Original subtitles

WWW.MY-SUBS.CO

Lajavi hvalisavac. -Umišljeni gad. -Televizijska kurva.

To je Mejsijev odgovor na naš dobronamerni,

ali neprikladan zahtjev za Danom havajskih košulja? -O Džordan!

Garetov govor! Konvencija! -Celu nedelju priča samo o tome.

Kladite ste? -Saznali smo da nije glavni govornik.

Nije valjda Hotorn. -Hotorn! -Jadan Garet! -Naš neprijatelj.

Mejsi još ne spava zbog Salivena.

Daj 20 dolara na Mejsijevu izjavu kada sazna koga mora da predstavi.

Ko se kladio na Umišljeni gad? -Ja. -Dođavola! To obožava.

Šta je? -Nisi glavni govornik.

Hotorn? -Hotorn. -Logično.

Samo zato što brani bogate i krive, ne znači da nije stručnjak. Idemo.

Umišljeni gad. -To!

U poslednjoj deceniji popularisao je naš posao.

Sposobnost da složenu nauku približi laicima porotnicima

učinila ga je poznatim. Čast mi je što je našao malo vremena

kako bi se obratio svojim poniznim kolegama.

Dame i gospodo, dr Bendžamin Hotorn.

Hvala ti, Garete. Gotovo da sam ti poverovao.

Nadam se da mi ne zameraš zbog slučaja Saliven.

Odlično.

Lepo. Iako bi bilo uverljivije da niste škripali zubima... -Ućuti!

Viljem Okamski napisao je ove reči pre sedam vekova.

Poručio je da ne komplikujemo stvari. Okamova britva.

Najjednostavniji odgovor obično je pravi odgovor.

Nažalost, znamo previše. Uz današnju tehnologiju

na mestu zločina otkrivamo krv staru čitavu deceniju.

Tako sve postaje dokaz.

Tehnologija je postala spasilac, ali i propast.

Kad smo kod toga, naši domaćini očigledno nisu čuli za vibraciju.

Izgleda da mi ipak zamera slučaj Saliven.

Zdravo. Niste morali da se doterate. -Ko je žrtva?

Kasandra Morgan.

Manikirka nas je zvala da se nije pojavila. Očigledno je bilo važno.

Znam da ste vi stručnjak, ali pokušao bih da pogodim uzrok smrti.

Dobro je zarađivala. Advokat. Poznavali ste je?

Nju ne.

Ali znam njenog muža.

DŽORDAN

Obrada: Nidžesi www.prijevodi-online.org

Gde su vam rukavice? -U džepu. -Znate šta znači detaljna istraga?

Dokazi su svuda! -Smirite se.

Iako znate muža... -To nije bitno.

Bitno je da je on poznati forenzičar i muž ubijene.

Ako bude osumnjičen, preispitivaće se dokazi. -Nismo ga još ni ispitali!

Ovo je ubistvo iz strasti.

U 90% slučajeva ubica je suprug ili momak.

Nećete valjda biti kao Džordan?

Šta to uopšte znači? -Bićete nepristrasni? -Naravno!

Došao si da se izviniš što si odjurio?

Imaš trenutak? -Da pogodim.

Zauzeo sam ti mesto za parking i zvao si policiju. -Da popričamo nasamo.

Ispričajte nas.

O čemu je reč?

Žena ti je mrtva, Bene.

Hvala ti što si to saopštio na tako osećajan način.

Ja sam detektiv Hojt. Možete li doći u stanicu? -Ne. Misliš da sam idiot?

Kesi je ubijena, zar ne?

Pretpostavljam da znate da smo odnedavno razdvojeni. Uz svađu.

Gde si bio sinoć?

Uživaš? Ironija je poetska. -Gde si bio sinoć? -Najdžde.

Bilo mi je drago, detektive... -Hojt. -Hojt.

Kad me budete optužili, biću u predsedničkom apartmanu.

Simpatičan tip.

Dr K! Neko vas je zvao. Bar tako mislim. -Misliš?

Tražili su Emili Kavana. -Šta?

Čuli su broj na telefonskoj sekretarici.

Zovu Kavane nekoliko meseci. Rekla sam im za tebe.

Hteli su da razgovaraju.

Nešto sam pogrešno učinila? -Ne! Primiću poziv.

Na uglu Sedme ulice i Avenije Komonvelt. Hvala.

Ko je zvao? -Neko iz fotografske radnje koja propada.

Našli su film toliko star da nemaju ni datum.

Na njemu je bilo ime moje majke. -Zašto nisu pozvali nju?

Moja mama je mrtva već 23 godine.

Opa. Skroz kul! To je poput vremenske kapsule.

Da, baš kao vremenska kapsula.

Nisam još mrtav. -Bože, što ste me uplašili! -Kad se šunjaš!

Ko si ti? -Džordan Kavana. Neka žena me je zvala u vezi filma.

Sigurno Džena. Već je otišla.

Kavana? -Da, Emili. -Nju sam našao u kutiji u starom sefu.

18. avgust 1963. Film je bio 16-milimetarski.

Bio? -Neko ga je uzeo. -Ne razumem.

A kao ne razumeš? -Ko ga je uzeo? -Otkud ja znam?

Dođi sutra kad Džena bude ovde.

Dobro veče. -Momci. -Šta radite? -Razmišljam. -O čemu? -O ubici.

O Hotornu. -O ubici. -Pretpostavljate da je on. -Ne smem da pretpostavljam.

Ali bilo bi lepo priklještiti zbog slučaja Saliven.

Pre nekoliko sati me je javno kritikovao. Ne volim ga.

Ali niko ne sme da kaže da nisam bio objektivan zbog osvete.

Zašto je mrak? -Lakše ćemo se usredsrediti na detalje.

Češljajte deo po deo sobe. -Pokušavate da mu uđete u um?

Kao u filmu Kad jaganjci utihnu.

Ovako ćemo.

Uzmite otiske s predmeta. Hotorn tvrdi da ne živi ovde.

Dakle, ne sme biti njegovih otisaka. Budite kreativni.

Možda su pogrešili. Nismo jedina porodica Kavana u Bostonu.

Nije bila greška. Pronašli su me. -Ne znam šta da ti kažem.

Tip kaže da je film iz 1963.

Tad smo živeli u Ulici Brod. To je kućni film. -Da, 16-milimetarski.

Imali smo projektor, sećaš se?

Bacio sam ga. -Šta će nekom taj film?

Sigurno postoji jednostavno objašnjenje.

Tebi to nije nimalo čudno? Bizarno?

Da, čudno je. Ali neću da se previše zamaram oko tog. Ne smeš ni ti.

Znamo šta se događa kad te to zaokupi.

To?! -Znaš na šta mislim. -Ne znam! -Daj...

Zaboravi. Film sigurno nije spektakularan.

Možda si u pravu. -Je l'? -Da.

Postajem opsednuta. To nije dobro za mene.

Zaboraviću na to. -Super.

I? -Neće vam se dopasti. -Nema dokaza da je bio na mestu zločina?

Upravo suprotno.

Kašika, kaseta, novine, kvaka... 80 stvari. -S njegovim otiscima.

Sve je dodirnuto. Uključujući i oružje kojim je počinjemo ubistvo.

A krv? -Uzorak koji sam uzeo iz sudopere

ne pripada Kesi. Znaćemo da li je njegova

ako da uzorak za poređenje.

Za nekog ko zna kako da počini savršeni zločin bio je malo aljkav.

Dobro veče, dr Mejsi.

Izgleda da sam u nevolji. -Izgleda.

Izvini što sam pominjao Salivena. -To me više ne pogađa.

Morao bih da objasnim neke stvari.

Nisam policajac. Ali tvoje reči mogu da upotrebim protiv tebe. -Daj!

Mene upozoravaš? Ne zaboravi s kim razgovaraš! -Ni ti! -A ko si ti?

Tip koji je našao tvoje otiske na nožu kojim je ubijena tvoja žena.

Zašto? -Zato što sam ga upotrebio.

Bio sam tamo u subotu uveče. Pozvala me da se pomirimo.

Posvađali smo se,

ali nisam je ni dirnuo. -U subotu? -Da.

Rigor mortis otkriva da je umrla u 23 h u nedelju.

A ja sam ostavio dokaz u subotu! Pa šta?

Policajci ne mogu da odrede kad sam ostavio otisak!

Znam da izgleda loše.

Ali nisam kriv.

A ti si jedini koji to može da dokaže.

Zdravo!

Mogu li da vam pomognem?

Razgovarale smo o filmu Emili Kavana.

Već ga je neko pokupio. -Znam. Možete li mi reći ko?

Ne sećam se.

Mislim da lažeš.

Dao mi je 20 dolara da ćutim. -Daću ti 40.

Baš ne umem da čuvam tajne.

Kako je izgledao? -Krupan je. -Visok? -Da, oko metar i 96 cm.

Oko 60 godina, plavkasto sed? -Da! Poznajete ga? -O, da.

Zdravo. -Gde smo, doktore? Mirišem kari. -Mirišeš kari?

Štos iz mog Viskonsina. Ne biste shvatili. -Probaj.

Tako se hvata jazavčar. Mamac su cvet i kari.

Eto, ne kapirate. -Mirišeš kari? -Juče nas je Hotorn otkačio.

Danas dobrovoljno dolazi na ispitivanje bez advokata. Zašto?

Moram da pokažem dobru volju. -Zašto? -Ozbiljno pitaš? -Da.

Ne volim policajce. -Zašto?

Zato što moja svedočenja pokazuju koliko su nesposobni.

Mislite da želimo da vas sredimo. -Tako je.

Dakle, bili ste tamo u subotu, ali ne i u nedelju. -Da.

Gde ste bili u nedelju uveče? -Pisao govor u hotelskoj sobi.

Može li to neko da potvrdi? -Ne.

Imate posekotinu na ruci. -Da, razbio sam vazu.

Vazu? -Vazu.

A odakle vam ogrebotine na ruci?

Ne sećam se. -Da rezimiramo. Žena vas je napustila.

Komšije kažu da ste se svađali noć pre ubistva.

Nož kojim je ubijena pun je vaših otisaka. A mi bismo da vas sredimo?

Dokazi su podmetnuti. -Dobro. Ko je to učinio?

Kesi. -Naravno. Mrtva žena. Kako se toga nisam setio?

Znam odakle joj ideja. Branila je tipa optuženog za ubistvo žene.

Tvrdila je da je žena bila suicidalna. Ubila se

i podmetnula dokaze mužu.

Luda priča. Da li je porota poverovala? -Naravno.

Šteta. -Zašto? -Poroti je potrebna opravdana sumnja.

Meni ne.

Uzmite uzorke krvi za sebe i mene.

Proverite da li ogrebotine odgovaraju ženinim noktima. -Ne veruješ mu?

Ne.

Tata?

Džordan, otišao sam da ovo privedem kraju.

Spaljen je. -Ma daj? -Emulzija, hemikalije...

Uništen je. Ne mogu ništa da uradim. -Samo želim da vidim ko je na filmu.

Teško da ćeš dobiti nekoliko slika. -Daj šta daš.

Ne mogu ništa da obećam. -Hvala ti, Najdže.

Ovo je neki novi slučaj?

Recimo.

Rekla bi mi ako treba da se brinem?

Ne. -Bar znam na čemu sam.

Dr Mejsi! Analizirao sam krv. -I? -Dobra ili loša vest? -Biraj.

Zavisi. Ako želite da je Hotorn kriv, a ko ne želi, umišljeni gad,

onda je dobra vest za njega, loša za vas... -Bubo!

Da li je krv iz sudopera njegova? -Da.

A zamalo sam poveravao gadu. -Samo malo.

Analizirao sam i bris s ogrebotina s njegovih ruku.

Tragovi ne odgovaraju ženinim noktima.

Krasta dokazuje da ga je neko ogrebao u noći ubistva.

Da, ali neka druga maca.

To je standard za određivanje temperature tela i uzroka smrti.

Poslednjih 30 godina! Svi to znaju.

Ali vremena... Slajd! Menjaju se. Pogledajmo.

Otkud tvoja krv u Kesinoj sudoperi? -Otkud ti ovde?

Zar ne pokušavaš da me raspneš na krst? -Odgovori na pitanje.

Posekao sam se na vazu koju je Kesi bacila na mene.

Znači, obračunali ste se fizički? -Pa bacila je vazu na mene.

Znači, ona te ogrebala? -Da. -Ne seri!

Tražiš pomoć i ja ti je pružim iako te ne podnosim, a ti me lažeš?

Nadam se da ćeš na električnu.

Sam si kriv za slučaj Saliven.

Molim? -Dokaz je bio ugriz, ali on je nosio protezu.

Plaćaju me da otkrijem forenzičke pogreške. Ubuduće ne greši.

Ti si drugorazredni forenzičar.

To što stavljam sudbinu u tvoje ruke je karmička šala.

Taj govor bi trebalo da me zadrži? -Dobio si istinu!

Ko te je ogrebao?

Zove se Pola. -Zašto nisi rekao da je bila s tobom kad je učinjeno ubistvo?

Zbog predbračnog ugovora koji je Kesi napisala.

Ako je varam, dobija sve. Morao bih da joj dam sav novac.

Rizikuješ zbog novca. -Nisam ubica.

Dokazi će potvrditi. Ti uvek pokušavaš da razumeš priču.

Ali moraš da slušaš samo dokaze.

Ponekad je trag ugriza samo trag ugriza.

Imaš li nešto? -Spasio sam 64 slike. Oko tri sekunde u kontinuitetu.

Neka žena stoji u kuhinji. Skenirao sam film, izbelio ga,

i pomoću starog technikolor postupka vratio boju.

To je moja majka.

Tvoja majka? -Sigurno u njihovoj kući u Ulici Brod. -Gde?

Tamo smo živeli do moje druge godine.

Sad je četvrt napuštena. Kad su planirali podzemnu, zatvorili su je.

Danas onde nema nikog.

Bože, toliko je mlada!

Dodaću malo cijana.

Čekaj. Šta je to? -Šta? -U njenim rukama.

To!

Povećaj 20 puta.

Joj, baš si bila slatka!

Kažeš da je ovo bilo 1963. Šest godina pre tvog rođenja.

Ako je to tvoja mama... -Ko je onda dete?

Vudi.

Vrati se u stvarnost. -A vi prestanite da se šunjate!

Dobio si nalog za pretres Hotornovog stana? -Da.

Zašto mi nisi rekao? -Zato što to nema veze s vašim poslom.

Da smo našli telo, zvali bismo.

Nalog si dobio jer je moj tim otkrio čija je krv! -To vam je posao.

Dr Mejsi...

Znate osumnjičenog, i to je sukob interesa. Ovo mi je važan slučaj.

Nadređeni su mi poverili... -Čuješ li ti sebe?

Zašto su ti dali ovaj slučaj? Ubijen je poznati advokat. Zovu tebe.

Razmisli. Mlad si, neiskusan i dobar vojnik. Ali čuvaj leđa.

Skoncentrisan si na Hotorna i ne vidiš šumu od stabla.

A vi šumu od šume. -Molim? -Mislite da je nevin. Verujete mu.

Vagam dokaze.

Dobro.

Dobro.

Našli smo ovo u njegovom plakaru.

Čarapa na kojoj je bila ženina krv.

Ko je radio test? Ne možeš da budeš siguran... -Mi! Možemo biti sigurni.

Rekao je da je krv u stanu jer je posekao ruku. Dobro.

Ali otkud njena krv na njegovoj čarapi?

Maks je sinoć triput telefonirao. Prvo je zvao pab.

Javio je da ne dolazi na posao. -Onda je zvao informacije.

Poslednji poziv? -Lokalni broj. Pozivni je 877.

To je u Fremingemu.

Broj pripada Semjuelu i Doris Horton. Av. Milberi 316. Poznato?

Ne. -Ko god da bili, razgovarao je s njima 41 minut!

Proveri da li ima podataka o njima.

16. januar, 1962. Telo 8-mesečnog Džejmsa Hortona

nađeno je u ruralnom području 10 km severno od Marblheda.

Dete je oteto iz roditeljske kuće tri meseca.

Semjuel Horton i supruga nisu ništa hteli da komentarišu.

Džordan, pročitaj ovo.

Nakon anonimne dojave, telo je našao mladi policajac Maks...

Kavana.

Gde je, doktore?

Zdravo, Vudi. -Gde je?

Ovo? -Gotov sam ako otkriju da je uništena evidencija čuvanja dokaza.

Voleo bih da sahranim Hotorna, ali ne mogu.

Šta ne možete? -Našao sam EDTA u krvi na čarapi.

Toga nema u ljudskom telu. Koristi se u forenzičkim laboratorijama.

Krv je iz bočice.

Morate nešto da znate.

Bio sam u njegovom stanu kad smo našli čarapu. Ja sam je uzeo.

Ja sam je odneo u laboratoriju i video da krv pripada ženi.

Nisam je ispuštao iz vida. -Neko je podmetnuo. -Ko?

Pogledajte me u oči i recite da sam ja podmetnuo dokaz.

Okamova britva. -Šta?

Gad me je prevario.

Ubio je u Bostonu jer je znao da ću ja dobiti slučaj i da ga mrzim.

Da ću mu zato verovati. Da ću misliti da je nemoguće da je toliko aljkav.

I da ću se izgubiti u dokazima. Prokletim dokazima!

Okamova britva. Najjednostavniji odgovor je pravi odgovor.

Žena je ubijena, muž ima motiv, sredstvo i priliku. On je ubica.

Nije mu ona podmetnula.

Podmetnuo je sam sebi.

Izvolite? -Ja sam Džordan Kavana.

Poznajemo se? -Ne. Ali znate mog oca. Sinoć ste razgovarali.

Sve u redu? -Zamenila me s nekim. -Znam za vašeg sina.

Džejmsa.

Moramo da razgovaramo.

Idite. -Neću dok ne saznam gde mi je otac. Zašto vas je zvao?

Vaš sin Džejms otet je 1962. Platili ste 500.000 dolara otkupnine.

Tri meseca kasnije nađeno je telo. Preselili ste se ovamo.

Onda ste dobili drugo dete. Dečaka.

I njega ste nazvali Džejms.

Mislim da je ovo on.

Mislim da ste pogrešili.

Ne odlazim dok mi ne kažete šta znate. Otkud mom ocu dete?

Čije je? -Ništa ne znamo! -Nije bilo krštenice, ni dokaza da je vaš!

Govorite!

Govorite.

Zaslužuje da zna. Ali prvo ćemo popiti piće.

Tvoj otac je radio na slučaju. U ta tri meseca smo mnogo razgovarali.

Ostao je u kontaktu s nama nakon što je Džejms...

Zvao je svakih nekoliko dana da vidi kako smo. -Bio je januar.

Gotovo godinu posle otmice. Došao je u posetu.

Doneo je dete. Divno dete, poput čuda.

Rekao je da ne zna da se brine o njemu bez žene.

Rekao je da joj nije dobro. Da ne može da bude majka.

I da ga ostavlja na nekoliko dana.

Dok se stvari ne srede.

Ali nikada se nije vratio.

A mi ga nismo tražili.

Imala sam brata.

Zašto vas je otac juče zvao?

Hteo je da zna gde je Džejms. -I šta ste mu rekli?

Džejmsa nismo videli 23 godine. Sa 16 je pobegao od kuće.

Imao je probleme. -Kakve? -Bio je emocionalno nestabilan.

Nasilan. Okrutan.

Našao je moj dnevnik i otkrio da mu nismo roditelji.

I ime tvoga oca. Bio je besan. -Pretio je da će nas oboje ubiti.

Pre 23 godine. -17. septembra, 1979.

Tad smo ga poslednji put videli. -17. septembra?

Dan pre nego što mi je ubijena majka.

Dramatičan upad!

Možeš li da uzmeš otisak star 23 godine? -Zavisi. -Od čega?

Koliko ljudi je ovo diralo. -Dvoje. Uključujući mene. U rukavicama.

Onda mogu. Zašto?

Dobro. Šta je to? -A na šta ti liči?

Na nekakav pehar. -Za bejzbol.

Odakle ti? -Ukrala sam ga iz sobe 16-godišnjaka. -Zar to nije krađa?

Poštedi me komentara i uradi šta sam ti rekla.

Razumem.

Sve je vraćeno na mesto gde je nađeno.

Imam osećaj da varam Džordan dok ovo radim s vama.

Bila bi joj čast da zna. -U subotu uveče Kesi poziva Hotorna.

Zna za drugu ženu, uzeće mu pare.

Posvađaju se. Ona baca vazu.

On se poseče. Komšije čuju. Iako želi, neće je ubiti.

Zna da će dokazi imati opravdanje ako je ubije sutra. Može sve da dira.

Jedina šansa nam je da dokažemo da se vratio u nedelju.

Imaš sve sa čega smo uzeli otiske?

Nečeg je bilo u nedelju, ali ne i u subotu? -Ne znam. Čitaj.

U kupatilu je dirao slavinu, sapun

i ormarić. -Proveri lekove.

Poslednji je kupio pre tri meseca. Idemo dalje.

Kašika, čaša za vino, nož, kutija s kineskom hranom. -Stani.

Kad je naručila hranu? -Ništa. U petak. -Dalje.

Podmetač, video-kaseta. Uzela ju je prošlog utorka.

Stolica, sto, novine, otvarač za boce, košara s voćem. -Novine!

Nedeljno izdanje.

Pa? -Molim?

Našli ste moje otiske na nedeljnim novinama. I?

Ubio si je, Bene. I mene uvukao u to.

Sada bi trebalo da priznam? Da čestitam na obavljenom poslu?

Olakšajte sebi i nagodite se. -Da se nagodim? Zato što imate jedan dokaz?

Rizikovaću i pustiti porotu da odluči. Znamo šta misli o meni.

Dobro, idemo težim putem. Ali obećaću ti nešto.

Ovo neće biti kao slučaj Saliven. Možeš da izvedeš sve trikove,

ali imam te. I ti to znaš.

Slušao sam dokaze. Ponekad je otisak samo otisak.

Vidimo se na sudu, dr Hotorn.

Šta je to? -Fantomski otisak.

Onaj fantomski otisak? Nađen na mestu gde ti je ubijena mama?

Koji ne pripada nikom? -Svi otisci pripadaju nekom.

Uporedi otiske.

Šta se događa? -On ju je ubio. -Šta? -Tražim ovo 23 godine.

Otisak ne postoji jer je moj otac bacio krštenicu!

O čemu govoriš?! -Moram da otkrijem gde je. -Ko?

Tata je sigurno u nevolji. -Džordan, kuda ćeš? -Da mu uđem u trag.

Molim? Ko je to?

Zdravo, seko.

Džejms. -Maks je rekao da ćeš sve da ukapiraš. -Gde je? -Sa mnom.

Nadoknađujemo izgubljeno vreme. U staroj kući u ulici Brod.

Sve je ostalo isto. -Je li on dobro? -Dođi, pa vidi.

Vreme je da se porodica okupi.

Tata! -Džordan, ne približavaj se!

I ugasi lampu.

Rekao sam da ugasiš lampu!

Jesi li dobro? -Bio sam i bolje.

Nisam ovo tražio. -Šta hoćeš od nas? -Šta ja hoću?

Bio sam srećan gde sam bio. Ali nije me ostavio na miru.

On je kriv! -Nije. Ti si je ubio.

Dobro, ako tako hoćeš da veruješ.

Ali ona je bila i moja mama.

Ukrala si mi život, Džordan.

Dobila si sve što ja nisam.

Majka mi je ubijena kad sam imala deset godina!

Ja sam živeo s ljudima koji su hteli da budem njihov mrtvi sin!

Nije znala za tebe. -Zar nije vreme da joj kažeš?

Mnogo bi naučila. Hajde.

Reci joj kako si me odveo iz kuće. -Morao sam.

Nije te ispunilo samopouzdanjem, a? -Mislio sam da postupam ispravno.

Napustio si me. -Ne bi ti bila dobra majka. Nije bila sposobna.

To nikada nećemo saznati.

Šta hoćeš da čuješ, Džejmse?

Da ćemo te oberučke prihvatiti? Da ćemo postati velika srećna porodica?

I da zaboravimo prošlost? To želiš?! -Izbegavaš važno pitanje. -Koje?

Znaš. Ono koje se vrti u tvojoj lepoj glavici.

Zašto mama nije bila sposobna? Zašto tata nije mene odveo?

Mislim da je i Maks postavljao ista pitanja. -Želeo sam da te zaštitim.

Bila je mnogo bolesna. -Šta? Lagao si... -Držala te u kadi pod vodom!

Izvukao sam te svojim rukama.

Ne, to nije razlog.

Rekao si im da ćeš se vratiti po mene. Ali nisi. -Jesam!

Jesam.

Toliko puta sam stajao pred kućom, gledao te s njima u parku.

Ali bilo je prekasno.

Da te uzmem nazad. Bila bi to još veća greška.

Ne, to nije razlog! -Šta hoćeš?! -Začepi, Džordan!

To nije razlog i ti to znaš. Mama mi je štošta rekla kad sam je posetio.

Sve mi je rekla. Htela je da olakša sebi savest.

Hajde, reci nam.

Reci nam zašto.

Dobro, ako si tolika kukavica, ja ću joj reći.

Reći ću ti zašto me se odrekao.

Zato što on nije moj otac.

Znao si, a? Ali nisi mogao da se suočiš s tim. Osećao si.

Onog jutra kad su me doveli iz bolnice, pogledao si me u oči.

I držao si me. Ali znao si, zar ne?

Znao si i onda si me odveo.

Jadni ste.

Tražite odgovor koji ne postoji.

Džordan, okreni se.

Učini šta kaže.

Šta ćeš sada, Džejmse?

Ubićeš nas oboje?

Džordan, pusti ga! Molim te!

Pusti ga!

Ovo će sada prestati. -Šta? -Sve! Razumeš?

Sve sada prestaje. Odmah.

Više nikada nećemo govoriti o ovome. Obećaj mi.

Džordan, obećaj mi. -Dobro, tata.

Sve je u redu.