Original subtitles

Porodica Rolanda Vintona tuži Severnu Karolinu

zbog neuobičajeno okrutne kazne.

Nakon pogubljenja injekcijom... -Kakav slučaj.

Ubije i siluje tri žene, a porodica vidi njegovu smrt kao džekpot.

Drago mi je što nemamo smrtnu kaznu. -Tebi jeste.

Varvarska je i proizvoljna. -Pravedna i efikasna.

Čak i da odvraća zločince, niko nema pravo na tu odluku.

Kazna mora da odgovara zločinu. -Čime sam onda ja ovo zaslužio?

Tužilac Severne Karoline želi da obduciraš Vintona. -Zašto ja?

Žele nekog spolja, ko će dati sve od sebe i ima neokaljan ugled.

Kad? -Odmah, let nam je u 11. -Nama? -Ubio je ženu u Bostonu.

Prepustila sam im slučaj zbog smrtne kazne, ali tip je moj.

Pre ću umreti nego dozvoliti da se njegova porodica okoristi.

Ti i ja u Severnoj Karolini.

Eto primera neuobičajeno okrutne kazne.

Džordan, žrtva predoziranja. Hoćeš li da nadzireš Pitera kako to radi?

Nema problema. Izgledaš tmurnije nego inače.

Idem u Severnu Karolinu da obducira Vintona. -Tipa koji je pogubljen?

Nemaju svoje mrtvozornike? -Žele nekog spolja.

Ti si glavna dok ja nisam tu. -Otkad ja imam te sposobnosti?

Bacao sam novčić. Ništa ne potpisuj i ne donosi odluke.

Hvala na poverenju. -Nema problema.

Smem da sedim u tvojoj stolici?

Ne.

Dobro, što radiš prvo?

Testiraš me. -Moram da opravdam svoje postojanje.

Samo da ne moram da ti se obraćam sa gospodine.

Prvo se raspitaj kod detektiva, spavaća soba je druga desno.

Već si pregledala stan? -Naravno da nisam. -Otkud znaš raspored?

Ne znam. Stan mi izgleda poznato.

Radila si na previše slučajeva. -Ne, mislim da sam bila ovde.

Da li je neko koga znaš? -Ne.

Džordan?

Šta radiš ovde? -Vi se poznajete?

Tom Krejn, Piter. Tom i ja smo... Zašto ne odeš do detektiva?

U redu.

Šta se dešava? -Ne znam. Bilo je tableta... Kažu da se ubila.

Ko je ona? Da li tvoja žena zna za ovo?

Ona mi je žena.

DŽORDAN

Obrada: Nidžesi www.prijevodi-online.org

Gđo Saliven? Ja sam Lili Lebovski, moje saučešće zbog sina.

Hvala. -Ako želite, možete sa mnom da pričate o svemu.

Osećam se loše. Bila sam ljuta na sina.

Rekla sam neke stvari... -Sedite.

Nešto nije u redu? -Neću da razgovaram s vama.

Znam da je teško... -Ima li nekog drugog s kim mogu da razgovaram?

Uradila sam nešto pogrešno? -Moram da idem. -Tek smo počele.

Ne mogu...

Ne mogu da razgovaram s vama.

Da li je bila potresena, u depresiji? -Ne znam.

Razveli smo se. Pre gotovo godinu.

Nisam se još suočio ni s tim, a sad ovo... -Tome, žao mi je.

Kad si se vratila u Boston? -Nedavno. Mislila sam da ti se javim.

Ali nisi. -To je dugapriča.

Slušaj, moram da popunim neke formulare.

Ali trebalo bi da porazgovaramo. -Može.

Zvaću te.

Samo napred.

Šest godina ranije

Vidi ovo. -Previše je romantično. -Super je. -Lažljivice.

Ne moraš da mi poklanjaš stvari. -Ne osećam to kao obavezu.

Kad smo kod toga, noćas sam slobodan. -Nemoj pogrešno da shvatiš,

ali mislim da ne bi trebalo da ostaneš.

A kako da to drukčije shvatim?

Zar nije bolje ovako, opušteno, bez obaveza?

Voleo bih da se probudim uz tebe. -Samo zato što to nisi doživeo.

Hrčem, mrzovoljna sam. -Ne zanima te zašto sam slobodan večeras?

Nimalo. -Zašto nikad ne pitaš za nju? -Nije ti drago zbog toga?

To je prirodna radoznalost.

Mene se to ne tiče.

Staviću ključeve na ovo, idemo gore.

A ti više nećeš govoriti.

Zdravo, Lili. -Zdravo.

Jesi li videla njegovu majku, poslao sam ti je? -Nije htela da razgovara.

Osećam se grozno. -Možda samo nije spremna.

To je zbog moje tetovaže. -Otkud znaš? -Buljila je u nju i otišla.

Imaš bolje objašnjenje? -Ne, ali...

Sin joj je umro od side, koju je dobio preko igle za tetoviranje.

A onda naleti na mene! -Možda nema veze jedno s drugim. -Možda.

Ali nisam uspela da joj pomognem.

Džordan je poznaje? -Njenog muža. Pokušala je da to sakrije.

Ne znam koliko poznaješ Džordan... -Ali naporna je kô sam đavo.

Otela si mi reč iz usta. -Toksikološki nalaz?

Smrtonosne doze tableta i alkohola. -Tablete za spavanje?

Da li je recept na njeno ime? -Da, zato testiram kosu.

Da li je samo htela da dremne, a ne i da se ubije. -Misliš da je nesreća?

Ako ih dugo koristiš, razviješ toleranciju. Lako je predozirati se.

Ali pokušala je i ranije. -Molim? -Pogledaj zglobove.

Horizontalni ožiljci. Nije se zezala. -Proverio sam istoriju bolesti.

Presekla ih je pre 6 godina. -Kad? -Pre 6 godina, sad sam ti rekao.

Kog datuma?

20. septembra 1997.

Znam da je nezgodno vreme, ali može li gđa Saliven da mi se javi?

Zdravo, Džordan. -U gužvi si? -Zabrljala sam slučaj.

Jesi li dobro? -U redu sam.

Hoćeš li prestati? -Telo me čeka. -Mrtav je, neće zameriti.

Imam pametnijeg posla od ulizivanja tužiocu.

Nemaš pojma o politici, ali si zato bahat. -Vrlo dovitljivo.

Rene, drago mi je što te vidim. Dr Mejsi, treba mi stručnjak kao vi.

Slučaj je vrlo važan. Pogrešna presuda može unazaditi smrtnu kaznu.

A ja sam mislio da smrtna kazna unazađuje pravo za 500 godina.

Upoznajte Melisu, Stejsi i Robin. Mlade, lepe i bez budućnosti.

Zahvaljujući Rolandu Vintonu.

Drukčije biste razmišljali da se radi o vašoj kćeri.

Ovde sam kao mrtvozornik, a ne otac. -Rene i ja smo uhvatili krivca.

I osudili ga na pravi način. -Niko ne sumnja u to.

To neće biti važno ako zaključite da je igla ušla pregrubo. -Nemojte...

Bolje da krenemo do mrtvačnice.

Dobro, samo sam vam hteo da vam poželim dobrodošlicu u tim.

Nisam ni u čijem timu, samo me zanima šta se dogodilo. -Ništa.

Porodica samo želi laku zaradu. -Ako je neko zabrljao, recite odmah.

Ništa se nije dogodilo. Računamo na vas da to dokažete.

Kakvo je to ponašanje? -Ne radim za njega!

Ne možeš s njim kao sa mnom! -Đavola ne mogu.

Izvinite, vi ste dr Mejsi? -Da.

Entoni Vinton, ovo je moja žena Lesli. Roland nam je bio sin.

Ne smemo da razgovaramo.

Vas znam sa suđenja i vama nemam šta da kažem.

Idemo. -Zanima me šta će reći. -Onda ja idem.

Samo nešto o Rolandu.

Mislim da to nije primereno.

Bio je čudovište. -Toni. -Neka zna istinu.

Rodio se zao. Plašio sam ga se od druge godine.

Odrasli čovek se plašio deteta.

Toliko je bio zao. -Tražili ste pomoć? -Pokušali smo, nije išlo.

Svaku noć sam se molila da nekome ne naudi. -Ali jeste.

Trima ženama. -Zaslužio je smrt. Za sve je bolje tako.

Ako tako mislite, čemu tužba? -Jer je trebalo da ga uspavaju,

a umesto toga su ga iskasapili. -To niko ne zaslužuje.

Obećavam da ću biti temeljan i objektivan.

Samo se pobrinite da se to ne desi još nečijem sinu.

Džordan! Nisam valjda umro? -Ne, Hauarde, treba mi pomoć.

O čemu je reč? -Mislim da sam možda nekog ubila.

Šest godina ranije

Većinu vremena se pretvaram. -Šta? -Da sam ja.

Kao da celog života igram ulogu, nikad se ne osećam kako treba.

Osim kad sam s tobom.

Šta se onda desi? -Znam ko sam.

Da li se ti pretvaraš? -Ako i da, toliko sam dobra da ni sama ne znam.

Kao večeras, želiš da ostanem, ali ne želiš da priznaš?

Vreme je da odeš.

Bili ste u vezi. -Da.

Šest godina kasnije njegova žena završi u mrtvačnici i ti si kriva?

Ima ožiljke od prošlog pokušaja.

Koji se desio dva dana posle našeg raskida.

Pokušala je da se ubije iz očaja što si ga ostavila?

Ne razumeš. -Shvatam da osećaš krivicu. -Da.

I zašto te je privukao. -Jer sam znala da nemam obaveza, znam.

Sećaš li se kako su ti se roditelji slagali? -Kakve to veze ima?

Veze su obrasci. Ponekad ponavljamo šta smo videli.

Ili osetili. Ti ponavljaš nešto zbog čega se bojiš bliskosti.

Sećam se da su bili srećni. -Zašto te to rastužuje?

Jer je nemoguće. -Zašto?

Jednostavno nije moguće.

Samo malo!

Zdravo. -Zdravo.

Kako si? -Dobro. -Samo sam se pitala... -Šta su mi rekli?

Ne to. -Da im je sin kog su mrzeli umro u mukama.

Htela sam da te zovem da jedemo, ali vidim da se jedeš sam.

Nešto si tiha danas. -Naporan dan. -I sažeta.

Dobro si?

Nemoj pogrešno da me shvatiš,

ali da li si ikad navijao za "Jenkije"? -Šta?

Nemoj da odlepiš. -Uvek smo navijali za "Red sokse"! -Znam, samo sam...

U čemu je stvar? -Nije tvoja omiljena tema. -Gospode, ne opet.

U mojim sećanjima ste se uvek dobro slagali. -I jesmo.

Ne znam mogu li da verujem sećanju. -Volio sam je i ona mene.

Ono što je radila zbog bolesti ne menja to.

Da li je bilo nekog drugog? -Ne s moje strane, za nju znaš.

Da li si tada znao za to? -Zašto to pitaš? Zašto sada?

Ma, zaboravi. -Dobro. -Nema veze.

Garete, dobro došao. -Hvala, Simore.

Nadam se da mi ne zameraš. -Ne, drago mi je što sam se rešio toga.

Vinton je bio bolesni gad. Ako je i patio, drago mi je.

Duboki tragovi igle. Pošteno su ga izboli. -Nisu mogli da nađu venu.

U zatvoru je mnogo zavisnika. -Tragovi lisica na rukama i nogama.

Dobio je barbiturate, zašto se opirao? -Čekam nalaze.

Da vidim koje je lekove dobio i kojim redom. -Teška odluka.

Neobično i okrutno? To je pre pitanje za Boga nego za mrtvozornika.

Valjda je Bog bio zauzet. -Čekaju nas u zatvoru. -Stižemo.

Zgodna žena.

Zgodnija od našeg tužioca. Dženeta je kreten.

Učiniće sve da dobije šta želi. -To je upozorenje? -Prijateljski savet.

Rekao mi je da ništa ne potpisujem. -Preuzimam odgovornost.

Ja sam glavna. -To i Mejsi misli.

Dobio sam nalaz iz kose. -Slučajno predoziranje? -Ne.

Nije ga ranije pila. Ali našao sam divalproeks koji je pila tu i tamo.

Antikonvulziv. Možda je imala epilepsiju ili neurološki problem.

Piter će da proveri. -Hajde. -Šuška se da si bila s njenim mužem.

Moram da idem, neko mora i da radi.

Najdže, imaš minut? -Za tebe uvek. -Ti imaš divlju stranu?

Sav sam takav. -Da li si ikad uradio nešto što ti je poslovno naškodilo?

Nešto sa gutačem mačeva u kadi... Nebitno.

Uostalom, i da želiš, ne možeš da poništiš prošlost. -Šta ako možeš?

Ako ti nešto iz prošlosti škodi, a to možeš da izbrišeš.

Ne zvuči mi mudro. -Zašto? -Jer ništa nije toliko jednostavno.

Pre gledanja snimaka, da vas uputim. Ovako bi trebalo da bude.

Posle poslednjeg obroka, zatvorenika u ćeliji vežu za nosila.

Priključi se na kardijalni monitor i u obe ruke mu idu infuzije.

Odvojene su da se ne bi znalo ko ga pogubljuje.

Onda otvaramo zavesu. To obično gleda porodica, njegova i žrtvina.

Potom ga pitaju za poslednje reči. Tim za pogubljenje je iza zavese.

Imaju 8 špriceva.

U prvoj je barbiturat od koga izgubi svest.

Ispiru ga rastvorom, ubrizgaju kalijum-hlorid da izazove infarkt.

Poslednji je pankuronijum-bromid. On mu zaustavlja srce.

Tako bi trebalo da bude. Da je sve savršeno. -Ali nije bilo tako.

Ne. -Šta je pošlo naopako? -Stavio sam vam snimke, videćete.

Zanima nas šta se dogodilo. -Pogledajte snimke, pa mi recite.

Baš sam dobio tvoju poruku.

Kako si? -Radim šta moram. Ti? -Dobro.

Na trenutak si me uverila.

Isto kao i uvek. -Što znači? -Večno nezadovoljna.

Ne pamtim te takvu. -Možda sam bila drukčija.

Lepo što si zvala. Teško mi je.

Kad vidim tebe, malo se utešim.

Misliš da se ubila? -Ne znam. -Da li je imala razloga?

Sad te zanima moja žena? -Moram da znam šta se desilo.

Otišla si bez reči, bez poruke.

Tražio sam te. Dugo.

Na kraju sam pretpostavio da ne želiš da te nađem.

Bio si u pravu. -Razglednica bi bila dovoljna. Nisam mrtva.

Morala sam tako, ne očekujem da shvatiš. -Mogao bih.

Da želiš da objasniš.

Imaš li ikakvog pojma zašto bi se ubila? -Pogrešio sam, ista si.

Gledaš sve kao slučaj.

Zašto kasni? Trebalo je da bude u sedam. -Verovatno traže venu.

Koji je ovo đavo?

Vrat koriste kad ne mogu da nađu vene na rukama i nogama.

Imate li poslednje reči? -Ne.

Šta mu je? -Nekakva reakcija. -Na lekove? -Ne znam.

Zdravo. -Uđi.

Jesi li jela? -Baš sam to došla da te pitam. -Možemo da odemo.

U stvari, nisam gladna. -Ni ja.

Ubila bih za cigaretu. -Nemam ih.

Slušaj, ovo danas je bilo grozno. Ako nećeš da budeš sama, ljudski je.

Hvala, ali kontrolišem osećanja odmalena. -Izvini na saosećanju.

Santo leda. -Da ga imaš, ponudio bi me pićem. -U redu.

Nema leda? -Ne preteruj.

Obično eksiraš i otrčiš, zar ne? -Obično.

Večeras nemam kuda da odem.

Stvarno te ne podnosim. -Takođe.

Nimalo. -Jasno mi je.

Samo me poljubi.

Jesam li ti rekao da pravim odličan grčki omlet? -Napolje!

Odličan je. -Sigurna sam. Napolje!

Sa fetom?

Ne možeš ni minut bez mene?

Džordan Kavana? -Ko je? -Da li je moj muž tu? -Ko je?

Iv Krejn. Šta radite s mojim mužem? -Nisam...

Šta? -Nisam...

Nisi mi rekla da si unapređena.

Ako ne možeš da se javiš na telefon...

Sumnjam da će potrajati.

Nešto ti nisam rekla. -Ma nemoj?

Žena je saznala. -Tako, dakle.

Zvala me je jedno veče pošto je otišao. -Šta je rekla?

Pitala me šta radim s njenim mužem. -Šta si odgovorila?

Spustila sam slušalicu, spakovala se i pobegla.

Od njega? -Od njega, odavde, od svega.

Napustila sam Boston te večeri.

Otišla si zbog njega?

Nisam mogla da se suočim s tim.

Kad sam čula njen glas...

Nešto mi prećutkuješ.

Da, trebalo je da spavam. -Kad je zvala?

Nešto mi je promaklo. Mora da bude još nešto. Moram da pregledam telo.

Odgovori koje tražiš nisu u tom telu.

Veruj mi, odgovor je uvek u telu.

Gđice Lebovski?

Još ga nisi otvorio? -Gledam nalaze. -Tako, dakle.

Rene, ono juče je bila prava uteha. -Stvarno?

U mom kraju to zovu seksom.

Pokušao sam da budem diskretan.

Opet si mrtvo puvalo... -Sad radim, pa...

Gđice Volkot, Garete. -Simore. -Dr Martin.

Vraćam se uskoro. -Vidimo se. -Da li ste primetili nešto čudno?

Nema barbiturata. -Mislili su da mu je od toga loše, pa nisu dali više.

Ali jedva da je dobio imalo. -Bez toga je sve osetio.

Bio je sasvim svestan. -Polako se ugušio. Neki bi to nazvali patnjom.

Ako to nije uzrok reakcije, šta je? -To je pitanje.

Vreme je da ga otvorimo.

Žao mi je što ste uvučeni u ovo. -Niste vi krivi. -U stvari, jesam.

Prošle godine sam se zbližio sa pomoćnicom tužioca.

Otad me važni slučajevi zaobilaze. -To je još jedno upozorenje?

Nije. Samo anegdota.

Ne možeš da mi uzmeš slučaj. -Samo me gledaj. -Sve sam proverio.

Epilepsiju, napade, nalazi su negativni. -Smem da sumnjam u tebe.

Prednost dugog staža. -Ima li to veze s mužem?

Prestani da me ispituješ. -Ima li veze s tvojom majkom?

Šta ti znaš o njoj? -Ništa. Čuo sam... Ništa.

Zašto nikad ne govoriš o sebi? -Ne.

Ne, nema nikakve veze s mojom majkom.

Divalproeks se uzima za napade koje izaziva tumor mozga. -I?

Ništa. -Savršeno normalna.

Zašto ne bi bila zdrava žena koja je tablete zalila viskijem? -Jer...

To je nemoguće.

Šta si uradila? -Rešila sam je se.

Sad mrzim samu sebe, ovaj posao i sve.

Šta to pričaš! Voliš svoj posao.

Nisam mislila da ću morati da se promenim. -To je samo jedna žena,

nisi morala zato. -Moram da budem neko s kim ljudi žele da razgovaraju.

Moram da budem... obična.

Zašto si se tetovirala? -Našla sam nešto što me je dobro opisivalo.

Misliš da si to izgubila? -Više ne znam ko sam.

Ne znam ni ko želim da budem. -Želiš da budeš neko ko će pomoći toj ženi.

Pa? -Pomozi joj delom sebe koji nije običan.

Da li je loše kao što si mislio? -I gore. Nisam ništa našao.

Nemam pojma šta se desilo. -Ne paniči, svedočiš tek sutra.

Donela sam ti večeru. -Miriše tajlandski. -Voliš to?

Alergičan sam na kikiriki, a oni koriste njegovo ulje.

Šta ti se dogodi? -Nije lepo, grlo mi se zatvori, ne mogu da dišem...

Ugasi svetlo. -Na šta ciljaš? -Samo ga ugasi!

Vidi to. -Imao je lepru? -Urtikarija. Alergijska reakcija. -To smo znali.

Alergija na hranu. Ima koštunjavih plodova u stomaku.

Šta je poslednje jeo?

Rebarca, pomfrit, čokoladni šejk. Ništa koštunjavo. -Otrovan je?

Ko bi ga otrovao neposredno pre smrti?

Osim ako... -Šta?

Možda nisu hteli da ga otruju, nego spase.

Rekao si da je istina u meni. -I jeste. -Kako da je nađem?

Za početak mi reci zašto si pobegla. -Razarala sam brak.

Šta se desilo kad te je pozvala?

Čula sam glas. Postala je stvarna.

Nisam htela da je povredim. -Da je tako, raskinula bi s njim.

Ali ostavila si posao, oca, dom. Zašto? -Bojala sam se.

Zašto?

Ne znam. -Znaš.

U dubini duše znaš.

Volela sam ga. -I to te je prestravilo. -Da. -Zašto?

Trebalo je da spavam. -Kada to?

U svojoj sobi.

Čula sam vrata. Tata se vratio.

Sišla sam niz stepenice.

Ugledala sam kapu na stolu.

Kapu "Jenkija". Nije bio on. Nije bio tata.

Tada sam začula zvukove. -Kakve zvukove?

Mame i tog muškarca zajedno. -Šta si uradila?

Otrčala sam u sobu i zatvorila se. Bilo je opasno. -Šta to?

Opasno je nekoga voleti.

Obećala sam sebi da nikad neću voleti. -S vremenom si to prekršila.

Hoću li ikad pobeći od nje?

To zavisi od tebe.

Ne pristajemo na nagodbu, ako smo zato ovde, zaboravite.

I ne nudimo vam je. -G. Vinton, videli ste sina pre smrti? -Ne.

Zaključili smo da je bolje tako. -Ali neko se predomislio.

Zar ne, gđo Vinton? -Zar je to loše? -Lesli?

Zar je greh pozdraviti se?

Nešto ste mu doneli?

Donela sam mu kolač, rekli su da smem. -Sa turpijom? -Vi ćutite.

Na šta aludira?

U njemu je bilo koštunjavog voća, zar ne?

Znali ste za alergiju i nadali ste se da će odložiti pogubljenje. -Ludost!

Imam dete. Znam na šta su roditelji spremni.

Lesli? -Nije trebalo da ga ubiju. Bio je moje dete.

Mislila sam da mogu da ga spasim.

Reagovao je na taj kolač. Adrenalin je odložio reakciju.

Država nije odgovorna za ono što se dogodilo. -O, Bože.

Bio je moje dete.

Šta ćete vi ovde? -Došla sam da dovršim seansu.

Ne trudite se.

Šta ste učinili?

Manji operativni zahvat.

Htela bih da vam kažem ponešto o sinu.

Znate nešto o Dinu?

Znate li da se slepi miševi služe eholokacijom?

Jer ne mogu da vide.

Slepi miš na leđima mu je pomagao da nađe neviđeno.

Pas na grudima bio je uz natpis mama.

Psi su simbol odanosti, vernosti i zaštite.

Stvarno?

Ptica sa ljudskom glavom znači da će duša mu odleteti posle smrti.

Hvala vam.

Tužilac Dženeta te diže u nebesa.

Divno, baš sam to hteo.

Zašto si toliko uznemiren? Pobedili smo. -U jedno sam siguran.

Nema pobednika.

Šta to znači za nas? -Ne znam.

Dr Martin je kažnjen jer se zamerio zamenici tužioca.

To te muči, tvoja karijera. -Ti si državni službenik, zar tebe ne muči?

Pomalo. Ali nisam ovoliko daleko dogurala da bih se odrekla života.

Stvarno?

Znaš da nam neće biti lako na domaćem terenu?

Ništa što vredi nije lako.

I dalje mi ideš na živce. -Samo ti sebe uveravaj.

Često sam ovamo dolazio kad si otišla.

Ponekad bi mi se činilo da te vidim.

Izvini što sam tako otišla.

Možeš li da mi kažeš zašto?

Celog života sam se plašila.

Nosila sam taj strah u sebi i prestala da ga tako doživljavam.

Zavaravala sam sebe da je to prijatelj koji će me čuvati.

Zbog tog straha sam otišla.

Ne razumem.

Zaljubila sam se u tebe.

Nisam ti rekla, ali to veče me je zvala tvoja žena.

Tada sam shvatila šta osećam prema tebi.

I pobegla sam glavom bez obzira. -Nisam znao da te je zvala.

Nisam uopšte znao da je znala.

Da li je zbog nas sekla vene?

Ne, prestala je da uzima tablete. -Tablete? -Za bipolarni poremećaj.

Mrzela je da ih uzima. Verovatno je opet pokušala da se skine s njih.

Zašto nisi... Izvini, nebitno.

To je prošlost.

Voleo sam te, Džordan.

Znam da jesi. -Možda kad prođe neko vreme... -Bolje ne.

Previše toga se dogodilo.

Smem li da te bar neko vreme samo držim za ruku? -Da, volela bih to.