Original subtitles

1985. PODMOSKOVLJE. ODMARALIŠTE KGB

- Jesi li ti naredio da me očiste? - Šta? - Šta? Tvoji su pucali na mene!

- Odakle su pucali? - Odande! - Tamo nema lovaca, šta pričaš?

- Nagazio sam vas na bolno mesto? Mnogo vam smetam? - O čemu pričaš?

Mislio sam da si mi prijatelj, pomoći ćeš mi, a ti odmažeš jer ti je otac ubio Jesenjina!

- Tvoj otac, gade! - Moj otac... - Da, zvao se Danilo.

- 1925. je imao 17 godina! - Plašiš se da ga razotkriješ, je li tako?

U organima je od 1930. godine. Moj otac... Budalo!

- Kako se zvao otac tvog Simagina? - Počinje sa K. - K! A mog oca sa N!

Budalo!

Baš si glup!

Šta želiš... U zdravlje svoje kćeri ti se kunem da nije on.

Šta je sa tobom, Sanja? Hajde, idemo do džipa!

Pokazaću ti jedan papir.

- Kolja! - Izvolite, druže generale! - Donesi mi fasciklu iz kola. - Razumem!

Da, Sanja...

Visoko ceniš naše prijateljstvo...

- Izvolite! - Hvala!

- Uzmi! - Šta je to? - Sudsko-medicinska ekspertiza. Potpisao doktor Giljarevski.

Crno na belo. Uzgred, to su mi dali iz vašeg arhiva MUP-a.

To je kopija za tebe.

Strangulaciona brazda oko vrata...

Smrt je nastupila usled pritiska na disajne puteve... asfiksije.

To se zove ugušenje.

- Prosto rečeno, obešen. - Proizilazi da je samoubistvo?

Da, ispada tako. Hajde!

- Evo ti! - To je za tebe.

Hajde!

Zašto ste se onda toliko zabrinuli?

Zašto? U našoj službi ne vole skandale, ne vole!

A ti si tvojom istragom podigao veliku prašinu.

To, da nemamo udela u smrti Jesenjina, može da se dokaže, ali glasine su već krenule.

Ako te novinari uvaljaju u blato, dugačko ne možeš da se opereš.

A ništa ne možeš da im narediš, sada imamo glasnost i demokratiju!

Za celokupnu represiju sovjetske vlasti okrivljen je ČK.

Buharin je, naprimer, ispao nekakav mučenik, a bio je retko velika bitanga.

Ne, Sanja... čekisti obavljaju službu u interesu države.

Čekisti samo izvršavaju naređenja, i ako čekista uradi nešto loše, kriva je država.

Ipak, ne razumem, koje je đubre pucalo u mene.

Pucao je snajperista...

Ali neuvežban!

- Budalo... - Oprosti!

Sudskomedicinska ekspertiza je preokrenula moje mišljenje. Bio sam spreman da poverujem

u verziju o samoubistvu, ali me je sprečio telefonski poziv Samohina.

Da, onog Samohina iz Rjazana koji mi je i poslao fotografiju mrtvog Jesenjina.

Krug se zatvorio 28. decembra, na godišnjicu Jesenjinove smrti.

JESENJIN

Da, Grigorij Mihailovič!

Zdravo, dragi moj, radujem se što Vas čujem.

Pa, kako teče istraga?

Bilo je samoubistvo, Grigorij Mihailovič, samoubistvo.

- Brzo ste se predali. - Molim? - Kažem, brzo ste se predali!

- Video sam izveštaj ekspertize. - Znam, čitali ste nezavedeni dokument.

-Jesam li u pravu? - Nemam nikakav razlog da sumnjam u autentičnost ovog dokumenta.

- Mislite? - Da. - Bilo ih je dva.

- Dva dokumenta. - Zar?

Imam u rukama originalni izveštaj profesora Giljarevskog.

Zaveden je pod brojem 1017.

1925. godine sam lično ja predao taj dokument lenjingradskom matičnom uredu,

radi izdavanja potvrde o smrti. - Grigorije Mihailoviču...

U tom dokumentu...

Napisan je pravi uzrok smrti Jesenjina.

- Zašto ste ćutali do sada? - Naređeno mi je da ga uništim, ali sam ga sačuvao.

- Odmah krećem za Moskvu, doneću Vam ga. - Čekam Vas.

JEDANAESTA EPIZODA

- Halo? - Molio bih Jelenu Dimitrijevnu! - Ja sam! - Nisam Vas poznao.

Ja Vas jesam odmah.

Želeo bih da Vam kažem mnogo toga, ali ne telefonom. Da odemo negde u bioskop?

Bioskop? Važi, odavno nisam išla u bioskop.

- Naći ćemo se na Puškinovom trgu, kod leve noge. - Čije noge? - Pesnikove, razume se.

A u desnoj ruci cveće.

- Puškinovoj? - Mojoj!

U koliko sati?

- U 19:00. - Dogovoreno! - Vidimo se.

1925. MOSKVA

Zašto se mučiš? Govori!

Plašim se smrti.

Ranije se nikada nisam plašio.

A sada se plašim.

- Smrti se plašiš? - Umorio sam se.

Od svega.

Umorio sam se od života.

- Jedva čekam da dođe kraj. - Bog rešava kada i koga uzima. Nema potrebe da mu se pomaže.

A samoubistvo je smrtni greh. A zašto se plašiš? Mlad si, živi i raduj se!

Prati me moj Crni čovek.

Ko?

To je figurativno. Ja sam pesnik.

Takođe figurativno... To tvoji gresi idu za tobom!

- Boljševik si, ili vernik? - Vernik.

- Onda se ispovedi i pričesti! - Tako jednostavno?

- Šta kažeš? - Nikoga nema na službi, kažem, parohijani su se razbežali.

Služim Bogu, ne ljudima. Ljudi će prošetati, pa će doći. Ti si došao.

I oni će.

- Serjoška Jesenjin! A pričaju da si u ludnici. - Ko?

Cela Moskva govori da si pio do besvesti.

- Zdrav sam! Izvini, žurim. - Vidim da nisi sve ispio. - Umukni!

Ti bi da mi zatvoriš usta? Misliš, oženio si se groficom i postao si grof? Ni slučajno.

- I dalje imaš Rjazansku njušku! - Silazi sa fijakera!

Slušaj... Ceo život ste pili na moj račun. Kačili se na rusku književnost kao krpelji.

Ne stiže se puzeći do umetnosti! Talenat se tako ne dobija, đubre!

Hrabri ste samo u gomili, pojedinačno ne vredite ništa. Mrzim vas, crvi pogani!

- Kreni! - Nisi se dolečio, pseto! On je besan pas, budite oprezni!

Uješće te za zadnjicu! Ljudi oprezno, besan pas!

- Ućuti, nedaroviti... Kreni! - Stoj! - Zašto stojiš? - Stoj!

Ko nije darovit? Mi smo nedaroviti, a ti si genije? Ne veruj, Serjoža, slagali su te!

Seljak si i umrećeš takav! Izljubiše me i isprljaše...

Nećeš da uđeš u istoriju, ti nisi Puškin, ti si seosko đubre!

- Kreni! - Slomio mi je nos! - Budi ponosan, Kručonij, upravo si ušao u istoriju!

Mislim da je kritika upućena na adresu druga Staljina, potpuno opravdana!

Tiše! Tišina! Molim vas, smirite se!

- Naš generalni sekretar... - Šta ovaj priča?

...nije ličnost koja može da okupi oko sebe staro boljševičko jezgro.

- Tiše! - Izražavam mišljenje većine, da drug Staljin ne može da izvrši tu ulogu.

- Dole frakcionaši! - Koga Vi to predlažete, konačno?

Možda Trockog?

Staljin, Staljin!

Tišina! Smirite se!

Pustite druga Kamenjeva da završi govor!

Molim za tišinu!

Mi smo protiv teorije jednonačalija. Protiv toga smo da se odredi vođa.

Mi...

Staljin, Staljin...

- Čujmo govor druga Kamenjeva! - Završio sam svoj govor!

Staljin, Staljin...

Čujete li ovo?

Daje se reč drugu Staljinu!

Nije dobro plašiti se partijskog vođe, a ne ceniti ga.

Protivim se političkom proganjanju drugova koji misle drugačije.

Takva politika će stvoriti u partiji režim zastrašivanja.

Metod obezglavljivanja, metod puštanja krvi je opasan!

Sutra posečemo jednog prekosutra drugog...

I šta će onda ostati od partije?

A sada 15 minuta pauze!

Ima dovoljno sendviča, napitaka... Odmorite se drugovi!

Ne sviđam ti se, zar ne? Ja znam da se tebi sviđa Veliki knez.

I vi se, drugovi, odmorite! Bife je otvoren za sve.

Odrekao bih se većine religioznih pesama, ali one su bitne za formiranje pesnika

u periodu pre revolucije... Kako ti izgleda? - Dobro je.

Pre revolucije, bio sam na strani seljaštva, sve posmatrao seljačkim pogledom na svet.

- Ovo nije dobro, Saša. - Zašto? - Ličim na kretena. Odustanite od ovoga!

- Štampajte bez autobiografije! - Kako to? Ovo je potpuno izdanje tvojih dela!

- Kako može bez autobiografije? - A može li sa nekrologom? - Prestani!

Da ipak štampamo?

- Bio je tužan čovek, nacionalista... Tako bi rekao Trocki. - Kakve su to misli?

Tužne, Sanja... Izgubio sam ravnotežu, znam to i sam.

Nekako je prirodno da me okače o nebo! Svi misle, ili ću se propiti ili ću poludeti.

- Ići ćete gologlavi... Kao za Lenjina. - Ćuti!

Bez brige. Još sam živ.

- Idem u Piter, tamo ću da radim. - Kako? Potpisao si obavezu!

Briga me, imam jake zaštitnike!

Koje?

Sergej Mironovič Kirov.

Od njega do Staljina je samo jedan korak.

Hvala!

Uskoro će u Piteru...

Hvala.

- Kirov će da zameni Zinovjeva. - Kako znaš? - Čuo sam. Sada je na kongresu velika borba.

Mnogi će biti išutirani, i Zinovjev, i Kamenjev... Vodi računa za koga si!

Serjoža, šta će tebi ta politika?

Iskorišćavaju te, razumeš? U politici nema morala, samo korist.

- Šta to pričaš? - Ne ja! Lenjin je to rekao.

- Ti si seoski pesnik... - Vređaš li me? Ja sam pesnik! Ruski pesnik! Shvataš li to?

Bez mene više nema ruske istorije. Ja sam drugi čovek, Saša, uvažen i cenjen!

Slušaj, poverili su mi telegram!

- Kakav telegram? - Pozdravni, Mihailu, prilikom odricanja od prestola.

Kamenjev mu ga je poslao. I prema Mihailu se tu ophodi kao kučence!

- Možeš da zamisliš kakva je to bomba? - Odakle tebi taj telegram?

- Pokazaćeš mi? - Šališ se? - Nemaš ti nikakav telegram.

Možda nemam. A možda imam.

- Kada ideš za Piter? - Sutra. - Ispratiću te. - Nema potrebe.

- Daj nalog blagajni da me isplate! - Nema novca u kasi.

- Sačekaj nekoliko dana. - Ne mogu, moram da putujem.

Zamoliću Nasedkina da uzme i da mi pošalje.

Čuj...

Ako Staljin i njegovi ljudi izgube... šta onda?

Onda preko granice. Iz Pitera je zgodnije. U Englesku, naprimer. Engleski već znam.

Pliz, mamicu vam...

Sećaš se Hamleta? Šalju me u Englesku, jeste li čuli?

- Onda za rastanak! - Za kompletno izdanje, Saša!

- Treba da svratim do Berzine. Uzmi autobiografiju! - Uzeću. Srećan put!

Izvinite!

Gospođice, 3-5-3, malim Vas!

Halo? Drug Kamenjev? Zdravo...

Zašto ste ćutali, Lave Davidoviču? Praktično ste kapitulirali.

A šta Vi predlažete? Da me šutnu?

Na Januarskom plenumu ste vas dvojica tražili da me isključe iz partije.

- Sada ste vi na tapetu! - A šta smo mogli drugo?

Šta drugo, kada ste u Lekcijama Oktobra napisali da smo mi bili protiv ustanka?

- Uoči plenuma ste govorili o tome za novine! - Od te naše razmirice korist ima samo jedan.

Primetili ste da sve ide u njegovu korist? Šta god da kažete, delegati neće da slušaju.

- Već ih je obradio, on to ume. Jeste li uopšte shvatili šta je malopre rekao? - Da!

Ne.

- Danas sečemo jednu glavu, sutra drugu. Šta ostane, to je partija. - Kako, sečemo?

Ne može stalno on da pobeđuje! Ljova, šta se desilo?

- Jesi li shvatio šta je rekao? - Uđi unutra!

- Pamtiš Ačinsk? - Ne. - 1917. godina. - Da?

- Izlazi na videlo! - Kako?

- Pouzdan izvor. - Dođavola! Samo nam je taj tvoj telegram nedostajao... I to baš sada!

- Znači, Koba je na to mislio. - Kakav telegram? - Onaj koji je Lav Borisovič

poslao Velikom knezu Mihailu Romanovu za vreme progonstva u Ačinsku.

Čestita mu odustajanje od prestola i pozdravlja ga kao prvog građanina Rusije.

- Stvarno? - Da. I Staljin to zna.

- Odakle Staljin to zna? - I on je bio prognan u Ačinsk.

Taj telegram su poslali trgovci, ali sam ga i ja potpisao.

Vi ste neverovatni, Lave Borisoviču...

Moj izvor mi je rekao... Dođi ovamo!

Zdravo...

- Šta je rekao? - Rekao je da ima telegram. - Ko je rekao? - Jesenjin.

Koji Jesenjin?

- Pesnik. - Kakav telegram? - Onaj... baš onaj telegram. - Odakle mu?

Da, odakle... Mislim da je služio u Carskom selu. Vrteo se tamo oko dvora...

- Kako je mogao da dođe do telegrama? - Izvukao ga iz kante za smeće...

- Laže pijandura, kao i obično. - A ako ne laže?

- Ako ne laže... onda Lav Borisovič... - Šta? Šta? Šta Lav Borisovič?

- Šta je još rekao? - Osim što je telegram kod njega, želi i da pobegne preko granice.

- U Englesku. Kao Hamlet, rekao je. - Ovo je bomba, Lave Davidoviču!

Samo polako, polako...

Dakle ovako... Treba se sastati sa Jesenjinom,

porazgovarati ljudski i uzeti telegram.

- Verovatno mu dati i novac. - Novac?

Na njegovom mestu bih tražio mnogo para. Veoma mnogo, s obzirom na vašu situaciju.

- Nije vreme za šale, Lave Davidoviču! Jesenjin putuje za Piter. - Kada? - Sutra.

Slobodni ste, druže!

Pauza se završava, a ne pojedosmo ni sendvič.

Halo? Galja? Galja?

Toliko toga imam da Vam kažem...

Nemam nikoga bližeg od Vas.

Sutra putujem. Molim Vas, dođite na Nikolajevsku, da se oprostimo.

Ta Vaša opraštanja...

Ja ne volim.

- Ustvari, Jesenjine, sa tobom sam se već oprostila. - Galja...

Kraj!

Galja!

- Zdravo, Jesenjine! - Zdravo. Anja... majku mu!

- Izvinite! - Ništa, ništa... - Treba da si u bolnici! - Otpustili su me.

Izlečili su me. Slušaj, sutra idem za Piter. Treba mi novac, a u kasi nema para.

Kako nema, danas smo dobili!

Gad!

Saška...

- Šta je? - Majku li mu...

- Šta je bilo? - Kučkin sin! - Šta se desilo?

- Zašto mu pomenuh telegram? - Koji telegram?

Čestitku Kamenjeva Mihailu, za odricanje od prestola. Pričao sam ti, sećaš se?

Rekao sam da je kod mene.

Serjoža, on je čovek Kamenjeva. Molim te, idi kod njega i reci da si se šalio!

- Ne, mnogo me je uvredio... - Ponašaš se kao dete!

- Zapamtiće me! - Serjoža... - Ana Abramovna... - Kasnije!

- Znao sam... - Ne zaboravi na svoju pismenu obavezu! Svakog trenutka mogu da te uhapse.

- Zbog tog telegrama što sam se našalio? - Našalio si se.

Njima nije do šale. Ako Staljin i Kirov pobede, u redu!

- Ali šta, ako pobede Zinovjev i Kamenjev? - Onda u inostranstvo! U Englesku.

Lavovi su im bolji od naših Davidoviča.

- Bar privremeno... - Za sada, u Piter. Kada krećeš? - Sutra uveče.

Znaš šta, idi sada odmah!

- Toliko je ozbiljno? - Da. Do 29. ne pomaljaj nos! Koliko ti treba?

- 20 rubalja... Hvala! - Primiri se, dok se ne završi kongres. Ne svraćaj kod poznanika!

- Neka niko ne zna gde si. - Erlih mi je obećao stan. - Siguran si u njega?

- Prijatelj mi je... Gospode! - Podignite, molim vas... Budi oprezan!

Dakle, ovako...

Čekam telegram od Erliha, i molim te da osim mene niko drugi ne zna gde si!

- Razvod sa Sergejom Aleksandrovičem ne sme da utiče na naše prijateljstvo. - Hvala.

- Hajdemo, Šura, kasno je! Serjoža! - Došao sam po stvari.

- Šta se desilo? - Gde je? - Ko? - Harmonika!

- U ormaru. - Pridrži!

- Šta se desilo? - Uzmi, poklanjam ti svoju glavu! - Gde ideš? - Srećno, Šura!

- Stani brate! Da pođem sa tobom? - Ne treba, Ljoša! - GPU je nešto tražio.

- Ko je? - Anja, imaš li nož? Daj nož! - Bože, Serjoža... - Treba mi nož, daj mi!

- Gde su oni papiri? Zamolio sam te da ih sakriješ... Gde su? - Tiše, Jura spava!

Dovraga...

Odmah...

Gde su moji papiri? Seti se, veoma je važno! Seti se!

- Papiri, papiri... Da! Šta je bilo? Ko je tamo? - Niko.

Još uvek nema nikoga.

- Ima li? - Evo!

- Jesi li pokazivala nekome? - Nisam, razume se. Šta ćeš to?

Šta to radiš, Serjoža? Ti pališ svoje pesme!

- Anja, ne smetaj! Znam ih napamet, napisaću ih ponovo. - A šta je to?

Smrt, Anja! Smrt! Zbog toga je streljan Ganjin.

Gotovo!

Dosta sa tim Jesenjinom! To su i moja deca!

- Tata... - Mili moji!

Zdravo Tanja, zdravo Kostja! Doneo sam vam poklone.

- Evo vam bonbone. Uzmi! - Hvala. - Evo i tebi, Tanjuša! - Hvala.

- Jedite! - Sergej Aleksandrovič... - Idem, idem... Zatvorite vrata!

- Tata, hoćeš li doći sutra? - Ne, Tanja, putujem. - Gde?

- Iza sedam gora i mora. - Da jedemo hleb sa sedam kora!

Zapamtila si, kćeri!

- Kostja... Tanja... Tanja, priđi! Zapamtite... ja sam vaš otac! - Da.

- Zapamtite! Nije čika Sjoma, Kostja... - Zašto to pričaš, rekla sam: Da!

- Ti si naš tata. - Da, ja sam vaš tata.

Da, ti si naš tata, već sam rekla da, da, da!

Uveče, 23. decembra, Jesenjin je krenuo za Lenjingrad.

Do fatalne noći u Angleteru, ostalo je još malo. XIV kongres partije je pri kraju.

Za 28. decembar je predviđen poslednji govor Zinovjeva, zadnja šansa opozicije.

1985. STANICA GOLUTVIN

Čudno, umesto radosti od predstojećeg susreta, ja osećam nespokoj.

Tokom godina, navikao sam da se oslanjam na intuiciju, ona me nikada nije prevarila.

Druže potpukovniče, pas nikoga ne pušta!

Na mesto! Naši smo.

Saputnici su mislili da spava. Budili su ga na stanici, ali je već bio mrtav.

- Infarkt. - Nastavite!

U nevreme, Grigorij Mihailovič!

A koja smrt dolazi u pravo vreme?

- Poznavali ste ga? - Da. Naš bivši radnik. Došao je da primi nagradu.

Trebalo je da ga dočekam. Uzmite!

- Šta ćemo sa psom? - Ja ću se pobrinuti. Slobodni ste!

Smiri se, smiri...

Evo ga! Originalni izveštaj broj 1017 sudsko-medicinske ekspertize.

Ovaj dokumenat nema cenu. Izgubio sam jedinstvenog svedoka.

Ali sam dobio dokumentovani dokaz koji je nemoguće osporiti,

o nasilnoj smrti Jesenjina.

Drugovi, vreme je za grejanje! Erlih i ja se smrzosmo!

Za sve u životu se plaća, ne samo za grehove. A njih je mnogo.

Gospode, oprosti meni grešnome! Molim Te! Za sreću, za ljubav, za talenat!

Zbog talenta su ubijeni Puškin, Ljermontov, streljani Gumiljov, Ganjin... Ja sam na redu.

- Spreman sam, spreman... - Sergej, nije sve tako loše. - Zašto odugovlačimo? Dođi ovamo!

Uzmi! Drži čvrsto, stoj stabilno! Zbog trzaja. Pucaj!

- Odakle ti oružje? - Poklon. Pucaj! - Uzmi ga! - Uplašio si se, Volf?

- Danas su me umalo ubili. - Kako to? - Hteo sam da se okupam, potpalio bojler...

- Zamalo da eksplodira! - Kako može da eksplodira kada u njemu nema vode?

Pljusni po njemu ledenu vodu, videćeš kako će sve da ode u vražju mater. Ceo Angleter!

- Umoran si. Odspavaj malo! - Partija kaže da svaki komunista treba da je čekist u duši.

A svaki pesnik? Hvataj! Još jednu! Jedi!

To zavisi od interesovanja. - A šta je to? Duh? Volja?

Interesovanje... Jednom odgovornom drugu sam bacio mamac.

Ako je zainteresovan, uskoro će doći po mene. Jedi, jedi...

- Neću uspeti... - Sergej, naspavaj se! Da uzmem u apoteci nešto uspavljujuće?

Uspavljujuće...

Ovo je taj željeni cilj. Umreti, zaspati...

Zaspati, možda i sanjati. A pitanje je...

Kakve ćemo snove u tom smrtnom snu sanjati?

- Sergej, vreme je da krenem. - Još je rano, ostani! Možeš ovde da spavaš.

- Ima i krevet i otoman. Ja ću na otoman, ti lezi u krevet. - Ne, Sergej, žurim.

U redu, sačekaj samo malo!

- Uzmi ovo, ali ne čitaj sada! - Šta je to? - Napisao sam krvlju. - Šališ se?

Ne... Nestalo je mastila, a gde da ga tražim usred noći?

Odjednom sam dobio nadahnuće... U poeziji, kao i na frontu, mora se prolivati krv!

- Zapamti ovaj citat, trebaće ti! - Obećaj da ćeš da spavaš!

- Da obećam? Dobro, dajem ti reč! - Čim se vratiš, odmah lezi! - Dogovoreno.

Vidimo se!

- Volf! - Da? - Kada umrem, hoćeš li reći da si moj učenik?

- A ti planiraš da umreš? - Hoćeš li reći? - Sergej, daj mi revolver! - Ne...

- Daj! Vratiću ti ga sutra! - Neću da se ubijem, ne brini!

Do sutra!

Dobro!

Hajde...

Seljak je otišao za Piter. Ima jedan opasan telegram. Razumeli ste, Jakove?

Da!

Ne, Jakove, treba mi samo telegram. Sutra će Vam jedan čovek reći gde se seljak smestio.

- Dejstvujte tiho i brzo! - Razumem. - Povedite dvojicu, poželjno je iz ČK.

U GPU nije ostalo naših ljudi. Uoči kongresa su ih sve očistili.

- Osta je valjda bar jedan savestan? - Dve bitange bi pristale, ali samo za novac.

- Ako načelstvo sazna... - Za novac neka ne brinu...

28-og je već kasno...

- Imate jedan dan, Jakove. - Znači, po svaku cenu? - Da.

- Zašto si se vratio? - Zaboravio sam torbu. - Taman sam se spremao da legnem.

- Baš mi je žao. - Pogledaj se u ogledalo, povratak je loš znak!

- Kada ćeš da mi nađeš stan? - Tražim, tražim... - Pozvaću Kaću i Nasedkina.

- Izdavaćemo almanah, Kirov je obećao. Jesi li našao? - Tu je! - Ruke su mi mokre.

- Do sutra! - Do sutra! - Uradi sve što možeš za stan.

- Evo! - Odlično, Volf, odlično!

Volf...

- Obećali ste! - Smiri se, znam! Samo ćemo pogledati i razgovarati.

Idi!

Jakove, zaključao se.

Nema veze. Idi, idi... Idi, popuši cigaretu!

Jesenjine...

Gde je telegram?

Jaša...

Serjoža, daj telegram!

Čuješ li ti mene ili ne?

Zdravo!

Sergej...

Ako dospe u tuđe ruke, nastradaće mnogo dobrih ljudi.

Nisi zato došao, Jaša! Crni čovek...

Sergej, daj telegram!

I odlazimo u miru! Čuješ li, Jesenjine?

Nisi zato došao, Jaša! Evo ti!

Stoj!

Smirite tu budalu!

Zašto se valjate...

Simagine!

Gde ćeš?

Kuda?

Stani! Stani, gade!

Jesenjine?

Majku mu...

Šta ti je bilo?

Jesi li poludeo?

Nije trebalo da ispadne ovako.

Ne ovako...

- Šta se desilo, poručniče? - Ništa! Samo da Vas upozorim da je ispred zaleđena deonica.

Pažljivo i srećan put! - Hvala. - Imate lepog psa.

Eto, prijatelju, ostali smo sami nas dvojica. Nemaš gde da se vratiš. Živećeš kod mene.

Dogovoreno?

Kada stignemo u Moskvu, upoznaću te sa jednom devojkom. Mislim da će ti se svideti.

Zovem se Blumkin.

Kremlj. 2-15-66.

Hitno je!

Da?

- Dobro veče! Ovde Jakov. - Slušam. - Izvinite što zovem kasno...

Ja...

Slušam, Jakove, slušam!

On...

Odbio je da sarađuje i...

- Nema čoveka, nema problema! - Da. - Jeste li našli telegram?

Šta, šta?

Da, da... Ne... Još uvek!

Jakove, nađite telegram!

Nema ga nigde.

- Daj kanap, zadavi ga! - Mrtav je! - Naravno, obesio se.

Zašto ćutiš, ždrebe?

- Izvinite, koliko je sati? - Petnaest do sedam.

- Znate li koliko je sati? - Ne znam... Oko sedam.

Kako je?

- Potpuno je izgoreo, jedva će ga identifikovati. - Dešava se...

Mi... izgubili smo Jesenjina!

Tako divnog pesnika,

tako svežeg,

pravog!

Otišao je iz života bez galame uvređenog i bez glasa protesta.

Nije zalupio vratima, već ih je lagano zatvorio rukom

sa koje je kapala krv.

- Šta to radiš, izrode! Gde su te tako učili? - Zašto?

Uže treba da je na vratu!

Ovako... Hajde!

Skini mu sako!

Daćeš ga na pranje...

Ali ispod svega toga,

treperila je nežna, ranjiva,

nezaštićena duša!

Lažnom grubošću, Jesenjin se skrivao...

MAJAKOVSKI SE UBIO 1930. MANDELJŠTAM JE UMRO U LOGORU 1938.

...od surovog vremena u kome se rodio, ali se nije sakrio.

NASEDKIN JE POGINUO 1938.

Ne mogu više...

IVAN PRIBLUDNI JE STRELJAN 1937.

Ne mogu više, rekao je 28. decembra životom pobeđeni pesnik.

KIROV JE UBIJEN 1934. ZINOVJEV, 1936.

Kome je pisao Jesenjin krvlju u svoj zadnji čas?

MAJERHOLD JE STRELJAN 1940.

Možda se obratio nekom još nerođenom prijatelju.

Čoveku buduće epohe, koga neki čekaju bitkama...

A Jesenjin, pesmama!

Bravo Aljošine, odlično!

Gde to sečeš, on je dešnjak!

- Koliko samo krvi... - Perite, sve da bude čisto!

Šta ste to...

Biće ubedljivije ako Jesenjin bude visio... na cevi.

Vi...

- Šta ste to... - Simagin je preterao. - Kako to?

Vi ste... Vi ste ga ubili!

Rekli ste da nećete da ga dirnete, samo ćete da pretresete...

Vi ste me lagali! Rekli ste da imate nalog!

Vi ste gadovi! Gadovi!

Gadovi...

Tiho! Tiho, kažem!

Smiri se... Ljudi spavaju.

BLUMKIN JE STRELJAN 1929.

Volf, ti si čekist, a ne kurva!

VOLF ERLIH JE STRELJAN 1937.

Pesnik je umro, zato što se nije srodio... ALEKSANDAR TARASOV, STRELJAN 1938.

sa revolucijom.

Serjoža nikome nikada nije naudio...

ZINAIDA RAJH JE UBIJENA 1939. GALINA BENISLAVSKA SE UBILA 1926.

U ime budućnosti, revolucija ga usvaja zauvek!

LAV TROCKI JE UBIJEN 1940.

Madam, zaboravili ste ovo!

- Hvala! - Izvinite...

Hvala.

ISIDORA DANKAN JE POGINULA 1927.

1927. je umetnik Svarog ispričao svoj utisak o tome šta se desilo u hotelskoj sobi:

Prvo je bila omča! Desnom rukom je pokušao da je olabavi i ona je ostala tako ukočena.

Zatim su ga umotali u tepih, da bi ga spustili preko terase, ali se balkonska vrata

nisu otvarala dovoljno široko i zato su ostavili leš do terase. Pili su i pušili.

Sva ta prljavština je ostala. Kako znam da je bio uvijen u tepih?

Dok sam crtao, primetio sam niti sa tepiha na pantalonama i nekoliko u kosi.

Pokušali su da mu isprave ruku isekavši tetive na desnoj ruci. To je bilo očigledno.

Veoma su žurili. Obešen je kasno noću što nije bilo lako na vertikalnoj cevi.

Onda su se razišli, ostao je samo jedan, verovatno Erlih, da još po nešto proveri

i da pripremi mesto za verziju o samoubistvu.

Srpski titl: tplc

SPISAK SVIH PREVEDENIH RUSKIH FILMOVA I LINKOVE PREVODA, MOŽETE NAĆI OVDE:

http://rapidserbia.rs/viewtopic. php?f=22&t=2097&p=4759#p4759