Original subtitles

U izveštaju koji je napisao pozornik Gorbov, stoji da su vrata sobe broj 5,

hotela Angleter, bila zaključana iznutra. Tako se isticalo da je vrata

zaključao Jesenjin lično. Sve što se desilo posle toga, uradio je on sam.

Ali brava je bila obična, svaki provalnik je mogao lako da je otvori i posle zatvori.

JESENJIN

- Gde je sada? - U Italiji... Pažljivo! - Sunča se? - Sunča.

- Srećan čovek. - On nije takav. On tuguje za domovinom.

- A imate li Vi, Jakove, neku domovinu? - Domovinu? U kom smislu?

Domovinu. Do-mo-vi-nu.

Rođen sam u Odesi, tamo mi je kuća, ako još postoji. Zašto?

Dođi, Jakove, dođi! Otprilike ovako...

Odesa... U Odesi?

To je negde ovde, je li tako Jakove? Znači, to je Vaša domovina.

A Jesenjinu je domovina cela Rusija!

Domovina!

Da bi se došlo do svetske revolucije, čovek mora da se oslobodi

tih zastarelih, buržoaskih privrženosti. Shvatate li, Jakove? Ne shvatate!

Kada pobedimo, na zemlji neće biti ni granica, ni država, ničega!

- I sentimentalci tipa Odesa, biće krajnje nepodobni. Jesam li jasan? - Razume se!

Razume se! I Jesenjina možemo da razumemo. Ima veoma izraženu seljačku svest.

- Razume se... Šta je za seljaka domovina? - Rusija. - Kakva Rusija, Jakove?

Za seljaka, domovina je zemlja. Zemlja!

Oblik lične svojine. Svojine!

A sa ideologijom lične svojine, borićemo se nemilosrdno! Nemilosrdno!

ŠESTA EPIZODA

Za to su sva sredstva dobra, Jakove. Sva!

U ratu, kao u ratu, Lave Davidoviču!

Mada, Jesenjin i nije tako beznadežan kao što sam ja mislio.

Eno, već agituje za sovjetsku vlast.

Može mnogo da nam pomogne kod vraćanja nekih zabludelih inteligenata.

Italija, rekoste?

Ja... iz Odese!

- Jesenjin je u Italiji? - Jesenjin je u Italiji, u Lidu.

Jesi li našao?

Kakav paradoks...

Ovde je već sneg.

A tamo je verovatno vrućina.

Genijalno!

1922. ITALIJA. LIDO

Dođavola!

Kaže da skinete to glupo odelo, jer Vaše pocrnelo lice nije u harmoniji sa Vašim...

božanskim telom.

Lola, prevedite joj... da boljševici zabranjuju da se koristi reč Bog!

- Gde ćeš? - Reci joj da moram da radim zato što ja nisam Bog!

Stihovi iziskuju pakleni trud, vreme je da to zapamti.

Hajdemo!

Ona shvata da lepota i ljubav iziskuju pakleni trud.

Bogovi joj pomažu da nađe besmrtnost.

Ne, Isidora, igračice nisu besmrtne. Slava umire zajedno sa njima.

Prava igračica... ostavi trag u dušama ljudi.

Dobro, ostavila je trag, ali posle onih koji je pamte, zaboraviće je. A još kasnije?

Igrači su kao i glumci. Prvo pokolenje ih pamti, drugo tako-tako, a treće nema pojma.

Dobro je da sada postoji kinematograf. Mogu ostati zabeleženi na traci, ako ih zabeleže!

Posle sto godina će reći: Bio je i takav glumac! Ali ime će mu zaboraviti.

I tebe sada nose na rukama, pevaju himne, a kada umreš, zaboraviće na tvoj ples.

Nema više velike Dankan. A pesnik je večan, posle njega ostaju njegovi stihovi.

On je u stihove uložio svoju dušu, a ona je besmrtna. Duša je besmrtna!

Lepota ne umire!

Ona kaže da niste u pravu. Ti si surov! Ti me ne voliš!

- Volim te, smiri se! - Ti me ne voliš! Zbogom!

Ti mene ne voliš, Jesenjin!

Zbogom!

Jesenjine, tamo... ona je tamo! - Gde? Ti na kuli, gde gledaš majku ti...

Brže!

Jesi li luda? Šalio sam se! Ti nisi Isidora, nego Isidura!

Beži odavde, dok ti dođeš, čovek može sto puta da se udavi!

Živa si?

Šta radiš to? Pusti me, kad ti kažem! Pusti me, isprljaću odelo, ludačo!

Loša devojko... pusti me!

Pobedila sam Boga!

1922. ITALIJA. VENECIJA

Sinjor, sa Vama je sve u redu?

Želim gondolu, brzo!

- Zakasnićemo na voz za Francusku. - Lola, u Veneciji sam, a nisam se vozio gondolom!

- Propustićemo brod za Ameriku. - Ja ću da se vozim. Dajte najbolju gondolu!

Najbolju! Hoću najbolju gondolu!

Evo, ovu! Ne, momci, ne...

Onu najšareniju! Da tu, da!

- Sergej Aleksandrovič, ne! - Da, tu... Idemo, Lola! Pažljivo!

Neću tamo!

Ne!

Pomagajte!

Plašim se!

- Šta to radite? - Pustite se, Lola, neće da nas voze sa direkom! Tresemo masline...

Zašto se smejete? Bože moj, strah me je!

Ne želim...

Napred!

Bože moj, ja ne smem! Lud si, Isidora će da se ljuti, tražiće nas!

- Zar sam ja mali? - Ne, Vi ste veliki, veliki huligan! - Ja sam Kazanova! Kreći!

Srećno! Sve najbolje!

- O čemu peva? - O ruskom razbojniku Stenjki Razinu. Da bi sprečio pobunu,

Stenjka je ubio svoju voljenu, bacivši je sa čamca u vodu. - Zašto je tako vesela?

Takva je. Ruska duša je zagonetna.

Sviđaju mi se ti Rusi...

Sergej, dođi ovamo!

Dobro... dođi ovamo!

Lola, šta znači adamani?

Dovraga!

Isidora!

Već si tu! To mi je žena.

- Jeste, ona je! - Želi sa nama. Zaustavite!

- Rekla sam mu, ali me ne sluša. Ne znam šta da radim. - Sergej, prekini tu pesmu!

- Zaustavite, konačno! - Ne, nastavljamo... Guraj!

- Lola, reci mu... - Šta mogu? Šta mogu da uradim?

Ni meni se ne sviđa...

Sergej Aleksandrovič! Svi govore da je Jesenjin na brodu, a ja ne verujem ušima!

- Ni očima ne verujem, a jeste Vi... - A ko ste Vi? - To Vam neću oprostiti!

Znamo se iz Rostova, recitovali ste tamo. Ja sam pesnik Rindzjun.

- Rostova se sećam, Rindzjuna ne. - To mi je prezime, a pišem pod imenom Vetlugin.

- Ja sam Vetlugin! - Zašto vičeš? Sada sam se setio. - Sviđaju Vam se moje pesme?

- Tako ste mi dragi! - Dragi moj, znaš li Engleski? - Engleski?

- Kako beše... - Volođa, prosto Volođa. - Slušaj, Volođa...

- Da li bi radio za mene? - U kom smislu? - Da mi budeš...

Prevodilac! Moja žena brblja nešto na svome... a ja ne razumem.

Bog zna šta mi Lola prevodi.

- Hajdemo da proslavimo susret! Rindzjun, kažeš? - Ne, Vetlugin!

Sličan zlatnoj žabi, mesec mladi Sa dna vode pruža tanke ruke.

Razlile se po očevoj bradi Bele vlasi kao cvat jabuke.

Neću skoro doći u kraj stari! Snežne bure zvoniće sa jekom.

Jednonogi klen budno stražari Nad Rusijom plavom i dalekom.

I znam, ima radosti u njemu Kiše lišća ko voli zelene.

Zato što taj stari klen u svemu Glavom čudnom naliči na mene.

- Ne razumem šta ima zajedničko sa tim čovekom. - Sa Vetluginom?

Provodi sa njim po ceo dan, na mene uopšte ne obraća pažnju.

To me strašno nervira. Bolje da sedne i piše.

Verovatno svi pesnici imaju loš karakter. To me se naravno ne tiče, ja samo prevodim,

ali ponekada se Sergej ponaša dosta čudno, dozvoljava sebi grube izraze...

Znam. To je u redu.

To me ne brine.

Možda je malo lud, kao i ja.

Zašto to kažete, Vi ste normalni!

Nisam mislila da nam je potrebna lekarska pomoć.

Volođa, Evropa me je prihvatila odlično.

Sve je prošlo dobro. Publika je hrlila na recitale.

- Čuo sam da nije prošlo bez skandala? - Umetnost ne može bez skandala.

Talentovan čovek je ozloglašen. Razlikuje se, pa mu zavide, mrze ga...

Razumem buržuje, mrze nas. Mrze Rusiju! Ovde je život zamro, obična žabokrečina.

A kod nas sve ključa, teče! Uskoro, za pet godina, preteći ćemo svet.

- Avionom neće da nas stignu! - Dva vina... Pišu da je u Rostovu glad i pomor?

Građanski rat se tek završio. Pljačkali su ruskog seljaka, i beli i crveni!

Ali, ne mogu mu ništa. Mi, ruski narod, smo neuništivi i budućnost nam je lepa.

Idem u Ameriku da izdam...

Jesenjin, hoćeš da poljubiš Isidora?

Isidora, vodim ozbiljan razgovor sa Volođom.

Izdaću nešto u Americi. Svet će da sazna za mene, za Rusiju... Trenutak!

Dovoljno je! Dosta Isidora, posle... Reci joj!

Može li dve reči o lepoj budućnosti? Mislim da Rusija sa Trockim nema budućnost.

- Ozbiljne reči. Ne plašiš se? - Nismo u Rusiji. Ispred je Amerika, sloboda!

- Neću posle... - Malo je ljuta.

Želim te ovde i baš sada!

- Čekaj, obuci se! Idi u kabinu! - Ti si moj muži i dužan si da me voliš!

Nikome ništa nisam dužan. Odlazi u kabinu da se istrezniš! Idi, idi...

- Sada ću da se bacim u okean! - Skočiće u more. - Idi, skoči! Idi...

Prevedi joj: Idi i skoči! Odlazi! Ne povišavaj ton! Ja sam slobodan čovek!

Mogu da radim šta želim! Zapamti to jednom zauvek! Prevedi! Hajde, prevedi!

Konobar, još vina! Flašu vina!

- Isidora, ne... - Kako je mrzim...

Sramota, ljudi gledaju!

A sada...

Molim vas, odvedite je u kabinu, biće vam zahvalna.

- Samo pažljivo, da je ne ispustite! - Gospode...

- Živeli! - Nije mi lako sa njom.

- Šta je bilo? - Poznato lice. Video sam ga negde. - Koga?

- Onog sa crnim šeširom. - Prevarili ste se, on je stranac.

Hej, druže!

Rus je! Drži!

Stani!

Stoj!

Izvinite, ne razumem.

Dođavola!

1922. SAD. NJUJORK

- Slobodna zemlja, kažeš? - Ne nerviraj se, Serjoža! - Pretresli su me kao u Rusiji...

Nemoj, Serjoža, molim te! Ovde se ne sme tako...

- Kako se zove ostrvo? - Elis Ajlend, Ostrvo suza! - Neće videti naše suze!

Treba li da se smejemo?

Serjoža, nemoj, nije zgodno...

Zašto svi žvaću? Gladni su?

- To je slatka gumena bonbona. - Šta? - Slatka gumena bonbona. Probaj!

Žvaći! Samo žvaći, ne gutaj!

Kao krava?

- Meni se sviđa. - Onda žvaći!

- Ostavi je! - Da je nisi progutao?

Hej, ti!

Meni kažete?

Da, tebi. Podigni je!

- Šta kaže? - Traži da je podigneš.

Gumenu bonbonu? U redu, odmah...

Čekam.

Sergej, mislim da će biti bolje da je podigneš.

I to mi je neka sloboda...

Dođite!

- Šta gledaš? - Nema šta da se vidi.

- Ser, dajte je... - Za mnom!

Volođa, ovo mi liči na Gogoljevski Mirgorod, dotrči svinja, zgrabi papire i spaseni smo!

Neće da dotrči. Čekajte tamo, molim!

- U redu. - Sedite! - Sedi, Isidora!

Verujete li u Boga?

Pa... da.

Skinite kačket!

- Treba li opet da skinem gaće? - Opet ne treba...

Ne treba da se smejete!

Ne pušite!

Koju vlast priznajete?

Pesnik sam i politika me ne zanima. Nema vlasti nadamnom, osim Božje.

Odgovarajte precizno!

Priznajem narodnu vlast.

Ponavljajte za mnom, reč po reč...

Dobro.

U ime Gospoda našeg, Isusa Hrista...

Obećavam da ću govoriti samo istinu...

- I neću činiti nikome zlo... - Moj muž uvek govori istinu.

I neću činiti zlo.

- Obećavam da neću učestvovati u politici. - Obećavam da neću učestvovati u politici.

Obećavam da neću igrati, i neću pevati Internacionalu.

Obećavam da ne pevam Internacionalu.

- Razumeli ste? - Da. - Potpišite!

1922. SAD. NJUJORK. KARNEGI HOL

Dame i gospodo, donela sam vam nešto čega nema u Americi.

Rusku dušu! Najveći pesnik Rusije od vremena Puškina,

Sergej Jesenjin!

Sol, jesi li video? Još pamte svoju Isidoru!

Da, sve sam video.

Stavi ih u vodu, da ne uvenu.

- Bilo je potresno. - Da.

Bolje da si obratila pažnju na nešto važnije.

Misliš da im se nije svidela internacionala? Svidela im se. Novi ples, nova umetnost!

- Prestani! - Treba da proslavimo. - Isidora, želim da razgovaramo ozbiljno..

Zbog tvoje boljševičke agitacije, imamo velike probleme!

Već je nekoliko koncertnih dvorana odbilo da ti ustupi scenu.

Bankrotiraćemo zbog toga.

Nećemo, sve će biti u redu.

- Dolazi revolucija! - Da... - Još kažu da je u Americi demokratija!

- Kakva je to demokratija? Donela sam im novu umetnost! - Isidora, molim te...

Tu na cilindre, šapo i kape Akcija pljusak šiba i lije.

Eto gde su vam svetske klape, Eto gde su vam svetske lije!

Dušu da pokažeš tu na tapetu, Rekli bi: Pijan il' luda znana.

Da, to je najveća berza na svetu! Stecište ološa sa sviju strana.

Ne sviđa vam se?

Odlično!

- Nikako da se naviknem na gumene bonbone. - Još žvaćeš istu? - Progutao sam je odavno.

Negde sam je video...

Da li ludim... Moj veliki portret pored one žene, kako beše... uz onaj kip...

Eto je... Vidiš?

- Vidiš kako su velika slova? Jesenjin, Rašn roj! - Nije roj, nego boj. To je b.

- Rašn boj, pesnik! - Volođa, to treba da zalijemo!

Ovde ne možemo, ovde je suvi zakon.

Sipaš to kao da si ukrao, sipaj više!

I ovde, ali nemoj do vrha.

- Dodaćemo nešto. - Serjoža! Nemoj, molim te... - Ne brini kada si sa mnom!

- Volođa, hoćeš? - Nemoj, ne trebaju nam problemi sa policijom! - Ćuti i pokrivaj me!

Hajde, čitaj!

Jesenjin je najzabavniji boljševik koji je ikada prešao Atlantik.

Tako piše.

- Mamicu im... - Tiho, Serjoža, tiho...

Šta još piše?

Jesenjin ima atletsku figuru, i u Americi bi bio odličan sportista!

Ja sam pesnik, nisam sportista. Znaš li ti Engleski? Pričaš neke gluposti...

- Godinu dana sam ga učio, Serjoža! - I tako piše? - Tako kao sam preveo!

Sports-men, sport je sport, men je men, kako drugačije da prevedem?

Skoro je svanulo, hajdemo na spavanje.

- Plakao bih. - Zašto?

- Zbog čega sam dolazio ovamo? - Krenimo! Danas imaš susret sa Jevrejskim pesnicima.

- Sa onim, kako beše... - Braginski. - I sa onim... Moni Lejb...

- Idi ti, ja ću da posedim još malo. - Ne pij više, važi?

Serjoža, dve limunade, biftek sa krompirom...

- I cigara. - Platiću. - Uzeću još jednu, može?

Kusur zadrži!

Ja sam sportista.

Crni čoveče... Ja sam tako zabavan...

- Mogu li da Vam pomognem? - Hoćeš da popiješ? - Šta kažete?

Ne plaši se, Crni! Kako se zoveš?

- Džon. - Zašto su ti dali pasje ime?

Prolazi!

- A ti se ne daj, bori se! - Molim? - Dođi ovamo, iza ugla...

- Ne sme da se pije napolju, zabranjeno je. - Ma popij!

Želiš da piješ?

- Hej vi! Šta to radite? Zašto pijete? - Dođavola!

- Narušavate zakon, uhapšeni ste! - Ja sam počastio druga.

- Rekao sam da ste uhapšeni! - To je moj prijatelj.

- On hoće da nas uhapsi. - Ruke napred! - Hoćeš da nas uhapsiš? Dobro, spreman sam.

Pridrži...

Stanite! Vratite se!

Uhvatiću vas, platićete za ovo...

- Boljševici to zovu Veliki socijalni eksperiment. - Konačno! Spor si kao puž!

Ko je samo smislio taj suvi zakon?

Vino!

Za revoluciju!

- Serjoža, još vina... Za mene! - Nemojte!

Budi oprezan, oteće ti ženu!

- Ne, ne kažem... - Rašel!

- Mala Rašel... - Imaš lepu ženu, Monja! - Lepa žena, mnogo briga. Mislim da razumeš.

Imate prelepu kuću! Treba da nazdravimo. Za goste! Nazdravimo, Serjoža... Za Ameriku!

Recitovaću rane stihove. Možda se dogovorimo oko prevoda...

Serjoža, do dna!

Isidora, ne menjaš se!

Starost je autosugestija.

- Šta je bilo sa prevodom, Monja? - Radim na njima.

- Stigao sam do Sustadoh od tuge polja... - 1915. godina? Mislio sam da je pred štampu.

Teško je Sergej, teško... Ruski jezik je poetičan...

Nije ga lako prevesti na Jidiš, niti na bilo koji drugi jezik!

- I Armalinski je odustao. - On je biznismen, a ne prevodilac. Misli da sam ja beznačajan.

- U Karnegiju holu... - U Karnegi holu. Ne menja se.

- Nije bitno... Vikali su: Bravo, bis. - Da, glas o tebi je stigao dovde.

- Eto vidiš! - Da, ali loš glas! Niko te ne zna kao pesnika.

Ako ubrzo nešto izdamo, saznaće.

Šta?

- Imaš li nešto, da vidim kako zvuči... - Da, sve je kod mene. Pokazaću Vam.

Jesenjine...

- Želim da popijem sa Vama na bruderšaft. - Ako Vaš muž nije protivan... - Popijte...

Rašel, Rašel...

Avanture počinju!

- Jesenjin! - Kada popiješ, prava si kurva. - Ućuti, ovo je samo poljubac! Ono je kurva.

- Nije trebalo da se udajem za njega. - Šta to drobi? - Ništa, igra reči.

Naigraćete se, osećam to...

Trenutak, izvinite! Rašel, nemojte...

- Dođi ovamo! - Izvinite, drugovi!

- Šta je bilo? - Serjoža, šta to radiš tamo?

Misliš da sam slepa?

Voliš da se ljubiš sa tom namigušom?

Ludačo!

Hoćeš da ti razbijem njušku?

- Ujela me... - Vidi kako je prgav!

Vetlugine, pusti ga, neka pokaže koliko je hrabar!

Hvala! Dovela sam ga u Ameriku da mi pravi probleme.

Sve je u redu. U redu je.

- Otvori još jednu flašu! - Zamalo da mi odgrize uvo...

Serjoža, lepa večerinka, zar ne?

Hoću da popijem sa tobom na bruderšaft.

- Monja, šta to radiš? - Samo se šale, ne ljube se...

- Gospođo Dankan... - Sedite, smirite se!

Šta se desilo?

- Dosta, smiri se, Sergej, Sergej... Šta ti je? - Pogledaj šta rade!

- Zar nisi hteo da recitujemo? Dođi ovamo... - Hoćemo stihove...

Slušajte ovamo, Jevreji! Sergej jesenjin... u mom prevodu.

Evo, monolog Hlopuše...

- Monja, to je monolog? - Hlopušin, da.

To je: Suludo, besno, krvavo vreme?

Da, to. Slušaj...

Katastrofa!

Monja, mili... shvatam da je prevod možda dobar, u smislu veran...

Ali izvini... Zvuči mi kao...

Molitva u sinagogi. Ne treba... tako.

Poslušajte kako treba... Nemoj da se uvrediš! Nešto ću drugo...

Naš je život - postelja i ćebe.

Naš je život - poljubac i vrtlog.

Pevaj, pevaj! Kad se ruke vinu,

Nose muku kobniju i veću.

Čuj, nek idu svi u... materinu!

Nikad, druže, ja umreti neću!

Bravo... bravo...

- Hvala, neka vam Gospod da zdravlje! - Za Jesenjina, bravo! - Jedini Jesenjin!

Hvala!

- Dragi moji... - Jesenjine, da niste izgubili svoju ženu?

- Nisam razumeo? - Mislim da je u spavaćoj sobi. I nije sama.

Hvala.

- Tamo je spavaća? - Da. - Sergej, gde ćeš? - Odmah se vraćam.

- Malo ću da odmorim. - Odmori se... Živeo Jesenjin!

Vucibatino! Sa mojom ženom si?

Stani, bezobrazniče!

Sergej, pusti je...

- Sklanjaj se! - Serjoža...

Odlazite! Svi napolje!

- Isidora, razgovaraću sa njim! - Isidora, smirite se, sve će biti u redu!

- Isidora! - Idite... Izađite odavde!

Sve je u redu... Molim Vas!

- Poslušajte me... - Povežite me sa policijom!

Nema potrebe za policijom! Hvala!

Sergej...

Mnogo mogu da istrpim...

Ali ne i skandal u svojoj kući!

- Nosi se, podvodaču! - Šta? - Ti si podvodač... - Ućuti!

Idiot.

Budala!

Šta ti je danas?

Odveži me, hoću kući.

- Oprosti mi, Monja! - Serjoža...

Nisam hteo...

Serjoža!

- Serjoža, čuvaj se! - Oprosti mi! - Serjoža...

- Oprosti mi... - Serjoža, vodi računa o sebi!

1985. MOSKVA

Lena!

- Zašto se krijete? - Ja se krijem? Uplašili ste me! - Vi ste me tražili danas? - Ja.

- Idete kući? Odvešću vas! - Hvala. - Ceo dan sam se motao po gradu.

Posle su mi rekli da me je tražila neka devojka.

- Živim prilično daleko. - Imaćemo vreme za razgovor.

Kako je na novom radnom mestu?

- Navikavam se. Hvala Vam za pomoć. - Ne zahvaljujte mi, Simagin je to sredio.

Ne, ne... Da nije bilo Vas, ja sama nikoga ne bih molila.

- Lena, sigurno me niste tražili tek tako? - Da, nije tek tako.

- Evo, napravila sam kopiju. - Šta je to? - Reakcionarne emigrantske novine.

Izlazile su u Njujorku dvadesetih godina, Nova deoba.

Pročitajte mi Vi, ja vozim.

Sinoć je u Bronksu, u stanu Moni Lejba, izvršena gnusna provokacija

protiv poznatog pesnika Sergeja Jesenjina, koja se umalo završila tragično.

Jesenjin i njegova žena, američka igračica Dankan, dočekani su u početku sa radošću.

Uskoro je domaćin pokazao svoje pravo lice. Napili su igračicu i na silu je odveli,

a pesnik je pretučen, vezan i ostavljen da umre.

Atentat je očigledno organizovan zato što je pesnik odbio da sarađuje sa jevrejskom

rusko-jezičkom štampom prokomunističke orijentacije, finansiranom od strane GPU.

Na ovaj način vlast licemerno zatvara vrata pesniku, terajući ga iz zemlje...

- Zanimljiv obrt teme. - Tako se američka demokratija,

odnosi prema istinskim nacional-patriotima...

Van granice su provocirani skandali. Optuživan je za boljševičku propagandu,

antisemitizam, stvorena je slika neprijatnog i opasnog čoveka.

Jednom rečju, radi se o zaveri. Tačnije, narudžbini.

Mislite da je sve to bilo organizovano?

- Slažete se sa tim reakcionarnim novinama? - Procenite sami.

- Moni Lejb je pripadao radničkoj klasi. - Da? - Družio se sa američkim komunistima.

- A oni su postojali samo zahvaljujući novcu iz Kremlja. - Lena, to nas vodi mnogo daleko!

Po Vama, Kremlj je zamislio te provokacije?

- Možda nije bilo zamišljeno, ali se pojavila zgodna prilika. - Mislim, ipak, da grešite.

Zapetljano...

Ali da ga puste u inostranstvo, u Ameriku, da bi se tamo obračunali sa njim?

Naravno! Baš to, tuđim rukama!

Rukama uvređenih Jevreja. Niko ne bi pogodio ko je stvarno ubio prvog ruskog disidenta.

Kako ste rekli, disidenta?

Danas bi ga zaista tako nazvali.

Sećate se njegove izjave: Neću da se vratim, dok Rusijom upravlja Lejb Bronštajn?

Sve su to, ipak, nepotvrđena nagađanja.

Ne tvrdim, Aleksandre Jevgeniču. Ne tvrdim.

- Dođite da popijemo čaj! - Hvala, moram da idem. - Kako to? - Hvala...

Znate, sam Bog Vas je poslao.

Ako ja i ne uspem, ima nade da će se neko dokopati istine.

- Zašto ne bi uspeli? - Svašta može da se desi.

Znate li... šta je najstrašnije?

Kada na kraju života čovek ustanovi da nije uradio ništa značajno.

Nisam ranije o tome razmišljao. Možda naša zajednička istraga navodi na takve misli.

Možda i nešto drugo, ne znam. Ne žalim se, nego mi je drago.

Drago mi je što se konačno bavim nečim značajnim u svom životu. Samo da uspemo!

Uspećemo.

- Uspećemo, mala moja pomoćnice, hvala ti! Vidimo se. - Doviđenja.

Ide!

Tokom svoje istrage dobio sam pismeno svedočenje saradnika Ermitaža, Golovka.

Tvrdi da mu je uoči rata, kao učeniku tehnikuma, njegov profesor Šilov

ispričao sledeće: Dan uoči smrti pesnika, Šilov je ugovorio susret sa njim.

Došao je do sobe, pokucao, ali mu niko nije otvorio. Ostao je u foajeu da sačeka.

Video je kako iz Jesenjinove sobe izlaze dva muškarca. Zaključali su vrata za sobom,

i krenuli ka izlazu. Ušli su u automobil koji ih je čekao i otišli.

Sledećeg dana su svi saznali za samoubistvo.

Srpski titl: tplc

Prepev stihova: D. Malović, N. Bertolino, M. Živančević