tipa na autoputu 405.

Pre pet minuta je stigla dojava o bombi.

Meta je poznata osoba, pa se mi brinemo da ništa ne dospe na CNN.

Onaj surfer kontroliše štetu.

Medijima dajemo ekskluzivu o mrtvoj kurvi u bazenu bivše TV-zvezde.

Tako mi kontrolišemo medije, a ne oni nas. Vole nas i obilno finansiraju.

Prvi dođemo, poslednji odemo. Svugde smo i nigde.

Zgodno. -Feliks Tejt, detektiv Hojt iz Bostona. -Zdravo! Kako si?

Boston je užasan grad. Užasni ljudi. -Ja sam iz Viskonsina.

Radim u Bostonu. -Ne zanima me tvoja životna priča.

Ništa lično. Ispričaj mi o novcu. -Godine 1995. FBI je zaključio

da se novčanice od 100 dolara lako falsifikuju, pa su ih zamenili.

Sedam godina kasnije u opticaju je 200 milijardi novih stotki.

Srećom, ne mogu da se falsifikuju. -Sarkastična si? -Da.

Ono što ne može da se falsifikuje: mastilo koje menja boju.

Novčanicu držiš ovako - crno je, držiš je ovako - zeleno.

Drugo: mala crvena i plava vlakna. Ne možeš da ih štampaš.

Treće: bezbednosna nit koja svetli pod UV-zracima.

Potreban ti je napredni softver da bi to samo pokušao da falsifikuješ.

Tu su zabrljali? -Ne, nit je tu. -Onda vlakna? -I ona su tu.

Kažeš da nije falsifikovano? -Da. -Zašto gubim vreme?

Uradili su nezamislivo. Štampali su prave novčanice od 100 dolara.

Savršeno! -Otud znaš da nisu prave? -Vidiš sat na zgradi?

Trebalo bi da bude 4. 10. -Žuri pet minuta.

Mogu da naprave savršenu kopiju, a pogrešili su u takvom detalju?

Šta je Pikaso bez potpisa?

Rajan Džiter. Ovako danas izgleda 20 miliona dolara.

Očigledno ne troši na odeću. -Duhovito. -Nešto sam te uvredio?

Džiter je glavni za softver u "Trinitiju". Triput smo ga privodili.

Sve sam vam rekao. -Moraćemo da kopamo dublje.

Kuda je otišlo 60 miliona? -Potrošili su ga. -Pogrešan odgovor.

Reći ću ti šta su učinili. -Ovens je opak tip. -Dobar je.

Taj sako i sat... -Taktika je savršena. -Toliko otrcana.

Kupili su farmu u Viskonsinu gde ga štampaju.

Novac peru u svom baru. Možeš to da mi potvrdiš? Da samo klimneš?

Sledi konačni udarac. -Ne znam o čemu govorite. -Ne znaš?

Sedećeš ovde i setićeš se odgovora. -Pogledaj malom oči.

Želi da progovori. Oseća krivicu.

Vidim samo tipa koji će da napuni gaće. -Ovako neće da progovori.

Ti bi to postigao? -Kladim se u dolar da hoću.

Može.

Šta je? -Mali iz Bostona kaže da je u ovome bolji od tebe. Da pokuša?

Preselio sam se u Boston. Sviđa mi se tamo. Malo je hladno.

Ali nedostaje mi porodica. Imaš ti porodicu? -Mamu i sestru.

Žive ovde? -Mama je učiteljica u Tempeu. -Divno! Učiteljica!

Sjajno! To mi se sviđa. Sigurno se brineš o njoj.

Prošle godine sam joj kupio kuću s bazenom. -Nisi valjda?

Kuća s bazenom! Sigurno ima i roštilj.

Sjajno! Znaš šta? Zvaću tvoju mamu. Koji je njen broj?

Šta? -Pozvaću tvoju mamu. Reci mi broj. -Zašto?

Da joj kažem da može da bude ponosna na sina.

Zarađuje milione, kupio joj je kuću. Koji je broj?

Mislio sam da su novčanice šala. -Igrao je na mamu. -Svedočićeš?

Prekasno je. Ričard zna da su mu ovi nacisti za vratom.

Već je prodao softver najboljem ponuđaču za pola milijarde.

Večeras je isplata. -Gde? -U "Bar baru", uz novi "Ozomatli".

Odlično mesto za razmenu. Kad prodaju softver, trag će se ohladiti.

Biće slobodni. -Ko je kupac? -Znam samo da je Azijat.

Onda? Nećeš je zvati, zar ne?

Mislim da mi duguješ dolar. -Možeš da mi razmeniš 100?

Smem li da ostanem dok ne uhapsite momke iz "Trinitija"?

Ljutiš se na mene. -Zašto bih? -Naveo sam Džitera da progovori.

Moram da vežbam smejuljenje. -Deluje. -Šta? -Počinjem da ti se sviđam.

Ali odupireš se tome.

U redu je da ti se sviđam. Sviđam se mnogima. -Hvala na dozvoli.

Biće dobro. -Znaš šta sam sve uradio da dobijemo ovaj zadatak?

Ne možeš da ušetaš i postaneš jedan od nas. Moraš to da zaradiš.

A ti imaš petlje da sediš ovde za stolom kao da si...

Vrati se u Boston. Ne pripadaš ovde.

Vudi, je l' tako? Možda bismo mogli da razgovaramo. -Otvori sako.

Misliš da sam naoružan? Ovo nije "Neš Bridžis". Hajde da prošetamo!

Izvinjavam se zbog onog što se desilo šerifu Kodiju.

Počeo je da postavlja pitanja. Da sam ja bio tamo, sredio bih to.

Ali neki ljudi koji rade za mene ne razmišljaju, nažalost.

G. Rodžers je jedan od njih.

To što se desilo nije u redu, ali mogu to da ispravim. -Je li? Kako?

Mogu da ti dam g. Rodžersa.

Šta hoćeš od mene? -Moj prijatelj Džiter je bio na ispitivanju.

Ti znaš da li nas je izdao. -Hoćeš da otkucam odred "Sanset"?

Ti ih ne zanimaš. Zanimaju ih samo novinski naslovi.

Ja sam policajac. -Došao si ovamo radi osvete. -Otkud znaš?

Bio si zaljubljen u šerifovu kćer Eni.

Mislio si da te neću proveriti?

Slomio si joj srce i to sebi nikad nisi oprostio.

Ne razumeš? Sudbina nas je spojila.

Imaš priliku da se iskupiš, da uradiš pravu stvar.

To je moja ponuda. Tvoj deo je jednostavan.

Samo moraš da mi kažeš šta znaju.

Držite oči otvorenima. Lica proveravajte preko lnterpola.

Oni imaju dosijee. -Šta je s momkom iz Viskonsina?

Izgledao je relativno bistro. -Samo proveri lica. -Proveravam.

Naš Japanac Hideki Getsu, falsifikovanje i trgovina oružjem.

Kupac je lociran. Treći kvadrant izvan VIP područja. Plavi sako.

Paket je stigao.

Ne još.

Čekaj!

Sad!

Telefonski imenici? Neko nas je odao. Ko?

Da?

Održao sam reč. Red je na tebe. -U L. A. ima 1.600 hotela.

Ovo je ključ za jednu sobu. Rodžers ne zna da dolaziš.

Kad za jedan sat budem u međunarodnim vodama,

budi u govornici na uglu Vesterna i Pica. Reći ću ti koji hotel.

Zašto ne sad? -Jer sam pametan.

Hvala. -Činiš mi uslugu. Zašto otpustiti zaposlenog

kad to može da sredi neko drugi? Uživao sam poslujući s tobom.

Stani! -Šta je? -Uhapšen si. Imaš pravo da ćutiš. -Šališ se?

Sve što kažeš može da se iskoristi protiv tebe. -Nemaš ni pištolj.

Otkud znaš?

Otkud ti znaš da na krovu nemam tipa koji cilja tebi u glavu?

Možda imaš, ali se ne brinem. -Zašto? -Jer sam i ja pametan.

Nisi me čuo? Možda sam debeo, ali se krećem kao mačka.

Nije im važan g. Rodžers ni ti. -Verovatno. -Stavite mu lisice.

Zašto?

Jer sam policajac.

Znam ko si ti. Ti si Majkl. -Zdravo! Ti si mamin prijatelj? -Da. Vudi.

Mama mi je pričala o tebi. -Pogođena je. -Da.

Na dužnosti. Znaš li šta je dužnost? -Kad ideš u WC?

Da, i to je dužnost. Ali ja govorim o drugoj vrsti dužnosti.

O dužnosti koja ti kaže da uradiš pravu stvar, da budeš hrabar i jak.

Kao tvoja mama. -Ona je policajac. -Da, jeste.

Htela je da vrati Elma dok ne shvatim da je mrtav. -Ko je Elmo? -Ribica.

Uginuo je, već treći put. Nisam joj rekao da znam.

Da li je to dužnost? -Upravo tako.

Šta sam hteo da ti kažem? Da, imam poruku od Elma.

Vas dvojica se dobro brinite o mami.

Šta ima novo? Lep dan.

Da, u Los Anđelesu je uvek lepo.

Feliks je proverila ključ. U obzir dolaze 24 lokacije.

Da imamo dovoljno ljudi... -U redu je. Zaboravi.

Prešao si pola države jureći tog tipa, a sad kažeš da zaboravim?

U stvari, nije g. Rodžers bio u pitanju.

Trebalo bi da uđem. -Da. -Ne mogu da je vidim takvu. -Zašto?

Lekari kažu da će joj biti dobro. -Ne volim bolnice. -Ko voli?

Previše često gledam drage ljude kako pate.

Rekao sam nešto smešno? -Ne. -A zašto se smeješ?

Upravo se dogodilo. -Šta? -Prirastao sam ti srcu.

Govoriš mi intimne detalje kako mrziš bolnice. Zbližavamo se.

Zovi me Vajselas. -Vajselas? -Napolje iz mog auta!

Halo? -Uhvatio si zločinca? -Zavisi koga smatraš zločincem.

Od previše sunca si počeo da filozofiraš. -Da, razmišljao sam.

O čemu? -Gde pripadam.

Sad sam na krajnjem zapadu, ne mogu dalje. Ovde svi nešto traže.

Šta ti tražiš? -Možda dom. -Dom je iza tebe. -Ne kapiram metaforu.

Tačno iza tebe.

Tvoj unajmljeni auto ima GPS. Najdželu je trebalo dve sekunde.

Brinula sam se da se nećeš vratiti. -Avion mi poleće za tri sata.

Dobro. Treba mi usluga.

Imamo telo. Znam da nije samoubistvo. -Zašto to sebi radim?

Jer sam toliko neodoljiva.